Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. novembar

Roditelji se prirodno plaše da njihovo dete ne postane žrtva vršnjačkog nasilja. Ali saznanje da je upravo njihovo dete ono koje drugima nanosi štetu može biti šokantno i bolno.

Uprkos tome, važno je znati da nasilno ponašanje nije osobina, već naučeni oblik ponašanja, tvrdi Marta Boateng, direktorka Saveza protiv nasilja. Ona naglašava da se deca mogu naučiti boljim obrascima i promeniti.

"Dete koje pokazuje nasilno ponašanje nije loše. To može značiti da mu nedostaje vođstvo ili emocionalna podrška", objašnjava Marta Boateng. "Roditelji se zbog toga često osećaju posramljeno i teško im je da poveruju da njihovo dete može biti nasilno."

Kako prepoznati da je dete nasilno?

Marta Boateng upozorava da deca koja vrše nasilje često pokazuju slične znake kao i ona koja ga trpe. Savetuje roditeljima da obrate pažnju na promene u ponašanju.

Promene u ponašanju

Postaje li vaše dete agresivno, brzo se naljuti ili je defanzivno kada se spominju škola, aktivnosti ili određene osobe?

Promene u govoru

Koristi li ružne reči, ismeva li druge ili pokazuje omalovažavanje prema vršnjacima?

Tajanstvenost

Krije li šta radi na telefonu, internetu ili društvenim mrežama?

Primedbe drugih

Ako vas učitelji, rodbina ili drugi roditelji upozoravaju na ponašanje vašeg deteta, važno je ozbiljno shvatiti te poruke.

Zašto dete postaje nasilno?

Razlozi mogu biti različiti. Neka deca vrše nasilje kako bi se uklopila u društvo, iz straha da sama ne postanu meta, zbog niskog samopouzdanja ili želje da budu popularna. Nasilje može biti i način suočavanja sa stresom, poput ispita ili problema kod kuće.

Deca često oponašaju ponašanje koja vide kod odraslih, braće i sestara ili na internetu. Ako su u porodici prisutni sukobi ili verbalna agresija, dete može usvojiti takvo ponašanje kao normalno.

Kako reagovati ako otkrijete da je vaše dete nasilno?

Prva i najvažnija stvar jeste da treba ostati miran. Marta Boateng savetuje: "Nemojte vikati, ne osuđujte ni dete ni sebe. Slušajte, pokušajte da razumete i otvorite prostor za razgovor."

Važno je sarađivati sa školom i drugim uključenim odraslima. Pokažite da vam je stalo, da ste spremni da razumete šta se dešava i da tražite način kako da pomognete detetu.

Postavite jasne granice, ali pružite ljubav

Razgovarajte s detetom iskreno i jasno. Recite mu da njegovo ponašanje nije prihvatljivo, ali i da ga volite. Objasnite mu da su posledice važne, ali da ga nećete etiketirati kao nasilnika. Deca treba da znaju da je promena moguća i da ih podržavate.

Ako dete oseća pritisak da bude popularno, objasnite mu da je važnije imati dobre vrednosti i odnose. Ako se bori s nesigurnošću, podstaknite ga na bavljenje sportom, volontiranje ili kreativne aktivnosti koje jačaju samopouzdanje.

Vlastiti primer ima veliku težinu

Roditelji bi trebalo da razmisle o svom ponašanju, ali bez osećanja krivice. Deca uče posmatrajući. Ako često kritikujete druge, prigovarate ili se neprimereno izražavate, dete to može usvojiti kao prihvatljivo. Obratite pažnju i na sadržaj koji deca gledaju na internetu, u video-igrama i na televiziji.

Važnost izvinjenja

Prisiljavanje deteta na izvinjenje možda neće imati efekta. Deca često još ne razumeju empatiju na način kao odrasli, niti u potpunosti shvataju posledice svog ponašanja.

Umesto toga, pokušajte da im pomognete da razviju saosećanje. Pitajte ih: "Kako bi se ti osećao da neko tako postupa s tobom?" ili "Kako bi ti bilo da se neko tako ponaša prema tvojoj sestri ili bratu?"

Kada dete počne da razvija empatiju, izvinjenje će doći iskreno – iz sopstvenog razumevanja.

Po novom propisu svi pornografski sajtovi koji posluju u Italiji biće obavezni da sprovedu sistem verifikacije starosti korisnika pre nego što im dozvole pristup.

Italija će uskoro postati najnovija zemlja koja uvodi obaveznu verifikaciju starosti za korisnike pornografskih sajtova, u pokušaju da ograniči pristup maloletnicima i poveća kontrolu nad digitalnim sadržajem za odrasle.

Nova pravila stupaju na snagu 12. novembra 2025. godine, a odnosiće se na sve popularne platforme za odrasle, uključujući Pornhub, XHamster i OnlyFans.

Provera starosti neće se vršiti direktno preko samih sajtova, već putem nezavisnih sertifikovanih servisa, koji će potvrđivati da korisnik ima najmanje 18 godina, a sve bez otkrivanja ličnih podataka sajtovima koje posećuje.

Cilj italijanske vlade je da se uvede efikasniji sistem zaštite maloletnika od eksplicitnog sadržaja, jer dosadašnji način, klikom na opciju "Imam više od 18 godina", više ne smatraju dovoljnim.

Italija tako prati korake Francuske i Velike Britanije, koje su već pokrenule slične inicijative. Ipak, deo stručne javnosti upozorava da takve mere mogu da otvore pitanje privatnosti korisnika, kao i da povećaju rizik od zloupotrebe podataka.

Očekuje se da će novi sistem verifikacije biti tehnički zahtevniji, ali i da bi mogao da postane model i za druge članice EU koje planiraju slične regulative - piše B92.

Mnogi vozači ne znaju šta tačno da rade kada ih sud pozove, često ni za koji prekršaj. Prosto, ponekad se desi da je vozača snimila kamera. Evo detaljnog vodiča ako vam se to dogodi.

Sajt Polovni automobili je, uz pomoć Prekršajnog suda u Beogradu, pripremio jasno objašnjenje celog postupka: od poziva i uvida u predmet, preko plaćanja kazne i sporazuma, do zabrane upravljanja. U nastavku su odgovori na 15 najčešćih pitanja koji otklanjaju najčešće dileme.

Niste bili kod kuće: kako preuzeti sudsko pismo?

Ako vas poštar sa sudskim pozivom, odlukom, rešenjem ili obaveštenjem zatekne kod kuće i uruči vam pismeno iz suda, odmah ćete pročitati o čemu se radi. Ali ako vas ne zatekne kod kuće, što je najčešći slučaj, jer poštari dolaze prepodne u radno vreme, ostaviće vam samo obaveštenje da vam sud nešto šalje. Evo kako da saznate o čemu se radi:

Na adresi na kojoj je prijavljeno Vaše prebivalište, pokušano je uručenje sudskog pismena - poziva, sudske odluke, naloga za postupanje. Na obaveštenju je naznačeno da u roku od 15 dana možete pismeno lično preuzeti u Prekršajnom sudu na pultu uručenja.

U skladu sa odredbom člana 129. Zakona o prekršajima, telefonom se mogu davati samo kratka obaveštenja, eventualno o tome da li vam je upućen poziv, ili je ekspedovana neka odluka suda, bez ulaženja u samu sadržinu dokumenta. Po broju predmeta koji je naznačen na obaveštenju koje vam je ostavljeno možete na Toku predmeta prekršajnih sudova proveriti o kakvom aktu suda je reč. Dakle, samo kliknete na ovaj link, unesete broj predmeta i vidite šta je u pitanju.

Sporazum o prekršaju bez odlaska u sud

Ukoliko ste dobili poziv suda za ročište radi saslušanja povodom učinjenog prekršaja iz oblasti saobraćaja, poreskog postupka i administracije, kršenja Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o privatnom obezbeđenju i sl. uz dostavljen poziv i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka možete se javiti podnosiocu zahteva, koji je naznačen u gornjem levom uglu zahteva, radi zaključenja sporazuma.

Kako platiti kaznu po uplatnici elektronskim putem?

Ukoliko plaćate elektronskim putem, popunite podatke kao na slici:

Ukoliko ipak plaćate na šalteru pošte ili banke šifra plaćanja je 153.

Ukoliko plaćate elektronskim putem šifra plaćanja je 253.

Instrukcije se odnose na plaćanje kako novčane kazne, tako i troškova postupka.

Ne prolazi e-uplata: kome se javiti i šta poslati?

Svašta danas može da se plati preko interneta, pa i kazne za saobraćajne i neke druge prekršaje. Ako plaćate novčanu kaznu elektronskim putem, broj računa na koji treba da uplatite iznos, treba uneti bez crtica. Ukoliko iz bilo kog drugog razloga niste u mogućnosti da platite novčanu kaznu sa unetim pozivom na broj, pošaljite na adresu elektronske pošte Predsednika suda (Ovo je primer za Prekršajni sud u Beogradu) ili pisarnice obaveštenje da imate problem sa uplatom, kako biste dobili precizne instrukcije.

Pogrešan poziv na broj: kako ispraviti uplatu

Moguće je da po uplatnici koja je stigla uz presudu, ne možete da platite kaznu, jer nije dobar poziv na broj. Evo šta treba uraditi u takvoj situaciji:

Obratite se pisarnici suda na telefon ili adresu elektronske pošte (Predsednik suda ili pisarnica), kako biste dobili precizne instrukcije. Neophodno je naznačiti broj predmeta po kome nije moguće izvršiti uplatu. Ukoliko plaćate na šalteru pošte ili banke šifra plaćanja je 153.

Kako da odložim ročište i opravdam izostanak sa ročišta?

Ovo je definitivno najčešće pitanje jer se mnogi vozači nadaju, a tako ih i advokati savetuju, da će uspeti da izbegnu kaznu odugovlačenjem postupka do zastarenja. Ukoliko ste dobili poziv suda da lično pristupite radi saslušanja, a ne da dostavite pisanu odbranu, a sprečeni ste da određenog dana pristupite u sud, dužni ste da pre zakazanog ročišta ili najkasnije tog dana dostavite sudu dokaz o sprečenosti sa pozivom na broj predmeta suda. Dokaz o sprečenosti možete dostaviti putem elektronske pošte, preporučenom pošiljkom ili predati na pisarnicu Suda.

Da li može drugi član porodice da preuzme pošiljku?

Po zakonu ne može bez ovlašćenja. Pošiljku može preuzeti samo lice na koga je lično naznačena. Drugo lice mora imati uredno ovlašćenje da umesto tog lica, preuzme sudsko pismo. Međutim, u praksi je često drugačije, jer neki poštari hoće da ostave i drugom članu porodice ako ih zamolite, kako onaj na koga je naslovljena pošiljka ne bi posle morao da odlazi u sud da je tamo preuzme.

Bio je pokušaj uručenja, koliko vremena imam da preuzmem pošiljku?

U obaveštenju koje Vam je ostavljeno stoji da imate rok od petnaest dana da preuzmete pošiljku u sudu, a da će, ukoliko u tom roku ne dođete da preuzmete, pismeno biti istaknuto na oglasnu tablu suda, gde će stajati osam dana. Uklanjanjem sa oglasne table suda, osmog dana od isticanja, pismeno se smatra uručenim.

Oglasne table se nalaze u sudu, a elektronska oglasna tabla suda, nažalost, nije u funkciji. Ako se Ministarstvo pravde ikada seti da prekršajnim sudovima omogući i elektronske oglasne table, onda ćete moći preko interneta da pročitate sve bez potrebe da gubite vreme na odlazak u sud.

Platio sam novčanu kaznu, da li ima potrebe da dostavim dokaz o uplati?

Novčana kazna koju uplatite evidentira se preko trezora istekom roka od 24 časa od uplate, s tim što taj rok može da bude i duži ako ste uplatu izvršili preko menjačnice. Svakako je za Vas dobro da dokaz o uplati sačuvate, a nakon nekoliko dana proverite u Registru neplaćenih novčanih kazni da li ste i dalje u evidenciji. Ukoliko se tamo i dalje vodite da niste platili kaznu, onda uplatnicu skenirajte i pošaljite na adresu elektronske pošte suda.

Zašto prinudna naplata?

Ukoliko ste dobili pošiljku iz suda po kojoj je ostavljeno obaveštenje gde je kao vrsta upisnika u broju predmeta naznačen IPR, IPR3 možete otići na javno dostupan Registar neplaćenih novčanih kazni gde ćete unošenjem svog imena i prezimena ćiriličnim pismom i jedinstvenog matičnog broja građana moći da dođete do uplatnice po kojoj sud vrši prinudnu naplatu.

Ukoliko je oznaka predmeta PR možete otići na internet stranicu Tok predmeta prekršajnih sudova gde unošenjem suda prema sedištu, vrste upisnika (PR), godine pod u kojoj je vođen predmet (PR 2345/2013) i imaćete uvid da li Vam je obaveštenje dostavljeno po rešenom ili nerešenom predmetu i kojoj fazi postupka se predmet nalazi.

Zašto kazna kad je postupak obustavljen?

Dobili ste rešenje o obustavi postupka izvršenja, a novčana kazna se i dalje nalazi u registru neplaćenih novčanih kazni. Evo kako i zbog čega je to moguće:

Na osnovu člana 334. stav 3. Zakona o prekršajima, novčana kazna i troškovi postupka, podaci o kažnjenom licu kao i svi ostali podaci u vezi sa time brišu se iz registra neplaćenih novčanih kazni odmah nakon što kažnjeni plati celokupan dugovani iznos, odnosno po isteku roka od 4 godine od dana kada su prekršajni nalog ili osuđujuća presuda postali pravosnažni. Međutim, okolnost da je sud doneo rešenje o obustavi postupka izvršenja usled zastarelosti, nije osnov za brisanje podataka iz registra neplaćenih novčanih kazni.

Kako se obratiti postupajućem sudiji?

Sudiji (opet podsećanje da se ovom temom bavimo na primeru Prekršajnog suda u Beogradu) se možete obratiti pozivom na broj telefona: 011/ 655 - 0982 gde će Vaš poziv biti preusmeren na sudnicu u kojoj sudija postupa. Sudije u istom prostoru i sude, pa je velika verovatnoća da zbog suđenja koje je u toku neće biti u mogućnosti da se jave, zbog čega se sudiji možete obratiti i u putem elektronske pošte na adresu Predsednika suda a Vaša poruka će biti prosleđena na adresu elektronske pošte sudije.

Kako proveriti u kojoj fazi je postupak?

Ukoliko znate da se protiv Vas vodi postupak, kao stranka u postupku imate mogućnost da izvršite uvid u spise predmeta i da tražite kopiju spisa predmeta. O mestu i vremenu kada možete da izvršite uvid, obaveštava Vas pisarnica suda. Ukoliko preuzmete kopiju spisa predmeta, imate obavezu da platite sudsku taksu u iznosu od 20 dinara po stranici, a taksa se plaća sudskim taksenim markama.

Ukoliko imate saznanje pod kojim brojem se vodi postupak protiv Vas, na Toku predmeta prekršajnih sudova, uz biranje suda u Beogradu, odabira vrste upisnika (PR, PRM, IPR, IPR3) i naznake broja predmeta sa godinom možete videti sve evidentirane radnje u postupku, kao i vrstu odluke ukoliko je doneta.

Da vas ne vrate sa granice

Ukoliko niste platili novčanu kaznu koja vam je izrečena pravosnažnom sudskom odlukom, može vam se dogoditi da vam granična policija ne dozvoli da izađete iz zemlje. Da biste izbegli takve neprijatnosti, možete pre odlaska na put proveriti imate li neku neplaćenu kaznu, preko portala Ministarstva pravde. U Registru neplaćenih novčanih kazni možete unosom ličnog imena i prezimena i JMBG-a naći uplatnicu po kojoj možete postupati. U istom registru možete naći i uplatnicu za izrečenu sankciju, novčanu kaznu, po pravosnažno okončanom postupku, gde je doneta osuđujuća presuda.

Od kada važi zabrana upravljanja vozilom?

Zaštitna mera "Zabrana upravljanja motornim vozilom" počinje da teče od dana uručenja obaveštenja o početku trajanja ove zaštitne mere licu kome je izrečena, a ne od dana prijema presude kojom je mera izrečena. Obaveštenje o početku trajanja mere donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova i lično ga uručuje licu kome je mera izrečena. Ova zaštitna mera se odnosi samo na kategoriju motornog vozila za koju je izrečena, odnosno kojom kategorijom vozila je lice upravljalo u vreme izvršenja prekršaja. Prema tome, sve dok od MUP-a ne dobijete obaveštenje, možete da vozite iako ste već dobili presudu u kojoj stoji da vam je izrečena zabrana upravljanja vozilom određene kategorije. Mnogi ovo ne znaju, pa čim dobiju presudu, smatraju da je zabrana na snazi, a onda se neprijatno iznenade kada tek posle određenog vremena dobiju obaveštenje od policije.

Kada većina ljudi kaže da ih je iznenadio odlazak partnera, skloni su da izostave očigledne probleme u svojim vezama. Možda su to bili oni koji su više puta varali, ignorisali partnerove vapaje za pomoć ili čak bili nasilni prema njima.

Postoje raskidi veza kod kojih nema znakova da nešto nije u redu sa vezom pre raskida. Retko, ali se događa – i kada se dogodi, svi oko njih se pitaju kako je to uopšte moglo da se desi. Evo suptilnih znakova da je vaš partner na ivici da vas ostavi, piše Your Tango.

Nikada se ne svađaju sa vama

Ako se ljudi raspravljaju, to vrlo često znači da im je prijatno da otvoreno razgovaraju sa partnerom. Međutim, ako se vaš partner nikada ni na šta ne žali, treba da budete oprezni. Normalni ljudi imaju stvari koje im smetaju. Osoba koja ne može da progovori kada je uznemirena biće ona koja će na kraju otići bez upozorenja.

To je poznato kao osoba koja "izbegava sukob". Obično dolaze iz domova u kojima bi izražavanje zabrinutosti moglo da rezultira kaznom ili nasiljem. Problem je u tome što, ako se ne suočite sa problemima direktno, raskidi postaju neizbežni, jer ogorčenost koju osećate postaje prevelika da biste je podneli.

"Ako nameravate da volite sebe i svog partnera, onda morate ostati otvoreni za istinu o tome šta se među vama dešava. Ako pokušavate da se zaštitite ili izbegavate razgovore, zatvorićete se kako biste izbegli bol veze bez ljubavi", navodi psihološkinja Margaret Paul.

Imaju obrazac ponašanja

Stručnjakinja za veze Osiana Tepfenhart navodi da su muškarci koji su naglo prekidali izlaske i druženja često bili prvi koji bi raskinuli veze.

Studija Američkog psihosocijalnog udruženja (APA) iz 2021. godine o raskidima istraživala je povezanost između međuljudskih ciljeva i strategija raskida, otkrivši da je snažnija potreba za samopotvrđivanjem povezana sa većom verovatnoćom prekida prijateljstva, dok su oni koji su želeli da ostanu prijatelji ređe prijavljivali raskide ili distanciranje.

Niste im jedina opcija

Sve je popularniji trend izlaska sa ljudima koji vam se sviđaju – dok se ne pojavi neko "bolji". To je poznato kao "Monkey-branching" i često znači da ta osoba vara svog trenutnog partnera sa nekim novim, prema istraživanju APA-e.

Ljudi koji to rade stalno traže "nadogradnju" koja će zameniti njihovu trenutnu vezu. Njihova nova veza može biti sa bogatijom, poznatijom ili društveno "poželjnijom" osobom.

U svakom slučaju, njihov krajnji cilj je isti – izlaziti sa sve "boljim" partnerima dok ne dobiju ono što žele. Ponekad nikada ne prestanu. Ne vole nijednog od svojih partnera, već ih samo koriste.

Ako vas je partner prevario, pa se vratio tek kada ga je druga osoba ostavila – bežite. Raskinuće s vama čim pronađe sledeću.

Imaju opsesiju očuvanjem svog ugleda

Znate li ko su najgori partneri? Oni kojima je uvek potrebno priznanje drugih da bi se osećali vredno. Stalno traže pohvale i divljenje.

Zanimljivo je da je ovo ključna osobina narcisa. Čim narcis oseti da vas ima "u šaci", vaša pohvala mu više ništa ne znači. Takođe, skloni su da prvi odbace nekoga koga njihovi prijatelji ne odobravaju, da vas "sakriju" iz javnosti ili da vas pokušaju navući na svoju stranu.

"Imaju hijerarhijski način razmišljanja, što znači da svaku osobu ili predmet (a često su i veoma materijalistički nastrojeni) vrednuju po važnosti. Teško im je da poveruju da im je iko ravan. Ova perspektiva duboko je ukorenjena u njihovoj potrebi za divljenjem i statusom", objasnila je lajf kouč Meredit Dislej.

To su ljudi koji će iznenada odustati od veze kada želite da je učinite javnom ili da tražite veću posvećenost. Reći će da vas vole, ponašati se kao da je sve u redu, ali će svima drugima pričati da ih zlostavljate ili prisiljavate na predanost – i onda otići.

Nikada ne preuzimaju odgovornost

Možda to nećete primetiti kod partnera dok se ne dogodi vama – ili zato što ste toliko dugo bili pod njihovim uticajem da mislite da je sve vaša krivica. Zato je pametno obratiti pažnju na to kako se vaš partner ponaša prema drugima.

"Emocionalno zanemarujući partneri rade te stvari jer su odrasli u porodicama koje su bile emotivno zatvorene i nisu naučili da prepoznaju, razumeju ili čitaju osećanja u sebi ili drugima. Ipak, nenamerni efekat toga je erozija vašeg poverenja u sebe i osećaja sopstvene vrednosti – koji su najdublji izraz onoga što jeste", objasnila je psihološkinja Jonice Webb.

Da li su vam se hvalili kako odbijaju da plate nekome ko je radio za njih? Jeste li ih videli kako povređuju druge da bi napredovali, a zatim vam rekli da su to "zaslužili"? Da li vam je to delovalo pomalo čudno?

Ako počnete da primećujete da ne preuzimaju odgovornost ili izbegavaju da priznaju kada su oni problem – obratite pažnju. Ljudi često zaboravljaju da je nagli raskid veze zapravo način da se izbegne odgovornost i prebaci krivica na drugog - piše B92.

U selu Srbovo ekipa RTS-a je zatekla širom otvorene prozore na jednog kući, a u dvorištu muziku

Druga sezona popularne serije "Crna svadba" uveliko se emituje i ne prestaje da intrigira javnost. Kako smo do sada mogli da vidimo, priča se nadovezuje na prvu sezonu koja je bila fokusirana na vlašku magiju i morbidne običaje, dok se druga sezona više bavi sektom "Crna ruža" i njihovim ritualima.

Do emitovanja prve sezone serije nije se mnogo znalo o crnoj svadbi, a onda se pojavio snimak iz davne 1967. godine kada je ekipa RTS-a posetila vlaška sela na istoku Srbije.

Povod njihovog odlaska bili su upravo zbog čudni praiskonski običaji koji su zastupljeni u njima, ali i specifična verovanja o životu i smrti koja se u ovim krajevima prenose sa kolena na koleno - prenosi espreso.co.rs.

U selu Srbovo ekipa RTS-a je zatekla širom otvorene prozore na jednog kući, a u dvorištu muziku. U dvorištu ove kuće zapravo se odvijala sahrana.

Ovoga dana sa pokojnikom je simbolički bio sahranjivan i njegov sin koji je pre čak 23 godine poginuo na Sremskom frontu. Na vencu sina bila je postavljena njegova slika sa ženom, koja je, u vreme kada je novinarska ekipa zabeležila ovaj snimak, i dalje bila živa i koja se odavno preudala. Žena sa slike bila je prisutna i među narikačama u dvorištu, a da sve bude još bizarnije, njen tadašnji suprug bio je među onima koji su nosili kovčeg njenog bivšeg svekra.

Smrt pokojnika zapravo predstavlja priliku da se po njemu pošalju zagrobni darovi njegovom sinu.

Pogledajte kako je ovaj čudan običaj izgledao:

Običaji crne svadbe

Ako se desi iznenadna smrt momka ili devojke koji nisu stigli da za života stupe u brak, porodica pokojnika ili pokojnice može rešiti da organizuje tzv. “crnu svadbu”, simbolično venčanje koje se obično organizuje nakon sahrane mada može da bude i na sam dan sahrane.

Verenica ili verenik tako pristaje da se “venča” sa preminulom osobom i ostane sa njom “u braku” godinu dana što znači da u tom periodu ne sme da se zaljubi ili da bude u vezi sa nekom drugom osobom jer bi se na to gledalo kao na “preljubu”. Ako osoba sa kojom je pokojnik bio u vezi ne želi da učestvuje u svadbi, može se nađi i drug ili drugarica koji će igrati funkciju mlade tj. mladoženje u zavisnosti od pola preminule osobe.

Etnolog Aleksandar Repedžić imao je priliku da odmah nakon završenog fakulteta, ode na teren i prisustvuje običaju raskidanja crne svadbe.

Iskustvo iz prve ruke opisao je u tekstu koji vam prenosimo u celosti:

"Imao sam tu sreću za razliku od mnogih mojih kolega, da odmah nakon položenog prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu na odeljenju za etnologiju i antropologiju krenem na terenska istraživanja. Te 2004. godine, još uvek nisam znao kako izgleda antropološki teren, kako bi trebalo voditi razgovor sa informatorom na terenu, imao sam više pitanja nego odgovora, mada sam jedva čekao da krenem u istraživanje. Tih godina radio sam kao saradnik Muzeja u Majdanpeku, sve do tog trenutka, kao saradnik radio sam na nekoliko upitnika sa informatorima na terenu, učio sam kako se pravilno radi transkript, i posmatrao sam neke od vlaških običaja koji su bili zabeleženi na VHS trakama.

Pošto sam delom Vlah jezik mi nije bio stran kao ni običaji koje sam do tada posmatrao. Početkom avgusta 2004. godine dobio sam poziv o polasku na teren u selu Rašanac koje se nalazi u opštini Petrovac na Mlavi, prihvatio sam s velikim zadovoljstvom, radilo se o raskidanju crne svadbe. Do tada sam samo čuo za običaj ali ga nikada nisam video, znao sam samo da je ovaj običaj zabeležen tokom devedesetih godina u selu Mustapić i to je bilo celokupno moje znanje o samom običaju.

Rano ujutru krenuli smo putem Rašanca, put nas je vodio od Majdanpeka preko Kučeva i Kučajne do Petrovca i Rašanca. Terenska istraživnja radili smo u saradnji sa kustosima Narodnog muzeja u Požarevcu koji su nas dočekali u selu. Kada smo stigli primetio sam da je kapija bila okićena cvećem kao što je to običaj za svadbu. Ušli smo u kuću i upoznali smo se sa roditeljima nastradalog kome su priredili raskid crne svadbe. Još uvek tada nisam znao tačno o čemu je reč i tada sam upitao o čemu se tačno radi.

Porodica nam je objasnila da je njhov jedinac nastradao pre godinu dana, tačnije da se udavio u Borskom jezeru kada je krenuo sa prijateljima na Zaječarsku gitarijadu.

Na pitanje zašto se priprema raskid crne svadbe objasnili su nam da je njegova baka usnila da se on na onom svetu oženio ali da je potrebno da i na ovom svetu bude oženjen, a sada se navršava godinu dana tako da devojka koja je pristala da mu na ovom svetu bude žena, nema više nikakvih obaveza, tačnije može da stupi u vezu, ima dečka. Pošto je u proteklih godina dana od kada je pristala da bude njegova žena, nije smela da ima dečka, morala je da bude verna, kao da joj je dečko i dalje živ.

Osetio sam veliki naboj emocija, nekako sam ceo običaj doživljavao jako lično, pošto je momak koji je stradao bio samo godinu dana stariji od mene, video sam sa koliko je ljubavi i pažnje pripremljen svaki deo običaja, svaki detalj… Devojka sa kojom je bio u vezi u trenutku kada je stradao nije htela da prihvati ovu obavezu, to je učinila njegova najbolja drugarica… Moj tereneski zadatak bio je da diktafonom snimim svaku izgovorenu reč njegove majke, bake, namenjivanje i da ispratim celokupan običaj. Ispred kuće okupili su se muzičari koji su svoju svirku započeli zvukom trube i pesmom tužne melodija od koje su me prolazili žmarci.

Povorka i kićeni „svatovi“ krenulina su ka centru sela i odatle ka groblju. U povorci su bili barjaktar, mlada, muzičari svatovi, mnogobrojna rodbina, prijatelji i mi terenski radnici koji smo došli da zabeležimo običaj. Bilo je isto kao i na svakoj svadbi samo što se umesto povika i smeha mogao čuti samo plač i narikanje. Stigli smo do groblja, barjaktar je tada položio barjak na spomenik i zatim ga je polomio i tu ostavio, nakon namenjivanja, vratili smo se kući. Nastavilo se sa pripremanjem pomane i namenjivanjem hrane za pokoj duše stradalom.

Kada se sa tim završilo začuo se zvuk trube još jednom i započela je dobro poznata melodija vlaške četvorke, ustali su svi sa stola i počeli da igraju, baka stradalg držala je u ruci kandilo i okadila kolo tri puta, kolo je trajalo dugo, a kada su muzičari prestali da sviraju, baka je rekla da je crna svadba raskinuta, i u tom trenutku svi su prestali da igraju i vratili su se za sto.

Nakon ovog terenskog istraživanja, nikada više nisam imao priliku da vidim raskid crne svadbe, niti da čujem da se u nekom selu desila crna svadba. Bila je to moja prva i poslednja crna svadba i moje prvo terensko istraživanje.

Danas nakon toliko godina od mojih prvih terenskih istraživanja, u velikom broju novina, internet portala, žute štampe, nailazio sam na svakakve naslove, od novinara koji nikada nisu prisustvovali ovom običaju, a pisali su o njemu iz prvog lica, lepili su razne etikete da ne nabrajam, ali danas uz ovaj običaj možete naći reči, kao što su bizaran, najjeziviji, bolestan, opisani su delovi crne svadbe koji ne postoje, da se igra oko kovčega, da majka predvodi kolo oko kovčega mrtvog tela, samim tim čini se velika nepravda prema jednom delu stanovništva naše zemlje koji neguje svoje običaje i tradiciju. Na taj način etiketirali su jedu kulturu jedan narod, a da toga možda nisu ni svesni.

Ukoliko se vratimo na i obrađujemo literaturu videćemo da se „crna svadba“ i venčavanje za pokojnika pominje i u Maškonovoj „Istoriji Rima“ da je taj običaj bio rasprostranjen širom Rimskog carstva i kao takav opstao je do dana današnjeg. Crnu svadbu treba posmatrati kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa jednog naroda koji je opstao u onom svom starom paleoevropskom obliku nepromenjen. Slična je situacija i sa običajem „stvaljanja u pesmu pokojnika“, odnosno o baladama koje su prisutne kod Vlaha, a o vlaškoj magiji i „strndžanju“ i da ne govorim.

Ukoliko se takođe osvrnemo na mitove i legende svakako će nas to vratiti mitu o Orfeju i Euridici, gde je on upravo pesmom vraća iz sveta mrtvih. Situacija se u mnogo čemu promenila od mojih prvih terenskih dana, što zbog ekonomske situacije, što zbog političkih promena, što zbog ubrzanog razvoja moderne tehnologije. Stari običaji se modifikuju i menjaju, podložni su promenama, jezik se zaboravlja iščezava, jedna kultura koja neguje svoje stare običaje koji bili sve prisutni pred našim očima nestaje a da toga skoro nismo ni svesni."

Paganska verovanja

" Kada mlad momak neoženjen umre, običaj je da ga venčaju sa devojkom koja je živa. Godinu dana posle toga ona mora da ostane sa njim u braku. To su neki njihovi običaji. Ja ne govorim samo o Vlasima i nemam nameru da njih omalovažim, to radi i naš narod. U paganskim verovanjima, svet mrtvih i svet živih su vrlo povezani i egzistiraju uporedo. Jedan sa drugim. Njima je svet mrtvih nadomak ruke. Ako uđemo u njihova verovanja, oni imaju Šumsku majku, to je božanstvo kome se oni mole" , rekao je Dimitrije Pastuović i dodao:

"Imamo Vodeni duh, prema njihovim kazivanjima, on im se javlja. Zatim, demon bolesti koriste vračare. Vlasi gaje to pagansko verovanje i to sinhrotizuju sa Hrišćanstvom. Uglavnom idu kod njih gospođe koje žele da vežu svoje muževe za njih. Mačići kad se rode, okupaju ih vodom i daju tu vodu svom suprugu da popije, on će biti slep za druge. Vrlo mi je teško da poverujem u to, ali kada se setim šta sam sve video, možda su ovakve magije i moguće."

Pasturović je dodao da se crna svadba pravi i iz straha i iz poštovanja prema mrtvima:

"Mislim da je za ekspanziju tih stvari odgovoran nedostatak duhovnosti kod nas. Četrdeset godina smo bili komunistička država i ljudi traže osećaj duhovnosti. Nažalost, neki ih traže kod vraćara. I jedni i drugi veruju u vezu čulnog i natčulnog sveta. Znam da su se mnogi ljudi izvršavali suicide, završili po bolnicima za mentalna oboljenja.", rekao je sektolog.

Redovno korišćenje mašine za pranje sudova značajno olakšava svakodnevni život, ali kao i svaki kućni aparat, i ona zahteva povremeno čišćenje. Vremenom, unutrašnjost mašine može izgubiti svežinu i početi da zadržava neprijatne mirise. Međutim, postoji jednostavan trik koji može pomoći — korišćenje kore pomorandže.

Zašto su pomorandže dobre za mašinu za sudove

Trik se zasniva na ideji da ulja u korama pomorandže deluju kao prirodni dezodorans i sredstvo za odmašćivanje. Trebalo bi da neutrališu neprijatne mirise u vašoj mašini za pranje sudova i odvodu, i da razgrade naslage sapuna i kamenca. Sve što treba da uradite je da oljuštite dve velike pomorandže i stavite kore u korpu za escajg. Zatim pokrenite standardni ciklus pranja i pustite da kore urade svoje, piše The Kitchn.

Rezultat? Mirisna mašina za pranje sudova

Nakon što je ciklus završen, sačekajte nekoliko minuta pre nego što otvorite vrata. Kada ih otvorite, osetićete intenzivan i svež miris citrusa, a razlika u mirisu će biti očigledna – ne samo u mašini za pranje sudova, već i u celoj kuhinji, prenosi Index.hr.

Naravno, trik sa korom pomorandže ne može da zameni posebno sredstvo za čišćenje mašine za pranje sudova, ali je odlično rešenje ako želite da osvežite mašinu za pranje sudova i rešite se tog ustajalog mirisa, na primer pre dolaska gostiju ili ako se počnu pojavljivati jaki mirisi. Takođe je odličan način da iskoristite kore ovog voća.

Ako niste čistili mašinu za pranje sudova neko vreme, isprobajte ovaj popularni onlajn savet i uverite se sami. U najgorem slučaju, vaša kuhinja će divno mirisati.

Od alpskih sela do sunčanih ostrva, preseljenje u inostranstvo je udarna tema u svim zemljama sveta. Sa porastom rada na daljinu, rastućim troškovima života kod kuće i željom za sporijim, mirnijim načinom života, odlazak u drugu zemlju postao je sasvim ostvariva opcija, a neke zemlje sada nude podsticaje koje je gotovo nemoguće ignorisati.

Novo istraživanje kompanije 1st Move International otkrilo je najpoželjnije zemlje za preseljenje u 2025. godini, na osnovu globalnih Google pretraga.

Kanada se već drugu godinu zaredom nalazi na vrhu liste, sa 269.220 pretraga širom sveta od strane ljudi koji žele da započnu novi život u njenim ogromnim prostranstvima i dinamičnim gradovima - piše Nova.rs.

Na drugom mestu je Australija (207.900 pretraga), a slede Irska (179.400), Novi Zeland, Japan, Portugal, Kostarika, Španija, Holandija i Tajland, koji zaokružuju prvih deset.

Zanimljivo je da nekoliko ovih zemalja aktivno podstiče dolazak novih stanovnika kroz finansijske podsticaje i programe preseljenja.

U Evropi, Švajcarska nudi velikodušne isplate porodicama koje su spremne da se presele u njena alpska sela. U mestu Albinen, koje se nalazi u kantonu Valis, odrasli dobijaju 25.000 švajcarskih franaka, a deca 10.000 franaka, ako se obavežu da će živeti u selu najmanje deset godina. Kandidati takođe moraju da kupe ili izgrade nekretninu vrednu najmanje 200.000 franaka.

Irska, koja je na trećem mestu globalno po broju pretraga o preseljenju (179.400 upita), primenjuje sličan pristup kroz inicijativu „Our Living Islands“ („Naša živa ostrva“). Program ima za cilj da poveća broj stanovnika na udaljenim ostrvima nudeći grantove do 84.000 evra za kupovinu i obnovu dugo napuštenih kuća. Nekretnine moraju biti korišćene kao primarno mesto stanovanja ili za dugoročni najam, dok kratkoročni turistički najam nije dozvoljen. Inicijativa je namenjena i irskim građanima i strancima, s ciljem oživljavanja ostrvskih zajednica i privlačenja ljudi koji rade na daljinu i traže miran način života.

Španija, koja je na osmom mestu sa 127.670 pretraga, takođe aktivno privlači nove stanovnike, posebno digitalne nomade i porodice spremne da se nasele u opustelim selima. U regionu Ekstremadura, radnici na daljinu mogu dobiti grantove do 15.000 evra ako se obavežu da će ostati najmanje dve godine. Grad Ponga nudi oko 2.971 evra za dolazak novih stanovnika, uz dodatne bonuse za novorođenčad, dok Rubia u Galiciji plaća porodicama 150 evra mesečno kako bi povećala broj učenika u lokalnim školama.

Kanada, najtraženija destinacija za preseljenje na svetu, ima i svoje finansijske pogodnosti. Program Graduate Retention Program u provinciji Saskačevan vraća školarinu do 20.000 kanadskih dolara studentima koji se obavežu da će živeti i raditi u toj oblasti nakon završetka studija — što je naročito praktičan podsticaj za mlade Britance koji razmišljaju o preseljenju.

Ostale tražene destinacije, poput Portugala (šesto mesto, 170.030 pretraga), Kostarike (sedmo, 127.880), Holandije (deveto, 127.100) i Tajlanda (deseto, 126.960), nude različite nivoe pogodnosti ili prednosti u načinu života.

Na primer, Kostarika je poznata po svojim ekološkim zajednicama i fokusu na zdrav život, dok Portugal privlači doseljenike kroz rezidencijalne programe i povoljne poreske uslove, posebno atraktivne za penzionere i radnike na daljinu.

Tamara Milutinović je neko ko svoju privatnost čuva daleko od očiju javnosti i, kako je i sama više puta naglasila, trudi se da gleda samo u "svoje dvorište", te da kolege i dešavanja na estradi ne komentariše.

„Nažalost, u ovom poslu svi jedva čekaju da ti kažu šta je neko negde rekao. Ja se time ne bavim, ne zanima me da li nekome smetam, ja se radujem svačijem uspehom. Ratova na estradi je uvek bilo, ja nisam taj tip, ne kačim se ni sa kim“, smatra Tamara Milutinović.

Bakšiš na estradi i raspodela istog je uvek tabu tema, a pevačica kaže da je i sama svedočila tome da neko od kolega stavlja sav bakšiš u džep.

„Jeste, toga, uvek ima. Ali zna se kako mi pevači pričamo o tim ljudima. Nisam prišla nikad da im kažem, ako njih nije sramota, da se gledamo u oči i to to radiš. Svako odlučuje i bira za sebe. Ja uvek imam svoj bend sa sobom, često sam plaćena fiksno, a kada dobijem bakšiš, samo ga prosledim dalje, ne bavim se time. A retko kada imam i to da uzimam bakšiš“, rekla je ona, otkrivajući da su neki od njih velike muzičke zvezde:

„Jesu, prihvaćeni su, među njima i velikih zvezda, pa ih i poštujemo. Tu mora da postoji poštovanje. Svako odlučuje ko će šta u životu da radi. Neće mene to ništa oštetiti u životu. Ne smeta mi, ne opterećuje me“, rekla je Tamara za Telegraf.

Bogorodičina crkva je, kako se pretpostavlja, nastala krajem 13. ili početkom 14. veka.

Na nešto manje od petnaest kilometara od Knjaževca, na obali Trgoviškog Timoka, smešteno je selo Donja Kamenica.

Na prvi pogled – selo nalik desetinama drugih staroplaninskih sela: uzani most koji vodi preko mirne reke i prašnjavi put koji se nastavlja dalje ka centru sela – Bairu. Ipak, Donja Kamenica nije obično selo.

Seoskim trgom dominira neobična građevina – misteriozna Bogorodičina crkva za koju se pretpostavlja da je nastala krajem 13. ili početkom 14. veka.

Sama arhitektura Bogorodičine crkve prilično je neobična i nekarakteristična za ove krajeve. Iako relativno malih dimenzija, građevina ima kupolu i sprat, ali i dva zvonika zbog kojih se stiče utisak mnogo veće građevine.

Nastala je pod uticajem mešavine dva stila – vizantijskog i romanskog, a čitav izgled doneo joj je i nadimak – srpski Notr Dam.

Da stvar bude interesantnija – ovo nije jedina neobičnost kada je u pitanju ova crkva.

Crkva Presvete Bogorodice izgrađena je u prvoj polovini 14. veka, ali je njen ktitor nepoznat. Na osnovu ktitorske kompozicije zna se da je crkvu podigao Mihailo.

Ipak, o tome ko je Mihailo bio, postoje sporenja – bugarski istoričari smatraju da je u pitanju njihovog car Mihailo Šišman, dok srpski istraživači misle da je crkvica zadužbina Mihaila Anđelovića, velikog vojvode despota Lazara Brankovića.

Postoji i mogućnost da je u pitanju bio neki lokalni plemić, a ne član vladajuće dinastije, pa zapravo pravi ktitor sve do danas ostaje nepoznat.

Ova crkvica poznata je i po specifičnim freskama od kojih su neke jedinstvene u čitavom pravoslavnom svetu.

Činjenica da je u njihovoj izradi korišćena vizantijsko plava govori o tome da ktitor ove crkvice nije štedeo na troškovima. Ova boja je tokom Srednjeg veka bila skuplja od zlata, pa je korišćena za oslikavanje samo najbogatijih crkava i manastira – Sopoćana, Studenice, Dečana, Gračanice… i Bogorodičine crkve u Donjoj Kamenici.

Osim izrade, i pojedini prikazi na freskama neobični su i posebni – Sveti ratnici Teodor Tiron i Teodor Stratilat prikazani su zagrljeni kako jašu na konjima, Tajna večera specifična je po rasporedu sedenja Hristosa i apostola, a u jednoj od kula nalaze se i freske iz ciklusa života i stradanja Svete Petke na kojima je svetiteljka prikazana obnaženih grudi što je jedinstveno u hrišćanskom svetu.

Većini fresaka u donjem nivou crkve ostećena su lica. Rasprostranjeno je mišljenje da je ovo učinjeno za vreme turske vladavine ovim prostorima, ali postoje i tvrdnje da je reč zapravo o običaju koji korene ima u paganskom verovanju.

Po ovome, osoba koja bi odlomila malter sa očiju freske, mogla bi da povrati vid ili izleči kakvu drugu bolest. Ako je ova teorija tačna, oštećenja su mogli napraviti i hrišćani koji su na taj način pokušavali da izleče neku svoju boljku, piše istorijskizabavnik.rs.