Nova serija “Muzej nevinosti“ već je počela da se prikazuje i trenutno je među najgledanijima u Srbiji. Zanimljivo je da je gledaju čak i oni koji inače ne prate turske serije, što dovoljno govori o snazi priče i imenu koje stoji iza nje. Reč je o ekranizaciji jednog od najpoznatijih romana nobelovca Orhana Pamuka, koji je godinama odbijao da prepusti svoju priču bez potpune kontrole.
Noćne more zbog loše adaptacije
Pre šest godina, Pamuk je dobio sinopsis planirane televizijske adaptacije svog romana “Muzej nevinosti“. Umesto uzbuđenja – usledio je šok. Produkcijska kuća je, prema njegovim rečima, uzela previše slobode u „sažimanju“ romana od više od 500 stranica o opsesivnoj ljubavi u Istanbulu sedamdesetih i osamdesetih godina. Dodati su zapleti koji su, kako je smatrao, ozbiljno narušavali njegovu priču - piše City magazin.
Reagovao je odlučno – tužio je producente kako bi povratio prava na svoje delo.
U intervjuima je kasnije priznao da je to bio stresan period: plaćao je skupe advokate u Kaliforniji i brinuo šta će se dogoditi ako seriju snime prema verziji koja mu se nije dopadala. Spor je dobio 2022. godine, a potom je ponovo pokušao – ovoga puta sa turskom produkcijskom kućom, ali pod znatno strožim uslovima.
Rezultat tog višegodišnjeg procesa je devetodelna serija koja je sada dostupna na Netflix i koja je, sudeći po reakcijama publike, pogodila pravo u metu.
Roman koji je prerastao u muzej
Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine, jedan je od najznačajnijih savremenih pisaca Turske. Njegovi romani, poput „Zovem se Crveno“, „Sneg“ i „Crna knjiga“, prevedeni su na desetine jezika.
“Muzej nevinosti“, objavljen 2008. godine, prati priču Kemala, bogatog neženje iz Istanbula, koji se beznadežno zaljubljuje u mlađu prodavačicu Fusun i godinama opsesivno pokušava da ostane u njenoj blizini. Opsesija ide toliko daleko da Kemal skuplja predmete povezane s njom – od šoljica za kafu do čak 4.213 opušaka cigareta – koje kasnije izlaže u muzeju.
Ova priča nije ostala samo na papiru. Pamuk je 2012. godine u Istanbulu zaista otvorio Muzej nevinosti, u kojem su izloženi predmeti inspirisani romanom, čime je književnost dobila i svoj fizički prostor.
Potpuna kontrola nad serijom
Nakon lošeg iskustva sa prvom produkcijom, Pamuk je u saradnji sa turskom kućom Ay Yapim insistirao na potpunoj kontroli. Nije tražio avans, nije potpisao ugovor dok scenario nije bio završen i lično je pregledao svaku epizodu. Sa producentom Keremom Čatajem potpisao je svaku stranicu scenarija, čime je osigurao da se njegova vizija poštuje do kraja.
Glavne uloge tumače Selahatin Pašali kao Kemal i Ejlül Kandemir kao Fusun, dok je režiju potpisala Zejnep Gunaj, što je bila Pamukova želja – između ostalog i zato da bi ženska perspektiva u priči dobila snažniji glas.
Zanimljivo je i to da se sam Pamuk pojavljuje u nekoliko scena, glumeći – samog sebe.
Zašto je serija postala hit i kod nas?
Iako turske serije godinama imaju svoju publiku, „Muzej nevinosti“ uspeo je da privuče i one koji ih inače zaobilaze. Razlog je verovatno u tome što je u pitanju ozbiljna, slojevita ljubavna drama sa literarnom podlogom i produkcijom koja više podseća na autorski film nego na klasičnu televizijsku melodramu.
Pamuk je izjavio da svaki romanopisac potajno želi da njegovo delo bude ekranizovano – bilo zbog novca, bilo zbog popularnosti. U njegovom slučaju, čini se da je dobio oboje, ali bez kompromisa oko umetničke vizije.
Sudeći po reakcijama gledalaca u Srbiji, ova priča o ljubavi, opsesiji i sećanju tek je počela da osvaja publiku – i male ekrane.
