Sombor.info

Iako su misterije među najčitanijim književnim žanrovima i dominiraju malim ekranima, u svetu filma ponekad su nepravedno zapostavljene. Od klasičnih detektivskih priča do psiholoških trilera, ovaj žanr obuhvata širok raspon podžanrova.

Popularna baza podataka IMDb sastavila je spisak 100 najboljih misterioznih filmova svih vremena, a ovo je deset najbolje ocenjenih naslova, piše Index.hr.

10. North by Northwest

Alfred Hičkok režirao je ovaj špijunski triler iz 1959. godine, a glume Keri Grant, Eva Meri Sejnt i Džejms Mejson. Film prati oglašivača iz Njujorka koji beži pred grupom špijuna nakon što ga pogrešno zamene za tajnog agenta. U begu se zaljubljuje u ženu čije mu namere postaju sumnjive.

9. The Third Man

Kultni noar iz 1949. godine režirao je Kerol Rid, a scenario potpisuje Grejem Grin. Snimljen je u posleratnom Beču i poznat je po upečatljivoj crno-beloj fotografiji. Priča prati pisca koji dolazi u Beč i počinje da istražuje sumnjivu smrt prijatelja Harija Lajma.

8. Oldboy

Ovaj južnokorejski triler iz 2003. godine režirao je Park Čan-Vuk. Film govori o muškarcu koji je petnaest godina držan u zatočeništvu, a zatim pušten kako bi pronašao svog otmičara. Sirova emocija, neočekivani obrti i snažan vizuelni stil učinili su Oldboj jednim od najuticajnijih azijskih ostvarenja.

7. Memento

Režiserski uradak Kristofera Nolana iz 2000. godine donosi priču o čoveku koji pati od amnezije i pokušava da pronađe ubicu svoje supruge. Poznat je po nelinearnoj strukturi i originalnom pristupu priči, čime je učvrstio Nolanov status u svetu filma.

6. Solaris

Sovjetski naučnofantastični film iz 1972. godine, u režiji Andreja Tarkovskog, adaptacija je romana Stanislava Lema. Psiholog dolazi na svemirsku stanicu gde posada doživljava neobična stanja uma. Istražuje teme sećanja, tuge i ljudske svesti.

5. The Maltese Falcon

Prvi film Džona Hjustona iz 1941. godine zasniva se na romanu Dašijela Hameta. Hamfri Bogart glumi detektiva koji istražuje niz ubistava povezanih s potragom za tajanstvenim kipićem. Ovaj noar smatra se jednim od najvažnijih u istoriji žanra.

4. Laura

Kriminalistička drama iz 1944. godine u režiji Ota Premingera donosi priču o detektivu koji se zaljubljuje u ženu čiju smrt istražuje. Film je poznat po neobičnoj atmosferi i emotivnoj dubini, što ga čini jednim od najposebnijih naslova u žanru.

3. Vertigo

Jedan od najcenjenijih filmova svih vremena, Vrtoglavica iz 1958. godine Alfreda Hičkoka, priča je o bivšem policajcu koji razvija opsesiju prema ženi koju prati. Poznat je po psihološkoj složenosti, simbolici i inovativnoj režiji.

2. Citizen Kane

Orson Vels je 1941. godine snimio ostvarenje koje je postavilo nove standarde filmske umetnosti. Građanin Kejn prati novinare koji pokušavaju da otkriju značenje poslednje reči medijskog magnata. Inovativan i duboko simboličan, ovaj film i dalje izaziva divljenje.

1. Psycho

Na vrhu liste nalazi se Psiho iz 1960. godine, još jedno Hičkokovo remek-delo. Počinje kao priča o ženi koja krade novac i beži, ali se ubrzo pretvara u triler koji je zauvek promenio žanr. Bejts motel, scena pod tušem i lik Normana Bejtsa postali su legendarni u svetu sedme umetnosti.

Kada zima stisne, a termometar pada, ulice Kopenhagena i drugih danskih gradova izgledaju jednako tople. I nije samo stvar u tome što su Danci „otporni na hladnoću“, već što grejanje u Danskoj funkcioniše kao sistem koji kombinuje komfor, tehnologiju i kolektivnu organizaciju, što rezultira znatno efikasnijim troškovima i manjom nervozom pred računima za grejanje.

Osnova sistema je tzv. daljinsko grejanje, a to znači da veliki broj domaćinstava u urbanim područjima nije zavisan od individualnih kotlova, već je povezan na centralizovanu mrežu tople vode ili pare koja dolazi iz zajedničkih čvorišta. Prema podacima, oko 64-70 % danskih domaćinstava koristi ovaj vid grejanja, navodi „SatetofGreen„, a prenosi Nova.rs.

Ključ je u tome što distribucija toplote masovnim putem omogućava znatnije smanjenje gubitaka i troškova dok pojedinačno grejanje često morala da se nosi s visokim cenama i manje ekološkom energetskom osnovom.

Kako to izgleda u praksi? U Danskoj se sistemi daljinskog grejanja dugi niz decenija planiraju i razvijaju uz državnu regulaciju. Preko zakona o snabdevanju toplotom (Heat Supply Act) i lokalnih planova, definiše se koje teritorije će biti pokrivene i kako će se upravljati cenama i kvalitetom usluge.

Mreže su visoke gustine, naročito u gradskim zonama, što znači da je potrošnja toplote po korisniku racionalizovana, a infrastrukturni gubici su minimalizovani.

Šta to konkretno znači za račun i trošak? Iako precizne cifre zavise od stana, izolacije i godišnjeg režima, činjenica je da danski sistem omogućava konkurentnu cenu grejanja u poređenju sa mnogim drugim evropskim zemljama. Studija kaže da je daljinsko grejanje u Danskoj „konkurentna opcija“ i da se redovno analizira u poređenju sa individualnim sistemima grejanja.

Na primer u julu 2024. Danski parlament odlučio je da uredi limiti za varijacije cena daljinskog grejanja, pošto su neke oblasti imale godišnje račune od oko 8.000 do čak 39.000 danskih kruna.

Zašto Danci uspevaju da zadrže račune pod kontrolom i u oštrim zimama? Prvi faktor je infrastruktura centralizovana grejna mreža sa kombinacijom izvora: otpadna toplotna energija iz industrije, biomasa, visoko efikasni kotlovi i toplotne pumpe.

Drugi faktor je kultura energetske efikasnosti i regulacija: mreže su projektovane za niske distributivne temperature, izolacija zgrada je visoke klase, a potrošač ima pregled nad cenama i sistemima.

Treći važan element: poverenje i dugoročno planiranje cena grejanja ne sme nepredvidivo da skače, korisnici imaju zaštitu, lokalne vlasti i energetske agencije kontinuirano rade na optimizaciji sistema.

Naravno, nijedan sistem nije bez izazova. Ako je zgrada slabo izolovana ili nije priključena na sistem daljinskog grejanja, troškovi mogu biti znatno veći. Takođe, prelazak na obnovljive izvore i dalje traje, pa je efikasnost sistema stalno predmet modernizacije.

Model grejanja u Danskoj pokazuje da se zima može „preživeti“ bez velikih računa uz urbani sistem koji koristi skalirane rešenja, efikasnu infrastrukturu i regulatornu podršku. Za zemlje koje se bore s visokom cenom grejanja i fragmentiranim sistemima, dansko iskustvo je zlata vredno.

Novi mobilni i stacionarni radari koji će uskoro biti postavljeni širom Srbije, osim prekoračenje brzine, beležiće i korišćenje telefona tokom vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa. Njihovo skoro uvođenje najavila je Agencija za bezbednost saobraćaja zajedno u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova - Upravom saobraćajne policije. Evo svih detalja o tome kako će funkcionisati i kako će stizati kazne.

Kao što je „Blic“ već pisao, Agencija za bezbednost saobraćaja, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova uveliko radi na postavljanju novih stacionarnih i mobilnih radara.

Šta će beležiti mobilni i stacionarni radari:

1. Korišćenje mobilnih telefona
2. Prekoračenje brzine
3. Nekorišćenje sigurnosnog pojasa

Pomoćnik direktora ABS, Veljko Ćurčić za „Blic“ je otkrio da na licu mesta neće morati da bude prisutno lice, odnosno policajac. Osim toga, ovi mobilni radari moći da se pomeraju i ljudi neće u svakom trenutku znati gde se oni nalaze.

Cilj je da se otkrije što veći broj prekršaja i s druge strane, unapredi bezbednost saobraćaja, a imajući u vidu da je od početka ove godine, na putevima Srbije život je izgubilo 390 osoba, dok je povređenih u saobraćajnim nezgodama čak 15.320 - prenosi Nova.rs.

„Kazne će stizati bez prisustva policije“

Direktor ABS, Branko Stamatović otkrio je ranije da su uređaji već nabavljeni, a njihovo puštanje u rad se očekuje ubrzo.

„Apelujem na sve učesnike u saobraćaju – poštujte propise, jer će kazne stizati i bez prisustva policije! Poštujte propise zbog svoje bezbednosti, kao i bezbednosti svih u saobraćaju. Zalagaćemo se za promenu zakona po kojem će se bahati vozači koji voze pod dejstvom alkohola posebno sankcionisati, a novčane kazne biti znatno veće. Nema opravdanja da sednete za volan ako ste popili i jednu čašicu alkohola. Naša misija je jasna – nulta tolerancija prema bahatosti i nesavesnosti i znatno veće kazne za saobraćajne prekršaje“, istakao je Stamatović.

Šta su stacionarni radari

Stacionarni radar je uređaj koji je trajno (ili skoro trajno) postavljen na jednoj lokaciji, na primer uz magistralni put, na ulazu u naseljeno mesto, kod raskrsnice sa semaforom i meriće navedena tri saobraćajna prekršaja – korišćenje mobilnih telefona, prekoračenje brzine i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Prema rečima Milan Vujanić, profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji, takvi stacionarni radari već postoje u Republici Srpskoj. U pitanju su crni stubovi, malo preko 2 metara visine i u sebi imaju ugrađene kamere i što je vrlo karakteristično za njih, „ne upadaju u oko“.

„Ne uočavaju se lako, a u Republici Srpskoj beleže prekoračenje brzine“, dodaje profesor Vujanić za „Blic“.

U MUP Srpske kažu da su od 1. januara ove godine, pa do 29. marta, ovi radari zabeležili čak 51.858 saobraćajnih prekršaja.

Šta su mobilni radari

Mobilni radari su uređaji za kontrolu saobraćaja koji nisu trajno postavljeni na jednom mestu (kao što su stacionarni/ugrađeni radari), već mogu biti premješteni odnosno korišćeni na različitim lokacijama – često montirani u vozilima policije ili privremeno postavljeni na lokacijama gde je povećan rizik od saobraćajnih prekršaja.

Gde će oni i kada tačno biti postavljani, vozači neće znati, što znači da je svako u riziku da bude kažnjen ukoliko krši pravila.

Na koji način stižu kazne vozačima

Kako za „Blic“ otkriva profesor Saobraćajnog fakulteta, Milan Vujanić, mobilni radari se premeštaju s mesta na mesto i prilikom detektovanja neka od tri saobraćajna prekršaja, automatski šalju prijavu MUP.

Sledeći korak je da MUP šalje prijavu vlasniku vozila, bez obzira da li je on u tom trenutku upravljao njime ili nije.

„Kazna ne stiže odmah, potrebno je vreme“

Stručnjak za bezbednost u saobraćaju Milan Božović kazao je za Euronews Srbija da je ipak potrebno vreme da se obrade informacije o učinjenom prekršaju.

„Kada operativci obrade podatke o učinjenom prekršaju treba da se pošalje dopis vlasniku vozila jer radari ne prepoznaju lice vozača. Nakon toga vlasnik treba da se izjasni ko je upravljao vozilom“, rekao je.

Kako je naveo, tek nakon toga može da se šalje kazna onome ko je napravio prekršaj.

„Može da se desi da se prekršaj napravi tokom zimskih meseci, a da kazna stigne tokom letnjih, a sve najkasnije mora da se završi u roku od dve godine da ne bi zastarelo“, rekao je Božović.

Kakvo je pravilo u Evropi

Naveo je da u Evropi vozači koji naprave prekršaj vrlo brzo budu obavešteni da im je napisana kazna.

„Vozači u Evropi koji načine prekršaj pa tog dana izađu sa teritorije Evropske unije na granici neće biti upozoreni da imaju kaznu. Međutim, kada se budu vraćali u Evropsku uniju, odnosno posle nekoliko dana, na granici će biti obavešteni da su napravili saobraćajni prekršaj“, objasnio je Božović.

Vlasnik vozila mora da se izjasni, inače plaća 25.000 dinara

„Vlasniku vozila kojim je načinjen prekršaj, u koverti koja mu stiže na kućnu adresu, dobiće i pitanje na koje treba prvo da odgovori da li je on upravljao vozilom. Ako ne dostavi podatke ko je upravljao vozilom moraće da plati kaznu u iznosu od 25.000 dinara“, objašnjava profesor Vujanić.

Kako ističe, cilj ovih radara jeste da pomognu što većem poštovanju propisa i indirektno većoj bezbednosti saobraćaja jer mnoge posledice nastaju upravo zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, korišćenja mobilnih telefona i prekoračenja brzine.

Kolike su kazne za ova 3 prekršaja

U slučaju nevezivanja sigurnosnog pojasa sledi kazna u iznosi od 10.000 dinara.

Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje (bez „hands-free“) – kazna iznosi 10.000 dinara, a ako se plati u roku od 8 dana često je polovina iznosa 5.000 dinara.

Prekoračenje brzine u naseljenim mestima:

do 10 km/h preko dozvoljene: ~3.000 dinara.
11–20 km/h preko: ~5.000 dinara.
21–40 km/h preko: ~10.000 dinara.
51–70 km/h: 20.000 – 40.000 din ili zatvor do 30 dana
preko 70 km/h: 100.000 -120.000 din ili više, uz zabranu upravljanja vozilom, pa čak i kaznu zatvora.

Skup simptoma i znakova koji su izazvani prisustvom bakterija u urinarnom traktu naziva se urinarna infekcija.

Najčešći uzročnik, u 90 odsto slučajeva, je Escherichia coli, mnogo ređe su to druge bakterije.

Infekcija Escerichiom coli

Rezervoar infekcije je sopstvena, intestinalna Escerichia coli koja je normalan stanovnik creva, ali ako kontaminira perinealnu regiju i prodre u urinarni trakt, izaziva infekciju

Ove infekcije su jedan od najčešćih razloga za propisivanje antibiotske terapije. Najmanje 15 odsto od svih propisanih antibiotika je za lečenje upravo urinarnih infekcija.

Karakteristični simptomi su:
bol i peckanje pri mokrenju,
mokrenje,
promena boje i mirisa urina,
nekada prisustvo sukrvice ili
zamućen urin.

Dr Milica Bošković, doktorka opšte medicine, kaže za Stetoskop da su osobe ženskog pola (posebno seksualno aktivne) u četiri puta većem riziku za razvoj infekcije.

Razlog za to su razlike u anatomskoj građi između mukaraca i žena (kraća uretra kod žena olakšava prodor bakterija iz perinealne regije).

Osim toga, dokazana je genetska predispozicija za ponavljane infekcije (osobe ženskog pola čije su majke imale urinarne infekcije, kao i one osobe koje su u dečjoj dobi bile sklone infekcijama češće imaju urinarne infekcije), menopauza i nedostatak estrogena, pridružene hronične bolesti (šećerna bolest).

U letnjim mesecima, učestalost urinarnih infekcija je još veća. Tome doprinosi kupanje u hladnim bazenima, rekama, jezerima i moru u ne baš idealnim higijenskim uslovima.

Takođe, sedenje u mokrim kupaćim kostimima povećava rizik od nastanka urinarne infekcije, posebno kod osetljivih osoba. Leti se veća količina tečnosti gubi znojenjem, što može dovesti do smanjene diureze (mokrenja).

U ovim okolnostima mokraćni putevi se slabo ispiraju čime se značajno povećava rizik za ulazak i zadržavanje bakterijau urinarnom traktu.

Šta kada se pojave simptomi urinarne infekcije?

Kada se pojave simptomi infekcije, treba dati urin na analizu. Posebno treba naglasiti da se za laboratorijsku analizu uzima srednji mlaz prve jutarnje mokraće, nakon odgovarajuće higijene perinealne regije.

Do odnošenja uzorka u laboratoriju, urin se čuva u frižideru. Na osnovu ove analize, lekar će proceniti da li i koji antibiotik je neophodno primeniti.

Blage, nekomplikovane infekcije se mogu lečiti D manozom, Lactobacillus spp,biljnim preparatima( čaj od brusnice 30%,urobitrat čaj )

Prevencija infekcija podrazumeva sledeće:
unošenje dovoljne količine tečnosti u toku dana,
ne odlagati odlazak u toalet, kao i mokrenje pre i nakon seksualnog odnosa,
nakon obavljanja higijenskih potreba pravilna upotreba toalet papira (od nepred ka nazad).

Recidiv urinarnih infekcija

U slučaju recidivantnih infekcija, recidiv se može sprečiti (ili se makar učestalost infekcije može smanjiti) antibiotskom profilaksom koja se može sprovesti upotrebim malih doza antibiotika kontinuirano ili u jednoj dozi nakon seksualnog odnosa, hormonskom lokalnom supstitucijom,imunoprofilaksom, probioticima (Lactobacillus spp).

Konačnu odluku o vrsti profilakse mora doneti lekar koji sagledava sve aspekte potencijalnih rizika i benefita za svakog pacijenta.

Šta ako osoba ima u urinu bakterije, a nema simptoma?
Ukoliko rutinska analiza urina ( u okviru sistematskog pregleda i sl.) dokaže prisustvo bakterija a da osoba pri tom nema simptoma, (asimptomatska bakteriurija),takvu bakteriuriju kako navodi dr Bošković, ne treba lečiti osim ako se ne radi o:

trudnicama( terapija 3 do 5 dana),
planiranoj urološkoj intervenciji,
promeni katetra,
neregulisanoj šećernoj bolesti.

Nakon završene terapije, potrebno je uraditi kontrolnu urinokulturu o čemu se pacijent dogovara sa svojim lekarom.

Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da je prekomeran unos soli štetan za srce i krvne sudove.

Međutim, nova istraživanja pokazuju da preterana konzumacija soli može imati mnogo šire posledice. Osim što povećava rizik od visokog krvnog pritiska, sada se povezuje i sa depresijom, anksioznošću, demencijom, pa čak i gubitkom sluha, piše Daily Mail.

Naučni savetodavni odbor za ishranu u Velikoj Britaniji još od 2003. godine preporučuje da odrasli dnevno ne unose više od šest grama soli, što odgovara jednoj kašičici, prenosi Index.hr.

Ipak, prema podacima British Heart Foundationa, većina odraslih unosi oko 8,4 grama soli dnevno, što je 40 odsto više od preporučene količine.

Glavni problem nije so koju sami dodajemo hrani, već ona skrivena u prerađenim namirnicama. Čak tri četvrtine ukupnog unosa soli dolazi iz proizvoda kao što su hleb, žitarice, gotova jela i suhomesnati proizvodi, pa ju je teško izbeći čak i kada pazimo na ishranu.

So i mentalno zdravlje

Novi podaci jasno ukazuju na vezu između viška soli i mentalnog zdravlja. Profesor Metju Bejli, direktor Centra za kardiovaskularne nauke na Univerzitetu u Edinburgu, ističe da brojne studije povezuju visok unos soli ne samo s bolestima srca, već i s depresijom, anksioznošću i demencijom.

Velika analiza podataka iz UK Biobanke, sprovedena na više od 270 hiljada ljudi, pokazala je da su osobe koje „ponekad“ dodaju so u hranu imale 20 odsto veći rizik od depresije. Oni koji su priznali da „uvek“ dosoljavaju obroke imali su čak 45 odsto veći rizik.

Istraživanje u Kini, sprovedeno na gotovo 440 hiljada ljudi, dalo je slične rezultate — povećan rizik od depresije i anksioznosti kod onih koji redovno dosoljavaju hranu.

Šta se dešava u mozgu?

Jedna teorija kaže da previše soli podstiče proizvodnju upalnog proteina IL-17A. Taj protein ne samo da podiže krvni pritisak, već može uticati i na hemijsku ravnotežu u mozgu, što negativno utiče na raspoloženje.

Studije na miševima pokazale su da ishrana bogata solju povećava nivo tog proteina u mozgu i dovodi do znakova stresa i depresivnog ponašanja. Naučnici se nadaju da će uskoro sprovesti slična istraživanja i na ljudima.

Rizik od demencije i gubitka sluha

Nekoliko novih studija upozorava i na povećan rizik od demencije kod ljudi koji redovno dosoljavaju obroke. Jedna studija navodi porast rizika od 19 odsto, dok druga pokazuje rast i do 73 odsto.

Visok krvni pritisak, koji je često posledica prevelikog unosa soli, poznat je kao važan faktor u razvoju vaskularne demencije.

Osim toga, so može negativno uticati i na sluh.

Istraživanje u Južnoj Koreji pokazalo je da ljudi koji stalno dodaju so u hranu imaju 23 odsto veći rizik od gubitka sluha, verovatno zbog poremećaja u ravnoteži tečnosti u unutrašnjem uhu.

Kako smanjiti unos soli?

Izbegavanje soli može biti teško, čak i za stručnjake. Profesor Bejli priznaje da nikada ne soli hranu, ali testovi su pokazali da i dalje unosi oko osam grama soli dnevno. To pokazuje koliko je zahtevno ostati unutar preporuka.

Prema British Heart Foundationu, neke od najslanijih namirnica su prerađeno meso, hleb, pica, gotovi sosevi, konzervirano povrće, suhomesnati proizvodi i keksi.

Stručnjaci savetuju da se smanji unos gotove hrane, da se pažljivo čitaju deklaracije i biraju proizvodi sa manjim sadržajem soli.

Povodom 81. godišnjice od početka jedne od najznačajnijih bitaka na ovim prostorima u Drugom svetskom ratu, na platou Spomen muzeja Batinske bitke kod Bezdana svečano je odana počast borcima Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije koji su izvojevali slobodu u Batinskoj bici.

Ova bitka predstavlja najveću vojnu operaciju na tlu Jugoslavije tokom rata, vođena je na izuzetno nepovoljnom terenu za napad, ali ogromna hrabrost i požrtvovanost zajedničkih snaga Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije donela je pobedu. Poimenično se zna da je u toku bitke poginulo, nestalo ili je kasnije umrlo od posledica ranjavanja, 1.237 boraca Crvene armije, od kojih je deo sahranjen u Somboru, kao i 648 partizanskih boraca, među kojima je 82 bilo iz Sombora, 33 iz Stapara, 25 iz Sivca, te 12 boraca iz ostalih okolnih somborskih sela.

Obrativši se prisutnima gradonačelnik Sombora Antonio Ratković istakao je da je pobeda nad fašizmom odlučujući trenutak evropske i svetske istorije.

„Ne smemo da dozvolimo nikakvo relativizovanje antifašističke borbe, ne smemo u ime prećutanih istorijskih nepravdi načiniti još veću nepravdu – prema onima koji su slobodu izborili, prema samima sebi – koji tu slobodu uživamo i budućnosti naše dece – koja tu slobodu zaslužuju. I upravo zbog svega što je rečeno danas na ovom mestu, 11. novembar 1944. godine je datum iz prošlosti našeg grada koji zaslužuje epitet istorijskog. Zahvaljujući tom datumu mi imamo priliku da slavimo i sve druge i da u miru i slobodi, kao neophodnom preduslovu gradimo i razvijamo naš grad i našu zemlju!“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Prisutne je pozdravio i zamenik vojnog atašea Ambasade Ruske federacije u Srbiji pukovnik Evgenij Poljakov.

„Naša je obaveza da nikada ne zaboravimo podvig naših predaka, naših naroda koji su se rame uz rame borili sa fašističkim zlom i dosledno da penosimo istorijske činjenice o ratnim zbivanjima za mladu generaciju koja stoji iza nas“ rekao je Poljakov.

Polaganjem venaca na spomen obeležje palim borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i sovjetske Crvene armije, počast su odale delegacija Grada Sombora koju su činili gradonačelnik Antonio Ratković, predsednik Skupštine grada Vladislav Živanović i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, delegacija Ambasade Ruske Federacije koju su činili zamenik vojnog atašea Evgenij Poljakov i prvi sekretar u Ambasadi RF Jurij Sergejevič Butkov, delegacija SUBNOR-a koju su činili potpredsednik SUBNOR-a RS i predsednik Pokrajinskog SUBNOR-a Jovo Baroščević, zamenik predsednika Dragoljub Đorđević i članica Predsedništva pokrajinskog SUBNOR-a Dragica Кovačević, delegacija SUBNOR-a Sombor koju su činili predsednik Zdravko Subotić, potpredsednik Slobodan Mihajlović i sekretar Vukašin Elez, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije koju su činili komandant Prvog centra pukovnik Nebojša Spajić, major Nebojša Mijailović i major Željko Fuštić i delegacija Policijske uprave Sombor koju su činili načelnik PU Sombor potpukovnik policije Staša Кovačević, načelnik Odeljenja policije potpukovnik policije Mile Suzić i oficir Odeljenja saobraćajne policije kapetan Marinko Ivošev. Vence su položile i brojne delegacije građana, udruženja boraca i ratnih veterana, ratnih vojnih invalida, kao i delegacije SUBNOR-a iz Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Povodom 81. godišnjice Batinske bitke u Spomen muzeju Batinske bitke otvorena je tematska izložba pod nazivom „Stratezi batinske operacije“, autorke Martine Malbaški, kustosa – istoričara Gradskog muzeja Sombor. Izložba je posvećena onima koji su osmislili plan forsiranja Dunava na nepristupačnom terenu kod sela Batine, a samim tim i plan pobede, na sastanku koji je pred početak Batinske bitke održan u Srbobranu, septembra 1944. godine.

U okviru svečanog programa nastupila je Ženska pevačka grupa Srpskog kulturno – umetničkog društva „Izvor“ iz Stanišića, pod vođstvom Dragana Parađine.

Turistička Organizacija Grada Sombora i ove godine organizuje XVI Međunarodni festival vina i hrane Ravangrad Wine Fest. Festival će biti održan 06. decembra 2025.godine u Sokolskom domu (Venac vojvode Petra Bojovića 11). Radno vreme Festivala će biti: od 12h – 20h.

Festival vina i hrane u Somboru jedinstvena je manifestacija na području Zapadnobačkog okruga i kao takva iz godine u godinu okuplja sve veći broj izlagača i posetilaca. Festival, takođe, obogaćuje turističku ponudu grada i regije. Na XVI Međunarodnom festivalu vina i hrane Ravangrad Wine Fest očekujemo pedesetak izlagača: vina, rakije, hrane, ugostiteljskih objekata, turističkih organizacija... iz Srbije i zemalja okruženja.

Izlagačima će biti obezbeđeno mesto u katalogu izlagača, medijska promocija, izložbeni stolovi dimenzija 2 m х 0,67m sa klupom, kao i ostala podrazumevana podrška u organizaciji. Kotizacija za zakup izlagačkog prostora na Festivalu iznosi 5.000,00 dinara.

Organizator zadržava pravo određivanja rasporeda izlagačkog prostora.

Predviđena je mogućnost da ugostitelji koji promovišu svoj ugostiteljski objekat, umesto celodnovnog izlagačkog prostora izvrše jednočasovnu/dvočasovnu promociju na štandu za nekomercijalne promocije.

Uz kupljenu ulaznicu od 500 dinara, svaki posetilac će dobiti vinsku čašu, katalog izlagača i 3 kupona za degustaciju vina. Dodatni kuponi za degustaciju se mogu kupiti po ceni od 150 din/kom.

Tokom trajanja festivala, posetioci će moći da uživaju u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, u pratećem muzičkom programu.

S obzirom da se ovakav vid manifestacije, šesnaesti put organizuje u Somboru i da se očekuje velika zainteresovanost i posećenost, kako naših sugrađana, tako i gostiju iz okruženja. Festival je dobra prilika za PROMOCIJU VAŠEG BRENDA!

Medijska kampanja manifestacije uključiće lokalne TV, radio stanice i štampane medije, pojedine regionalne i nacionalne radio i tv emitere, pomociju u saradnji sa Turističkom Organizacijom Srbije, Turističkom Organizacijom Vojvodine, kao i izveštaj sa manifestacije preko dopisnika dnevnih novina. Osnovni podaci učesnika nalaziće se u Katalogu Festivala.

Nadamo se da će svi dosadašnji učesnici obogatiti i ovaj, XVI Ravangrad Wine Fest u Somboru, a da će oni koji po prvi put budu učestvovali, u narednim godinama postati redovni učesnici Festivala.

Kontakti za dodatne informacije 025/434-350,025/434-330, infо@visitsombor.org.

Ekipa Bowlingstones u šestom kolu Prve bowling lige Srbije nakon velike drame savladali su beogradski Partizan sa 9:7 (4.294:4.193). Gosti su nakon šest odigranih setova vodili sa 5:7. Ipak, Somborci su na konto više srušenih pinova dobili dodatna četiri boda, te su na kraju zabeležili petu prvenstveni pobedu.

Najbolji pojedinac meča bio je iskusni veteran Oto Imre (1.191) koji je odigrao svih šest setova. Pobedi su doprineli Milka Rebić (890), Indijana Sabo (708), Marko Minić (534), Predrag Mandić (496), Slobodan Naumov (475).

Nakon ovog kola Bowlingstones se nalaze na drugom mestu sa deset osvojenih bodova. Isti učinak ima i lider Stemci Tex, ali sa mečom manje. Naredni rival biće im ekipa Krupara iz Dušanova. Susret će biti odigran u ponedeljak, 17. novembra od 17 časova u kuglani Bowlingstones u Somboru - piše somborsport.org.

Stručnjaci otkrivaju šta najviše narušava sklad i kako jednostavno vratiti ravnotežu u svoju dnevnu sobu.

Dnevna soba najčešće je srce doma, mesto opuštanja, okupljanja i odmora. Međutim, upravo zato taj prostor često preuzme ulogu improvizovanog skladišta za sve ono što ne znamo gde bismo stavili. Od pošte i paketa do cipela i tehničkih kablova, sitnice se neprimetno gomilaju i stvaraju utisak haosa.

Minimalisti veruju da dnevna soba mora da diše. Što manje bespotrebnih stvari, to više mira i ugodnosti. Stručnjaci za organizaciju prostora koje je za savete upitao portal The Spruce, otkrivaju koje predmete nikada ne ostavljaju u dnevnoj sobi i nude savete kako se jednostavno može vratiti ravnoteža enterijeru.

1. Nered na stočiću za kafu

Šolje, daljinski upravljači, razbacane knjige ili suveniri s putovanja, sve to lako naruši osećaj mira i elegancije. Stručnjakinja Mari Poter savetuje da stolić pretvorite u mali, pažljivo oblikovani kutak. "Neka onde budu samo predmeti koji vas raduju, na primer, difuzer, sveća i mala biljka. Sve ostalo držite spremljeno", rekla je za navedeni portal.

Iskoristite stolić s ugrađenom fiokom ili donjom policom. Tako će površina ostati čista, a sve što vam je potrebno biće nadohvat ruke, ali skriveno od pogleda.

2. Prljavo posuđe

Ako volite da gledate seriju uz večeru, lako se dogodi da tanjiri i čaše ostanu na stolu do sutra. "Prljavi sudovi u dnevnoj sobi odaju utisak neurednosti, a uz to mogu privući i insekte", upozorava u originalnom tekstu organizatorka Barbara Brok.

Postavite mali pomoćni stolić ili poslužavnik koji ćete nakon gledanja jednostavno odneti u kuhinju. Time se stvara rutina, a upravo su rutine temelj urednog doma.

3. Prelazni predmeti: pošta, cipele i jakne

Dnevna soba često postane odlagalište za poštu, torbe, pakete ili donacije. Ali, kako kaže Poter, "privremeno" se brzo pretvori u stalno. Svaka kategorija treba da ima svoje mesto, pošta u zidnu policu u hodniku, paketi uz ulaz, a cipele i jakne u ormar ili na stalak.

Uvedite pravilo "jedne minute". Sve što možete srediti u minuti, učinite odmah. Pošta, jakna, ključevi, sve se složi u trenu, a prostor ostaje čist.

4. Tehnika i zabava

Od igračkih konzola i kablova do gomile daljinskih upravljača, dnevna soba često vrvi tehničkim stvarima. "Višak tehnologije stvara vizuelni haos", objašnjava Poter. Rešenje je u pametnom sređivanju, pletene korpe, dekorativne kutije, ormarići s vratima ili taburei s prostorom za skladištenje.

Jednom mesečno napravite "tehnički pregled", proverite kablove i uređaje koje više ne koristite i donirajte ili reciklirajte ono što vam nije potrebno. Manje uređaja, manje vizuelnog stresa.

5. Veš

Mnogi vole da gledaju TV dok slažu veš, ali često ga ostavimo nasred sobe. "Što duže ostavite nešto nedovršeno, to ćete teže završiti", kaže Brok. Ako još niste spremni da složite odeću, barem je premestite u drugu prostoriju.

Uredite mali "kutak za slaganje" u blizini mesta gde perete veš, s korpama i ugodnim svetlom. Tako će zadatak postati brži i ugodniji, a dnevna soba ostati mesto odmora, a ne obaveza.

Čista dnevna doba ne znači prazan prostor, već prostor u kojem svaka stvar ima svoju svrhu. Umesto da ga zagušite, pustite ga da diše. Minimalizam nije trend, nego način da se vratite onome bitnom, vremenu, miru i životu bez nepotrebnih distrakcija.

Fudbalska reprezentacija Srbije u ponedeljak počinje pripreme za poslednje dve utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

U duelima sa Engleskom u gostima i Letonijom kod kuće na klupi će sedeti novi selektor Veljko Paunović.

Tvorac omladinskog prvaka sveta iz 2015. godine debitovaće u Londonu na klupi seniorskog nacionalnog tima protiv Engleske u četvrtak, 13. novembra.

Duel na “Vembliju” je na programu u 20:45 časova, a direktan TV prenos je obezbeđen na TV kanalima RTS 1 i Arena 1 Premium.

“Orlovima” je ostala teoretska šansa za drugo mesto koje vodi u baraž, a direktan rival Albanija ima bod više uoči poslednje dve runde kavlifikacija.

K grupa kvalifikacija

Andora – Albanija (13. novembar, 20:45)
Engleska – Srbija (13. novembar, 20:45)
Albanija – Engleska (16. novembar, 18:00)
Srbija – Letonija (16. novembar, 18:00)