Sombor.info

Naučnici sa Univerziteta Anglija Raskin u Kembridžu došli su do zanimljivog otkrića – privremena promena načina na koji doživljavamo sopstveno telo može pomoći da se setimo zaboravljenih uspomena iz detinjstva. Kada osoba na ekranu vidi sebe u obliku deteta, mozak počinje da reaguje kao da je ponovo u tom uzrastu, što omogućava pristup davno potisnutim sećanjima.

U studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports učestvovalo je pedeset odraslih osoba. Svaki učesnik posmatrao je uživo video prikaz svog lica koje je digitalno izmenjeno tako da izgleda mlađe. Pokreti glave učesnika i video-prikaz bili su usklađeni, što je stvorilo iluziju da je taj dečji lik zapravo njihov. Kontrolna grupa gledala je svoj trenutni odrasli izgled, prenosi rts.rs.

Nakon tog iskustva, svi su učestvovali u intervjuu o autobiografskim sećanjima — traženo je da iznesu uspomene iz ranog detinjstva . Rezultati su pokazali znatno bolju jasnoću i bogatiji opis događaja kod onih koji su videli mlađu verziju sebe, u odnosu na kontrolnu grupu koja je posmatrala neizmenjenog, odraslog sebe. To ukazuje da percepcija tela, način na koji ga vidimo i doživljavamo, nije samo prateći faktor, već sastavni deo procesa pamćenja.

Pamćenje kao živo iskustvo tela

Ovo istraživanje zasniva se na principima embodied cognition — ideji da su naše misli, emocije i sećanja neraskidivo povezani s telom kroz koje ih doživljavamo. Kada mozak prepozna telo kao „mlađe“, on može aktivirati neuronske mreže i senzorne obrasce karakteristične za to doba života.

Drugim rečima, vraćanje u sopstveno „dečje telo“ ne budi samo vizuelna sećanja, već i emocionalne tonove, mirise, zvuke i telesne osećaje koji prate uspomene iz ranog detinjstva. To pokazuje da naše pamćenje nije samo mentalni arhiv, već živa mreža senzacija i telesnih tragova.

Budućnost terapije pamćenja

Iako su rezultati obećavajući, istraživači upozoravaju da je efekat za sada privremen i da zahteva dodatna ispitivanja. U budućnosti bi slične tehnike, uz pomoć virtuelne stvarnosti ili personalizovanih digitalnih avatara, mogle da se koriste u psihoterapiji i rehabilitaciji pamćenja.

Zamislivo je, na primer, da osobe koje pate od traumatske amnezije ili ranih stadijuma demencije, kroz kontrolisano „uranjanje“ u mlađe verzije sebe, uspeju da povrate izgubljene delove lične istorije — ne samo kao sliku, već kao iskustvo koje ponovo postaje deo njihovog identiteta.

Glavni autor studije, dr Utkarš Gupta (doktorand na ARU, sada istraživač na Univerzitetu Severne Dakote, istakao je da, iako se sećanja na događaje čine subjektivnim mentalnim činima, mozgu su važni i telesni signali. Tako vraćanje „telesnih tragova“ iz perioda detinjstva može da pomogne u prizivanju starih, duboko skrivenih sećanja.

Profesorka Džejn Aspel, direktorka Laboratorije za istraživanje tela i svesti na ARU, dodaje da su naša telesna svest i identitet u detinjstvu bili drugačiji i da vraćanje elemenata tog identiteta može da olakša pristup uspomenama iz ranih faza života.

Ovo otkriće otvara put razvoju budućih tehnika i intervencija koje bi mogle da pomognu osobama sa problemima pamćenja. Primera radi, pri vraćanju zaboravljenih trenutaka ili oporavku uspomena kod stanja kao što su amnezija ili drugi poremećaji pamćenja.

Više od 6.000 ljudi u Srbiji svake godine oboli od raka bešike, prostate, bubrega i raka testisa, a oko 2.500 izgubi bitku sa ovim bolestima. Iza svake brojke stoji priča o borbi, tišini i strahu, ali i o mogućnosti da se bolest pobedi, ako se otkrije na vreme.

Rak je i dalje jedan od najvećih neprijatelja zdravlja, a podaci Instituta „Batut“ pokazuju da godišnje u Srbiji od malignih bolesti oboli više od 42.000 ljudi, dok više od polovine izgubi život od posledica karcinoma.

Povodom Novembra – meseca muškog zdravlja, Udruženje pacijenata „URO TAKT“ organizovalo je konferenciju za medije kojom započinje edukativnu kampanju „Šefe, koji ti je vrag?“. Cilj kampanje je da ohrabri muškarce da otvoreno razgovaraju o svom zdravlju, redovno odlaze na preventivne preglede i shvate da je pravovremena dijagnostika ključna za izlečenje raka prostate, bešike, testisa i bubrega. Tokom konferencije prikazani su i spotovi sa učešćem poznatih glumaca, koji na duhovit i emotivan način podsećaju da umesto straha, tišine i ignorisanja simptoma, treba da biramo podršku, razgovor i prevenciju. Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ ima jednostavnu poruku, briga o zdravlju nije slabost, već odgovornost - piše Danas.rs.

– Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ predstavlja samo deo našeg kontinuiranog rada na podizanju svesti o urološkim karcinomima i važnosti preventivnih pregleda. Tokom kampanje pripremili smo video spotove sa poznatim glumcima, interaktivne materijale i edukativne sadržaje koji na duhovit i emotivan način motivišu muškarce da ne ignorišu simptome i da brinu o svom zdravlju. Posebno nam je važno da kampanja pokrene otvoreni dijalog među muškarcima i unutar porodica, jer verujemo da razgovor i podrška mogu spasiti živote. Tokom prethodnih meseci realizovali smo niz aktivnosti, od edukativnih radionica, preko konferencije „Za naše bolje sutra“, do kampanje „50+ razloga za PSA test“ u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i RTS-om. Takođe, aktivno sarađujemo sa Udruženjem medikalnih onkologa Srbije na predlozima za uvođenje inovativnih terapija. Naši prioriteti su jasni, uvođenje savremene imunoterapije za rak bubrega i bešike, proširenje mreže besplatnih PSA testova za rak prostate i veća edukacija mladih o ranom otkrivanju raka testisa. Cilj nam je da terapija ne bude privilegija, već standard. Verujemo da kroz saradnju između udruženja, lekara i zdravstvenih vlasti možemo značajno smanjiti broj obolelih i preminulih od uroloških karcinoma – istakao je Marko Đurić, predsednik Udruženja UROTAKT.

Prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” naglasila je da je više od 1.700 građana učestvovalo u akciji PSA testiranja, koje je letos ova ustanova pokrenula sa Udruženjem „Uro takt“, Ministarstvom zdravlja i RTS.

– Najveći broj testiranih osoba pripadao je uzrasnoj grupi od 60 do 79 godina. Od ukupnog broja testiranih, pozitivan nalaz je zabeležen kod oko 14 odsto testiranih. Posebno želim da naglasim da je približno 37 odsto osoba izjavilo da se prvi put testiralo, što je ujedno bio i jedan od glavnih ciljeva ove akcije upoznavanja sa značajem PSA testiranja – naglasila je prof. dr Jovanović.

Urološki karcinomi spadaju među najčešće maligne bolesti kod muškaraca, a njihova zajednička karakteristika je da se u ranim fazama najčešće ne prepoznaju, što značajno otežava lečenje. Upravo zato, redovni preventivni pregledi imaju presudnu ulogu u ranom otkrivanju i uspešnom izlečenju.

– Karcinom prostate je najčešći maligni tumor kod muškaraca, ali ono što ga čini posebno opasnim jeste činjenica da ne daje nijedan specifičan simptom koji bi pacijenta odmah naveo da potraži lekarsku pomoć. Simptomi poput učestalog ili otežanog mokrenja ili osećaja neispražnjene bešike često su posledica benignog uvećanja, što otežava razlikovanje između dobroćudnog i zloćudnog oboljenja. Zbog toga savetujemo muškarcima da od sredine pete decenije života, a naročito ako postoji pozitivna porodična anamneza, jednom godišnje urade PSA test i obave urološki pregled. Rano otkrivanje daje mogućnost potpunog izlečenja, dok savremene terapije i napredne hirurške tehnike, uključujući i očekivano uvođenje robotske hirurgije, značajno poboljšavaju ishode lečenja i u uznapredovalim fazama bolesti. Karcinom bubrega, s druge strane, spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma. Za razliku od raka prostate, ne postoje tumorski markeri koji bi ukazali na bolest, pa je ultrazvučni pregled najvažniji alat za ranu dijagnostiku. Redovno izvođenje ultrazvuka omogućava otkrivanje tumora u fazi kada je izlečenje u potpunosti moguće. Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ. Kod tumora do pet do šest centimetara često je moguće odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg, što značajno poboljšava kvalitet života pacijenata. Sa druge strane, rak mokraćne bešike je izuzetno agresivna bolest koja se teško leči i često brzo napreduje. Krv u urinu, čak i ako se javlja povremeno i bez bola, najčešće je prvi i jasan znak da treba posumnjati na ovu bolest. Nažalost, mnogi pacijenti zbog straha izbegavaju da potraže lekarsku pomoć. Rana dijagnoza, efikasna hirurgija i primena savremenih terapija predstavljaju ključ uspeha u lečenju, a nove terapijske opcije koje su već dostupne u svetu, daju nadu da će i naši pacijenti uskoro imati pristup tim lekovima – kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univeritetskog Kliničkog centra Srbije.

Populacija pacijenata obolelih od genitourinarnih karcinoma je jako heterogena, od jako mladih pacijenata obolelih od karcinoma testisa do strarijih pacijenata sa karcinomom prostate. Dostupnost dijagnostičkih procedura i multidisciplinarnost je neophodna za rano otkrivanje i lečenje.

– Poslednjih 15 godina ostvaren je veliki napredak u terapiji genitourinarnih karcinoma uvođenjem inovativnih lekova nove generacije za različite faze bolesti koji su visokoefikasni i pacijenti ih dobro podnose. Posebnu pažnju moramo pokloniti pacijentima sa karcinomom testisa. Pacijenti su uglavnom mlađi muškarci. Više od 95 odsto muškaraca sa rakom testisa uspešno se leči. Rana dijagnoza igra ključnu ulogu i povećava šansu za uspešno lečenje. Rak testisa ne može se prevenirati, samopregled i redovni pregledi nužni su za rano otkrivanje bolesti i uspešnije lečenje. Savremena terapija karcinoma prostate je multidisciplinarna. RFZO je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate što nam je omogućilo efikasnije lečenje, dok lekovi iz grupe PARP inhibitora, kao monoterapija ili kombinacije sa novim hormonalnim lekovima (NHT) nisu dostupne, kao ni genetsko testiranje.

Od maja 2024 godine pacijentima u Srbiji dostupan je još jedan lek iz grupe NHT u hormon senzitivnoj fazi bolesti. U pojedinim centrima dostupna je i terapija lekovima iz grupe ciljanih radiofarmaceutika. Kada govorimo o metastatskom karcinomu mokraćne bešike, treba znati da se radi o agresivnoj bolesti. U Srbiji se lečenje sprovodi hemioterapijom koja je bila standard u terapiji prve linije, sve do pojave imunoterapije i ciljane terapije. Novi terapijski vodiči podrazumevaju kombinaciju imunoterapije i ciljane terapije, imunoterapije i hemioterapije i imunoterapiju, kao i terapiju održavanja, koje nisu na listi RFZO. Osnovu lečenja metastatskog karcinoma bubrega po aktuelnim evropskim vodičima čini ciljana terapija i/ili kombinacija ciljane terapije i imunoterapije ili kombinacija dve imunoterapije što je standard u lečenju u prvoj liniji terapije koja je najvažnija u onkologiji. U Srbiji je dostupna u prvoj liniji terapije samo monoterapija lekovima iz grupe TKI (tirozin kinazni inhibitori). Druga linija terapije je na listi RFZO u Srbiji i u skladu je sa aktuelnim vodičima. Za viskokorizične pacijente nakon radikalne operacije bubrega, imunoterapija, koja je od prošle godine u vodičima, nije dostupna. Primarni cilj moderne inovativne terapije genitourinarnih karcinoma je odložiti progresiju bolesti, produžiti život pacijentu, sprečiti pojavu komplikacija i unaprediti kvalitet života pacijenata – objašnjava dr Vesna Stojanović, onkolog iz Klinike za onkologiju UKC Niš.

Katarina Arizanović, psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom rekla je na konferenciji da suočavanje s dijagnozom, period terapije i praćenje bolesti donose brojne emocije, strah, tugu, ljutnju, bespomoćnost, i zato je važno da pacijenti imaju prostor gde mogu da ih izraze.

– Psihodramske grupe podrške omogućavaju da se u sigurnom okruženju pacijent suoči sa sopstvenim strahovima, pronađe unutrašnju snagu i razvije osećaj da može da prođe kroz sve faze lečenja. Jednako je važna i podrška porodici, jer i oni prolaze kroz proces prilagođavanja. Psihološka pomoć je zato neizostavan deo savremenog onkološkog pristupa i važan korak ka boljem ishodu i kvalitetnijem životu pacijenata – poručila je Arizanović.

Novi nominalni iznos socijalne pomoći za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici, od 1. oktobra iznosi 12.266 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.

Za svaku narednu odraslu osobu u porodici iznosi 6.133 i dinara, odnosno pola osnovice. Za dete do 18 godina taj iznos je u visini 0,3 od osnovice, odnosno 3.680 dinara - piše Nova ekonomija.

Ovo rešenje donelo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inače, visina socijalne pomoći usklađuje se dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, u skladu sa kretanjem potrošačkih cena. Tako je u aprilu određeno da je iznos socijalne pomoći za pojedinca, nosioca prava u porodici, 12.181 dinar. To znači da je novi iznos uvećan za 85 dinara.

Nastao kao grad, prevashodno srpskih i bunjevačkih graničara, hrišćanskog branika pred Osmanskom imperijom, Sombor se uvek dičio svojim žiteljima bez obzira na veroispovest i nacionalnost, pa je sa dužnom pažnjom propraćena i svečanost ovdašnjih Bunjevaca okupljenih oko Udruženja građana „Bunjevačko kolo”.

Oni su skromno obeležili četvrt veka od reosnivanja ovog udruženja kojem je od osnivanja 1921. godine osnovni cilj bio da kod ovdašnjih Bunjevaca širi prosvetu, kulturu i nacionalnu svest - piše Dnevnik.

Svečani skup je pozdravnim rečima otvorio predsednik udruženja „Bunjevačko kolo“ Dejan Parčetić:

- Upornim radom, entuzijazmom a pre svega sa puno ljubavi, uspeli smo sačuvati, evo već dve i po decenije, ono što smo, osnivanjem „Bunjevačkog kola“ s početka prošlog veka, dobili u nasleđe od naših didova i majki, a to je očuvanje bunjevačkog identiteta, kulture, jezika i nasleđa - istakao je predsednik UG „Bunjevačko kolo” Dejan Parčetić i dodao da iako se vremena menjaju, čini se da Bunjevci i dalje imaju brojne i veoma slične izazove i nevolje kao i njihovi preci s početka prošlog veka.

- Dugujemo veliku zahvalnost našim prvim osnivačima Bunjevačkog kola, kojima želimo da se na današnji dan, sećanjem odužimo i posebno zahvalimo za puteve koje su postavili u cilju očuvanja našeg nacionalnog bića. Takođe, zahvalni smo i našim reosnivačima Bunjevačkog kola iz 2000. koji su, upravo na temeljima predaka, postavili novu platformu zadataka kojima teži naša nacionalna zajednica i to s osnovnim ciljem očuvanja nacionalnog bića i sveg što to podrazumeva a pri tom mislim na kulturu, jezik, prosvetu i informisanje na našem, bunjevačkom jeziku - objasnio je Parčetić, naglašavajući da se bunjevačka zajednika, pa tako i somborsko „Bunjevačko kolo“ susreće sa činjenicom stalne asimilacije od strane druge, hrvatske nacionalne zajednice što je jedan od dugogodišnjih izazova.

Parčetić je takođe naglasio da je nevolja i to što Bunjevaca i njihovih predstavnika skoro da i nema u telima lokalnih samouprava, a takođe nema bunjevačkih predstavnika ni na pokrajinskom niti republičkom nivou.

- Izuzetno je od velikog značaja i važnosti da je zajednica vidljiva o čemu, u slučaju Bunjevaca i država treba puno više da povede računa, jer mi, Bunjevci imamo samo jednu državu, državu Srbiju za koju smo se još davne 1918. godine kroz prisustvo i glasanje naših bunjevačkih predstavnika i opredelili – naglašeno je ovom prilikom.

Daleke 1921. godine 6. oktobra, osnovano je somborsko „Bunjevačko kolo“, koje je u to vreme predstavljalo i bazu za Bunjevačko-šokačku stranku, ali već od 1923. godine, usled različitog pristupa bunjevačkom pitanju, dolazi do prvih nesuglasica i raslojavanja na „radikale“, odnosno pristalica autohtonosti Bunjevaca i „Hrvata“ to jest pristalica Hrvatske seljačke stranke i hrvatstva Bunjevaca. Rukovodstvo „Bunjevačkog kola“ pripadalo je sloju imućnih zemljoposednika, a njihova opozicija siromašnijem sloju zemljoradnika i sitnih zemljoposednika, pa je dolazilo do podvojenosti i po socijalnoj liniji, što je kulminiralo izdvajanjem dela članstva i osnivanjem Hrvatskog kulturnog društva „Miroljub“ 1936. godine. Samo „Bunjevačko kolo“ nastavilo je sa radom, ali u smanjenom obimu i sa znatno manjim brojem članstva. Kolo je formalno radilo i tokom okupacije 1941-1944. godine, a ugašeno je u prvim mesecima nakon oslobođenja. Sva imovina „Bunjevačkog kola“ postala je 1945. g. vlasništvo Hrvatskog prosvjetnog doma, kasnije KUD „Vladimir Nazor“, nastavljača nekadašnjeg HKD „Miroljub”.

Kako stoji na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Sombor knjižara ove ustanove neće raditi do dalјeg. Razlog obustave rada knjižare nije naveden.

Konzorcijum preduzeća „Vojput“, „Put-Invest“ i „Ekstra auto transport“ obaveštava javnost da će na deonici državnog puta između Kule i Crvenke doći do izmene režima saobraćaja, pa će isti biti potpuno obustavljen za vikend, u periodu od 8. do 10. novembra. Put se zatvara u subotu u 3 časa, a otvara u ponedeljak u 5 časova ujutru.

Razlog obustave su radovi na rehabilitaciji kolovoza koji počinju na osnovu ishodovanog Rešenja od nadležnog ministarstva. Definisan je alternativni putni pravac u ovom periodu, i to Kula-BačkaTopola-Bački Sokolac-Kljajićevo-Crvenka. Saobraćaj će putem saobraćajnih znakova biti preusmeren ka državnom putu do ulaska u Crvenku.

u četvrtak, 6. novembra sa početkom u 19 sati, Gradska biblioteka “Кarlo Bijelicki” Sombor (Legat Miroslava Josića Višnjića) Кralja Petra Prvog broj 11 (na spratu) organizuje muzičko poetsko veče odnosno promociju zbirske pesama književnice Dajane Petrović pod nazivom “Кad ti mater nadjene ime”.

Dajana Petrović je rođena 1981. godine u Slavonskom Brodu. Višestruko je nagrađivana za svoje poetsko stvaralaštvo, a grad Sombor ima tu čast da se u njemu održi prva promocija njene najnovije zbirke “Кad ti mater nadjene ime”.

Do sada je objavila poetske zbirke:

-Sozercanje sna
-Mala slova duge zime
-Pesma je došla po mene
-U Hrista obučeni

Dajana je kantautor, sa svojim suprugom sveštenikom Nikolom Petrovićem i prijateljima, nastupaju kao grupa “Nektarija”. Njihov album prvenac nosi naziv “Darovi Svete Кsenije.” Živi i stvara u Valjevu.

Učesnici programa: Dajana Petrović, Nebojša Кozarević, Goran Marinić. Muzička podrška: Grupa “Nektarija” (Valjevo), Pravoslavni muzički sastav “Bedem” iz Sombora.

Ulaz na događaj je slobodan.

Grad Sombor i ove godine nastavlja sa participativnim budžetiranjem, a stanovnici svih gradskih i seoskih mesnih zajednica tokom novembra imaće priliku da odaberu nove projekte koji će se realizovati tokom sledeće godine.

Glasanje je organizovano putem glasačkih listića koji će građanima stići na kućnu adresu zajedno sa računom JКP „Čistoća“. Za svaku mesnu zajenicu pripremljeni su posebni listići i na svakom se nalaze po tri predloga. Glasa se tako što se zaokruži jedan od ponuđenih predloga, a zatim je potrebno listić ubaciti u glasačku kutiju u mesnoj zajednici kojoj pripada.

Ukoliko nekome ne stigne glasački listić, može da se obrati svojoj mesnoj zajednici koja će omogućiti glasanje.

Glasanje traje do 20. novembra 2025. godine, a bira se između sledećih predloženih projekata:

Mesna zajednica „Venac“:

Zamena kandelabera u Čitaoničkoj ulici.
Presvlačenje dela trotoara asfaltom u Ulici Venac vojvode Radomira Putnika.
Izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju fasade i unutrašnjih prostorija zgrade Mesne zajednice „Venac“.

Mesna zajednica „Nova Selenča“:

Postavljanje podloge od gumenog granulata i poliuretana na dečjem igralištu u Ulici JNA broj 5, iza zgrade C-2.
Uređenje košarkaškog terena u Ulici Slaviše Vajnera Čiče, u Jamama.
Uređenje zelene površine u Ulici Alekse Dundića, iza stambenih zgrada na Prvomajskom bulevaru broj 21, 23 i 25.

Mesna zajednica „Selenča“:

Zamena krovne konstrukcije na Domu kulture u prigradsko-salaškom naselju Čičovi.
Uređenje parking-prostora u Ulici Sonćanski put.
Rekonstrukcija dela trotoara u Ulici Apatinski put.

Mesna zajednica „Stara Selenča“:

Izrada projektno-tehničke dokumentacije za biciklističko-pešačku stazu kroz Rokovački put, od Ulice Jovana Đurana do izletišta „Tromeđa“.
Izgradnja letnjikovaca na dečjem igralištu u Čvorku.
Postavljanje teretane na otvorenom u Ulici Jovana Popovića.

Mesna zajednica „Crvenka“:

Uređenje lepeza u raskrsnicama ulica Hajduk Veljka i Miloša Obilića, Partizanske i Miloša Obilića, Partizanske i Кonjovićeve, Hajduk Veljka i Partizanske, kao i Vuka Кaradžića i Miloša Obilića.
Postavljanje ograde oko sportskog terena i teretane na otvorenom na uglu ulica Partizanske i Кonjovićeve, kao i ograđivanje terena za basket na uglu ulica Vere Gucunje i Sinđelićeve.
Uređenje terena za mali fudbal površine 15h20 m u Ulici Dušana Ćubića, u Gogama.

Mesna zajednica „Mlake“:

Asfaltiranje dela kolovoza u Ulici Mala Bosna.
Postavljanje javne rasvete u Ulici Svetog Arhiđakona Stefana.
Presvlačenje terena za košarku i postavljanje stuba i table za koš u prigradsko-salaškom naselju Gradina.

Mesna zajednica „Gornja Varoš“:

Postavljanje tribina na stadionu u Šikari (četiri reda u dužini od 15 metara).
Izgradnja dečjeg igrališta u Ulici Uroša Predića.
Rekonstrukcija dečjeg igrališta i postavljanje ograde u Ulici Georgi Dimitrova.

Mesna zajednica „Stapar“:

Asfaltiranje trotoara u Ulici Кarađorđev plac.
Asfaltiranje prostora ispred Doma kulture.
Asfaltiranje pristupnog puta ka stadionu FК „Hajduk“.

Mesna zajednica „Čonoplja“:

Presvlačenje košarkaškog terena pored sportskog centra.
Postavljanje teretane na otvorenom pored sportskog centra.
Izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju krova zgrade Doma kulture.

Mesna zajednica „Bezdan“:

Postavljanje rasvete i novih sprava na dečjem igralištu na Кanalskoj obali.
Uređenje parka Olimpijaca.
Asfaltiranje dela Proleterske ulice.

Mesna zajednica „Telečka“:

Asfaltiranje dela Ulice Adi Endrea.
Postavljanje dečjeg igrališta kod fudbalskog terena.
Postavljanje teretane na otvorenom u centru naseljenog mesta.

Mesna zajednica „Bački Monoštor“:

Rekonstrukcija dela krova Doma kulture.
Postavljanje teretane na otvorenom u centru naseljenog mesta.
Adaptacija kuhinje u Domu kulture.

Mesna zajednica „Кolut“:

Postavljanje LCD ekrana u centru naseljenog mesta.
Rekonstrukcija stepeništa na sporednom ulazu u zgradu Mesne zajednice „Кolut“.
Postavljanje letnjikovaca u dečjim parkovima.

Mesna zajednica „Rastina“:

Asfaltiranje dela Ulice Solunskih boraca.
Uklanjanje viška bankina uz kolovoz u naseljenom mestu.
Asfaltiranje dela trotoara u Ulici Solunskih boraca.

Mesna zajednica „Aleksa Šantić“:

Zamena kandelabera u Školskoj ulici.
Postavljanje rasvete na drugom delu trim-staze.
Adaptacija svlačionica kod malih sportskih terena.

Mesna zajednica „Gakovo“:

Postavljanje solarnog punjača za mobilne telefone sa stolom i klupama u centru sela.
Postavljanje multifunkcionalne podloge na terenu za basket.
Asfaltiranje i uređenje pijačnog prostora.

Mesna zajednica „Кljajićevo“:

Rekonstrukcija košarkaškog terena kod kuglane.
Postavljanje behaton ploča oko pravoslavne crkve.
Uređenje toaleta u objektu Doma kulture.

Mesna zajednica „Stanišić“:

Adaptacija velike scene u okviru sale Doma kulture.
Izgradnja prve faze Vatrogasnog doma, koja podrazumeva izlivanje temelja i prizemne armirane ploče.
Postavljanje teretane na otvorenom kod Doma kulture.

Mesna zajednica „Riđica“:

Rekonstrukcija dela trotoara u Ulici Nikole Tesle, od raskrsnice sa Кninskom ulicom do raskrsnice sa Ulicom Svetog Save.
Rekonstrukcija dela kolovoza u Ulici Svetog Save, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do novoizgrađenog atarskog puta Riđica – Rastina.
Rekonstrukcija dela trotoara u Ulici Vuka Кaradžića, od raskrsnice sa Ulicom Svetog Save do raskrsnice sa Ulicom Arsenija Čarnojevića.

Mesna zajednica „Bački Breg“:

Uređenje platoa ispred objekta Dobrovoljnog vatrogasnog društva.
Uređenje parkinga ispred Rimokatoličke crkve „Sveti Mihael Arkanđeo“.
Asfaltiranje trotoara u Jugoslovenskoj ulici.

Mesna zajednica „Doroslovo“:

Uređenje fasade zgrade Mesne zajednice „Doroslovo“.
Nastavak proširenja i presvlačenja kolovoza u Ulici Stanka Opsenice, od Osnovne škole „Petefi Šandor“ do raskrsnice sa Ulicom Herceg Janoša.
Radovi na pročišćavanju uličnih odvodnih kanala.

Mesna zajednica „Svetozar Miletić“:

Uređenje zemljanog atarskog puta u Gornjim vinogradima do nivoa tucanika.
Nabavka i ugradnja četiri inverter klima-uređaja u Domu kulture.
Rekonstrukcija sportskog terena preko puta škole.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. novembar

Domaća radinost predstavlja oblik poslovanja u kojem fizičko lice obavlja delatnost izrade, prerade ili pružanja usluga u manjem obimu, najčešće u okviru svog domaćinstva. Ove delatnosti se zasnivaju na ličnom radu, bez angažovanja većeg broja zaposlenih i bez formiranja preduzetničke radnje ili privrednog društva. Najčešće obuhvataju izradu rukotvorina, suvenira, prehrambenih proizvoda, umetničkih predmeta, kao i različite zanatske i uslužne poslove.

Važno je razlikovati domaću radinost od preduzetničke delatnosti – dok preduzetnici posluju kroz registrovanu radnju i podležu punim poreskim i fiskalnim obavezama, domaća radinost ima olakšan režim poslovanja i često uživa određene poreske olakšice. Ipak, sa rastom obima posla i prometa, domaća radinost može preći u obavezu da pređe u status preduzetnika i time postane deo sistema fiskalizacije.

Kada je obavezno uvođenje fiskalne kase?

Zakon o fiskalizaciji nalaže sledeće, svi obveznici koji prodaju robu ili pružaju usluge krajnjim potrošačima uz naplatu gotovinom, karticama ili elektronskim putem dužni su da promet evidentiraju preko fiskalne kase.
Kada je reč o domaćoj radinosti, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako se proizvodi prodaju povremeno, iz domaćinstva ili na lokalnim pijacama, obično nije neophodno posedovati fiskalnu kasu.
Međutim, ukoliko se prodaja obavlja redovno, putem interneta, u okviru prodajnog objekta ili ako se prihod ostvaruje u većem obimu, domaća radinost postaje obveznik fiskalizacije i mora evidentirati promet kroz elektronski fiskalni uređaj.

Ovaj sistem omogućava veću transparentnost i kontrolu poslovanja, ali i usklađenost sa poreskim propisima, čime se izbegavaju eventualne kazne ili nepravilnosti u vođenju evidencije.

Zakonski okvir i propisi o fiskalizaciji

Zakon o fiskalizaciji uređuje način evidentiranja prometa preko elektronskih fiskalnih uređaja i obaveze svih poreskih obveznika koji posluju sa fizičkim licima. 

Ovim zakonom propisano je da svaka naplata mora biti zabeležena putem fiskalne kase povezane sa sistemom Poreske uprave, čime se obezbeđuje tačnost i transparentnost podataka o prometu. Poreski obveznici su dužni da koriste odobreni softver i bezbednosni element, kao i da redovno dostavljaju fiskalne izveštaje u elektronskom obliku. Na ovaj način država ima uvid u stvarno ostvarene prihode, dok se istovremeno smanjuje mogućnost zloupotreba i neregistrovanog prometa.

Tehnički uslovi za uvođenje fiskalne kase

Da bi se fisklana kasa uspešno uvela u poslovanje, potrebno je ispuniti određene tehničke uslove propisane Zakonom o fiskalizaciji. Pre svega, obveznik mora da poseduje uređaj ili softversko rešenje koje je povezano sa sistemom Poreske uprave putem interneta.Neophodno je instalirati bezbednosni element (tzv. BE sertifikat) koji obezbeđuje osiguran prenos podataka o prometu. Takođe korisnik mora imati čitač kartica i instalirane odgovarajuće programe kako bi mogao da se prijavi u sistem i koristi elektronske servise Poreske uprave.
Softverska fiskalizacija omogućava da se kasa koristi i na mobilnim uređajima, tabletima ili računarima, bez potrebe za klasičnim fiskalnim aparatima. Posebno praktična opcija je mobilna fiskalna kasa za preduzetnike, koja omogućava evidentiranje prometa direktno sa terena ili u pokretu. Važno je da izabrani softver bude u skladu sa tehničkim specifikacijama i da omogućava izdavanje fiskalnih računa, prijavu prometa i čuvanje podataka u skladu sa propisima.

Postupak implementacije 

Proces implementacije započinje registracijom obveznika u sistem elektronske fiskalizacije putem portala Poreske uprave. 

Nakon dobijanja bezbednosnog elementa (BE sertifikata), potrebno je odabrati odgovarajući fiskalni uređaj ili softversko rešenje koje je odobreno od strane Ministarstva finansija. 
Sledeći korak je instalacija uređaja kao i povezivanje sa internetom i sistemom Poreske uprave, čime se omogućava automatsko slanje podataka o svakom izdatom računu.

Da li postoje troškovi održavanja fisklane kase?

Da, korišćenje fiskalne kase podrazumeva određene troškove održavanja, iako oni mogu značajno varirati u zavisnosti od tipa uređaja ili softverskog rešenja. Kod klasičnih fiskalnih kasa, troškovi obično uključuju redovno servisiranje, zamenu papira i povremene tehničke provere. Sa druge strane, kod softverskih fiskalnih kasa, troškovi su najčešće vezani za mesečne ili godišnje licence, tehničku podršku i ažuriranja sistema.

Najčešća pitanja i nedoumice

1. Da li svaka domaća radinost mora imati fiskalnu kasu?
   Ne, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako domaća radinost povremeno prodaje proizvode ili usluge bez stalne prodavnice ili online prodaje, fiskalna kasa obično nije potrebna. Međutim, ako se promet obavlja redovno i u većem obimu, potrebno je ući u sistem fiskalizacije.
2. Da li se fiskalna kasa mora fizički posedovati?
   Ne nužno. Danas je omogućena i tzv. softverska fiskalizacija, gde se fiskalna kasa koristi putem računara, tableta ili mobilnog telefona, bez potrebe za klasičnim uređajem.
3. Koliko košta uvođenje fiskalne kase?
   Cena zavisi od izabranog rešenja. Softverske kase su obično jeftinije i plaćaju se kroz mesečnu pretplatu (od nekoliko evra mesečno), dok klasične kase zahtevaju početno ulaganje u uređaj i periodično servisiranje.
4. Šta se dešava ako domaća radinost ne uvede fiskalnu kasu iako je obavezna?
   Nepridržavanje propisa o fiskalizaciji može dovesti do novčanih kazni, privremene zabrane obavljanja delatnosti ili gubitka prava na poreske olakšice.
5. Da li je potrebna posebna obuka za korišćenje fiskalne kase?

Nije obavezna, ali se preporučuje da korisnici prođu kratku obuku ili uputstvo koje nudi proizvođač softvera, kako bi se izbegle greške u radu i prijavi prometa.