Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. novembar

Prilikom kupovine stana u Srbiji, učestala je pojava da kupci budu prevareni, pa da i godinama nakon što uredno plate stan budu izbačeni na ulicu jer je nekretnina u kojoj žive papirološki neispravna, a oni o tome ne znaju ništa. Advokat Petar Učajev za Nova.rs objašnjava kako se zaštititi od prevare investitora i upozorava na pet rizičnih stavki.

Postoji više načina da kupac stana u već gotovoj zgradi ili u izgradnji, prevenira prevaru, koja je često posledica sprege države, banaka i investitora, a kupci, odnosno vlasnici stanova – žrtve - piše Nova.rs.

Provera uknjižbe i ugovora

“Ako govorimo o stanu koji se nalazi u zgradi koja je već izgrađena i ima prethodnog vlasnika, dva su načina da se zaštitite od prevare investitora i da vam stan ne završi na ‘aukciji’, odnosno da jednog dana ne budete izbačeni na ulicu. Dakle, ako je stan uknjižen proverite na koga je uknjižen. Ukoliko je na prodavca ili pravnog prethodnika prodavca, onda je sve čisto”, objašnjava Učajev.

Ugovor i upisana lica

Dešava se da kupujete stan od jednog lica, a da u ugovoru stoji neko drugo ime.

“Ukoliko gledamo pravnog prethodnika prodavca, proveravate recimo Lazu, a uknjižen je neki Žika, morate da tražite ugovor u kojem se vidi kako ga je Laza dobio od Žike. Ugovor morate da dobijete u originalu i mora biti overen od strane suda ili javnog beležnika. Taj ugovor u sebi mora da sadrži dokaz da je cena isplaćena u potpunosti i dozvolu za uknjižbu (clausula intabulandi). To je izjava pravnog prethodnika da kupac sledbenik može da upiše svoje vlasništvo”, kaže Učajev.

Fizička provera – radnika na gradilištu

Zbog niže cene i lakše preprodaje građani najčešće kupuju stan u izgradnji, što je najrizičije ukoliko se ne proveri papirologija.

“Mnogi kupuju stanove u izgradnji jer je to finansijski atraktivno, odnosno jeftinije. Ako plate kvadrat 2.200 evra recimo u Krnjači, kad zgrada bude završena taj stan vredeće 3.000 evra po kvadratu. To je razumljivo, međutim u takvim situacijama važno je u kojoj fazi se nalazi izgradnja. Veoma je važno, iako zvuči čudno, svakodnevno odlaziti na lokaciju gde se gradi objekat i proveravati ima li radnika koji tamo nešto rade”, savetuje naš sagovornik, stručnjak za pravna pitanja vezana za nekretnine.

Ako su radnici na gradilištu, znači da investitor ima novca i da ih plaća.

“Međutim, ako je pusto znači da nema ništa. Jako je važno da radnika bude kad već izgradi zgradu do nekog stepena. U kasnijim fazama, kada urade grube radove, odnosno pola posla i kad im ostanu još fini, zanatski radovi, mora biti radnika na gradilištu. Ako je pusto, taj investitor para nema i odatle bežite glavom bez obzira”, naglašava Učajev.

Nakon svih provera, papiri stižu kod notara.

“Kada advokat proveri sve papire šalje ih notaru koji to još jednom sve pregleda. Notar ne overava dokumenta ako nisu čista, ispravna. Ukoliko novogradnja ima građevinsku dozvolu koja je istekla, notar to neće overiti, a onda nema ni ugovora. Međutim, notar može da overi papire, ali uz napomenu da su stranke upozorene, što je onda veoma rizično”, napominje naš sagovornik.

Hipoteka ili zabeležba

Najčistija prodaja je kad je prodavac uknjižen.

“Obavezno kupac mora da proveri da li stan ima neke terete: hipoteku ili zabaležbu. Ako nema, onda je sve u redu. Međutim ako ima, mora se videti na šta se ta hipoteka ili zabeležba odnosi. Nisu nužno sve zabeležbe i hipoteke takve da se promet ne može obaviti. Imate na primer hipoteku od 8.000 evra koje duguje prodavac, pa je stan opterećen. To se često dešava kad se prodaje stan iz kredita. Naime, vlasnici plaćaju stan nekoliko godina, pa odluče da više neće da plaćaju, već da ga prodaju. Nov kupac mora da zna da deo cene isplaćuje direktno hipotekarnom poveriocu, koji mu izdaje ili ponovno pismo o namerama ili brisovnicu”.

Kupac direktno ide u banku.

“Kada je ovakva situacija kupac direktno ide u banku i proverava koliko prodavac duguje i podnosi zahtev banci. Potom banka šalje izvešaj o dugovanjima. Ako se stan prodaje za recimo 200.000 evra, a prodavac duguje za kredit još 30.000, onda kupac direktno banci plaća tih 30.000, a ostatak 170.000 prodavcu i tako je stan plaćen u celosti”, kaže advokat.

On ističe da u Beogradu sve češće vasnici starih stanova posle više decenija rade uknjižbu.

“Dešava se da zgrade koje postoje i 30 godina nemaju uredne papire. Do pre 20 godina je bilo uobičajeno da ljudi ne proveravaju svu tu papirologiju jer nisu ni pomišljali da će neko da ih prevari. Nekad su se i na salvetu prodavali stanovi u kafani. Danas je kupovina bez saveta stručnog lica previše rizična. Inače, vlasništvo u Srbiji se stiče tek kad se uknjiži vlasnik, pa se često koristi pleonazam vanknjižni vlasnik, a to ne postoji. Pravo svojine se stiče samo upisom u zemljišne knjige, odnosno Katastar i potpisivanjem ugovora”, kaže Učajev.

Podsetimo, jedan od slučajeva prevare investitora koji je uzdrmao javnost je problem stanara zgrade u Ulici vojvode Stepe 198, koji bi mogli da ostanu bez stanova u kojima žive duže od 15 godina i koje su uredno platili. Investitor – firma „Taš 011 Plus“, koja je sagradila taj objekat, otišla je u stečaj, pa je naložena prodaja njene imovine. A u ovom slučaju, to znači i stanova, jer do danas nisu uknjiženi.

Na Instagram profilu Forummapping nedavno se pojavila AI karta koja je privukla pažnju korisnika iz cele Evrope, a posebno s Balkana.

Naizgled jednostavna ilustracija, izrađena uz pomoć veštačke inteligencije, pokušava da evropske prestonice prikaže kroz njihove simbolične nadimke.

Ideja autora bila je da svakoj metropoli dodeli poetsko ili istorijsko nadahnuće – kratki izraz koji bi, prema algoritmu, najbolje opisivao njenu dušu, identitet i reputaciju.

Beograd kao Beli feniks

Rim, naravno, ostaje Večni grad, Pariz zadržava titulu Grada svetlosti, a London onu legendarnu – Big Smoke. Međutim, balkanski gradovi dobili su i neke nove „nadimke“.

Beograd je prikazan kao Beli feniks, što simbolizuje grad koji se, kroz vekove rušenja i ratova, nebrojeno puta dizao iz pepela i obnavljao svoj identitet.

Sarajevo se pojavljuje kao Evropski Jerusalim, što aludira na njegovu jedinstvenu tradiciju suživota različitih vera i kultura na malom prostoru.

Zagreb je proglašen Malim Bečom, što podvlači austrougarsko nasleđe vidljivo u arhitekturi, kulturnim institucijama i atmosferi Donjeg grada.

„Sivi grad“ izazvao najviše kritika

Iako zamišljena kao zabavna ilustracija, karta je odmah izazvala lavinu reakcija. Neki su bili oduševljeni nadimcima, drugi su ih žestoko osporavali, a treći su jednostavno dodavali svoje predloge. Diskusija se pretvorila u miks istorijskih argumenata, lokalnog ponosa, humora, ali i ozbiljnog „hejta“.

Najviše rasprava izazvao je Berlin. Mnogi korisnici iz Nemačke tvrde da nikada nisu čuli da iko njihov grad zove Sivi grad, te da je “Berlin sve, samo ne siv – on je šaren i bučan”. Slično je i s Amsterdamom: Holanđani objašnjavaju da „Venecija Severa“ nije lokalni izraz, već da pravi nadimak njihovog grada zapravo glasi Mokum.

Reakcije iz Rumunije bile su gotovo jednoglasne – Bukurešt nije Pariz Istoka, nego Mali Pariz, kako ga već generacijama zovu, a Portugalci kažu da Lisabon niko ne zove Kraljica mora, već da se radi o Gradu sedam brežuljaka.

Moskva je izazvala najviše geopolitičkih i istorijskih komentara, a na Balkanu su reakcije bile nešto mirnije.

U komentarima se, naravno, pojavilo i mnogo humora. Korisnici su se zezali s preteranim brojem Venecija i Pariza na karti (“Koliko ih još ima? Svaki grad želi biti nešto drugo!”), a neki su se prisetili i pop-kulturnih referenci: kod londonskog nadimka Big Smoke mnogi su citirali scenu iz GTA San Andreasa, dok su drugi kratko zaključili: “Izvor: samo mi veruj na reč”, komentariše Index.hr.

Iza neobičnog ukusa kefira krije se snažna kombinacija bakterija koje mogu doprineti imunitetu, varenju i opštem osećaju dobrobiti.

Iako je revolucija biljne ishrane smanjila prisustvo laktoze u jelovnicima mnogih ljudi, neke mlečne namirnice ponovo dobijaju na popularnosti zbog svojih blagotvornih efekata na zdravlje, a kefir je među njima, prenosi Net.hr.

Nekada smatran skromnim i pomalo neuglednim napitkom, danas zahvaljujući novim saznanjima o značaju zdravlja creva ponovo postaje sve popularniji.

Iako ga nutricionisti odavno preporučuju, mnogi potrošači su dugo izbegavali kefir zbog njegovog specifičnog, fermentisanog ukusa. Umesto njega birale su se popularnije alternative poput kombuhe ili kimčija.

Međutim, s porastom svesti o važnosti zdravlja crevne mikrobiote, interesovanje za ovaj tradicionalni napitak ponovo raste, piše Independent.

Zdravlje creva kao prioritet

Uključivanje fermentisanih proizvoda u ishranu korak je u pravom smeru, naročito jer sve više istraživanja pokazuje da zdravlje creva može biti povezano s nizom zdravstvenih tegoba.

Nedavna studija pokazuje da bi ključ za lečenje kliničke depresije mogao ležati u ravnoteži crevne flore, dok druga ukazuje na to da stabilniji mikrobiom može doprineti kvalitetnijem snu.

Hrana i pića bogata dobrim bakterijama imaju značajan uticaj na zdravlje, a kako raste svest o ulozi crevne flore u opštem blagostanju, tržište proizvoda za zdravlje creva doživljava procvat – među njima se ponovo izdvaja kefir.

„Kefir je blizak rođak jogurta, ali sadrži znatno više različitih sojeva mikroorganizama. Iako se konzumira već hiljadama godina, porast interesovanja za zdravlje creva u poslednje vreme ponovo ga je doveo u središte pažnje“, objašnjava dr Megan Rosi, poznata kao The Gut Health Doctor.

On dodaje da "iako postoji ograničen broj kliničkih ispitivanja koja proučavaju specifične prednosti, smatra se da kefir nudi dodatne koristi u odnosu na jogurt zbog veće raznolikosti sojeva i broja bakterija".

To uključuje potencijalne prednosti kod regulacije telesne težine i bolesti srca, a nova studija Univerziteta Stanford pokazala je da je visok unos fermentisane hrane povezan s nižim markerima upale.

Efekti redovne konzumacije

S rastućim interesovanjem za smanjenje upalnih procesa u telu i usporavanje biološkog starenja, mnogi se odlučuju da probaju kefir. Njegove prijavljene zdravstvene koristi i sve veća dostupnost čine ga privlačnim izborom.

Iskustva korisnika koji su svakodnevno pili kefir, bogat prirodnim probioticima poput laktobacila i bifidobakterija, tokom mesec dana često su vrlo pozitivna. Mnogi navode povećanje nivoa energije, duži osećaj sitosti nakon obroka i poboljšanje stanja problematične kože.

Iako ukus i tekstura u početku mogu biti neobični, većina se korisnika brzo navikne na različite varijante – od prirodnog ukusa do onih s dodatim voćem ili proteinima.

Kako i kada piti kefir?

Dr Rosi preporučuje konzumaciju 100 do 200 ml kefira dnevno, u zavisnosti od osobe, a željeni efekat određuje i najbolji trenutak za konzumaciju:

• Za varenje i zdravlje creva: preporučuje se piti ga na prazan stomak.
• Kao užinu ili za osećaj sitosti: najbolje ga je piti posle obroka.
• Optimalna dnevna doza je oko 100 ml, na primer ujutru pre doručka.

Na šta treba obratiti pažnju kod konzumacije kefira

Kefir nije za svakoga. Osobe s alergijom na mlečne proizvode trebalo bi da izbegavaju mlečni kefir. Iako proces fermentacije smanjuje nivo laktoze, osobe s intolerancijom na laktozu takođe bi trebalo da budu oprezne.

„Postoji vodeni i mlečni kefir. Mlečni kefir pravi se s mlekom i sadrži laktozu, za razliku od vodenog koji se pravi sa zaslađenom vodom. Domaći mlečni kefir obično sadrži oko 30 odsto manje laktoze od standardnog mleka“, objašnjava dr Rosi.

Vodeni kefir je zato odlična opcija za vegane i one koji izbegavaju mlečne proizvode. Dr Rosi takođe upozorava da osobe s oslabljenim imunitetom ili one koje primaju terapiju za rak ne bi trebalo same da prave kefir kod kuće zbog rizika od kontaminacije.

Kupovni kefir i kvalitet

Pri kupovini kefira važno je čitati deklaracije.

„Nažalost, mnogi brendovi sada dodaju šećere u obliku voćnih ekstrakata umesto celog voća, a drugi, uključujući nove proteinske proizvode, sadrže dodat šećer u obliku saharoze. Mnogi takođe koriste zgušnjivače poput pektina, koji su nepotrebni ako je tehnika fermentacije ispravna“, napominje Rosi.

Redovna konzumacija kefira može biti veoma koristan dodatak ishrani. Rad objavljen 2022. godine u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci (National Library of Medicine) pokazuje da je u nekoliko studija kefir ispoljio sposobnost suzbijanja patogena, smanjenja upalnih procesa i poboljšanja glikemijskih i lipidnih profila u serumu.

Bogat je proteinima, lako dostupan u većini supermarketa i predstavlja jednostavan način da se podrži zdravlje.

Poremećaji spavanja, uključujući nesanicu, sve su češći i mogu imati značajan uticaj na zdravlje srca.

Brojna istraživanja potvrđuju povezanost između kvaliteta sna i kardiovaskularnog zdravlja – ljudi koji loše spavaju skloniji su razvoju srčanih problema, dok osobe sa postojećim bolestima srca često pate od nesanice.

Upravo zato mnogi posežu za dodacima koji bi im trebalo da pomognu da lakše zaspe i održe kvalitetan san - piše N1.

Jedan od najpopularnijih takvih dodataka je melatonin, hormon koji telo prirodno proizvodi radi regulacije ciklusa spavanja i budnosti, ali se u slobodnoj prodaji nudi u različitim dozama.

Ipak, novo istraživanje otkrilo je da odrasle osobe s nesanicom koje su uzimale melatonin najmanje godinu dana imaju veće stope srčanog zastoja, hospitalizacija i smrtnosti u poređenju s onima koje ga nisu koristile.

Iako studija ne dokazuje da je melatonin izazvao ove ishode, upozorava na potencijalni rizik jer se često uzima dugoročno bez lekarskog nadzora, piše "EatingWell".

Dodatke poput melatonina treba uzimati promišljeno i uz savet stručnjaka
Istraživanje je analiziralo više od 130.000 odraslih osoba sa dijagnozom nesanice, koristeći podatke iz međunarodne baze TriNetX, koja uključuje bolničke i kliničke zapise.

Upoređene su dve grupe – osobe koje su imale dokumentovanu upotrebu melatonina dužu od godinu dana i one koje nisu.

Rezultati su pokazali da je 4,6 odsto dugotrajnih korisnika razvilo srčani zastoj, u poređenju sa 2,7 odsto među onima koji nisu uzimali melatonin.

Hospitalizacije su bile znatno češće kod korisnika (19 odsto naspram 6,6 odsto), a smrtni ishodi zabeleženi su kod 7,8 odsto korisnika, u poređenju sa 4,3 odsto onih koji nisu koristili dodatak.

Stručnjaci napominju da individualni rizik ostaje relativno mali, ali s obzirom na široku upotrebu melatonina, čak i manji porast rizika važan je na nivou populacije.

Studija pokazuje povezanost, a ne direktan uzrok, jer osobe koje ga dugoročno uzimaju mogu imati teže oblike nesanice, nelečenu apneju u snu ili druge zdravstvene tegobe koje utiču i na san i na srce.

Ipak, zaključak istraživača je jasan – iako većina korisnika neće razviti ozbiljne komplikacije, dodatke poput melatonina treba uzimati promišljeno i uz savet stručnjaka.

Nova studija objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine sugeriše da bi, makar radi zdravlja srca, trebalo da izdvojite najmanje 10 minuta dnevno za šetnju.

Za potrebe istraživanja, naučnici su analizirali podatke 33.560 osoba starosti između 40 i 79 godina koje su prelazile manje od 8.000 koraka dnevno i nisu imale istoriju kardiovaskularnih bolesti ili raka.

Učesnici su tokom jedne nedelje nosili fitnes narukvice kako bi pratili broj koraka i način na koji su ti koraci raspoređeni tokom dana. Nakon toga, istraživači su pratili njihovo zdravlje narednih osam godina.

Istraživači su otkrili da ljudi koji su neprekidno hodali 10 do 15 minuta dnevno imaju oko 4 posto rizika od kardiovaskularnih događaja poput srčanog ili moždanog udara, u poređenju sa 13 posto kod onih koji su hodali samo oko pet minuta u kontinuitetu.

Najveće koristi primećene su kod osoba koje su pravile 5.000 ili manje koraka dnevno. U ovoj grupi, rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti pao je sa 15 posto kod onih koji su hodali kratko na 7 posto kod onih koji su hodali do 15 minuta bez prekida.

"Verovatno se ovde dešava nekoliko stvari", objašnjava Emanuel Stamatakis, doktor nauka, koautor studije i profesor fizičke aktivnosti, načina života i zdravlja stanovništva na Univerzitetu u Sidneju.

"Kada hodate 10 do 15 minuta ili duže bez zaustavljanja, vaše srce i pluća dobijaju priliku da rade kontinuirano", dodao je on.

Ova uravnotežena aktivnost pomaže telu da efikasnije koristi kiseonik, poboljšavajući cirkulaciju u tom procesu, navodi Stamatakis.

To može biti posebno korisno za ljude koji su uglavnom neaktivni, kaže Borha del Pozo Kruz, doktor nauka, glavni autor studije i profesor na Odeljenju za sportske nauke i kliničku biomehaniku Univerziteta Južne Danske.

"Da bi se postigle kardiovaskularne koristi, telu je potreban dovoljan obim aktivnosti (više ukupnog kretanja) ili intenzitet (veći napor u minuti), a neprekidno hodanje postiže kombinaciju oba, čak i pri umerenim brzinama", kaže del Pozo Kruz.

S druge strane, hodanje u kraćim intervalima sa nižim intenzitetom ne dozvoljava kardiovaskularnom sistemu da se "uključi" dovoljno dugo da bi ostvario ove koristi, dodaje Stamatakis.

Iako sve ovo ima smisla u teoriji, treba imati u vidu da su navike hodanja učesnika praćene samo nedelju dana i da je studija pronašla samo povezanost između manje aktivnosti i većeg rizika od srčanih problema — nije dokazala da manje hodanja direktno uzrokuje te probleme, ističe dr Kristofer Berg, kardiolog u MemorialCare Heart and Vascular Institute u Orange Coast Medical Centeru u Fountain Valleyju, Kalifornija.

Dakle, koliko duge vaše šetnje zapravo treba da budu?

Ovi nalazi ne znače da su kratki periodi vežbanja beskorisni.

"Za ljude koji su trenutno neaktivni, prvi i najvažniji korak je da jednostavno počnu da se kreću — svako povećanje dnevnog broja koraka pomaže", kaže del Pozo Kruz.

Kada to postane navika, on predlaže da se uvedu duže, neprekidne šetnje od najmanje 10 minuta brzim tempom. Vremenom se može povećavati i brzina i trajanje hodanja, dodaje on.

Dr Berg ističe da to može zahtevati malo planiranja: "Duži periodi hodanja neće se dogoditi slučajno".

Na kraju, povećanje vremena i tempa najbolji je način za postizanje zdravijeg srca, zaključuje Stamatakis - piše B92.

U Višem sudu u Somboru juče je počelo suđenje bivšoj policajki Kristini K. (46) iz Sombora, koja se sumnjiči za učestvovanje u teškom ubistvu državljanina Slovenije. Osim optužene policajke, na optuženičkoj klupi našao se i njen bivši partner Predrag B. (37) iz Vrbasa, koji se osim za to krivično delo tereti i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Na samom početku glavnog pretresa, predočeni su detalji optužnice, a nakon izjašnjenja optuženih, izneta su i uvodna izlaganja stranaka, nakon čega su u okviru dokaznog postupka optuženi dali izjave.

Iz Višeg suda potvrdili su da je takođe doneta odluka da se pritvor prema okrivljenoj bivšoj policajki produži.

- Pritvor prema okrivljenoj K. K. poslednji put je produžen rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 4. novembra i po tom rešenju može da traje najduže do 6. januara 2026. godine - rečeno je za Kurir.

Suđenje će biti nastavljeno 27. novembra, kada je planirano saslušanje svedoka.

Podsetimo, ubistvo državljanina Slovenije rasvetljeno je u avgustu prošle godine, pet godina posle njegovog izvršenja. Istražitelji su utvrdili da je Slovenac ubijen 2019. godine iz službenog pištolja službenice MUP Srbije, osumnjičene Kristine K., a da je direktni izvršilac ubistva osumnjičeni Predrag B. (36) iz Vrbasa.

- Sumnja se da je državljanina Slovenije po imenu Tomas ubio Predrag B., tadašnji dečko Kristine K. na jednom salašu kod Sombora. Policijska službenica je, kako se sumnja, odvezla Predraga do napuštenog salaša gde je on trebalo da se sastane sa Slovencem. Navodno, kada su stigli, ona je ostala u autu, a Predrag B. je poneo njeno oružje. Između osumnjičenog i ubijenog, za koga se veruje da je bio povezan sa kriminalnim grupama, izbila je svađa i Predrag B. je, kako se sumnja, ispalio hice u njega - otkrio je ranije izvor Kurira detalje iz istrage.

Posle zločina ljubavni par je sakrio telo, a pištolj je ostao kod Predraga B.

- Prema odbrani koju je iznela Kristina K., dečko s kojim je učestvovala u zločinu počeo je da preti njoj i njenoj deci i traži novac kako bi joj vratio pištolj iz kog je ubio čoveka. Ona je onda, u junu 2020. godine, prijavila da joj je pištolj ukraden, a tragove zločina pokušala je da prikrije s novim partnerom Daliborom Š. (37) iz Sombora - podseća izvor.

Naš izvor dodaje da je Kristina K. sa Daliborom Š. otkopala telo, a zatim su ostatke prevezli na drugu lokaciju i ponovo zakopali.

- Policija je u avgustu prošle godine zaista našla ostatke tela koji su bili zakopani na Monoštorskom putu - dodaje izvor.

On podseća da se za ovaj zločin saznalo posle pet godina i to kada je Dalibor Š. uhapšen zbog drugog krivičnog dela. Inače, u vreme kada se za zločin saznalo i osumnjičeni Predrag B. je bio u zatvoru zbog drugog krivičnog dela, a Kristina K. je tada uhapšena.

2 godine i 9 meseci zatvora

Tridesetosmogodišnji Dalibor Š. iz Sombora, koji se teretio za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, ranije je sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela sa Višim javnim tužilaštvom u Somboru, nakon čega je osuđen na dve godine i devet meseci zatvora.

U maloj sali Кulturnog centra u Apatinu ovog vikenda, 8. i 9. novembra, biće održan dvodnevni program pod nazivom „80 godina kolonizacije Ličana u Apatin“, posvećen očuvanju sećanja na dolazak i naseljavanje prvih ličkih porodica u opštinu Apatin posle Drugog svetskog rata. Organizator manifestacije je Udruženje Matice, dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije „Кoreni“ iz Novog Sada, u saradnji sa udruženjem „Prajm 8“, takođe iz Novog Sada, a uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Fonda za izbegla i raseljena lica - piše Radio Dunav.

SVEČANA TRIBINA I MUZIČКO VEČE U SUBOTU

Prvog dana, u subotu 8. novembra, od 17 časova biće održana svečana tribina povodom jubileja, na kojoj će govoriti dr Milan Mićić, generalni sekretar Matice srpske, i dr Pavle Orbović. Nakon toga, od 19 časova sledi kulturno-zabavni program pod nazivom „Lika u srcu i pjesmi“, u kom će nastupiti Dobrivoj Pavlica i pevačka grupa „Unski biseri“.

ŠAHOVSКI TURNIR I POLAGANJE VENACA U NEDELJU

U nedelju, 9. novembra, program će početi u 10 časova rapid šah turnirom pod nazivom „80 godina kolonizacije“. Okupljanje učesnika i gostiju zakazano je za 11.40 časova na Trgu Nikole Tesle, odakle će se uputiti do zgrade železničke stanice u Apatinu, gde će u 12 časova biti položeni venci u znak sećanja na prve koloniste. Završnica programa je u 15.30 časova kada će biti proglašeni pobednici šahovskog turnira.

U okviru nacionalne ekološke kampanje „Deluj za prirodu“ na Apatinskom putu obnovljeni su drvoredi novim sadnicama, a akciju su na terenu podržali ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić i direktor Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Marko Terzin.

Postojeći drvoredi kod gradskog bazena obnovljeni su sa 123 nove sadnice od kojih je 92 javora, 7 platana, 4 fotinije, 5 liriodendrona, 5 likvidamara, 5 japanske trešnje i 5 ukrasnih jabuka. Cilj akcije bio je podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i aktivnog delovanja građana, angažovanjem dece i mladih u ekološkim aktivnostima, te su se ovim povodom u sadnju uključili učenici OŠ „Bratstvo-jedinstvo“, „Dositej Obradović“, „Avram Mrazović“ i ŠOSO „Vuk Кaradžić“, kao i Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama grada Sombora.

Ministarka Pavkov ovom prilikom najavila je da će Ministarstvo zaštite životne sredine u Somboru raditi na izgradnji više kapitalnih projekata koji će u velikoj meri uticati na bolji kvalitet života svih građana.

„U narednom periodu počeće veliki kapitalni projekat za grad Sombor, a to je izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom. Uključivanje Sombora u Nacionalni program čvrstog otpada kroz Regionalni centar Rančevo predstavlja veliki korak ka modernom i održivom upravljanju otpadom. Ove godine završavamo dva takođe značajna projekta: prvi je zamena kotlarnice u svečanoj sali u Gradskoj kući u Somboru, koja je prešla na ekološki prihvatljiviji energent, a drugi je rekultivacija parka u Кolutu. Ponosna sam što ste danas zajedno sa mnom zasadili ove sadnice i pokazali da svi zajedno delujemo za prirodu. Sigurna sam da nas tek čekaju značajni projekti za grad Sombor“, poručila je Pavkov.
Gradonačelnik Sombora zahvalio se svim učesnicima, a posebno najmlađima, istakavši da ovakve akcije možda jesu samo mali gest, ali da one sigurno donose velike plodove narednim generacijama.

„Ove sadnice će postati snažna stabla sa raskošnim krošnjama, baš kao što ćete i vi, draga deco, postati snažni ljudi koji se brinu o našem gradu“ poručio je gradonačelnik.

Akciju obnove drvoreda organizovali su Ministarstvo zaštite životne sredine, Ekološka organizacija „Zeleni sad“, Grad Sombor i JКP „Zelenilo“ Sombor.

Takođe, u okviru kampanje, u prostorijama Poljoprivredne stručne službe Sombor realizovana je i radionica za mlade u sklopu koje su učenici Srednje škole „Sveti Sava“ Sombor, smer Zaštita životne sredine, naučili kako da napišu projekat koji je u domenu ekologije i zaštite životne sredine. Radionicu je realizovalo Ekološko udruženje „Zeleni sad“ iz Novog Sada, uz podršku Grada Sombora, a pod pokroviteljstvom Ministarstva turizma i omladine.

Ova priznanja se dodeljuju pojedincima za postignute rezultate u oblasti unapređenja obrazovanja u kategoriji predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja na teritoriji Grada Sombora. Кao i prethodnih godina, sproveden je javni konkurs, a o dodeli priznanja odlučivala je nadležna komisija.

Na osnovu pristiglih predloga, priznanje za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja dodeljeno je Ljiljani Radinović, vaspitačici u objektu vrtića „Sunce“ PU „Vera Gucunja“ Sombor, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Svetlani Radinović, nastavnici razredne nastave u OŠ „Branko Radičević“ Stapar i u kategoriji srednješkolskog obrazovanja i vaspitanja Željki Milošević, profesorici stručnih predmeta u Muzičkoj školi „Petar Кonjović“ Sombor.

Ljiljana Radinović osnovno i srednje obrazovanje je stekla u Somboru, a nakon završenog Učiteljskog fakulteta stiče zvanje diplomiranog učitelja. Prva radna iskustva stekla je u ŠOSO „Vuk Кaradžić“ od 2000. do 2007. godine kao nastavnik matematike, a kasnije i kao vaspitač u internatu škole. Tokom rada, prepoznala se u pozivu vaspitača, te je završila osnovne studije za predškolskog vaspitača 2010. godine, a 2015. godine stekla zvanje diplomiranog vaspitača. Od septembra 2009. godine radi u PU „Vera Gucunja“. Ljiljana u svom radu koristi nove ideje i metode, kako bi deci omogućila napredovanje prema svojim sposobnostima. Nastoji da podstiče decu na što veći stepen samostalnosti, a u radu polazi od dečijih interesovanja, umenja i navika, postepeno uvodeći nove i zanimljive sadržaje. Trenutno radi u objektu „Sunce“ i vaspitač je starijoj vaspitnoj grupi.

Svetlana Radin je završila pedagošku akademiju 1990. godine u Somboru, a prvo radno iskustvo stekla je u OŠ „Branko Radičević“ od 1991. godine, gde i danas radi kao učiteljica. Svetlana Radin uči decu, pre svega osnovnim životnim vrednostima, koje i sama „živi“, ona je jedan pravi primer posvećenog prosvetnog radnika koji, pre svega, voli svoj posao, voli decu i nadahnuće je i primer kolegama u kolektivu. Svetlana Radin je, spremna za realizaciju svih inovativnih ideja, uvek spremna za saradnju i pomoću profesionalnom, a i u ljudskom smislu, Od prvog radnog dana je svoje zvanje i energiju posvetila učenicima kroz redovnu nastavu i vannastavne aktivnosti – takmičenja, radionice, ekskurzije, rekreativnu nastavu. Svetlana je aktivno radila i na stručnom usavršavanju, te je dala svoj doprinos i upravljanju i utvrđivanju razvoja škole angažmanom u Školskom odboru. Dugogodišnji je predsednik Aktiva, Odeljenskog veća nižih odeljenja, takođe i dugogodišnji predsednik Dečijeg saveza, predsednik sindikalne organizacije, angažovana u mnogim timovima. Ono što je posebno potrebno istaći za rad učiteljice Svetlane Radin je predanost sa kojom priprema materijal za nastavu, prilagođava metode i pruža podršku učenicima koji imaju različita ograničenja i koji bez podrške ne mogu da napreduju.

Željka Milošević na Akademiji umetnosti u Beogradu 2008. godine završila je master studije smera Snimanje i dizajn zvuka, zatim Menadžment kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka, pa osnovne studije harfe na novosadskoj Akademiji umetnosti. Željka je svoj rad u obrazovanju započela 2010. godine u Muzičkoj školi „Petar Кonjović“ gde je i danas predavač na nekoliko stručnih predmeta. Кao kulturni menadžer osmišljava i realizuje brojne nacionalne i internacionalne kulturne, umetničke i edukativne programe, pretežno ERASMUS+. Pokretač je i koordinator Republičkog takmičenja srednjoškolskih tonskih snimaka i autor koncepta „Harpomania“, jedinstvenog regionalnog projekta za edukaciju, proizvodnju i popularizaciju harfe, a tokođe je i kreator platformi i edukativnih projekata koji su namenjeni kako učenicima, tako i slepim osobama i osobama sa oštećenjem sluha.

Svečanoj dodeli priznanja prisustvovali su i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, predstavnici Odeljenja za obrazovanje, članovi Кomisije, kao i predstavnici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, OŠ „Branko Radičević“ Stapar i Muzičke škole „Petar Кonjović“ Sombor.