Sombor.info

U Srbiji je, prema popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 1.oktobra do 15.decembra 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018.

Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018.

Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018.

U Srbiji se stočarstvom prošle godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava.

Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018.

U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine.

Broj svinja je 2.263.705 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto.

Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558.

Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto i bilo je 22.022.439.

Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mladji od 40 godina.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela.

Izvor: danas.rs

Budući da broj obolelih od dijabetesa u svetu raste, jasno je da simptome poput umora i sve češćeg mokrenja treba proveriti. Bolest se javlja kada telo ne proizvodi insulin (kao kod tipa 1) ili ga ne proizvodi dovoljno (kao kod tipa 2).

Simptome dijabetesa tipa 2 je lako prevideti jer se mogu razvijati sporo. S obzirom na to, lekari upozoravaju da obratite pažnju na sledeće simptome.

Češće mokrenje

Češće mokrenje, naročito noću, može biti znak dijabetesa. Šećer se nakuplja u krvi umesto da ulazi u ćelije, a bubrezi prekovremeno rade kako bi se rešili viška šećera u krvi, pa češće odlazimo u toalet.

Pojačana žeđ

Kada je u krvi previše šećera, ćelije daju krvi više vode kako bi pokušale da razede taj šećer, tako da ćelije ostaju dehidrirane. Budući da su ćelije dehidrirane, šalju signal vašem telu da ste žedni, pa ljudi piju mnogo više.

Umor

Kad imate dijabetes tipa 2, vaše telo ne može da unese dovoljno glukoze u vaše ćelije, pa je uobičajeni simptom osećaj jakog umora.

Gubitak težine

Višak šećera obično skladištimo kao masnoću, a telo radi više jer ne unosi šećer u ćelije, a i dalje mu je potrebna energija, pa do energije dolazi razbijanjem masnih ćelija. Posledica toga je da ljudi gube na težini.

Genitalni svrab ili gljivična infekcija

Genitalni svrab može se pojavi kod dijabetesa tipa 2 jer se šećer izlučuje urinom, a to stvara okruženje idealno za rast bakterija, pa je povećana sklonost infekcijama, naročito urinarnim.

Rane koje duže zarastaju

Kad imate ranu, potrebna vam je dodatna energija da se nosite sa problemom. Kod dijabetesa tipa 2 telu nedostaje energije, a hranjive supstance ne dolaze do područja do kog bi trebalo. Tada se bakterije hrane i množe, pa rane sporo zarastaju.

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, javite se svom lekaru za procenu i savet, prenosi index.hr.

Kada je Nikolina Bojić iz Apatina izabrana za najlepšu ženu Srbije na izboru za Miss 2012. godine, niko nije ni slutio da će joj zbog skandala nakon proglašenja biti oduzeta titula.

Nikolina Bojić je tada imala 25 godina, ali ubrzo se ispostavilo da je bila udata, što je protivno pravilima ovog takmičenja.

Bila je druga najlepša Srpkinja, a onda je otišla: Danas Jelena Mandić ima neobičan biznis u Kanu i sva su joj vrata otvorena

Gde je danas Dina Džanković koja je odbila titulu misice da bi se udala za brata Emine Jahović
A sećate li se kako je otkriveno da je prevarila naciju?

Najpre su procurile njene provokativne fotografije, pa se pronela priča da je udata, što se vrlo brzo ispostavilo kao tačno.

Otkriveno je da je lepa misica zaista u braku i to sa kanadskim teniserom Frenkom Dančevićem, što ju je i koštalo krune.

Međutim, kao da sve to nije bilo dovoljno, već se uskoro saznalo i da je slagala da je fitnes intruktorka, iako se ispostavilo da je u tom trenutku bila kuvarica u restoranu u Apatinu. Ipak, ona jeste naknadno upisala Višu školu za fitnes.

Nakon što je postala tema svih medija, lepa misica je završila u Hitnoj pomoći – jer joj je pozlilo. Povukla se na oporavak u Minhen, a spekulisalo se da je sa sobom ponela i krunu koja je bila vredna 5.000 evra.

U Minhenu je dala sve od sebe da se povuče iz javnosti, pa je tada obrisala i sve naloge na društvenim mrežama. U tom periodu stigla je i zvanična potvrda da jeste u braku sa Frenkom.

U novembru 2012. Nikolina je predala krunu Aleksandri Doknić, a organizatori su insistirali da sada bivša misica plati odštetu od 50.000 evra.

Nakon toga, ona i njen suprug mogli su da se pojave zajedno u javnosti. Organizovali su svadbu 2013. godine u Apatinu.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Torres del Paine je najveći i najposećeniji park prirode u Čileu, zauzima krajnji jug zemlje na takozvanoj "Ruti do kraja sveta", a po mnogima koji su ga posetili - zaslužuje titulu 8. svetskog čuda.

Posetioci sajta VirtualTourist proglasili su Nacionalni park „Torres del Paine“ u južnom Čileu za „osmo svetsko čudo“.

Torres del Paine je sa 5 miliona glasova od turista širom sveta pobedio u konkurenciji od 300 različitih destinacija iz 50 zemalja. Takmičenje je pokrenuto ranije ove godine.

„Sa svojim prirodnim lepotama koje izazivaju duboko poštovanje i pejzažima koji oduzimaju dah, nije ni čudo što su posetioci našeg sajta proglasili „Tores del Paine“ za pobednika“, rekla je Kimberli Stirdivant Vason, šef odeljenja za odnose sa javnošću i marketinga za VirtualTourist.

Torres del Paine je najveći i najposećeniji park prirode u Čileu, zauzima krajnji jug zemlje na takozvanoj „Ruti do kraja sveta“. Ovaj nacionalni park karakterišu izrazito visoke i oštre planine koje grandiozno okružuju krajolik, te čuvaju glečere, jezera i reke.

Smešten je u regiji poznatoj Patagoniji koja se odlikuje suvim i hladnim vremenskim prilikama.

„Čileanska Patagonija je neverovatno područje neograničene i netaknute prirode“, rekli su iz VirtualTourist, a Torres del Paine predstavili kao jednu od najupečatljivijih destinacija koje ovaj region može da ponudi.

Izvor: nova.rs

Srpska čitaonica „Laza Kostić“ Sombor priređuje u Svečanoj dvornici „Sava Stojkov“ (Velikoj sali Srpske čitaonice) prvi „Somborski sajam knjiga“.

Ovaj događaj trajaće od 2. do 4. februara, a svečano otvaranje zakazano je za petak, 2. februar, sa početkom u 11 sati. Istog dana, od 18 sati, zakazano je predstavljanje izdavačke delatnosti Srba u Hrvatskoj, dok su za subotu, 3. februar, predviđena dva književna događaja. Naime, drugog dana Sajma, od 11 sati, u Srednjoj sali Srpske čitaonice, biće održan okrugli sto naziva „Izdavaštvo izvan metropole: Iskustva i perspektive“, dok je predstavljanje knjige „Vila sa Čakora“ Nede Đukuć Borojević zakazano za 17 sati.

Kako najavljuju organizatori, radno vreme Sajma je od 11 do 18 sati prvog dana, od 10 do 18 drugog, dok će poslednji dan, 4. februara, Sajam za posetioce biti otvoren od 10 do 13 sati.

Izvor: Radio Apatin

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 1. februara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Vozač autobusa Mile Žeželj (58) iz Stanišića kod Sombora osuđen je na četiri godine zatvora jer je 21. avgusta 2022. godine na delu autoputa od Leskovca do Niša, kod sela Pečenjevce, izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula turistički vodić Nina Nićiforović (34) a 33 putnika povređeno.

„Osnovni sud u Leskovcu doneoe je prvostepenu (nepravnosnaznu) presudu kojom je Mileta Žeželja oglasio krivim zbog krivičnog dela teško delo protv beubednosti javnog saobracaja iz člana 297 st 4 u vezi člana 289 st 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine sa uračunavanjem vremena koje je okrivljeni proveo u pritvoru. Žeželj je obavezan da plati troškovevođenja postupka Osnovnom sudu i Osnovnom javnom tužilaštu u Leskovcu a oštećeni su upućeni na parnicu. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “D” kategorije u trajanju od jedne godine. Na ovu presudu branilac okrivljenog je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Nišu pa će predmet nakon obrade, biti dostavljen tom sudu na odlučivanje“, navedeno je u odgovoru lekovačkog pravosuđa na naš zahtev upućen po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Do udesa je došlo nešto iza pet sati ujutro kada je autobus somborskih tablica firme „Severtrans“ a koji se kretao iz pravca Leskovca ka Nišu, iz neutvrđenih razloga, sleteo sa kolovoza, kretao se još par stotina metara van autoputa a zatim se prevrnuo na bok. Povređeni putnici vraćali su se iz Grčke sa letovanja, a veća tragedija je izbegnuta jer je jedna grupa sišla u Leskovcu neposredno pre udesa. Poveđene ljude je osim leskovačkih zdravstvenih službi zbrinjavala i Hitna pomoć iz Niša kao i Univerzitetski klinički centar iz ovog grada.

Kako je tada posvedočio niški lekar Matija Marković, koji je sa svojom medicinskom ekipom prvi stigao na lice mesta, zatekli su nemio prizor.

„Autobus je bio prevrnut u njivi, ljudi su bili uplašeni, zabrinuti… Odmah sam tu na licu mesta pregledao dva pacijenta, na sreću imali su lakše povrede. Prevezli smo ukupno petoro do niškog Univerzitetskog kliničkog centra, ostale povređene prevezle su kolege iz Leskovca što do njihove, što do niške bolnice“, objasnio.

S obzirom na to da je presuda prvostepena u nju nismo imali uvid pa nemamo saznanja o uzroku nesreće. Nezgoda se dogodila na potpuno ravnom kolovozu u uslovima dobre vidljivosti pa je moguće da je uzrok sletanja sa kolovoza umor, zdravstveno stanje vozača ili tehnička neispravnost vozila. Putnici su tvrdili da su usput pravili pauze, te da im je neverovatno da je vozač bio premoren.

Poginula devojka živela je u Novom Sadu gde je i studirala. Njena porodica je nakon nesreće medijima kazala da je Nina završila fakultet, odlično govorila engleski jezik i tražila posao u pravnoj struci, te da je nastradala poslesamo nekoliko turističkih tura kojima je bila vodič.

Izvor: nova.rs

Bački Brestovac, selo u opštini Odžaci u Zapadnobačkom okrugu, sa oko 2.200 stanovnika, živi bogat društveni život i ima svoje prepoznatljivosti, na koje su naročito ponosni.

Na dvadesetak kilometara od Sombora i petnaest od Odžaka nalazi se Bački Brestovac, a ono što vizuelno privuče pažnju svakog posetioca je nesvakidašnje svedočanstvo sa polovine prošlog veka - mlazni avion američke proizvodnje F85.

"Za vreme Drugog svetskog rata, pri proboju Sremskog fronta, ovde je postojao aerodrom, sa koga su poletali avioni, naši i sovjetski. Nedaleko od aviona je i rusko-srpski park, sa spomenikom za dva sovjetska pilota i našeg meštanina Vasu Gojkovića ", ispričao je Goran Stokuća iz Bačkog Brestovca.

Lička, bosanska i bačka igra, pesma i nošnja je slika nacionalnog obeležja stanovništva ovog sela i neguju je sve tri generacije najbrojnijeg KUD-a Odžačkoj opštini, KUD-a Nikola Tesla.

"Imamo i dve pevačke grupe, mušku i žensku. Neguje se lička pesma. Imamo i rekreativnu grupu folklora, okupili smo žene, nastupamo i družimo se...", ispričala je, između ostalog, Marija Danilović Stokuća, predsednica KUD "Nikola Tesla" u Bačkom Brestovcu.

"Sviram samicu zato što je to moje poreklo i svidelo mi i mislim da tako mogu postići više", objasnila je devojčica Jovana Sedlan, koja svira samicu.

"Ja sviram samicu već dve godine, družim se i hoću više da naučim, jako mi se sviđa", ispričao je dečak Branislav Trivunović.

"Već 35 godina sviram samicu, a i pravim tamburice, te ličke samice, a inače, samouk sam", objasnio je Mirko Vidović, samičar i graditelj instrumenta.

Moto udruženje Feniks iz ovog sela okuplja ljubitelje moto sporta.

"Naša aktivnost je povodom petrovdanskih svečanosti. Priređujemo moto susrete, tradicionalno dovodimo muzičke grupe, ugostimo ljude, naše prijatelje zemlje i inostranstva...", kaže Nikola Agbaba, predsednik moto udruženja Feniks iz Bačkog Brestovca.

Brestovčani su naročito aktivni u svom Dobrovoljnom vatrogasnom društvu.

"Aktivnost sa decom je višegodišnji projekat pod imenom "Vatrogasci naši prijatelji", gde obučavamo našu decu o vatrogastvu počev od vrtića, učimo decu šta smeju, šta ne, kako da se zaštite od požara...", kaže Goran Stokuća iz brestovačkog Dobrovoljnog vatrogasnog društva.

Jedan od pokretača srpske nauke i kulture u 19. veku je rođeni Brestovčanin Atanasije Nikolić, kome meštani nameravaju da postave trajno obeležje.

"Bio je prvi rektor Liceja u Kragujevcu, od koga je kasnije nastao Univerzitet u Beogradu. Atanasije Nikolić je ustanovio školsku slavu 1840. godine i od tada se slavi školska slava", ispričala je, između ostalog, Milica Staničkov, direktorica OŠ "Nikola Tesla" u Bačkom Brestovcu.

Složno selo, dobri i vredni domaćini ugostiće svakog putnika namernika, a pogotovo tokom petrovdanskih svečanosti, kada selo obeležava svoju slavu.

Izvor: RTV

Naučnici su otkrili zašto mali psi često nadžive velike.

U studiji Univerziteta u Vašingtonu objavljenoj u naučnom časopisu PLOS ONE, istraživači su saznali da veće rase imaju tendenciju da imaju ozbiljnije bolesti. Međutim, stručnjaci nisu mogli da objasne zašto, prenosi „NY Post“.

„Ovi rezultati daju uvid u kategorije bolesti koje mogu doprineti smanjenju životnog veka kod većih pasa i ukazuju na višestruke načine za dalja istraživanja“, rekli su autori studije, koja je analizirala 25.000 pasa, uključujući 238 rasa.

Studija je pokazala da su veći psi skloni kanceru, bolestima vezanim za kosti, gastrointestinalnim problemima, neurološkim i endokrinim stanjima, problemima sa ušima, nosom, grlom, kao i zaraznim bolestima.

U međuvremenu, manji psi češće pate od problema sa očima, srcem i disajnim putevima, kao i bolesti jetre ili pankreasa. Međutim, veličina nije značajno uticala na pojavu bolesti bubrega i urinarnog trakta.

Za vas izdvajamo 20 romana naših pisaca za koje smatramo da ih nikako ne smete zaobići! Spadaju u najlepša i najvrednija dela srpske književnosti, te ako ih do sada niste čitali, potražite ih u najbližim bibliotekama ili knjižarama.

Evo šta vam preporučujemo:

1. Ivo Andrić – Na Drini ćuprija. Najveći dragulj naše književnosti. Roman u kome je most simbol – okosnica oko koga se prepliću razne ljudske sudbine, a pisac je hroničar višegradske kasabe i njenih stanovnika kroz čak 4 veka. Ovde bismo dodali neizostavnu Prokletu avliju, ali naglašavamo da su sva Andrićeva dela pođednako vredna i zaslužuju ravnopravno da budu čitana i tumačena. Ipak je on jedini naš Nobelovac. Moramo ga poznavati i van obavezne lektire!

2. Miloš Crnjanski – Seobe. Roman koji opisuje kakva su stradanja Srba u Vojvodini bila u 18. v, ali kroz događanja porodice Isakovič, tj. kroz trougao njihovih porodičnih odnosa (Vuk – istorijska ličnost i Aranđel, kao i Vukova žena Dafina).

3. Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za omladinu, svojevrstan model vaspitanja svakog deteta i mladog čoveka. Nikada nije postala deo naše lektire, iako su je najveće svetske zemlje koristile u svom školstvu, još za Pupinovog života.

4. Meša Selimović – Derviš i smrt. Četrdesetogodišnji derviš Ahmed Nurudin priča nam svoju ispovest od trenutka kada saznaje kako mu je brat nevin zatočen u tvrđavi. Pun introspekcije, ovaj psihološko – filozofski roman svojevrsna je potraga za smislom života i toga da li smo na gubitku ako se taj smisao ne može ostvariti.

5. Borisav Stanković – Nečista krv. Ovo je jedno od najpoznatijih dela Bore Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne porodice iz Vranja. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.

6. Danilo Kiš – Bašta, pepeo/Rani jadi/Peščanik – trilogija porodičnog ciklusa romana ovog pisca. Andreas Sam, glavni junak, kroz sva tri dela pripoveda nam najpre o svom ocu, o detinjstvu, svojim jadima… da bi se u poslednjem delu, kroz sudbinu oca jedne porodice, oslikala logorska istorija 20. veka. Mogu se čitati odvojeno. Koju god knjigu da izaberete nećete pogrešiti. Mi vam preporučujemo da ne razdvajate ova tri dela.

7. Aleksandar Tišma – Upotreba čoveka. Na maestralan način pisac oslikava problematiku savremenog čovečanstva, a to je stavljanje čoveka u funkciju neke ideje, manipulacija čovekom zarad nekih tuđih ciljeva i pobuda. Kroz prizmu tri porodice, koje se međusobno dodiruju, opisuje se kako pre svega rat, a onda i niske nagonske strasti kod ljudi mogu biti usmereni na upotrebu čoveka.

8. Borislav Pekić – Vreme čuda. Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Opisuje se odnos čoveka prema svetu i sveta prema čoveku. Ističe besmisao svake dogme i beskompromisne ideologije, koja dobrobit društva pretpostavlja dobrobiti pojedinca. To je vreme čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka.

9. Dragoslav Mihajlović – Kad su cvetale tikve. Ovaj kratki roman govori o beogradskom (dušanovačkom) bokseru Ljubi Sretenoviću (zvanom i ‘Šampion’ i ‘Ljuba Vrapče’) – roman o emigraciji, o nostalgiji, politički roman, triler s ubistvom, knjiga o odrastanju i urbanosti, roman o boksu…

10. Dobrica Ćosić – Koreni. Roman koji je prvi dobio NINovu nagradu. Spada u društveno – istorijski roman, te nam verno prikazuje događaje u porodici Katić, kao i ekonomske i političke prilike Srbije s kraja 19. veka, odn. život svih porodica u Srbiji tog vremena. Roman je započeo hroničarskim zapisom, odnosno prologom Nikole – sluge Aćima Katića koji pripoveda.

11. Milorad Pavić – Predeo slikan čajem. Roman ima vrlo neobičnu formu, jer je napisan u obliku ukrštenih reči koje se popunjavaju, odnosno čitaju, horizontalno i vertikalno. Ujedno govori i o najneobičnijoj istoriji jedne zemlje koje više nema, o životu ljudi raspetih između prošlosti kojom ne mogu da ovladaju i „titoizma“ od kojeg ne mogu da umaknu.

12. Goran Petrović – Sitničarnica “Kod srećne ruke”. Roman je posvećen fenomenu čitanja. Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću zajedničkim čitanjem retkog primerka jedne knjige. Vremenom bivaju sve više uvučeni u njen svet i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.

13. Isidora Sekulić – Pisma iz Norveške (roman-putopis). Naša spisateljica želela je da upozna strane kulture i narode, pisce i umetnike, da vidi kako oni rešavaju konflikte koji su nju mučili. Plod jednog takvog putovanja je knjiga Pisma iz Norveške. Surovi norveški pejzaž našao je u Isidori izvanrednog slikara.

14. David Albahari – Mamac. Knjiga je osvojila NIN-ovu nagradu 1996-e. Govori o praznini, gubljenju punoće i svakog smisla… Junak romana pokušava da ispriča svoju životnu priču koja samo potvrđuje tezu da je čovek sam na svetu i da to ništa ne može izmeniti. Priča o odlasku u tuđinu, prekidu veza sa korenima, gubljenju nacionalnog i ličnog identiteta.

15. Slobodan Selenić – Ubistvo s predumišljajem. Selenić se okreće posledicama sloma Jugoslavije i ratovima devedesetih godina 20. veka. Priča je saopštena iz današnjeg vremena, a radnja smeštena u prve posleratne godine. Jedna mlada devojka, podstaknuta radoznalošću, želi da sastavi literarno delo na temu sudbine svoje bake. Tako postupno otkriva i precizno osvetljava zbivanja koja su dovela do nekoliko tragičnih slučajeva.

16. Vladimir Arsenijević – U potpalublju. Još jedan dobitnik NINove nagrade. Opisaćemo ga rečima Teofila Pančića, koji je dao pogovor ovom romanu: “Kada danas mislim o Potpalublju, mislim na onaj metalni trbušni osećaj s kojim smo preživeli – to jest, ako smo preživeli – tu 1991. i godine koje su joj usledile, osećaj koji je Arsenijević izvanredno sublimirao u tom kratkom romanu, terapijski kompresovanom kao kakva tableta za smirenje.”

17. Dragan Velikić – Ruski prozor. Velikić prati susret glavnog junaka s istorijskim događajima s kraja 20. veka, njegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda i Budimpešte, do drugih gradova istočne i centralne Evrope. Roman je sastavljen iz tri priče koje se postepeno ukrštaju i na kraju slivaju u jedan pripovedni tok.

18. Grozdana Olujić – Glasovi u vetru. Dobitnica NINa 2009. Glavni lik je Danilo Aracki, sredovečni prokazani srpski psihijatar. U mraku sobe jednog njujorškog hotela prebira po rukavcima burne istorije svoje porodice. Kraj njega je nepoznata žena, sa krova hotela padaju samoubice, a soba je krcata utvarama njegovih predaka, svih od reda upokojenih nasilnim ili čudnim smrtima. Govori o samoizgonu i to u formi porodično – društvene hronike koja seže nekoliko generacija unazad.

19. Svetislav Basara – Fama o biciklistima. Priča o tajnom društvu „Evanđeoskih biciklista ružinog krsta“. Opisuju zavere, otkrivaju skrivene poruke…Smenjuju se pisma, tekstovi i listići sa zapisima, koji otkrivaju istoriju i sadašnje delatnosti društva. Mešaju se stvarni i izmišljeni junaci, pa su likovi u romanu i Sigmund Frojd i Šerlok Holms. Ismeva se i ideja raspada Jugoslavije, uz napomenu da je knjiga napisana pre 1988. godine.

20. Gordana Ćirjanić – Ono što oduvek želiš. Roman u prvi plan stavlja odnos dva brata i zabranjenu ljubav u krugu familije. Glavni lik romana je bivši producent popularnih rijaliti programa, sada penzionisan sredovečni gospodin koji iz svog života beži u virtuelni svet televizije, tačnije u forenzičarske krimi serije. Knjiga nam oslikava stanje televizijske publike današnjice, kojoj više ništa što vidi na ekranu ne može biti dovoljno šokantno.

Izvor: Direktno.rs