Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su M. G. (1994) iz okoline ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga.

Policija je pretresom kuće koju osumnjičeni koristi pronašla oko 935 grama materije za koju se sumnja da je marihuana, oko 40 grama ekstazija, oko 20 grama amfetamina i oko pet grama praha za koji se sumnja da je kokain, kao i tri vagice za precizno merenje.

Takođe, u kući je bio i četrdesettrogodišnji muškarac kod koga je policija pronašla paketić sa manjom količinom praha za koji se sumnja da je amfetamin i drobilicu sa manjom količinom materije za koju se sumnja da je marihuana.

M. G. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden višem javnom tužiocu u Somboru, dok će protiv četrdesettrogodišnjeg muškarca biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Na svečanoj sednici Parlamenta privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga, najboljim privrednicima su uručene nagrade PKS – Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga. 

Za poseban doprinos razvoju privrede regiona za 2023. godinu, Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okuga nagradila je 16 privrednika.

„Mi se bavimo proizvodnjom sadnog materijala i lideri smo u toj proizvodnji. Našta se najviše oslanjam na Privrednu komoru Srbije, to je što smo izvozno smo orijentisala firma i 90% naše proizvodnje izvozimo u zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i Evropske unije...“ rekao je, između ostalog Nenad Purić, Severpland Doo Kula.

„Posle 20 godina poslovanja u trgovini ovo je vredna nagrada.Imamo sedamdesetak zaposlenih, napredujemo, širimo se, trudimo se…” rekao je Dragan Bračika, Elbraco group iz Apatina, dobitnik nagade PKS – Reginalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga.

“ Privrednici koji su pozvani da dođu da prime svečane nagrade su naše, pre svega jubilarne nagrade, svi oni koji imaju 20 I 30 godina rada svojih preduzeća, svima treba odati priznanje a tu su naravno I nagrade za poslovnog lidera za uspehe određene kategorije koje je naša komisija donela.” Naglasio je Slobodan Stevančev, direktor PKS RPK Sombor

Urkos teškoj privrednoj godini, Zapadnobački upravni okrug ostario je solidne rezultate

“Pošto znam da ZBO ima negde oko 7 BDP cele AP Vojvodine, izvoz je oko 10% na nivou 400 miliona evra I da je negde oko 10% veći u odnosu na prošlu godinu što je izuzetno značajno a takođe i industrijska proizvodnja je na nivou pokrajinske 3,7%...” “Rekao je Boško Vučurević predsednik Privredne komore Vojvodine

Očekivanja privrednika su da će u budućem periodu, zapadnobački upravni okrug biti nabrži rastući region u oblasti privrede.

“Imamo najbolju I najbržu sada komunikaciju, znači putnim segmentom, željezničkim koji se obnavlja, vodnim koji ovde, prva konferencija Zaplovimo Srbijom se ovde dešavala, te dobijamo sve one podgrupacije što postoje, turizam razvijamo na najvišem nivou I zajednički sa Parlamentom, kako smo se I dogovorili, radimo na aerodromu I uspostavljanju još jedne visoko školske ustonove koja nam stvarno neophodna za budući razvoj” istakao je Goran Nonković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okuga i jedan od dobitnika prestižnog priznanja RPK.

Izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg -Nakovo, kako je naglašeno na svečanoj sednici Parlamenta privrednika, znatno će doprineti razvoju privrede kako Zapadnobačkog okruga tako i cele Vojvodine.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Udruženje za pomoć mentalno nedovolјno razvijenim osobama grada Sombora, uz podršku Grada Sombora je organizovalo prodajnuizložbu pod nazivom „Iskoračimo zajedno“. Na izložbi su predstavnici nekoliko udruženja koja okuplјaju osobe sa invaliditetom sa teritorije grada, ali i šire, prikazali svoje radove i rukotvorine, a zainteresovani posetioci su mogli da ih kupe i da na taj način podrže njihov rad. Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom razgovarao sa izlagačima i predstavnicima udruženja.

Na izložbi su ponuđeni predmeti koje su napravili članovi: Saveza gluvih i nagluvih organizacije Sombor, Udruženja slepih, Udruženja Ahondroplazije, Udruženja za podršku osobama sa autizmom „Maslačak“, Udruženja obolelih od multiple skleroze „Zapadna Bačka“, Dnevnog boravka pri ŠOSO „Vuk Karadžić“, Učeničke zadruge „Pčelica“ ŠOSO sa domom „Vuk Karadžić“, Društva invalida za cerebralnu i dečiju paralizu, Udruženja ratnih i vojnih invalida, Udruženja za pomoć MNRO grada Sombora, kao i gostujućih udruženja: Udruženja za pomoć MNRO „Zlatna barka“ Odžaci i UD „Mali princ“ Apatin.

Godišnje obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom proglašeno je 1992. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Cilј obeležavanja je promovisanje prava osoba sa invaliditetom u svim sferama društva i razvoja i povećanja svesti o položaju osoba sa invaliditetom u svim aspektima političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života.

Majka i sestra uskoče ponekad da donesu gorivo i dokupe neophodno

Nedaleko od Sombora, grada zelenila i kulture, smešteno je porodično gazdinstvo Horn koje mladi poljoprivrednik Stevan vodi sa svojom majkom. Na svom imanju, bave se isključivo ratarskom proizvodnjom, a sve što pristigne za berbu, ide na prodaju direktno sa njive.

Gazdinstvo Horn prostire se na 4.3 hektara zemlje gde se uzgaja pšenica, ječam, kukuruz, soja, a od ove godine i šećerna repa.

- Posle završenog poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dobio sam ponudu za posao u Somboru tako da sam se vratio kući. Otac je na svojoj strani, nije ga toliko zanimala poljoprivreda, tako da sam ja još kao izuzetno mlad sve preuzeo - kaže Stevan, koji inače sam smišlja celu proizvodnju i sprovodi u delo bez ičije pomoći.

Majka i sestra uskoče ponekad da donesu gorivo, dokupe neophodno ali se domaćin Stevan trudi da ih ne opterećuje mnogo i trudi se da sav posao odradi sam.

- Poljoprivrednom se bavim od malih nogu, uvek sam imao afinitete prema toj delatnosti. Odrastao sam u mestu Lugovo nadomak Sombora gde je pre postojala velika zemljoradnička zadruga i od malena sam gledao kako ljudi i agronomi tamo rade i kako ljudi iz sela rade svoju zemlju i odmah sa zavoleo sve to u kratkom periodu. Završio sam poljoprivredni fakultet u Novom Sadu smer Fitomedicinu i zaposlen sam u struci pored čega veliku većinu vremena provodim na terenu prateći i kontrolišući razne ratarske useve - priča mladi poljoprivrednik.

Na početku studija Stevan je imao i stoku i bavio se tovom junadi. Međutim, od obaveza na fakultetu nije stizao da se posveti životinjama pa je morao da ih proda, ali je dokupio zemlju. Pored 5 katastarskih jutara, koje je njegova majka nasledila, Stevan je dokupio još 2.4 katastarska jutra. Iako je i tu previše posla za jednog čoveka, on ne namerava tu da stane.

- Plan je ukoliko bude u opticaju još neko zemljište, da povećamo proizvodnju i da proširim gazdinstvo. Takođe, planiram da kao agronom zaštite bilja od naredne sezone privatno vršim usluge zaštite bilja i vodim svoje gazdinstvo, i dodam i povrtarsku ili čak voćarsku proizvodnju i preko mnogih konkursa koji su dostupni za mlade nabavimo neke novije mašine koje će nam poslužiti u proizvodnji - kaže Stevan.
Stevan je takođe među kandidatima u izboru za "Najdomaćina 2023".

Izvor: alo.rs

U nedelju, 03. decembra, u velikom broju državnih zdravstvenih ustanova širom Srbije, među kojima je i apatinski Dom zdravlja, biće organizovani preventivni pregledi. Građani će moći da urade PSA test, kojim se otkriva tumor prostate, kao i ultrazvuk dojke.

Ultrazvuk dojke za žene starije od 40 godina radiće se na odeljenju ginekologije od 8 do 16 časova, dok će muškarci stariji od 49 godina u isto vreme u laboratoriji moći da urade PSA test. Zakazivanje, kao i prethodnih nedelja, nije potrebno.

„Nastavljamo i u decembru ono što je započeto prethodna dva meseca, a organizovani su ultrazvučni pregledi dojke, PSA test, pregledi štitaste žlezde, kao i kardiološki pregledi sa kontrolom nivoa glukoze, triglicerida i holesterola u krvi. Prevencija i rana dijagnostika su od ključnog značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti, te apelujem na sve građane da iskoriste priliku i da se pregledaju“, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

75. godina postojanja i rada Istorijskog arhiva Sombor i 275. godina od utemelјenja arhivske služne u gradu

„Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti. Stoga arhivska dokumenta nisu mrtva, siva i uzaludna kao što to površnim ili nepućenim može ponekad da izgleda...U arhivskim prostorijama... vrši se stalna služba istini, našoj lјudskoj, relativnoj istini, koja se teško uočava i osvetlјava, a lako zamračuje i gubi...“

Zapis je ovo, velikana naše književnosti i jedinog dobitnika Nobelove nagrade o arhivima.

Istina je da Ivo Andrić obitavao u najvećim i najbogatijim arhivima evropskih prestonica sakuplјajući arhivsku građu za sva svoja kapitalna dela naše i svetske književnosti.

U ime Grada Sombora, prigodnim govorom obratio se Branislav Sforcan, pomoćnk gradonačelnika Grada Sombora.

Prisutne je pozdravio i Miroslav Ilić ispred Sekretarijata AP Vojvodine.

Nataša Stojanović, dirktorica Istorijskog arhiva Sombor, zahvalivši se prisutnima, govorila je o dosadašnjem radu Arhiva , hronološki navodeći aktivnosti naše institucije, ističući postignute uspehe u zaštiti dokumentarnog materijala ,sređivanju i obradi arhivske građe, izdavačkoj i izložbenoj delatnosti, kao i broju arhivskih fondova i zbirki koji se čuvaju u ovom arhivu.

Osvrnula se i na prve temelјe organizovane zaštite stvarane građe, stare više od dva i po veka, naglašene u Prvom Statutu Slobodnog i kralјevskog grada Sombora, iz 1749. godine.

Na predlog Državne arhive u Beogradu arhivsko središte arhivskog područja Sombora osnovano je 1. decembra 1948. godine.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista, predstavio i svoju knjigu: „Vizija slobode-Elibertacija Sombora 1745-1749.

Istoimena arhivska izložba je delo gore pomenutog autora i kolega iz Arhiva, postavlјena je u skupštinski hol ispred svečane sale., a nakon izvesnog vremena ista će krasiti zidove našeg Arhiva, te će je zainteresovani i ubuduće moći tim povodom posetiti.

Austrijska vlada uvela je dodatnu jednodnevnu vinjetu za autoputeve i brze puteve. Može se kupiti od danas, košta 8.60 evra i tokom decembra dolazi samo u digitalnom obliku. Od iduće godine jednodnevna vinjeta biće dostupna za kupovinu i kao nalepnica.

Najavljeno je i poskupljenje desetodnevne vinjete, koju uglavnom koriste turisti. Njena cena će od 1. januara skočiti s 9.90 na 11.50 evra. Cena dvomesečne vinjete od iduće godine pada s 29 na 28.90 evura, dok cena godišnje ostaje ista.

Od 22. novembra vinjete su dostupne i kao digitalne. To znači da vinjetu više nije potrebno fizički lepiti na vetrobran automobila, već će vaš registarski broj biti zabeležen u centralnom sistemu, a provera se radi automatski. Online kupovina moguća je na web-adresi shop.asfinag.at.

Ono što je sjajno u tom sistemu je činjenica da je vlasnik vinjete korisnik vozila. Drugim rečima, ako tokom trajanja vinjete promenite automobil i registraciju – što nije redak slučaj kod ljudi koji koriste službene automobile – u sistemu možete aktuelnu vinjetu preneti na novu registraciju. Doduše, to će vas koštati 18 evra, piše Index.

Nekadašnja manekenka Tijana Stajšić važila je za jednu od najlepših žena Jugoslavije, ali već godinama nije prisutna u javnosti.

Tijana je rođena u Somboru 1984. godine i još kao tinejdžerka počela je da se bavi manekenstvom i postigla brojne uspehe.

Godine 2001. pobedila je na izboru za Mis Jugoslavije, a zatim se na svetskom izboru u Južnoj Africi plasirala u top deset lepotica, zauzela 6. mesto i time postala jedna od naših najuspešnijih misica.

Pored mode, bavila se i sportom, te je bila prvakinja Jugoslavije u karateu.

Pažnju javnosti ponovo je privukla 2009. godine učešćem u rijalitiju "Veliki brat", gde je zavela glumca Dragana Marinkovića Macu.

Nakon toga je napustila manekensku karijeru i završila kurs za šminkanje čime se i danas bavi, a živi u Novom Sadu.

Tijana se prilično promenila od perioda kada je nosila titulu mis Jugoslavije, a mnogi komentarišu da je preterala sa estetskim operacijama.

Izvor: kurir.rs

Ceo slučaj je vodila Dragana Aleksić koja je za otkrila kako se ovaj slučaj završio i da li se kroz svoj radni vek susrela sa istim ili sličnim situacijama

Najpoznatiji slučaj iz Čačka je onaj kada su 1994. godine braća tužila sestru jer nije želela da se odrekne svog dela imovine koji joj zakonski pripada. Slučaj je zvanično završen tek ove godine, a braća su u međuvremenu umrla.

Jedan od pokazatelja neravnopravnosti polova na Balkanu je praksa da se sestre odriču imovine u korist braće. Zvuči arhaično, ali ovakve situacije se i dan-danas dešavaju. I ne tako davno, ljudi su ženu koja se "drzne" da zatraži ono što joj pripada, smatrali lošom ćerkom, sestrom, pa i čovekom.

Patrijahalna ideologija je izuzetno jaka, pa žene bez obzira na ekonomski položaj i stepen obrazovanja, najčešće imaju stav da je odricanje od prava na imovinu u korist braće deo porodične tradicije. U nekim krajevima i dalje vlada mišljenje da muško treba da ostane na imanju i da ženi isto nije potrebno, jer će se ona udati i otići u tuđu kuću.

Sličnog mišljenja su bila i braća iz Čačka, a ceo slučaj je vodila čuvena Dragana Aleksić koja je za Telegraf otkrila kako se ovaj slučaj završio i da li se kroz svoj radni vek susrela sa istim ili sličnim situacijama.

Sve je počelo 1994. godine kada su braća odlučila da tuže sestru i sudski joj oduzmu imovinu za koju su smatrali da im pripada. Inače, sestra je bila većinski naslednik svega, jer se njena majka udala za njihovog oca i živeli su na njenoj imovini. Dakle, to nisu bila njena biološka braća.

"Slučaj je završen, ali ona nažalost nije još uvek u posedu imovine. Sledi nam još jedan postupak deobe koji je prekinut 1994. godine kad se pokrenuo postupak utvrđivanja zaostavštine i njenog prava na nasleđe", započinje priču za Telegraf Aleksić.

Braća nisu dočekala presudu, ali ona jeste

Advokatica objašnjava, da je ovaj slučaj specifičan, ali da, nažalost, nije nepoznat u praksi.

"Žene nekako same sebe ubede da nemaju ista prava kao brat i onda kada odluči da uzme ono što joj pripada, ljudi počnu da govore "uzela bratu". Mnogi i dan-danas govore da sestre treba da se odreknu nasledstva u korist brata, a njima zapravo isto zakonski pripada sve kao i njemu", ističe naša sagovornica.

Aleksić otkriva da braća nisu dočekala presudu, ali da njena stranka i njena sestra jesu.

"Njena majka je imala jedan mučenički život. Kada se udala za svog drugog supruga, on je otišao u rat koji je završio u zarobljeništvu i ona je četiri godine podizala njegovo petoro dece. Braća su uvek nju zvali majkom, jer je njihova otišla, i zbog toga nisu mogli da se pomire da je sestra jedini i većinski naslednik svega", objašnjava ona.

Naša sagovornica naglašava da su braća mnoge stvari radili iz prkosa i inata, te da su pojedine stvari prvo priznavali na sudu, a onda iste osporavali.

"Promenilo se šest sudija, pa je bila i reforma pravosuđa. Mnogo stvari se dešavalo dok se ovaj slučaj odvijao. U pitanju jedan ogroman predmet i tu se može videti presek čitavih društvenih odnosa", ističe ona.

Naslednici braće pravili probleme

S obzirom na to da su braća umrla, jedan deo njihovih naslednika je nastavio da pravi probleme Draganinoj stranci.

"Oni su menjali nekoliko advokata, jer nisu mogli da ih ubede da im to ne pripada. Oni su sve vreme odugovlačili i osporavali da imovina pripada mojoj stranci. Odlagali su ročišta, ali se, srećom, sve završilo u našu korist", kaže Aleksić.

Ona otkriva da je morala da podnese zahtev o suđenju u razumnom roku i naglašava da ne zna da li bi slučaj još uvek bio gotov da to nije uradila.

"Postoji jedna poseban zakon koji određuje, da kada započne suđenje, mi određujemo vremenski okvir. Taj vremenski okvir je rok u kog sud mora da se pridržava kako bi se završio određeni postupak. Ukoliko to sud ne uradi, podnosi se zahtev i predsednik suda onda donosio rešenje i rok u kom taj slučaj mora da se završi. Pa, ako se ni to ne uradi, vi imate pravo da podnesete tužbu sudu. Zahvaljujući tome i velikoj borbi smo uspeli", objašnjava detaljno naša sagovornica.

Vreme je da se stvari promene

U nekim krajevima naše zemlje, ali i drugim zemljama, i dalje je uvreženo mišljenje da sestra treba da se odrekne nasledstva u korist brata, a naša sagovornica naglašava da protiv toga treba da se borimo.

"Ovakvih i sličnih slučajeva, nažalost, ima koliko god hoćete. Diskriminacija žena je veoma zastupljena, i to možete videti na svakom koraku. Ovo je tema o kojoj se treba pisati i pričati i za koju treba da se bore mlade žene. Mediji treba da obrate pažnju da se jednako tretitaju oba pola. I naravno, to ne znači da muškarcima treba da okrenemo leđa. Naša braća, muževi, očevi i sinovi treba da nam budu saveznici u svemu ovome i na njih moramo da delujemo, jer bez toga se neće promeniti ništa. Dovoljno je da napravimo jedan korak, jer će ga neko drugi nastaviti i da one tekovine koje nam je ostavio socijalizam u vidu ravnopravnosti ne damo ni za jedan milimetar, već da idemo samo pravo", zaključila je čuvena advokatica Dragana Aleksić.

IZVOR: Telegraf.rs

Šejn Mekgovan, tekstopisac i frontmen irske grupe Pougs (The Pogues), umro je u 65. godini posle dugogodišnje bolesti.

Poslednjih nedelja boravio je u bolnici pošto mu je dijagnostikovana upala mozga.

Autor hitova A Rainy night in Soho, Fairytale of New York, A Pair of Brown Eyes, Dirty Old Town, dugo godina se borio sa zavisnošću od narkotika i alkohola.

„Bio je čitav moj svet.

„Ne znam kako da ovo kažem, pa ću samo reći. Šejn…. je otišao da bude sa Isusom, Marijom i njegovom prelepom jakom Terezom“, napisala je njegova supruga Viktorija Meri Klark na Instagramu.

„Biće zauvek moja svetlost, mera mojih snova i ljubav mog života. Najlepša duša, anđeo, Sunce, Mesec, moj početak i kraj“, dodala je.

Moja svetlost i mera mojih snova (will always be the light that I hold before me and the measure of my dreams) završni su stihovi jednog od najvećih hitova irske grupe Kišna noć u Sohou (A Rainy night in Soho).

Šta je sve sporno u velikom hitu grupe The Pogues

Pre osam dana, njegova supruga je objavila da je Mekgoven napustio bolnicu, a potom je objavila je fotografiju na dan godišnjice braka, napisavši da je zahvalna „što su još živi“.

Šejn Mekgovan je osnivač irskog pank benda Pogue Mahone, koji će se kasnije zvati samo The Pogues.

Predvodio je grupu od 1982. godine, sve do 2014, kada su se razišli.

Objavili su sedam studijskih albuma.

Grupa je sa Kriti MekKolom 1988. snimila božićnu pesmu Fairytale of New York, koju ju je napisao upravo Mekgovan.

Pesma je došla do drugog mesta na britanskoj muzičkoj listi.

Mekgovan je 2018. godine dobio nagradu za životno delo na proslavi 60. rođendana u Nacionalnoj koncertnoj dvorani u Dablinu, glavnom gradu Irske.

Dokumentarac o njegovom životu Crock Of Gold: A Few Rounds With Shane MacGowan objavljen je 2020. godine.

Bio je blizak sa irskom pevačicom Šinejd O’Konor, koja je preminula u julu 2023.

„Neopisivo sam blagoslovena što sam ga upoznala i volela i što me je on toliko beskrajno i bezuslovno voleo i što sam imala toliko godina života ispunjenih ljubavlju, radosti, zabave, smeha i avanture“,

„Nema reči kojima mogu da opišem gubitak koji trenutno osećam i čežnju sa još jednim njegovim osmehom koji je osvetlio moj svet“, napisala je njegova supruga Viktorija.

‘Kreativni džin’

Irski predsednik Majkl D Higins opisao je Šejna Mekgovana kao jednog od „najvećih muzičkih tekstopisaca“.

„Njegove reči povezale su Irce širom sveta sa njihovom kulturom i istorijom, obuhvatajući toliko ljudskih emocija na najpoetičniji način“, dodao je.

Autor Toni Parsons nazvao je Šejna Megovana „kreativnim gigantom“.

„Ludo dete sa snom koje je izraslo u jedan od najvećih talenata koje je Ostrvo imalo. Kreativni gigant.

„Lepo spavaj, Šejn i vidimo se na broju jedan za Božić“, napisao je Parsons na društvenim mrežama, aludirajući na pesmu koja se uvek pušta na Božić – Njujorška bajka (Fairytale of New York).

Muzičar Nik Kejv nazvao ga je „pravim prijateljem i najvećim tekstopiscem svoje generacije“, dodajući da je ovo „veoma tužan dan“.

Frontmen grupe Šarlatans Tim Burdžs je odao počast, napisavši da je Mekgovan „živeo život do daske“.

„Lirski genije. Inspiracija mnogima od nas koji smo želeli da budemo u bendovima.

„Išao sam da slušam Pougse na mnogim mestima, sreo Šejna nekoliko puta i prisustvovao nekim od najuzbudljivijih kocenarata koje sam video“.

izvor: danas.rs