Sombor.info

U utorak, 6.2.2024. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Lica i ličnosti”, umetnice Aleksandre Gedeon, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 1.3.2024. godine.

Biografija:

Aleksandra Gedeon (1986, Pančevo)

Diplomirala je 2010. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku Zidno slikarstvo u Beogradu. Priredila je samostalne izložbe, učestvovala je na grupnim izložbama i međunarodnim likovnim kolonijama. Od 2019. godine radi kao kustos u Galeriji savremene umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, gde je organizovala preko šezdeset samostalnih i grupnih izložbi, član je umetničkog saveta Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci.

Više o izložbi:

Kroz osamdeset minijaturnih prozora posmatraju nas osamdeset lica naslikanih najpreciznijim četkicama. Naslovi nam omogućavaju da čujemo njihov tok svesti, odabrane isečke unutrašnje stvarnosti.

Aleksandra Gedeon kroz kontekst likovnosti i naziva dela dovedenog do samostalne književne vrednosti, otvara tihe trenutke nekih nepoznatih malih ljudi koji nas neobjašnjivo privlače. Njihove frustracije i mehanizmi odbrane postaju poezija čija estetska vrednost opravdava svako raspoloženje ili stil života. Većina ovih karakternih likova nema svog čoveka prema kome je naslikana. Ovde se događa obrnuti proces – izmišljeni portret traži svog modela u kome bi se njegov identitet zaokružio. Posmatrač se oseća prozvan, jer je očigledna svest likova da su posmatrani.

Oni živo komuniciraju već na prvi pogled, a nakon čitanja naslova otvaraju novi aspekt svoje prošlosti i ličnosti, pokrećući identifikaciju. Fragmenti misli vezani za portrete naglašene psihološke slojevitosti, podsećaju na statuse i profilne slike na društvenim mrežama, i to one koji zahvaljujući inteligentnoj duhovitosti dobijajaju najviše reakcija. Aleksandra Gedeon sa lakoćom postiže akademsku istančanost proporcija, svetlosti i prostornosti. Talenat i veština joj omogućavaju da nesputano zađe u domen značenja.

Koncept ove serije slika otvara polje refleksije o razlici između odraza u ogledalu i odraza u tuđim očima. Ugao umetničinog gledanja je optimističan. Iako kroz naslove slutimo pritiske tuđih očekivanja, Aleksandra svojim slikarstvom slavi samoprihvatanje i empatiju. Sa blagonaklonošću i dobrim humorom ona prikazuje toplu raskoš obične ljudskosti.

Masna i slana, šarena.. slanina je delikates bez kog se u Srbiji ne može zamisliti skoro nijedna trpeza. Ipak, Vlada Jovanović iz sela Venčani kod Aranđelovca, iako po struci električar slanini je dao potpuno nov smisao kada je od nje napravio slatko. Kako kaže recept je pronašao na interenetu i odlučio se da uradi nešto neobično, a u tom je i uspeo jer je dobio pravo pravcato slatko od mesnog delikatesa.

- Najpre se isprži slanina i kada je skoro gotova povadi se, a u masnoću koja je ostala dodajemo luk crni i beli koje smo izblendirali, so, biber. Dinsta se, pa se zatim doda paradajz koji je takođe izblendiran da bi dobili sitne komadiće koji će se lakše obraditi u paradajz pire, dodajemo potom i žuti šećer i jabukovo sirće, još malo se dinsta, a onda se vrati slaninica koja se prvobitno pržila. Sve zajedno ostaje na vatri još oko pola sata da se ukrčka i onda se sipa u vruće tegle i ne zatvara dok se ne ohladi, kaže za RINU Vlada.

Ovaj nesvakidašnji spoj slatkog i slanog nikog nije ostavio ravnodušnim, a Vlada je svoj specijalitet predstavio i na sajmu i mnogi su začuđeno gledali u teglicu na kojoj piše - slatko od slanine.

- Priprema nije teška, a receptura nije tajna. Za jednu meru je potrebno oko 400 grama slanine i od toga će se dobiti jedna tegla od 170 grama slatkog i pet-šest malih od 35 grama. Pre upotrebe se malo zagreje da se masnoća otpusti, može se služiti uz špagete, makarone, pečenje, kao preliv a može i da se stavi na hleb pa tako samo da se jede. Nema jasno definisan ukus, malo sladi a malo je i slano, meni se sviđa a i mojim mušterijama koji su ga do sada konzumirali“, naglašava Jovanović.

Kako je u pitanju redak delikates, ni cena mu nije mala, pa tako teglica od 35 grama košta 700 dinara.

Izvor: RINA

Šta razlikuje lošeg ljubavnika od muškarca koji je vešt u krevetu? Praksa kaže da glavnu razliku kriju sledeće greške - one koje prvi često čine, a druga grupa nikada ne pravi.

Prva greška je previše pažnje. Dobro kažu da je ključ svega u umerenosti - muškarci koji neprestano postavljaju pitanja poput "Mogu li?" ili "Smem li?" spadaju u ovu grupu, a ove rečenice nikako nisu seksi. Zašto? Pravi ljubavnik instinktivno razume želje žene, preoznaje suptilne znake iako je tačno da je važna i komunikacija i otvroeno postavljanje pitanja, ali sve sa merom i u pravom trenutku.

Druga greška. Seks bez strasti ženama je dosadan. Podseća ih na neku vrstu obaveza, i to za njih postaje gubljenje vremena. Važno je negovati strast i emocionalnu povezanost, kako bi intimni odnos bio zadovoljavajući bez obzira na to koliko dugo ste u vezi ili braku.

Treća greška. Niti je preglasno ispuštanje zvukova atraktivno niti je privlačna tišina. Rešenje je sredina, jer žene odbijaju previše bučni ili previše tihi muškarci, u krevetu.

Četvrta greška. Predvidivi potezi dovode do monotonije koja nije seksepilna, ali raznolikost i promene, nove ideje u spavaćoj sobi jesu. Ne treba se bojati eksperimentisanja novim pozama, ulogama ili igračkama. Time se održava strast živom. Eksperimentiranje je poželjno, ali pre toga saznajte šta druga strana želi.

Peta greška. Brz seks nije privlačan ženama. Treba voditi rčauna na ritam, budite nežni ili strastveni kad je to potrebno. To je put do zadovoljstva, piše Maxim.

Pad prodaje polovnih automobila nastavljen je i tokom 2023. godine širom Srbije, a građani su najčešće kupovali vozila starija od deset godina, sa dizel-motorom, rezultati su godišnje analize portala „Polovni automobili“, prenosi danas Radio-televizija Srbije (RTS).

Portparol portala „Polovni automobili“ Petar Veličković rekao je za RTS da je Srbija u 2023. uvezla više od 132.000 polovnih automobila, što znači da je prodaja opala za skoro tri odsto u odnosu na 2022. godinu.

„Nastavljen je trend pada prodaje polovnih vozila, a geopolitička situacija je glavni razlog. Krajem prošle godine desio se još jedan ratni sukob, uz već postojeći u Ukrajini. U mnogim državama je to napravilo ozbiljne posledice – inflaciju, nestabilnost cena i troškova života“, rekao je Veličković.

Navodi da je značajno i što su krajem septembra porasli troškovi uvoza polovnih automobila u Srbiju.

„Postoji određena procedura koja mora da se uradi da bi automobil mogao da bude registrovan i prođe tehnički pregled, a cena toga je skočila sa 7.000 na 12.000 dinara. Ujedno, država je našla način da naplaćuje ekološku taksu za automobile iz uvoza. I kada se sve to sabere, trošak po automobilu je porastao između 200 i 300 evra, a kada uračunamo troškove transporta i više“, navodi on.

Prognoze i analize, tvrdi Veličković, ukazuju na to da bi tokom 2024. godine tržište polovnih automobila trebalo da se stabilizuje.

„To je moguće ako se smiri inflacija i troškovi života, ali i ako se smire odnosi velikih sila. Tada bismo imali stabilniju situaciju na tržištu polovnih automobila, jer se nešto slično već dešava u Evropi kada je reč o tržištu novih vozila“, naglasio je Veličković.

Građani Srbije su tokom 2023. najčešće kupovali vozila koja su proizvedena između 2007. i 2011. godine, (oko 43 odsto), a preovladavali su automobili sa dizel-motorom (64,5 odsto).

„To su preslikani podaci iz 2022. godine. Mi smo okrenuti polovnjacima koji su stari više od deset godina i imaju euro 3 ili 4 normu. Bilo je najava da će od 1. januara ta vozila ukinuti, ali do toga još nije došlo.

Ako se to dogodi, ostaćemo bez značajnog dela tržišta polovnih vozila iz uvoza“, naveo je Veličković, uz napomenu da će slična vozila koja su već registrovana i voze se u Srbiji moći nesmetano da se prodaju.

Izvor: danas.rs

Proverite da li spadate u dva odsto ljudi koji mogu da reše čuvenu Ajnštajnovu zagonetku.

U pitanju je logički test za koji se tvrdi da može da ga reši samo 2 odsto ljudi. Zove se po slavnom fizičaru Albertu Ajnštajnu jer ju je on, navodno, izmislio još dok je bio dečak, mada nema potvrda da se to zaista i dogodilo. Proverite da li spadate u tih 2 odsto najinteligentnijih.

Savet: Uradite test kada ste smireni, odmorni i ne očajavajte ako ne možete da dođete do rešenja.

Uvod:

5 kuća je obojeno u 5 različitih boja i u svakoj kući živi osoba druge nacionalnosti. Tih 5 vlasnika piju određeno piće, sviraju određeni instrument i drže određene kućne ljubimce. Nijedan vlasnik nema istog ljubimca, instrument ili piće.

CIA objavila mozgalicu: Da li znate odgovor, koliko je sati na fotki?

Na osnovu dole navedenih podataka odgovorite na pitanje:

Ko od njih ima ribicu za ljubimca?

Ovo su tragovi koji vode do rešenja:

Britanac živi u crvenoj kući.
Šveđanin drži pse.
Danac pije čaj.
Zelena kuća je levo od bele kuće.
Vlasnik zelene kuće pije kafu.
Osoba koja svira violinu uzgaja ptice.
Vlasnik žute kuće svira klavir.
Vlasnik srednje kuće pije mleko.
Norvežanin živi u prvoj kući.
Čovek koji svira trubu živi pored onoga koji ima mačiće.
Čovek koji drži konje živi pored čoveka koji svira klavir.
Vlasnik koji svira harmoniku pije pivo.
Nemac svira gitaru.
Norvežanin živi pored plave kuće.
Čovek koji svira trubu ima komšiju koji pije vodu.

Ovu zavrzlamu najlakše ćete rešiti tako što ćete sve staviti na papir. Nacrtajte svaku kuću, napravite tabelu za svaku kategoriju i tu upišite sve podatke koji su poznat, a onda polako pokušajte da dođete do rešenja.

Kako bismo uporedili rezultate, u nastavku vam dajemo rešenje, korak po korak.

Rešenje Ajnštajnove zagonetke

1) Iz unapred dobijenih podataka, jasne su tri stvari:

Pretvoreno u tabelarni prikaz, to izgleda ovako:

2) Na osnovu uslova broj 4, da je zelena kuća levo od bele kuće, i uslova broj 5, da vlasnik zelene kuće pije kafu, to mogu biti samo kuće broj 4 i 5

3) Pošto Britanac živi u crvenoj kući (uslov broj 1), to može biti samo kuća broj 3

4) Na osnovu uslova broj 7, da vlasnik žute kuće svira klavir, to može biti samo kuća broj 1

5) Čovek koji drži konje živi pored čoveka koji svira klavir (uslov 11), što može biti samo kuća 2

6) Pošto čaj može biti samo u kućama 2 ili 5, jer Danac pije čaj (uslov br. 2), a pivo takođe samo u kućama 2, ili 5, jer osoba sa harmonikom pije pivo (uslov 12), onda u kući 1 može biti samo ono što je preostalo – voda.

7) Truba mora biti u kući 2, jer čoveku sa trubom je sused čovek koji pije vodu (uslov br. 15)

8) Šveđanin i Nemac mogu biti samo u kućama 4 ili 5, jer Šveđanin drži pse (uslov br. 2), a Nemac svira gitaru (uslov br. 13). To znači da je za kuću 2 preostao samo Danac koji pije čaj (uslov br. 3).

U preostalu kuću 5 ubacujemo preostalo piće – pivo, uz koje ide instrument harmonika (uslov br. 12).

9) Pošto Nemac svira gitaru (uslov br. 13), to može da radi samo u kući 4.

U kuću broj 5 ubacujemo preostalog Šveđanina sa psima (uslov br. 2), a u kuću 3 preostali instrument violinu, uz koji idu ptice (uslov br. 6).

10) Čovek koji svira trubu ima za komšiju čoveka s mačićima, pa mačići mogu biti samo u kući 1. Stoga preostaje da ribice ima Nemac.

Izvor: danas.rs

Film "Nedelja" koji govori o životu Džeja Ramadanovskog nedavno je premijerno prikazan i od tada puni bioskopske sale.

Na svečanom crvenom tepihu pojavile su se pevačeve ćerke, Ana i Marija, a mlađa naslednica sada je otkrila kakvi su utisci.

„Pogledala sam film, na premijeri i mogu reći da sam zadovoljna onim što sam videla. U isto vreme sam bila srećna i tužna što gledam fim o njemu. Glumci su bili odlični, pohvalila bi ih sve. Moj tata je imao veoma buran i raznovstan život, pa da je film trajao i pet sati, ne bi moglo da se dočara njegov život komplet“, rekla je ona pa dodala:

„Stvari su istinite, scene su istinite…smejala sam se na neka dešavanja, čak i zaplakala. Bilo je dosta životnih stvari koje je on nama pričao, a da nisu dočarane, ali bih izdvojila scenu sa jagnjetom, koja me oduševila, o čemu je i on stalno pričao.“

Marija se prisetila i životnih lekcija koje je naučila od oca.

„Moj otac nikada nije težio ka tome da bude zvezda, legenda… on je uvek pričao da ti to sam Bog da. U filmu se vidi isto da je on u domu pevao, te da niko nije mogao da pretpostavi ko će on postati kasnije. Time se ja i vodim u životu. Sve je do sudbine i do Boga. Kako je rečeno, tako će i biti“, rekla je Marija.

Mišljenja o filmu su bila podeljena, a Marija je zamerila samo jedno.

„Što se tiče tatinih kolega, svako ima pravo na svoje mišljenje, tu se ne bih mešala. Što se tiče mog utiska, možda je falilo više muzike… možda je bilo previše mog strica Džambe, ali on je morao za nekog emotivno da se veže. Što se scena tiče, realno su prikazane. Ne mogu da kažem da je on degradiran ili loše prikazan. Ja sam ponosna, zadovoljna i mislim da je on sve ovo zaslužio te da bi mu bilo drago da ima film o sebi! Sada iz ove perspektive shvatam da sam trebala mnogo više vremena da provodim sa njim i jako mi je žao zbog toga“, zaključila je Marija u emisiji „Premijera – vikend specijal“.

Izvor: nova.rs

Ništa nije besplatno, pa ni dolazak bebe na svet. Porođaj u Srbiji, bilo da je u državnom ili privatnom porodilištu, svakako “udara po džepu”. Nepisano pravilo u našoj zemlji, kojeg se većina trudnica, nažalost, “slepo” pridržava, je da posle porođaja u državnoj ustanovi ginekologu, anesteziologu, babici, uruče “kovertu” u kojoj je neretko 300, 400, pa i više evra, dok mnoge od njih plaćaju boravak u porodilištu u apartmanu, čija je cena i do 14.000 dinara dnevno. A za one koje odluče da se porode u privatnom porodilištu, cena ovog zahvata je od 320.000 do čak 470.000 dinara ili oko 3.000 do 4.000 evra.

Iako su porođaji, u osnovi, u državnim porodilištima besplatni, tačnije o trošku zdravstvenog osiguranja, trudnice, odnosno porodilje, uvek se nekako suoče sa “nepredviđenim” troškovima koji često prelaze i više stotina evra.

Naime, one koje žele komoditet dok borave u porodilištu tri ili više dana, u zavisnosti od stanja mame i bebe, plaćaju apartmane, čija se cena na dnevnom nivou kreće od 4.000 do 14.000 dinara. U dva najveća porodilišta u našoj zemlji, cene su potpuno različite, a usluga je ista. U GAK Višegradska za jedan dan u jednokrevetnom apartmanu, žena treba da odvoji 4.500 dinara, dok u GAK Narodni front, dvokrevetni apartman košta 10.000, a jednokrevetni čak 14.000 dinara.

Više od 300 evra za apartman

“Platila sam apartman jer sam želela svoje kupatilo. Ipak je higijena najvažnija u danima nakon porođaja, pa nisam htela da rizikujem. U regularnim sobama i dalje je jedno kupatilo na više žena i to me je užasavalo, a u Front sam otišla jer tamo poznajem doktora koji me je porodio. Za koje god drugo porodilište da sam se odlučila, opet bih platila apartman. Koštalo me je preko 40.000 za tri dana”, priča za Nova.rs Zorana (32), koja se krajem prošle godine porodila u GAK Narodni front.

Osim što plaćaju apartmane, žene u Srbiji, ali i njihovi muževi, partneri, imaju “običaj” da zdravstvene radnike, koji uredno primaju platu, čašćavaju. Tačnje, posle svakog porođaja, daruju im bakšiš u visini od nekoliko stotina evra. Ovo najčešće čine prvorotke, a kada smo neke od njih pitali, zašto su dale novac ljudima koji su svakako plaćeni da o njima i njihovoj bebi brinu u porodilištu, odgovor je bio: “Da se osiguram za sledeći put”.

Podsetimo, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen 3. aprila 2019. godine, lekari smeju da prime nenovčane poklone čija ukupna vrednost ne prelazi visinu prosečne plate, što je oko 700 evra.

Međutim, one trudnice koje se odluče da trudnoću vode, ali i da se porode u privatnom porodilištu, daju pravo malo bogatstvo, kako bi njihova beba bezbedno došla na svet.

Cene u privatnim klinikama zavise od kompleksnosti trudnoće, broja i vrste pregleda, a samo paket vođenja trudnoće je od 50.000 dinara i više, dok su cene porođaja od 320.000 do 470.000 dinara.

Prirodni porođaj je najjeftiniji, oko 320.000 dinara, dok je carski rez 390.000 do 470.000 dinara. Naime, cena porođaja u privatnim klinikama zavisi od lekara koji porađa, a najskuplje plaćen porođaj u Srbiji, do sada je bio čak 10.000 evra.

Sva testiranja privatno

Takođe, samo jedan pregled u privatnoj klinici košta od 7.000 do 8.000 dinara, dok je cena prisustva oca na porođaju oko 15.000 dinara.

Nažalost, nije samo porođaj skup, i prenatalni testovi, pregledi, kontrole, laboratorije, snimanja, vitamini, lekovi… spisku se kraj ne vidi, jer kad žena dospe u “drugo stanje”, uputi i recepti samo pljušte. Za veći broj nalaza i terapija treba mnogo novca, jer osiguranje ne pokriva ni polovinu, a u većini državnih ustanova ili nema uslova ili nema termina, pa trudnice koje planiraju porođaj u državnoj ustanovi, svakako moraju na ova brojna testiranja privatno.

Do samog porođaja mnogo žena potroši i više od 1.000 ili 2.000 evra, iako imaju zdravu trudnoću, bez komplikacija.

“Prvo test za trudnoću, pa devet ili 10 pregleda kod privatnika, onda svakog meseca vitamini, pa dabl i tripl test u privatnoj laboratoriji, kao i redovne analize krvi. Sve to me je koštalo preko 100.000 dinara, bez genetskog testa. Na to treba dodati sve ono što je potrebno za porodilište i za bebu, a što žene donose, kao što je spavaćica, ulošci, pelene, kreme i slično”, kaže Tanja Popović, porodilja iz Beograda.

Nažalost, dom zdravlja, služi samo za doznake za bolovanje i za upute.

“Svaka trudnica bi trebalo da vodi trudnoću u domu zdravlja, ali to više niko ne radi. Ta ustanova je samo za doznake, a ne i za negu i pripremu za porođaj, pa se svi okreću privatnom zdravstvu, iako su porođaji tamo preskupi. Oni koji plaćaju lekare državno, ostavljaju im kovertice sa po 400 ili 500 evra i skupocene poklone, su ljudi koji podrivaju korupciju. Lekar koji primi takav poklon ili novac, treba odmah da bude otpušten i uhapšen”, kaže ginekolog iz jednog državnog beogradskog porodilišta, koji je zamolio da ostane anoniman.

Najveći problem su lekari koji neometano rade državno i privatno, dok su pacijenti u sivoj zoni, smatra on.

Ginekolozi sede na „dve stolice“

“Veliki broj privatnih ordinacija ‘naslonjen’ je na državne bolnice. Tačnije, lekari rade istovremeno državno i privatno i tako se stvara siva zona, u kojoj pacijent koristi usluge i državne i privatne. Onda žene na porođaju u državnoj bolnici očekuju da imaju uslove kao u privatnoj, a to nije moguće”.

Nakon pretrpljenih trauma na porođajima, ne iznenađuje da žene koje se odvaže na drugi porođaj, trudnoću vode privatno i lekarima uručuju “koverte”.

“Prva beba umrla je 107 dana posle porođaja u porodilištu u Sremskoj Mitrovici, greškom lekara. Sad sam u petom mesecu trudnoće i odlučila sam da se porodim privatno. Prvi put sam vodila trudnoću takođe u privatnoj ordinaciji kod doktora koji me je kasnije porađao državno. To je uobičajeno, sve žene idu privatno kod lekara, kako bi se obezbedile da će se posle pojaviti na porođaju u državnoj bolnici. Dala sam mu mnogo para, ali ni to nije vredelo. Ovog puta neću da rizikujem i ne približavam se privatnoj bolnici”, ispričala je za Nova.rs Jelena Ivković, iz Rume.

Nažalost, bez brojnih laboratorijskih analiza, vitamina, lekova, snimanja, pregleda, specijalističkih prenatalnih testova, čini se da ne može da prođe nijedna trudnoća, na koje buduće majke u Srbiji potroše i do 3.000 evra. Čak i ako trudnoću vode u državnoj ustanovi, dodatne preglede i vitamine ne pokriva zdravstveno osiguranje, posebno u slučaju visokorizičnih trudnoća, za koje samo jedan test košta blizu 800 evra.

Cenovnik održavanja trudnoće

Lekovi za održavanje trudnoće – od 1.500 do 2.000
Pregledi – od 5.000 do 10.000
Laboratorija – od 2.000 do 5.000
Cff Dnk – 78 000
Vaginalni ultrazvuk – oko 4.000
Dopler u 5. mesecu – oko 6.000

Test krvi, urin,urinokultura, vaginalni + cervikalni bris – oko 19.000 sa lekarskim pregledom Torch-test oko 11.500 (u pojedinim privatnim ustanovama je i do 15.000)
Oggt test – oko 1.200 sa pregledom lekara oko 6.000

Modeli mita u porodilištima

Indirektno: kada vam babica preporuči lekara
Upućivanje kod privatnika: „saradnja“ lekara i privatnika
Plaćanje usluga: epidural i druge „doplate“

Čašćavanje: obično posle porođaja

Izvor: nova.rs

NAVRŠILO se 126 godina od rođenja slikara Milana Konjovića, "najvećeg slikara ravnice", kako ga je svojevremeno nazvao akademik Radomir Reljić.

Rodio se u Somboru kao drugi sin Davida Konjovića, advokata, kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukičević. Već kao gimnazijalac, Konjović je 1914. izložio pedesetak svojih radova a 1919. godine se upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca. Posle dva semestra, studije je nastavipo samostalno.

Avangardni češki slikar Jan Zrzavi ga upućuje na studiranje Leonarda, potom odlazi u Beč, da bi 1923, godine usledila studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.

U Pariz je Konjović stigao sa Emom Maštovskom, svojom suprugom koju je upoznao u Pragu. Po povratku iz francuskog prestonog grada u Sombor, Konjović se posvetio slikanju rodnog kraja, njegovih pejzaža, ljudi i ambijenata sa strašću vizionara, koji svemu što radi daje svoj autentični pečat.

Učestvovao je na više od 300 samostalnih i oko 700 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Preminuo je 20. oktobra 1993. u rodnom gradu pet godina pre nego što bi zaokružio vek života. Iza njega je ostao opus od 6.000 slika, galerija s njegovim imenom u Somboru, nekoliko sjajnih monografija i knjiga.

Izvor: novosti.rs

Poseban i radostan dan za vjernike Sombora, muftijstvo novosadsko i cijelu Islamsku zajednicu u Srbiji. Nakon 164 godine otvoren je mesdžid u okviru medžlisa IZ-e Sombor pod imenom “Evlija Čelebija”, koji će biti centar okupljanja za oko 500 muslimana koji žive u ovom gradu. Svečanom otvaranju prisustvovao vrh Islamske zajednice u Srbiji predvođen prvim čovjekom, predsjednikom Mešihata muftijom dr. Mevlud ef. Dudićem. Nakon svečanog presijecanja vrpce koju su presjekli predsjednik Mešihata muftija dr. Dudić, muftija novosadski Nedžad ef. Hasanović i zamjenik predsjednika Mešihata muftija dr. Rešad ef. Plojović.

Prvi ezan proučio je glavni imam pribojskog medžlisa i prodekan FIS-a dr. Harun ef. Eminagić. Nakon što se klanjao podne namaz, uslijedio je svečani dio programa. U uvodnoj riječi prisutne je poselamio i poželio im dobrodošlicu muftija novosadski Nedžad ef. Hasanović uz zahvalu svima koji su pomogli da do ovog radosnog dana dođe.

“Ovi ljudi su okosnica. Ovdje započinje da’va i udaraju se temelji poslije 164 godine. Zahvalnost Mešihatu IZ-e na podršci i pomoći. Mi, na čelu sa Muftijom, nemamo vremena da ljuljamo čamac i pravimo probleme, već veslamo čvrsto i vodimo ljude ka istini. Zato, kada radite – nema vremena za prazne priče, ogovaranje i probleme. Muftija je mudrim, diplomatskim odnosom napravio fini ambijent da se ovdje otvori mesdžid, jer je na fin način razgovarao sa gradonačelnikom i načelnikom policije u Somboru. Meni je srce prepuno, nemam riječi opisati svoju sreću da, nakon toliko iskušenja na koja smo nailazili, danas doživimo ovo”, kazao je muftija novosadski Nedžad ef. Hasanović.

Poseban gost, glavni imam medžlisa Osijek u Hrvatskoj mr. Senad ef. Hevešević obratio se prisutnima. Ovo je velika počast od Gospodara, ističe, ali sa njom ide i velika odgovornost.

“Dok sam slušao uvodno obraćanje i dok sam putovao ovamo shvatio sam da nas veže dosta paralela, općenito, između džemata u Osijeku i Somboru. Dijelimo sličnu historiju. Nije uzalud da je Uzvišeni Allah odabrao ovu generaciju muslimana da otvaraju mesdžide i džamije. To je velika blagodat od Gospodara, ali i odgovornost. Ovo je mjesto gdje se jača vjera, uči vjera i vjernici čuvaju na ovom prostoru”, kazao je mr. Senad ef. Hevešević, glavni imam medžlisa Osijek u Hrvatskoj.

 Nakon par izvjedbi ilahija i tekbira uslijedilo je obraćanje predsjednika Mešihata IZ-e u Srbiji muftije dr. Mevlud ef. Dudića. Počast od Uzvišenog Gospodara je, dodaje Muftija, što je izabrao baš ovu generaciju da bude od onih koji grade i podižu Njegove kuće.

“Kako je danas lijepo biti u Sombor i kako je danas biti lijepo biti musliman. Kako nas Allah peškeši u Svom mjesecu. Poslije 164 godine otvaramo Njegovu kuću. Kako se samo Allah smilovao našoj generaciji. A Evlija Čelebija, rahimehullah, zaslužan je pa nije nestao trag koliko je bilo muslimana i Allahovih kuća ovdje. Ako je iko zaslužio da džamija ponese njegovo ime, onda je to on. Negdje oko 500 muslimana je na ovoj teritoriji, a oni odlučiše da grade sebi kuću. Nije dozvoljeno muslimanu da živi gdje nema bolnice, škole i džamije. Hrabri i oni zabrinuti – odlučiše se da kažu da neće više živjeti u gradu gdje nema Allahove kuće, pa su oni najsretniji i najponosniji danas”, kazao je muftija dr. Mevlud ef. Dudić.

 Tamo gdje Mešihat gradi džamije i mesdžide, dodaje muftija dr. Dudić, sretan je narod.

“Od danas Sombor ima adresu gdje se muslimani okupljaju, pa moramo razmišljati i raditi na onome što će našoj djeci biti spasonosna lađa. Bolje biti mali koji raste, nego veliki koji se smanjuje. Pa je ovo povod da muslimani Sombora imaju ono što imaju naša braća u Subotici, Adicama, Novom Sadu i ostalim gradovima. Mi gdje džamije pravimo i otvaramo mesdžide – sretan je taj narod, kako muslimani, tako i naši komšije. Naši muslimani koji se napajaju u našim džematima korisni su članovi našeg društva. Mi jesmo ponosni i sretni zbog toga”, dodaje muftija dr. Mevlud ef. Dudić.

Dovu je na kraju svečanog dijela proučio muftija dr. Rešad ef. Plojović. Delegaciju su činili glavni imami i rukovodioci ustanova Islamske zajednice. Nakon svečanog dijela uslijedilo je druženje u dvorištu džemata uz muhabet i zakusku.

Izvor: sandzakpress.net

U organizaciji KSV i karate kluba "Borac" Šajkaš organizovan je međunarodni karate turnir BORAC KUP. Takmičenje je održano 27.01. u sportskoj hali Petrovaradin. Turnir je okupio 350 takmičara iz 28 klubova iz Srbije i BIH.

Karate klub "Ravangrad" je uzeo učešće na ovom turniru i ostvario sledeće rezultate.

Borbe:
1. Boris Bodrožić muške nade +47kg 2.mesto
2. Tomović Nenad junior +68kg 3.mesto
3. Stefan Lazić pionir -45kg 3.mesto

Kate:
1. Irina Sekulić 2010 godište 1. mesto
2. Kovačević Kristijan 2009 godište 3. mesto