Sombor.info

Stevan Silađi iz Odžaka opisao je na društvenim mrežama neverovatnu dogodovštinu od pre nekoliko noći, čiji je finalni rezultat bio da je njegova komšinica rodila jednu bebu u njegovom automobilu, a drugo u novosadskom porodilištu, poznatom kao Betanija.

Sve je počelo kada je u 01.20 posle ponoći, kada se, kako kaže, "taman razgaćio" i pošao u krevet posle napornog radnog dana, dobio poziv od komšije Tihog, koji mu je rekao da je njegova kćerka Marina dobila trudove i da je treba voziti u porodilište.

- Skačem, oblačim se i sa komšijinom ženom Ružom krećem ka Somboru. Međutim, ona mi kaže: Ne za Sombor, već za Novi Sad. Marina za tamo ima uput! Okrećem se i pun gas! Od starta kršim sve zakonske norme o bezbednosti u saobraćaju i prolazim na crveno, već na izlasku iz Odžaka, a naravno, ni kroz usputna sela se ne pridržavam ograničenja – priznao je Silađi.

Čim je čuo da je Marini pukao vodenjak, nagazio je na gas još jače.

- Pred rumenačkim krivinama Marina viče da se porađa, a ja se pitam: jao, meni, šta sad da radim? Prvo što mi pada na pamet jeste da nema stajanja! Treba mi patrola policije ispred mene, ubiću nekoga kako vozim, i okrećem 192. Psujem sve po spisku što mi se javlja automat, umesto da odmah dobijem nekoga. Ulazim u rumenačke krivine i čujem kako mi beba plače u kolima i pomišljam, samo jedno plače, a nosi blizance, a gde je drugo? – nastavlja s opisom neverovatane večeri ovaj Odžačanin.

Kad su mu se javili iz centrale Policijske uprave u Novom Sadu, objasnio im je na brzinu kakva je drama u njegovom autu i tražio je da pošalju patrolu koja bi ih sprovela do porodilišta i obavestila lekare u Betaniji.

- Ulazim u grad i, hvala bogu, stvoriše se niotkud - obilazi me patrola. Tu je sirena, rotacija ispred mene - scena kao iz američkih filmova. Hvatam sredinu duple trake, kao i oni, i za njima. Zakonske norme više ne postoje! Idemo pod rotacijom, i, gas do Betanije kroz Novi Sad – nastavlja Silađi i opisuje srećan kraj ove drame.

Opisao je da su dvojica momaka iz patrole i on utrčali po kolica u Betaniju, dok medicinsko osoblje obavlja šta već treba.
- Valjda su sekli pupčanu vrpcu, nisam gledao iz pristojnosti - opisao je detaljno Silađi.

Sve se to dešavalo na zadnjem sedištu njegovog auta. Marinu su, navodno potom izneli, i drugo dete rodila je carskim rezom u porodilištu.

Silađi je zahvalio policajcima Mijalčiću i Gobeljiću što su ga bezbedno sproveli kroz grad i na ličnoj podršci. Zbog specifične situacije, kaže, biće mu oprošteno što je u određenim situacijama kršio saobraćajne propise.

- Naravno, kad smo se vratili nazad u Odžake ja i Ruža, kod Tihija je već čekala kafica i prva čast, što je u našem narodu i običaj, a dobio sam epitet diplomirane babice. Mislim da će se ova moja mečkica jos dugo, dugo voziti DEOu mojoj porodici. Opravdala je svoj kvalitet i izdržljivost, a ko zna, možda još koja bebica zaplače u njoj, nikad se ne zna – zaključio Silađi.

Izvor: alo.rs

 U petak, 15 decembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se koncert orkestra “Beltango kvintet”, s početkom u 20.00 časova.

Ulaz je besplatan!

Osnovan je u Beogradu 1998. godine, na inicijativu Aleksandra Nikolića, prvog koncertnog bandoneoniste u Srbiji.

Beltango čine vrsni domaći umetnici:

Aleksandar Nikolić (bandoneon)
Ivana Nikolić (klavir/vokal)
Antonija Barna (violina)
Bogdan Pejić (el.gitara)
Petar Holik (kontrabas)

Beltango je prvi tango orkestar sa Balkana koji u svom sastavu neguje i zvuk autentičnog bandoneona, instrumenta koji je istorijski neraskidivo povezan sa tangom i čija jedinstvena boja zvuka stvara neponovljiv tango doživljaj.

Dobitnici su prestižne nagrade „Premio Astor Piazzolla”, koju dodeljuje fondacija slavnog kompozitora.

Iza sebe imaju diskografska izdanja – “Beltango Nuevo”, 2001. “Beltango en vivo”, 2004.„Beltango Trilogija“, 2007. „Teatro del Alma”, 2014. “Bandoneon & Strings”, 2016.“Beltango Locomotivo”, 2023.

Zbog nedostatka ogreva od juče je privremeno obustavljena nastava u OŠ „Mladost“ u Prigrevici. U školi se nadaju da će problem biti rešen do kraja sedmice, a ukoliko uspeju da obezbede pozajmicu uglja, možda već za dan, dva.

-Naša škola se decenijama grejala na sušeni ugalj, kao jedini koji je odgovarao peći kakvu mi imamo. Problem je što njega već izvesno vreme nema na tržištu, te smo bili prinuđeni da pređemo na mrki ugalj, koji se nabavlja iz Crne Gore. Iako smo ga na vreme poručili, isporuka kasni, navodno zbog snega koji znatno otežava i usporava transport. Zato se i dogodila ova nemila situacija da u sred grejne sezone ostanemo bez zaliha, objašnjava nam direktorica škole, Silvana Maoduš.

Ona se nada da će ugalj stići do kraja sedmice, kako im je obećano, te da bi nastava mogla redovno da krene od ponedeljka.

-Postoji još jedna opcija, ali ćemo videti danas da li će biti i izvodljiva. Naime, dok ne stigne poručeni ugalj, tražili smo pozajmicu od firme „DŽimi komerc“, ako ga imaju na lageru, tako da bi onda nastava mogla da počne već za dan, dva. To ćemo znati već do kraja dana, dodaje direktorica.

Kako kaže, poručeno je 25 tona uglja, što je dovoljno za mesec dana, a koliko iznosi i kapacitet skladišnog prostora. Na vreme je poručena i nova količina, kako je to rađeno i ranije, da bi se obezbedio kontinuitet u isporuci.

Kako saznajemo, sa problemom je upoznata i lokalna samouprava, ali se nije uspelo naći rešenje koje bi obezbedilo redovno odvijanje nastave. Takođe je najavljeno i trajno rešenje problema grejanja u ovoj školi prebacivanjem na gas, što bi trebalo da se uradi na proleće ili, najkasnije, do početka naredne školske godine.

Nastava u OŠ „Mladost“ se, od juče, odvija onlajn.

Izvor: apatinskenovine.rs

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Đorđe Zorić, posetili su Bački Monoštor i tom prilikom obišli radove na asfaltiranju lokalne saobraćajnice od Bačkog Monoštora do Kupusine. Tokom obilaska gradilišta, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa predstavnicima izvođača radova ispred „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas o dinamici radova i očekivanom završetku izgradnje ovog lokalnog ali veoma važnog puta.

„Danas smo obišli radove na asfaltiranju nosećeg sloja asfalta na deonici puta između Bačkog Monoštora i Kupusine. Asfaltirano je oko jednog kilometra, a verujem da ako nam vremenski uslovi dozvole, nakon prvog sloja možemo početi asfaltiranje i drugog, odnosno završnog sloja asfalta. Po završetku radova, Grad će uraditi odbojne ograde kako bi korisnici ove saobraćajnice bili što bezbedniji, a takođe, Zimska služba je uvrstila ovaj put u svoje održavanje, tako da kada se otvori za saobraćaj, ova deonica će biti održavana kao i ostale saobraćajnice na teritoriji grada Sombora“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Nakon završenih pripremnih radova koji su podrazumevali nasipanje peskovitog šlјunka i droblјenog kamenog agregata, u toku su radovi na asfaltiranju nosećeg sloja asfalta u dužini od 5,3 kilometra i širine 5,5 metara. Predstavnik Mesne zajednice „Bački Monoštor“, Dalibor Forgić, zahvalio se Gradu Somboru i AP Vojvodini na ulaganjima i dodao da će ovaj put biti od velikog značaja za sve stanovnike Bačkog Monoštora i Kupusine, ali i šire.

„Zahvalјujem se Gradu Somboru i Autonomnoj pokrajini Vojvodini jer su prepoznali značaj ovog puta koji se danas asfaltira. Monoštorci su mogli samo da sanjaju da će se ovaj put jednog dana uraditi, ali nakon višedecenijske želјe, napokon možemo da kažemo da će se ta želјa i ostvariti. Ovaj put ima veliki značaj za povezivanje Bačkog Monoštora i Kupusine, odnosno opštine Apatin i Grada Sombora i još jednom se zahvalјujem gradonačelniku Ratkoviću i njegovim saradnicima što su pomogli da se ovaj projekat i realizuje“, izjavio je Forgić.

Dužina puta od Bačkog Monoštora do Kupusine iznosi 10,5 kilometara, a projekat sufinansiraju Uprava za kapitalna ulaganja APV i Grad Sombor.

VLADA Srbije usvojila je izmene Uredbe o režimu graničnih provera domaćih i stranih plovila, pa je rečni granični prelaz "Bezdan" - na Dunavu, između Srbije i Hrvatske - ponovo u funkciji za ulazno-izlazne revizije brodova.

Konkretno, od donošenja Uredbe 2019, dogodilo se proširenje šengen-zone, pa oko 140 kilometara toka Dunava - od granice sa Mađarskom, do Bačke Palanke - nije bilo "bezbedonosno pokriveno". Zbog toga je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formiralo radnu grupu u čijem radu su učestvovali predstavnici Uprave granične policije MUP, Ministarstva spoljnih poslova, Agencije za upravljanje lukama, Ministarstva finansija, Uprave carina, lučkih kapetanija, te Granične veterinarske i Granične fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

- Obavljanjem graničnih provera stranih i domaćih plovila na graničnom prelazu "Bezdan", omogućava se kontrola plovila odmah po ulasku u Srbiju, što povećava bezbednost i sigurnost na teritoriji Srbije, uz efikasnije integrisano upravljanje granicom i sprovođenje procedura - navedeno je u saopštenju iz resora Gorana Vesića koji je, još u februaru, najavio ovakav epilog, procenjujući da ukidanje ovog graničnog prelaza nije bilo pravedno.

Izvor: novosti.rs

Grad Sombor i u 2024. godini nastaviće sa realizacijom po jednog projekta za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu putem participativnog budžetiranja. Projekte su izabrali građani putem glasanja koje je organizovano tokom novembra, a odabrani su sledeći predlozi:

• Mesna zajednica „Venac“ – postavlјanje mobilijara na teritoriji MZ – klupe i korpe za otpatke.
• Mesna zajednica „Nova Selenča“ – rekonstrukcija sportsko – rekreativnog centra u „Jamama“ – uklanjanje stare tartan podloge na košarkaškom terenu, ugradnja nove tartan podloge „Conipur EPDM“ i obeležavanje terena.
• Mesna zajednica „Selenča“ – zamena vertikalne javne rasvete u Ulici Mite Popovića, od Ulice Venac vojvode Stepe Stepanovića do Ulice Samka Radosavlјevića.
• Mesna zajednica „Stara Selenča“ – asfaltiranje parkinga u Jorgovanskoj ulici.
• Mesna zajednica „Crvenka“ – izgradnja teretane na otvorenom u naselјu Goge.
• Mesna zajednica „Mlake“ – izgradnja teretane na otvorenom u Ulici Radivoja Ćirpanova.
• Mesna zajednica „Gornja Varoš“ – postavlјanje javne rasvete uz biciklističko – pešačku stazu od kraja Ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta, uz reku Mostonga.
• Mesna zajednica „Stapar“ – asfaltiranje Partizanske ulice – deo ulice koji nije asfaltiran.
• Mesna zajednica „Čonoplјa“ – uređenje drugog dela zgrade MZ, na adresi Nikole Tesle 21.
• Mesna zajednica „Bezdan“ – presvlačenje sportskih terena sa multifunkcionalnom PVC podlogom.
• Mesna zajednica „Telečka“ – sanacija krova Doma kulture.
• Mesna zajednica „Bački Monoštor“ – uređenje prostora oko sportskih terena u centru sela – postavlјanje ograde, zaštitne mreže, reflektora i tribina.
• Mesna zajednica „Kolut“ – uređenje parkirališta na groblјu.
• Mesna zajednica „Rastina“ – rekonstrukcija krova i zamena elektroinstalacija na zgradi Doma kulture.
• Mesna zajednica „Aleksa Šantić“ – postavlјanje reflektora na fudbalskom igralištu.
• Mesna zajednica „Gakovo“ – izrada projektno – tehničke dokumentacije za izgradnju letnje pozornice sa nadstrešicom kod zgrade Doma kulture.
• Mesna zajednica „Klјajićevo“ – izgradnja letnjikovca na „Baricama“ u Ulici Milisava Dakića.
• Mesna zajednica „Stanišić“ – izrada projektno – tehničke dokumentacije za izgradnju novog Vatrogasnog doma.
• Mesna zajednica „Riđica“ – asfaltiranje Ulice Svetog Save sa parking mestima, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do raskrsnice sa Dobrovolјačkom ulicom, u dužini od 200 metara.
• Mesna zajednica „Bački Breg“ – asfaltiranje Ulice Ivana Gundulića.
• Mesna zajednica „Doroslovo“ – asfaltiranje pešačke staze u Ulici Stanka Opsenice (od groblјa do Ulice Nikole Tesle) i ulaza u ambulantu u Ulici Feher Ferenca.
• Mesna zajednica „Svetozar Miletić“ – rekonstrukcija kapele – krečenje, zamena mobilijara i nabavka dve inverter klime.

Sportski savez opštine Apatin i ove godine organizuje Novogodišnji turnir u malom fudbalu. Ekipe mogu da se prijave do 22.12. najkasnije u 15 časova, dok će žrebanje biti održano istog dana dva sata kasnije u prostorijama Sportskog saveza. Sve dodatne informacije, kao i prijave ekipa, moguće su i putem telefona na brojeve 064/96-17-202 i 063/392-719. Turnir počinje 26. decembra, dođite da nastavimo tradiciju, poručuju iz Sportskog saveza opštine Apatin.

„Ekipe će se takmičiti u tri kategorije i to seniori, veterani i mlađe kategorije, koje će biti podeljene u tri podkategorije: kadeti 2007./2008., pioniri 2009./2010. i mlađi pioniri 2011./2012. godište i učešće za sve mlađe kategorije biće besplatno. Seniori će svoje učešće kotizovati sa 10000, a veterani sa 6000 dinara. Kada su u pitanju nagrade, prvoplasirani seniori dobiće 200000, drugoplasirani 80000, dok će ekipa koja osvoji treće mesto osvojiti 50000 dinara. Kod veterana je nagradni fond je 60% od kotizacije, dok su za mlađe kategorije kao nagrade pripremljene lopte, pehari, medalje i diplome“, rekao je generalni sekretar sportskog saveza opštine Apatin Radomir Radujko.

Iako je Vlada Srbije ograničila cenu hleba "sava" od 500 grama na 54 dinara, neki trgovci su pronašli način da ipak dodatno zarade. Tako u nekim trgovinskim lancima možemo kupiti isti takav hleb od 300 grama ali po skupljoj ceni.

Konstantana poskupljenja u trgovinama širom zemlje, naterala su državu da ograniči visinu cena makar osnovnih životnih namirnica.

Tako je najjeftiniji hleb „sava“ početkom godine koštao 57 dinara, da bi mu nedavno cena bila spuštena 54 dinara.

Vlada je ovu odluku obrazložila činjenicom da želi da zaštiti tržište i spreči „deformacije u kreiranju cena“. Čini se, međutim, da je u praksi malo drugačije.

Naime, trgovci odluku o ograničenju cene hleba od 500 grama poštuju, ali su se dosetili kako mogu da pronađu „rupe“ u onome što im je naloženo.

Tako se na rafovima pojedinih prodavnica može se naći hleb „sava“ od 300 grama i to po ceni koja je 10 dinara veća od one propisane za isti hleb od 500 grama. Dakle manja vekna košta 64,99 dinara. Videli smo i da je u toku akcija, pa ako požurite, možete da je kupite, paradoksalno, i po ceni većeg hleba.

Na pitanje zašto je cena hleba od 300 grama veća od cene vekne od 500 grama, iz kompanije „Delez Srbija“ u okviru koje posluje i „Maxi“, za Nova.rs pojašnjavaju da je hleb „sava“ od 54 dinara dostupan u svim njihovim prodavnicama, dok je u ponudi i onaj od 300 grama, koji se peče u samoj prodavnici.

Cene hleba na rolelrkosteru

Građani u Nišu prethodnih dana žalili su se i da hleba „sava“ ima malo, pa se brzo rasproda. Zbog toga na rafovima ostanu samo skuplje vekne ili pakovanja rezanog hleba, čija cena ide i iznad 90 dinara za 500 grama.

„Na taj način se kupcima pruža dodatni kvalitet i svežina“. odgovorili su.

Prema poslednjim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statustku, hleb koji se pravi od brašna T-500, od kojeg se pravi i „sava“, najskuplji je u Zaječaru – 124 dinara, dok je u Kraljevu isti 107 dinara.

Neizvesna cena „save“ posle Nove godine

Predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je nedavno da hleb „sava“ sigurno neće poskupeti do kraja ove godine, a nakon toga će se napraviti kalkulacija sa novim cenama struje, nafte i gasa, kako bi se videlo koliko su porasli troškovi proizvodnje.

Pralica je rekao i da su troškovi proizvodnje hleba porasli zbog povećanja zarada zaposlenima, pa prodavci primaju ne kao ranije 35.000-40.000 dinara, nego 70.000 dinara, a pekari od 120.000 do 180.000 sa noćnim radom.

Cene hleba u okruženju, u Hrvatskoj, Italiji, Grčkoj, su prema njegovim rečima nekoliko puta veće nego u Srbiji, pa nema vekne ispod 200 dinara.

Cene drugih vrsta hleba

Svakako najskuplja vrsta hleba u prodavnicama jeste tost hleb, kao i različiti hlebovi napravljeni od integralnog brašna.

Pa se tako na rafovima mogu naći pakovanja hleba i od 250 dinara.

Izvor: nova.rs

Manjak inspiracije kompozitora doveo je do toga da naše muzičke zvezde neretko obrađuju strane hitove, koji su u drugim državama postigle veliki uspeh

Tea Tairović je na svom albumu „Balkanija“ obradila numeru pod nazivom „Dubai“. Ova brza pesma navodno je obrada albanske pesme „Leje“ koju originalno izvodi Ronela Hajati. Pevačica iz Albanije je široj javnosti poznata po učešću na najvećem muzičkom takmičenju u Evropi, te zbog toga što je na kraju svog nastupa pokazala znak „velike Albanije“.

Inače, na tom Teinom albumu sve pesme su obrade bugarskih, grčkih i albanskih hitova. Svi autori su uredno potpisani.

Daleko od toga da je Tea jedina koja ovo radi, već pevači svih muzičkih žanrova često rade istu stvar. Čini se da su grčke pesme i izvođači ipak najpopularniji kod nas, pa nije ni čudo što mnogi na letovanjima u ovoj državi čuju pesme koje zvuče isto kao neke numere domaćih izvođača.

Pesma „Lična karta“, koja je jedan od najvećih hitova Ace Lukasa, u sam estradni vrh, zapravo je obrada velikog hita Ane Visi „Travma“, što u prevodu znači trauma. Još jedan Acin hit „Nisam preživeo“ obrada je hita popularne grčke pevačice, koji nosi naziv „Taseis autoktonias“.

Još neke najpoznatije pesme Ace Lukasa su obrade inostranih hitova, a to su „Pesma od bola“, „Suncokreti“, „Istina je da te lažem“, „Ti me dižeš iz kome“…

Grčku pesmu „Epimeno“, koju izvodi Kristos Kiriazis prepevala je Ceca Ražnatović.

Kod nas se numera ne zove “Epimeno”, već “Ja još spavam u tvojoj majici”.

Cecin hit „Tačno je“ takođe je obrada pesme velike grčke zvezde Despine Vandi. Despina je u jednom periodu izgleda bila veoma popularna među našim izvođačima, pa je čak i Zorica Brunclik preradila njenu pesmu „Den iparhei tipota“ i napravila svoj hit „Košava“.

Veliki hit “Samo za tvoje oči” Jelene Karleuša je zapravo obrada grčkog hita “Geia” Despine Vendi. Karleuša je otkupila autorska prava za muziku od Elene Paparizou za pesmu “Ide maca oko tebe”.

Još jedan gradski kauboj iskoristio je melodiju grčke pesme za svoj hit. „Bezobrazno su zelene“ peva Željko Samardžić, dok u originalu ova pesma ima naziv „Ti allo theleis pio poly“.

Toše Proeski retko je obrađivao pesme, ali njegov hit „Ledena“ nastao upravo na ovaj način. Istu stvar uradio je i Saša Kovačević za svoju baladu „Živim da te volim“, koja je zapravo delo pevača Nikosa Vertisa i nosi naziv “Thelon a me noises”.

Inspiraciju u grčkoj muzici našli su i Nataša Bekvalac za pesmu „Ponovo“, Saša Matić koji je snimio hit pesmu „Kralj izgubljenih stvari“ i Dragana Mirković za pesmu „Za mene si ti“.

Ovogodišnja voditeljka Evrovizije u Italiji, pevačica Laura Pausini je 1993. godine snimila pesmu „Se fue“. Vesni Pisarović i njenom timu svidela se ova numera, te je pevačica obradila ovaj hit desetak godina kasnije i otpevala pesmu „Da znaš“.

Iako su grčke melodije očigledno imale veliki uspeh, ima i pesama na engleskom jeziku koje su domaći izvođači prerađivali i postizali veliki uspeh uz pomoć njih.

Velibor Miljković, poznatiji pod umetničkim imenom Toni Montana otpevao je svoj najveći hit „10 godina“.

Malo ko zna da ovu pesmu nije on komponovao i napisao. Originalnu verziju izvodi bend „Smokie“, a njihova pesma se zove „Living next door to Alice“.

Veliki hit grupe Rolling Stones „Out of time“ ima istu melodiju kao jedna veoma poznata pesma sa naših prostora. U pitanju je „Bejbi ti nisi tu“ koji potpisuje bend Električni orgazam. „Ljubi se istok i zapad“ Plavog orkestra, „Zenica bluz“ Zabranjenog pušenja i „Kreni prema meni“ koju izvode Partibrejkersi su pesme koje se i dalje pevaju na području bivše Jugoslavije, a takođe su prerade pesama na engleskom jeziku.

Pesma Lepe Brene „Luda za tobom“ pre nekoliko godina je doživela veliku popularnost ponovo, a mnogi su počeli da slušaju i originalnu pesmu na bugarskom, koja se zove „Luda po tebe“. Pevačicu Kameliju koja je vlasnica ovog hita prepevavali su i mnogi drugi naši pevači, a među njima su i Tanja Savić, Slavica Ćukteraš, Sandra Afrika, Suzana Jovanović, Mile Kitić i mnogi drugi.

Još jedna bugarska pevačica veoma je popularna među našim pevačima. Tako je Allegro Bend obradio pesmu pevačice koja se zove Preslava i stvorio svoj najveći hit „Neka ide život“.

Maja Berović je za jednu svoju pesmu odabrala jedan od najvećih latino hitova. U pitanju je Majina pesma „Sama“, koja ima identičnu melodiju kao pesma „Sin pijama“, koja na Jutjubu broji više od dve milijarde pregleda.

Izvor: nova.rs

Ukoliko pripremate na pogrešan način, jedna namirnica može izvazati teške infekcije, koje čak mogu dovesti i do smrtnog ishoda.

Za sve ljubitelje ribe ova činjenica će biti iznenađujuća jer jedna vrsta može biti jako opasna i može dovesti do fatalnih posledica. Namirinica poput dimljenog lososa ili pastrmke, može biti kontaminirana potencijalno smrtonosnim bakterijama listerije.

Listerija može izazvati listeriozu, retku infekciju koja može biti fatalna za ljude u grupama visokog rizika. Listerioza je posebno opasna za trudnice, osobe sa zdravstvenim problemima ili imunosupresivima i osobe starije od 65 godina.

Takođe može kontaminirati drugu hranu, uključujući prethodno kuvano meso, školjke, meke sireve i paštete, između ostalog. Kako toplota ubija listeriju, oni koji su u opasnosti treba da obezbede da je sva hrana pravilno pripremljena, upozorava Agencija za standarde hrane.

Profesor Saher Garbija, vršilac dužnosti zamenika direktora za gastrointestinalne infekcije i bezbednost hrane u Izvršnom odboru za zdravlje i bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA), rekao je:

„Infekcija listerije kod većine ljudi obično je ili neprimećena ili može izazvati vrlo blage gastrointestinalne bolesti. Međutim, može imati ozbiljnije posledice za neke ljude, posebno one sa već postojećim zdravstvenim stanjima koja izazivaju oslabljen imunitet, a posebno su u opasnosti trudnice koje imaju 20 puta povećan rizik od razvoja listerioze. Nažalost, ova bolest može dovesti do pobačaja, mrtvorođenja ili teške bolesti kod novorođenih beba. Trećina zaraženih slučajeva kod trudnica u 2019. dovela je do mrtvorođenosti ili pobačaja u Engleskoj i Velsu“.

Ozbiljnije infekcije kao što su teška sepsa i meningitis mogu se razviti kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom ili kod osoba starijih od 65 godina. Ljudi sa rakom, transplantacijom organa, HIV-om ili uzimanjem oralnih steroida su samo neke od drugih ranjivih grupa.

Stopa smrtnosti od teške listerioze, koja pogađa ljude sa većim rizikom, iznosi 20 do 30 odsto, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Za većinu ljudi listerioza je blaga bolest koja prolazi sama od sebe.

Obratite pažnju na sledeće simptome:

– Visoka temperatura – 38 ili više

– Bolovi

– Jeza

– Osećam se slabo

– Dijareja

Znaci ozbiljnije infekcije uključuju:

– Ukočen vrat

– Konfuzija

– Gubitak ravnoteže

– Konvulzije

Trudnice mogu imati:

– Bol u stomaku

– Beba se kreće manje nego obično

Pravilna priprema hrane

Ova bakterija je posebno opasna tokom posta, kada se uglavnom jede riba, jer je jedan od oblika njene konzumacije dimljena ili sušena riba, a posebno je rizična. Ali iako je bakterija listerije široko rasprostranjena u životnoj sredini i može kontaminirati hranu na niskim temperaturama, ona se uništava kuvanjem.

Stoga je veća verovatnoća da će namirnice koje ne zahtevaju kuvanje nositi smrtonosne bakterije ili one koje nisu bile podvrgnute jakoj toplotnoj obradi.

Prethodne epidemije su bile povezane sa hladnim mesom i gotovim sendvičima.

U 2019. godini došlo je do značajnog izbijanja listerije u bolnicama NHS izazvane kontaminiranim sendvičima, što je dovelo do smrti sedam osoba.

„Postoje određene namirnice koje su rizičnije. Savetujemo trudnicama i ugroženim osobama da temeljno kuvaju dimljenu ribu pre nego što je jedu. Ljudi ne moraju da izbegavaju ove proizvode, ali treba da obezbede da se rizici smanje što je više moguće“, dodao je profesor Garbija, a prenosi avaz.ba.