Sombor.info

Najnovije otkriće ostavilo je naučnike bez daha od uzbuđenja. Dr Jasunori Kano, sa Univerziteta u Tokiju, upravljao je vozilom na daljinsko upravljanje (roverom) u džinovskom rovu Kuril-Kamčatka u severozapadnom Pacifiku, kada je primetio jaja crne boje.

To samo po sebi nije loš podvig, s obzirom na to koliko je tamno na dnu okeana, ali Kano je takođe uspeo da izvuče jaja, na dubini od 6.200 metara.

Nesiguran šta bi mogli biti, pokazao ih je dr Keičiju Kakuiju sa Univerziteta Hokaido, koji je kasnije bio koautor rada o zapanjujućem nalazu.

- Kada sam ih prvi put video, pomislio sam da su možda protisti ili tako nešto - objasnio je Kakui za IFLScience.

Protisti su porodica tipično jednoćelijskih organizama koja uključuje većinu algi i neke gljive.

- Pod stereomikroskopom sam isekao jedan od njih i iz njega je iscurila stvar nalik mlečnoj tečnosti - dodao je.

Kakui je objasnio da je „nakon što je pipetom uzeo mlečnu stvar, pronašao sam krhka bela tela u ljusci".

- Odjednom sam shvatio da su misteriozne crne kuglice, u stvari, čaure ravnih crva (platihelminta). U to vreme nisam znao koliko je ovaj nalaz retkost i nisam mogao da identifikujem koja je grupa platihelminta - priznao je on.

Uzorci su zatim odneti u muzej Univerziteta Hokaido gde su Kakui i njegov tim uspeli da izvade četiri netaknute kapsule jaja, pronašavši unutra ostatke pljosnatog crva.

Jedan crv je tretiran etanolom i dehidriran da bi se napravile slajdove koje su istraživači mogli da analiziraju, dok je DNK ekstrahovan iz druga dva crva, prenosi IFL Science.

Rezultati su otkrili da je njihovo otkriće bilo rekordno: ovo su sada najdublji slobodni živi crvi poznati na Zemlji.

Ne samo to, već su njihove studije pokazale da nema velike razlike između razvoja dubokomorskih ravnih crva i njihovih plitko vrebajućih rođaka.

"Ova studija pruža najdublju evidenciju o slobodnim pljosnatim crvima i prve informacije o njihovim ranim fazama života u zoni bezdana, koje su bile veoma slične onima u plitkoj vodi", napisali su Kakui i njegov koautor Aoi Cujuki u svojm radu, koji je objavljen u časopisu "Biolodži Leters".

Kakui je dodao da su za studiju prikupljeni i drugi "dragoceni uzorci", tako da je ostalo još mnogo posla.

Izvor: blic.rs

U toku noći temperature su se spustile, ali hladno vreme neće dugo trajati. Već sredinom sledeće nedelje u Srbiju će doći talas afričkog anticiklona "Zevs". Prvi dani februara biće prolećni, a ledeni talas iz Rusije će sredinom sledećeg meseca doneti Srbiji pravu zimu.

Prema pisanju italijanskih medija, Evropa se nalazi na udaru afričkog anticiklona nazvanog "Zevs". U pojedinim mestima u Španiji izmereno je vrtoglavih 30 stepeni Celzijusa usred januara, a i naša zemlja će se naći na putu ovog toplotnog talasa.

Vremenska prognoza do kraja januara

Dok se u Španiji postižu toplotni rekordi, kod nas stiže hladniji vazduh sa severa tako da će od nedelje, 28. pa do kraja januara vreme biti pravo zimsko.

Biće pretežno oblačno, ponegde se očekuje i provejavanje snega, naročito u planinskim predelima centralne i južne Srbije, navodi meteorolog amater Ivan Ristić u svojoj prognozi.

Prema izgledima vremena za sedam dana vremenska prognoza će biti sledeća:

U nedelju se očekuje umereno do potpuno oblačno vreme sa lokalnom pojavom slabe kiše i susnežice u nižim i snega u višim predelima, osim na severozapadu zemlje i u Negotinskoj Krajini gde će biti pretežno sunčano.
Početkom sledeće nedelje u jutarnjim satima slab i umeren mraz, u većini mesta od -6 do nula stepeni, magla i niska oblačnost koja će se u ponedeljak i utorak po kotlinama, dolinama i u nizijama zadržati tokom celog dana.
Od utorka do kraja sedmice suvo i stabilno sa jutarnjom maglom po kotlinama i nizijama koja se ponegde može zadržavati i duže tokom dana. Očekuje se i mraz, a temperatura će biti od - 7 do 0 stepeni. Tokom dana sunčani intervali.

Maksimalna temperatura do kraja januara od 4 do 8 stepeni Celzijusa, a početkom februara temperatura će biti u porastu.

Vremenska prognoza za prvu polovinu februara

Vremenska prognoza meteorologa amatera Ivana Ristića za narednih 5 nedelja jasno ukazuju da je pred nama prolećni, zatim prolećno-zimski period, nakon čega nam slede i 3 zimske nedelje.

Početak februara više će ličiti na početak proleća sa najvišim dnevnim temperaturama od 10 do 15 stepeni Celzijusa.
Od 5. 2. do 12. 2. počinje promena vremena u Evropi, centar anticiklona se premešta prema Velikoj Britaniji i Atlantiku, a zatim ka Islandu i prema Rusiji što će usloviti priliv hladnog arktičkog vazduha u severnu i delu centralne Evrope.
Sa početkom druge dekade najkasnije do polovine februara vraća se zima i u naše krajeve. Temperature ponovo oko nule i sa uslovima za snežne padavine.
Koliko će biti snega i ledenih dana znaćemo preciznije u narednim danima.

- Anticiklon između Velike Britanije i Islanda, ciklon iznad Rusije i prodor hladnog vazduha na jug oko 8. i 9. februara doneće zahlađenje tokom druge dekade ovog meseca - najavio je Ristić.

Izvor: blic.rs

Da li smete da pijete kafu dok uzimate antibiotike? U nastavku je sve što treba da znate o kombinaciji kofeina i antibiotika.

Antibiotici su vrsta lekova koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Ali neki od ovih lekova mogu uticati na to kako će kofein u kombinaciji sa njima uticati na vaše telo.

Na primer, određeni antibiotici zapravo mogu sprečiti vaše telo da razgradi kofein, što može pojačati efekte kofeina, piše LiveStrong.

Mešanje kofeina i antibiotika može dovesti do simptoma kao što su anksioznost, ubrzan rad srca i problemi sa spavanjem.

Ako razmišljate o uzimanju kafe i antibiotika, evo nekoliko lekova koji mogu da utiču na ovaj stimulans.

1. Fluorokinoloni

Fluorokinoloni su antibiotici koji se koriste za lečenje različitih bakterijskih infekcija i najbolje ih je uzimati bez kofeina jer mogu povećati neželjene efekte kofeina, prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi.

To uključuje različite vrste fluorokinolona kao što su ciprofloksacin, levofloksacin i gemifloksacin.

2. Tetraciklini

Tetraciklini su klasa antibiotika koji se koriste za lečenje različitih infekcija, uključujući upalu pluća, infekcije urinarnog trakta i akne, prema NLM-u. Uobičajeni tetraciklinski antibiotici uključuju doksiciklin, minociklin i demeklociklin.

Iako su istraživanja oskudna, starija studija u ​Tropical Journal of Pharmaceutical Research​ otkrila je da kofein može smanjiti antibakterijski efekat tetraciklina.

Međutim, potrebna su novija istraživanja kako bi se bolje utvrdilo da li kofein i tetraciklin interaguju.

Kao i uvek, najbezbednije je da pitate svog lekara da li možete, na primer, da uzmete doksiciklin i kafu. Oni mogu da vam kažu da li je bolje da preskočite kofein dok vam ne istekne recept ili je u redu da pijete dnevnu dozu kafe.

Antibiotici koji utiču na kofein

Ako pijete puno kafe, čaja, energetskih napitaka ili uzimate kofeinske pilule, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako unos kofeina može uticati na efikasnost antibiotika.

To je zato što kofein može potencijalno uticati na to kako vaši lekovi funkcionišu.

Zaista, studija iz jula 2017. u Acta Biochimica Polonica otkrila je da kofein može uticati na potenciju antibiotika. U nekim slučajevima, kofein može povećati snagu antibiotika, potencijalno izazivajući štetne neželjene efekte.

Autori studije preporučuju izbegavanje velikih doza kofeina – kao što je količina koja se nalazi u energetskim pićima.

Ako su vam propisani antibiotici, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li treba da privremeno ograničite ili zaustavite unos kofeina kako biste bili sigurni da uzimate lekove bezbedno.

Izvor: danas.rs

Istraživanje koje je vođeno širom Evrope tokom prošle godine, a koje je sprovela Nacionalna geografija, pokazalo je da je ime koje se ističe kao najpopularnije među ženama Mia.

Pored imena Mia koja dominira u Hrvatskoj, Estoniji i Švajcarskoj, istraživanje ukazuje da su česta i tradicionalna imena poput Maria, Sofia, Ema i Olivia.

Nacionalna Geografija je sprovela istraživanje u različitim gradovima Srbije kako bi identifikovala najpopularnija imena koja se daju devojčicama.

U Kragujevcu, Sofija je najčešće ime za devojčice u poslednjih nekoliko godina, dok Dunja i Sara zauzimaju drugo i treće mesto, čemu je zanimljivo da su ta imena bila popularna i u prethodnim godinama.

Nakon ovih imena slede Teodora, Milica, Nikolina, Nađa, Una, Mila i mnoga druga, uključujući ime Helena.

Matična služba u Vranju nije izdvojila najpopularnija ženska i muška imena za ovu ili prethodnu godinu, ali su prikazali njihovu popularnost tokom decenija.

Od 2010. godine pa nadalje, tradicionalna srpska imena poput Milice, Jelene, Teodore i Sanje su u trendu. U osamdesetim godinama prošlog veka, najčešća ženska imena bila su Danijela, Valentina i Daliborka.

U Subotici, najčešće davana imena devojčicama u ovoj godini su Sara, Teodora, Mila, Anđela i Hana, dok su neka neobičnija imena data deci ove godine poput Aria, Ikonija i Pavla.

U Novom Pazaru, Merjem se izdvaja kao najpopularnije ime za devojčice, ali prisutna su i imena poput Hane, Asije, Eme i Ajše.

U Novom Sadu, roditelji se uglavnom opredeljuju za tradicionalna imena koja su već dugi niz godina popularna, ali takođe postoje i oni koji biraju neobična imena stranog porekla kako bi se izdvojili.

Najpopularnija imena za devojčice u Novom Sadu uključuju Milicu, Sofiju, Anđeliju, Mašu, Hanu, Unu, Lenu, Anastasiju i Petru. Takođe, postoje i neobična imena poput Teone, Egzone, Nie, Lire, Adiva, Ajline, Rije, Daže, Rejne, Dore, Ire, Nee, Anisije i Kjare, piše danas.rs.

Posle hakerskog napada na EPS i novembarskog poskupljenja struje od 9,28 odsto, građanima su počeli da stižu enormni računi koji višestruko prevazilaze poskupljenje. Udruženju potrošača “Efektiva” javljali su se građani kojima su decembarski računi uvećani čak pet puta u odnosu na prethodni mesec. Iz “Efektive” savetuju svim potrošačima, koji sumnjaju u ispravnost računa, da obavezno ulože reklamaciju, a za Nova.rs, dali su detaljna uputstva kako pravilno da postupe u ovakvim situacijama i šta treba da navedu u reklamaciji.

Uvećani decembarski računi su, prema oceni “Efektive” i broju građana koji su im se obratili „masovna pojava“, za koju, kako kažu, nemaju objašnjenje.

Dejan Gavrilović iz ovog udruženja, za Nova.rs objašnjava da u prijavama građana nisu primetiili “obrazac” po kome su uvećani računi, te da su prijave različite. Od toga, kako navodii, da pojedini potrošači imaju uvećanje od 30 ili 50 odsto, do računa koji su uvećani tri, ili čak pet puta u odnosu na prethodni mesec.

Takođe kaže, da su potrošači prijavljivali i da im se ne poklapa stanje brojila na računu sa stanjem na fizičkom brojilu, ili da su “izgubili” jeftinu tarifu.

Sve ovo su, ističe on, razlozi da potrošači ulože pisanu reklamaciju EPS-u, a na to, kako dodaje, imaju pravo po Zakonu o zaštiti potrošača.

Prvi korak – uporedite stanje brojila

Gavrilović navodi da bi pre pisanja reklamacije, svi građani prvo trebalo da uporede stanje brojila navedeno u računu i stvarno stanje potrošnje koje se nalazi na brojilu u zgradi ili kući.

Ukoliko nema poklapanja, to obavezno treba navesti u reklamaciji.

Gavrilović objašnjava da svaki potrošač prema zakonu ima pravo da uloži reklamaciju, ukoliko sumnja u ispravnost računa i dodaje da niko ne bi trebalo da odustaje od tog svog prava.

Ukazuje i da građanima za pisanje reklamacije “nije potrebna diploma Pravnog fakulteta”, već da svaki pojedinac može jasno i koncizno “svojim rečima” da napiše šta zamera.

“Građani treba da opišu stvarno stanje, da kažu na primer, da nemaju jeftinu tarifu, već samo skuplju, da se ne poklapa stanje na računu i na brojilu, da pola meseca nisu bili u stanu, a da im je račun mnogo veći nego u mesecu kada su bili, ili, da su 11 meseci imali ujednačenu potrošnju, a da je u decembru drastično uvećana… Treba navesti sve okolnosti zbog kojih potrošač smatra da njegov račun nije ispravan”, savetuje Gavrilović.

Ističe i da u reklamaciji građani obavezno treba da traže izveštaj o očitavanjima struje za poslednja tri meseca, sa navedenim datumom očitavanja i stanjem na strujomeru, jer je to, kako kaže, važan “pisani trag” ukoliko kasnije dođe do sudskog spora između EPS-a i potrošača.

EPS ima rok od 8 dana da odgovori na reklamaciju

Ukoliko EPS na reklamaciju potrošača ne odgovori u zakonskom roku od osam dana, građani imaju pravo, da po isteku tog roka, prijave EPS Tržišnoj inspekciji, koja bi, prema zakonu trebalo da pokrene prekršajni postupak protiv EPS-a.

Međutim, Gavrilović ističe da se taj zakon u praksi ne sprovodi, te da Tržišna inspekcija, “gotovo nikada” ne preduzima korake protiv javnih i javno-komunalnih preduzeća.

Dodaje da su prijave inspekcijama važne, jer su one pokazatelj da se građani bore za svoja prava i da, dugoročno gledano, mogu da utiču na promenu ponašanja nadležnih službi i da, ocenjuje on, jednog dana “dođemo u situaciju da sve bude transparentno”.

Platite “nesporni” deo računa dok čekate odgovor na reklamaciju

Račune za komunalne usluge svakako ne bi trebalo nagomilavati i izbegavati plaćanje dok se čeka odgovor na reklamaciju.

Iz „Efektive“ savetuju da reklamacija uvećanog računa i plaćanje “nespornog” dela računa treba da se rade paralelno.

Gavrilović objašnjava šta je “nesporni”, a šta “sporni” deo računa za struju.

“Ako neko domaćinstvo zna koja mu je prosečna mesečna potrošnja, kako koristi uređaje, kako se ponaša kada je u pitanju skuplja i jeftinija tarifa i na osnovu toga, uz sva poskupljenja, proceni da decembarski račun ne može da bude veći od 10.000 dinara, to je onda nesporni deo računa. Ako je dobio račun od 15.000 ili 20.000 dinara, sve preko 10.000 je sporno. Tada potrošač treba da uplati 10.000 dinara i na uplatnici obavezno naznači da plaća nesporni deo za decembar”, instrukcije su koje daje Gavrilović.

On kaže da je teret dokazivanja spornog dela duga na trgovcu, odnosno na EPS-u, koji postupak naplate, dalje može da pokrene samo preko izvršitelja.

Gavrilović podvlači da u tom slučaju, EPS izvršiteljima mora unapred da uplati oko 5.000 dinara za pokretanje postupka, pa se postavlja pitanje isplativosti, ukoliko je sporni deo duga manjeg iznosa.

Šta u slučaju kada EPS odgovori da nije nadležan za reklamaciju?

U slučaju reklamacije, EPS može da prihvati prigovor građana, da uopšte ne odgovori, ili da se oglasi da reklamacija nije u njegovoj nadležnosti.

Gavrilović kaže, da u ovom trećem slučaju, EPS pravi prekršaj, te da je reklamacija prema zakonu, uvek u njegovoj nadležnosti.

“Ako EPS kaže ‘Nismo mi nadležni, pišite EPS snadbdevanju’, to je isto prekršaj, jer zakon kaže da se reklamacija ulaže trgovcu, odnosno onome ko je izdao račun i on na reklamaciju mora da odgovori. Ne može da prebacuje na nekoga koga je on angažovao da meri potrošnju, već treba da kontaktira tu drugu firmu i traži podatke za konkretnog potrošača i da mu odgovori”, objasnio je on još jedan primer kojim se EPS služi.

Uvećani računi bili i u julu 2023. godine

Iz “Efektive” podsećaju da uvećani decembarski računi za struju nisu novost i da se slična situacija dogodila i u julu prošle godine.

Tada je, kaže Gavrilović, EPS prihvatio reklamacije potrošača i u jednom trenutku dao podatak da je od 3.600 prigovora koji su stigli, oko 50 odsto bilo osnovano i da su tim građanima korigovani računi.

“Zbog toga, svaku nepravlnost, građani treba da prijave i da pišu reklamacije. Sve treba raditi pisanim putem, ništa usmeno, kako bi ostali tragovi, ukoliko kasnije dođe do nekog sudskog spora”, zaključio je Dejan Gavrilović iz “Efektiive”.

Izvor: nova.rs

Hitna pomoć je brzo reagovala i pružila čoveku neophodnu pomoć

Na autobuskoj stanici u Somboru povređen je muškarac na koga je prilikom izlaska sa perona udario autobus.

Kako su očevici rekli za RTV, vozač putem retrovizora nije mogao da vidi čoveka koji je stajao bukvalno iza autobusa da bi se zagrejao kod auspuha.

Hitna pomoć je brzo reagovala i pružila čoveku neophodnu pomoć.

Istraga će utvrditi šta se dogodilo.

U Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor se saglasno trenutnoj epidemiološkoj situaciji počevši od 26. januara 2024. godine preduzimaju sledeće protivepidemijske mere, i to:

• Obavezno nošenje zaštitnih maski na svim odelјenjima, kako za osoblјe, tako i za pacijente (osim u bolesničkim sobama).
• Obavezno pridržavanje protokola za lečenje kovid infekcije i drugih virusnih infekcija, prepisivanjem antivirusne a ne antibiotske terapije.
• Zabrana poseta pacijentima na svim odelјenjima dok traje sezona repspiratornih infekcija.
• Obavezno pridržavanje stručno-metodološkog uputstva obezbeđivanjem izolocije za sve stacionirane pacijente obolele od gripa ili kovid infekcije, na odelјenju gde se isti zateknu.

Veliki broj studija pokazao je da kad se pojača gledanje televizije ili igranje video igara, IQ i kognitivni razvoj opadaju. Pogođeni su stubovi naše inteligencije: govor, koncentracija, pamćenje i kultura (definisana kao korpus znanja koji nam pomaže da organizujemo i razumemo svet). Na kraju, ovi uticaji dovode do značajnog pada uspeha u školi.

Deca rođena u doba interneta su „prva generacija sa nižim kvocijentom inteligencije od njihovih roditelja“. „Prosto nema opravdanja za ono što činimo našoj deci“, kaže francuski neuronaučnik Mišel Demurže.

On smatra da digitalni uređaji negativno utiču na razvoj mozga dece.

„Mi im ugrožavamo budućnost“, kaže on za BBC.

To je kontroverzna tvrdnja, koju je izneo u najnovijoj knjizi provokativnog naslova „Fabrika digitalnih kretena“.

Njegov izbor reči je možda surov, ali Demurže kaže da njegove stavove potkrepljuju provereni podaci.

Kao direktora istraživanja na francuskom Nacionalnom institutu za zdravlje i eksperta na tom polju koji je radio na nekim od najslavnijih svetskih univerziteta – kao što su MIT i Kalifornijski univerzitet u SAD – njegova knjiga je pokrenula veliku raspravu oko odgajanja i vaspitavanja dece.

Ali on uživa izvesnu popularnost i izvan akademskog sveta: Fabrika digitalnih kretena je bestseler u Francuskoj i prevedena je na italijanski i španski, prenosi Zelena učionica.

Jedan od najupečatljivijih argumenata iz knjige je da „digitalni domoroci“ – deca rođena nakon popularizacije interneta – imaju niži kvocijent inteligencije od njihovih roditelja.

Demurže kaže da je pre „digitalnih domorodaca“ svaka nova generacija nadmašila prethodnu, a za BBC je odgovorio na neka pitanja,

Da li su današnji mladi prva generacija u istoriji sa nižim kvocijentom inteligencije od prethodne?

Jesu. Kvocijent inteligencije se meri standardnim testom. Međutim, to nije „zamrznuti“ test – on se često revidira. Moji roditelji nisu radili isti test kao i ja, na primer, ali grupa ljudi može da dobije da radi stariju verziju testa.

Radeći to, istraživači su primetili u mnogim delovima sveta da kvocijent inteligencije raste od generacije do generacije. To je nazvano „Flinovim efektom“, po američkom psihologu koji je prvi opisao ovaj fenomen.

Ali taj fenomen je nedavno u nekoliko zemalja počeo da se preokreće. Istina je da na kvocijent inteligencije umnogome utiču faktori kao što su zdravstveni sistem, školski sistem i ishrana. Ali ako uzmemo zemlje u kojima su društveno-ekonomski faktori prilično stabilni decenijama, videćemo da je „Flinov efekat“ počeo da jenjava.

U tim zemljama, „digitalni domoroci“ su prva deca koja imaju niži kvocijent inteligencije od njihovih roditelja. To je trend koji je zabeležen u Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Francuskoj…

Čini se da se „Flinov efekat“, održivi porast inteligencije iz generacije u generaciju od četrdesetih godina prošlog veka, preokrenuo u nekoliko zemalja

Da li ovaj pad IQ-a izaziva korišćenje digitalne tehnologije?
Nažalost, još nije moguće utvrditi konkretnu ulogu svakog faktora, uključujući, na primer, zagađenje (naročito ranu izloženosti pesticidima) ili izloženost ekranima.

Ono što pouzdano znamo jeste da vreme koje dete provodi ispred ekrana ima značajan uticaj na IQ, čak i ako ono nije jedini krivac. Veliki broj studija pokazao je da kad se pojača gledanje televizije ili igranje video igara, IQ i kognitivni razvoj opadaju. Pogođeni su stubovi naše inteligencije: govor, koncentracija, pamćenje i kultura (definisana kao korpus znanja koji nam pomaže da organizujemo i razumemo svet).

Na kraju, ovi uticaji dovode do značajnog pada uspeha u školi.

A zašto korišćenje digitalne tehnologije ima taj efekat?

Uzroci su takođe jasno identifikovani: pad kvaliteta i kvantiteta interakcije sa porodicom, koja je ključna za jezik i emotivni razvoj.

Došlo je i do pada vremena posvećenog drugim aktivnostima koje obogaćuju nečiju ličnost (domaći zadaci, muzika, umetnost, čitanje, itd.); ometanje sna, koji je kvantitativno skraćen a kvalitativno narušen; prekomerna stimulacija pažnje, što dovodi do poremećaja koncentracije, učenja i impulsivnosti; nedovoljna stimulacija intelekta, što sprečava mozak da ostvari svoj puni potencijal; i naglašeno sedentarni način života koji, uz telesni razvoj, utiče na to kako se razvija mozak.

Kakvu štetu ekrani čine neurološkom sistemu?

Mozak nije „stabilan“ organ. Njegove „konačne“ karakteristike zavise od iskustva.

Svet u kom živimo i izazovi sa kojima se susrećemo modifikuju i njegovu strukturu i funkcionisanje, a neki delovi mozga postaju specijalizovani, neke mreže nastaju i jačaju, neke se gube, neke postaju deblje, neke tanje.

Primećeno je da vreme provedeno pred ekranom u rekreativne svrhe odlaže anatomsko sazrevanje mozga i njegovu funkcionalnost u okviru različitih kognitivnih mreža povezanih sa jezikom i pažnjom.

Mora da se naglasi da ne hrane sve aktivnosti razvoj mozga istom efikasnošću.

Šta to znači?

Aktivnosti vezane za školu, intelektualni rad, čitanje, muziku, umetnost, sportove i tako dalje imaju mnogo veću snagu da struktuiraju i hrane mozak nego rekreativni ekrani.

Potencijal za plastičnost mozga je ekstreman tokom detinjstva i adolescencije. Nakon toga, on kreće da jenjava. Ne nestaje, ali postaje mnogo manje efikasan.

Mozak može da se poredi sa plastelinom. Isprva, on je vlažan i lako je vajati sa njim. Ali vremenom postaje suvlji i mnogo teži za oblikovanje.

Problem sa ekranima, pogotovo ako deca u njih bulje iz rekreativnih razloga, jeste da oni menjaju razvoj mozga naše dece i osiromašuju ga.

Jesu li svi ekrani pod‌jednako štetni?

Niko ne govori da je „digitalna revolucija“ loša i da je treba zaustaviti. Ja prvi provodim dobar deo radnog dana sa digitalnim alatkama. A kad je moja ćerka krenula u osnovnu školu, počeo sam da je učim da koristi neke softvere i kako da traži informacije na internetu.

Da li đake treba učiti osnovnim kompjuterskim veštinama i alatima? Da, naravno.

Isto tako, može li digitalna tehnologija biti relevantno oruđe u pedagoškom arsenalu nastavnika? Naravno, ako je sastavni deo strukturalnog obrazovnog projekta i ukoliko upotreba određenog softvera efikasno promoviše prenos znanja.

Međutim, kad stavite ekran u ruke deteta ili adolescenta, gotovo uvek prevagne rekreativna upotreba koja najviše osiromašuje. To uključuje, redosledom važnosti: televiziju, koja ostaje ekran broj jedan za sve uzraste (filmovi, serije, spotovi, itd.); potom video igre (uglavnom akcione i nasilne), i konačno, u vreme adolescencije, mahnito i beskorisno samoizlaganje na društvenim mrežama.

Koliko vremena obično deca i mladi provedu ispred ekrana?

U proseku, skoro tri sata dnevno za dvogodišnjake, oko pet sati za osmogodišnjake i više od sedam sati za adolescente.

To znači da pre nego što navrše 18 godina, naša deca provedu ekvivalent od 30 školskih godina ispred rekreativnih ekrana ili, ako tako više volite, 16 godina punog radnog staža!

To je prosto suludo i neodgovorno.

Koliko vremena bi deca trebalo da provode ispred rekreativnih ekrana?

Važno je uključivati decu. Njima mora da se kaže da rekreativna upotreba ekrana oštećuje mozak, narušava san i ometa ovladavanje jezikom, slabi uspeh u školi, narušava koncentraciju i povećava rizik od gojaznosti, itd.

Neke studije su pokazale da je deci i adolescentima lakše da slede pravila u vezi s ekranima kad su im objašnjeni razlozi za to i kad se ozbiljno priča s njima o tome.

Opšta ideja je sledeća: u svakom uzrastu, što manje to bolje.

Preko tog opšteg pravila, konkretnije smernice mogu da se pruže na osnovu detetovog uzrasta.

Pre šeste godine, ideal je nemati nikakvu izloženost ekranu (što ne znači da s vremena na vreme ne možete da pogledate crtaće zajedno sa decom).

Što su ranije tome izloženi, veći je negativni efekat i rizik od daljeg preteranog konzumiranja.

Od šeste godine, ukoliko je sadržaj primeren i deca dobijaju dovoljno sna, upotreba može da poraste na pola sata dnevno, čak i sat, bez značajnih negativnih posledica.

Druga relevantna pravila su: bez ekrana ujutro pre odlaska u školu, ništa uveče pred odlazak na spavanje ili kad su sa drugim ljudima.

I, iznad svega, bez ekrana u sobi u kojoj se spava.

Ali teško je reći našoj deci da su ekrani problem kad mi, kao roditelji, konstantno provodimo vreme na našim telefonima ili za gejmerskim konzolama.

Zašto su mnogi roditelji nesvesni opasnosti ekrana?

Zato što su informacije koje se roditeljima daju nekompletne i pristrasne. Glavnotokovski mediji su prepuni nepotkrepljenih tvrdnji, propagande koja dovodi u zabludu i netačnih informacija.

Neusklađenost između medijskih sadržaja i naučne realnosti često je uznemirujuća, ako ne i izluđujuća. Ne želim da kažem da su mediji neiskreni: razdvajanje žita od kukolja nije lako, čak ni za iskrene i savesne novinare. Ali digitalna industrija generiše svake godine milijarde dolara zarade. I, očigledno, deca i adolescenti su veoma unosni resurs.

A za kompanije vredne milijarde dolara, lako je pronaći naučnike koji im ugađaju, posvećene lobiste i entuzijastične trgovce sumnjom.

Daću vam jedan primer.

Nedavno je jedan psiholog, navodno ekspert za video igre, objašnjavao na raznim medijskim platformama da ove igre imaju pozitivne efekte, da ne bi trebalo da se satanizuju, da neigranje čak može da bude hendikep za budućnost deteta, da najnasilnije igre mogu da imaju terapeutski efekat i da ublažavaju bes igrača, i tako dalje.

Problem je u tome što nijedan od novinara koji su intervjuisali ovog „stručnjaka“ nije pomenuo da on radi za industriju video igara.

A to je samo jedan primer od mnogih koji su opisani u mojoj knjizi.

Ali mislim da ima prostora za nadu. Vremenom je sve teže poricati stvarnost.

Ali ima studija koje pokazuju, na primer, da video igre pomažu deci da ostvare bolje rezultate u školi… Dozvolite mi da budem otvoren: to je čista glupost. Ta ideja je istinsko remek-delo propagande. Uglavnom je zasnovana na nekoliko izolovanih studija sa lošim podacima, koje su objavljene u sekundarnim časopisima i koje često protivreče jedna drugoj.

U zanimljivoj eksperimentalnoj istrazi, gejmerske konzole su date deci kojoj dobro ide u školi. Posle četiri meseca, otkriveno je da više vremena provode igrajući a manje radeći domaći. Njihove ocene su opale za oko 5 odsto – što je mnogo za samo četiri meseca!

U jednoj drugoj studiji, deca su morala da nauče spisak reči.

Sat kasnije, nekoj deci je dopušteno da igraju video igru sa automobilskim trkama. Dva sata kasnije, išla su na spavanje. Narednog jutra, deca koja nisu igrala sećala su se 80 odsto lekcije, za razliku od 50 odsto kod igrača. Autori studije su ustanovili da igranje igara utiče na san i pamćenje.

Šta mislite kakvi će pripadnici ove digitalne generacije biti kad odrastu?

Često čujem da digitalni domoroci imaju „drugačije“ znanje.

Ideja je da su, iako pokazuju manjkavosti u rečniku, pažnji i znanju, veoma dobri u nekim „drugim stvarima“. Pitanje je kako se definišu te „druge stvari“.

Razne studije ukazuju na to da, za razliku od opšteg verovanja, nisu veoma dobri sa kompjuterima. Izveštaj Evropske unije čak objašnjava da njihova nisko digitalno znanje ometa njihovo usvajanje digitalnih tehnologija u školama.

Druge studije pokazuju da nisu veoma efikasni u obradi i razumevanju ogromne količine informacija dostupnih na internetu.

Šta im onda uopšte preostaje?

Očigledno su veoma dobri u korišćenju osnovnih digitalnih aplikacija, kupovini proizvoda onlajn, skidanju muzike i filmova, itd.

Mene ta deca podsećaju na onu koju je opisao Oldos Haksli u slavnom distopijskom romanu Vrli novi svet: zavedeni glupom zabavom, lišeni jezičkih veština, nesposobni da razmišljaju o svetu, ali zadovoljni svojom srećom u životu.

Da li neke zemlje počinju da usvajaju zakone o korišćenju ekrana?

Da, naročito u Aziji. Tajvan, na primer, smatra da je preterano korišćenje ekrana oblik zlostavljanja deteta.

Usvojio je zakon koji određuje visoke novčane kazne za roditelje koji izlože dete mlađe od 24 meseca bilo kakvoj digitalnoj aplikaciji i koji ne ograničavaju vreme provedeno pred ekranima za decu između dve i 18 godina.

U Kini, vlasti su preduzele drastične mere da regulišu konzumiranje video igara među maloletnicima: deca i adolescenti više ne smeju da se igraju noću (između 22:00 i 08:00) ili da prekorače 90 minuta dnevne izloženosti tokom radne nedelje (produžene na 180 minuta vikendima i školskim praznicima).

Mislite li da je dobro što postoje zakoni koji štite decu od ekrana?

Ne volim zabrane i ne želim da mi bilo ko govori kako da vaspitavam svoju ćerku.

Međutim, očigledno je da vaspitne odluke mogu slobodno da se donose samo kad su informacije koje se pružaju roditeljima iskrene i kompletne.

Mislim da bi fer kampanja informacija o uticaju ekrana na razvoj sa jasnim smernicama bila dobar početak: nema ekrana za decu do šest godina a i tada ne više od 30-60 minuta dnevno.

Ukoliko ova digitalna orgija, kako je vi nazivate, ne prestane, šta možemo da očekujemo?
Povećanje društvenih nejednakosti i sve veću podelu našeg društva na manjinsku decu sačuvanu od ove „digitalne orgije“ – takozvane Alfe u Hakslijevom romanu – koja će posedovati uz pomoć kulture i jezika svo oruđe neophodno da razmišljaju o svetu i da ga promišljaju, i većinsku decu s ograničenim kognitivnim i kulturološkim oruđem – takozvane Game iz Hakslijevog romana – nesposobnu da razume svet i ponaša se kao prosvetljeni građani.

Alfe će pohađati skupe privatne škole sa „pravim“ ljudskim nastavnicima.

Game će ići u virtuelne državne škole s ograničenom ljudskom podrškom, gde će biti dojeni pseudo-jezikom sličnim Orvelovom novogovoru i učeni osnovnim veštinama srednjih ili nižih tehničara (ekonomske projekcije kažu da će ovaj tip posla biti prezastupljen u radnoj snazi sutrašnjice).

Tužan svet u kome će se, kao što je to rekao sociolog Nil Postman, oni zabavljati do smrti. Svet u kom će, preko stalnog i zaglupljujućeg pristupa zabavi, naučiti da vole svoju servilnost.

Izvinite što nisam pozitivniji.

Možda (i nadam se da) grešim. Nema opravdanja za ono što radimo našoj deci i kako ugrožavamo njihovu budućnost i razvoj.

Izvor: nova.rs

Narodno pozorište Sombor obaveštava svoju publiku da su ulaznice za predstave koje će biti odigrane u februaru mesecu 2024. godine u prodaji.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za februar:

Četvrtak, 1. februar, 20 sati - Velika scena - IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“

Petak, 2. februar, 20 sati - Velika scena - Ežen Jonesko ĆELAVA PEVAČICA, U RežijI Ive Milošević

Subota, 3. februar, 18 sati - Velika scena - Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u režiji Gorčina Stojanovića

Sreda, 7. februar, 20 sati - Velika scena - Nina Plavanjac KAŠTEL U JEZERU, u režiji Marjana Nećaka

Četvrtak, 8. februar, 20 sati - Velika scena - Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića

Petak, 9. februar, 20 sati - Velika scena - Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Subota, 10. februar, 20 sati - Velika scena - Mate Matišić, LJUDI OD VOSKA, u adaptaciji Ivana Vanje Alača

Sreda, 14. februar, 20 sati - Velika scena - Vladan Savić, KAO DA SAM TE SANJAO, muzičko-poetsko veče

Ponedeljak, 19. februar, 20 sati - Velika scena - Ežen Jonesko ĆELAVA PEVAČICA, U RežijI Ive Milošević

Četvrtak, 22. februar, 20 sati - Velika scena - Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 23. februar, 20 sati - Velika scena - MILEVA, u režiji Anice Tomić, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem Novi Sad i Fondacijom “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022.”

Subota, 24. februar, 20 sati - Velika scena - Anton Pavlovič Čehov, GALEB, u režiji Milana Neškovića

Ponedeljak, 26. februar, 20 sati - Velika scena - Dušan Kovačević RADOVAN TREĆI, u režiji Vita Taufera, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva

Sreda, 28. februar, 20 sati – Studio 99 - Po knjizi Mome Kapora, u dramatizaciji Marije Feldeši i Momčila Miljkovića, BELEŠKE JEDNE ANE, režija: Momčilo Miljković

Četvrtak, 29. februar, 20 sati - Velika scena - Mate Matišić, LJUDI OD VOSKA, u adaptaciji Ivana Vanje Alača

Odlukom Vlade Republike Srbije, nadgrobni spomenik Jožefa Kiša, projektanta i idejnog tvorca Velikog bačkog kanala, proglašen je za spomenik kulture.

Spomenik se nalazi na uzvišenju iznad prevodnice u Vrbasu i čuva sećanje na vizionarsku ulogu Kiša u izgradnji Velikog bačkog kanala koji je povezao Dunav i Tisu, dva najveća vodena toka u tadašnjoj Ugarskoj. Nјegovim prokopavanjem znatno je skraćen plovidbeni put, a dotadašnje močvare su pretvorene u plodno zemlјište.

Veliki bački kanal je građen od 1793. do 1802. godine i smatra se pretečom Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.

Izvor: Radio Dunav