Domaća radinost predstavlja oblik poslovanja u kojem fizičko lice obavlja delatnost izrade, prerade ili pružanja usluga u manjem obimu, najčešće u okviru svog domaćinstva. Ove delatnosti se zasnivaju na ličnom radu, bez angažovanja većeg broja zaposlenih i bez formiranja preduzetničke radnje ili privrednog društva. Najčešće obuhvataju izradu rukotvorina, suvenira, prehrambenih proizvoda, umetničkih predmeta, kao i različite zanatske i uslužne poslove.
Važno je razlikovati domaću radinost od preduzetničke delatnosti – dok preduzetnici posluju kroz registrovanu radnju i podležu punim poreskim i fiskalnim obavezama, domaća radinost ima olakšan režim poslovanja i često uživa određene poreske olakšice. Ipak, sa rastom obima posla i prometa, domaća radinost može preći u obavezu da pređe u status preduzetnika i time postane deo sistema fiskalizacije.
Kada je obavezno uvođenje fiskalne kase?
Zakon o fiskalizaciji nalaže sledeće, svi obveznici koji prodaju robu ili pružaju usluge krajnjim potrošačima uz naplatu gotovinom, karticama ili elektronskim putem dužni su da promet evidentiraju preko fiskalne kase.
Kada je reč o domaćoj radinosti, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako se proizvodi prodaju povremeno, iz domaćinstva ili na lokalnim pijacama, obično nije neophodno posedovati fiskalnu kasu.
Međutim, ukoliko se prodaja obavlja redovno, putem interneta, u okviru prodajnog objekta ili ako se prihod ostvaruje u većem obimu, domaća radinost postaje obveznik fiskalizacije i mora evidentirati promet kroz elektronski fiskalni uređaj.
Ovaj sistem omogućava veću transparentnost i kontrolu poslovanja, ali i usklađenost sa poreskim propisima, čime se izbegavaju eventualne kazne ili nepravilnosti u vođenju evidencije.
Zakonski okvir i propisi o fiskalizaciji
Zakon o fiskalizaciji uređuje način evidentiranja prometa preko elektronskih fiskalnih uređaja i obaveze svih poreskih obveznika koji posluju sa fizičkim licima.
Ovim zakonom propisano je da svaka naplata mora biti zabeležena putem fiskalne kase povezane sa sistemom Poreske uprave, čime se obezbeđuje tačnost i transparentnost podataka o prometu. Poreski obveznici su dužni da koriste odobreni softver i bezbednosni element, kao i da redovno dostavljaju fiskalne izveštaje u elektronskom obliku. Na ovaj način država ima uvid u stvarno ostvarene prihode, dok se istovremeno smanjuje mogućnost zloupotreba i neregistrovanog prometa.
Tehnički uslovi za uvođenje fiskalne kase
Da bi se fisklana kasa uspešno uvela u poslovanje, potrebno je ispuniti određene tehničke uslove propisane Zakonom o fiskalizaciji. Pre svega, obveznik mora da poseduje uređaj ili softversko rešenje koje je povezano sa sistemom Poreske uprave putem interneta.Neophodno je instalirati bezbednosni element (tzv. BE sertifikat) koji obezbeđuje osiguran prenos podataka o prometu. Takođe korisnik mora imati čitač kartica i instalirane odgovarajuće programe kako bi mogao da se prijavi u sistem i koristi elektronske servise Poreske uprave.
Softverska fiskalizacija omogućava da se kasa koristi i na mobilnim uređajima, tabletima ili računarima, bez potrebe za klasičnim fiskalnim aparatima. Posebno praktična opcija je mobilna fiskalna kasa za preduzetnike, koja omogućava evidentiranje prometa direktno sa terena ili u pokretu. Važno je da izabrani softver bude u skladu sa tehničkim specifikacijama i da omogućava izdavanje fiskalnih računa, prijavu prometa i čuvanje podataka u skladu sa propisima.
Postupak implementacije
Proces implementacije započinje registracijom obveznika u sistem elektronske fiskalizacije putem portala Poreske uprave.
Nakon dobijanja bezbednosnog elementa (BE sertifikata), potrebno je odabrati odgovarajući fiskalni uređaj ili softversko rešenje koje je odobreno od strane Ministarstva finansija.
Sledeći korak je instalacija uređaja kao i povezivanje sa internetom i sistemom Poreske uprave, čime se omogućava automatsko slanje podataka o svakom izdatom računu.
Da li postoje troškovi održavanja fisklane kase?
Da, korišćenje fiskalne kase podrazumeva određene troškove održavanja, iako oni mogu značajno varirati u zavisnosti od tipa uređaja ili softverskog rešenja. Kod klasičnih fiskalnih kasa, troškovi obično uključuju redovno servisiranje, zamenu papira i povremene tehničke provere. Sa druge strane, kod softverskih fiskalnih kasa, troškovi su najčešće vezani za mesečne ili godišnje licence, tehničku podršku i ažuriranja sistema.
Najčešća pitanja i nedoumice
- Da li svaka domaća radinost mora imati fiskalnu kasu?
Ne, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako domaća radinost povremeno prodaje proizvode ili usluge bez stalne prodavnice ili online prodaje, fiskalna kasa obično nije potrebna. Međutim, ako se promet obavlja redovno i u većem obimu, potrebno je ući u sistem fiskalizacije. - Da li se fiskalna kasa mora fizički posedovati?
Ne nužno. Danas je omogućena i tzv. softverska fiskalizacija, gde se fiskalna kasa koristi putem računara, tableta ili mobilnog telefona, bez potrebe za klasičnim uređajem. - Koliko košta uvođenje fiskalne kase?
Cena zavisi od izabranog rešenja. Softverske kase su obično jeftinije i plaćaju se kroz mesečnu pretplatu (od nekoliko evra mesečno), dok klasične kase zahtevaju početno ulaganje u uređaj i periodično servisiranje. - Šta se dešava ako domaća radinost ne uvede fiskalnu kasu iako je obavezna?
Nepridržavanje propisa o fiskalizaciji može dovesti do novčanih kazni, privremene zabrane obavljanja delatnosti ili gubitka prava na poreske olakšice. - Da li je potrebna posebna obuka za korišćenje fiskalne kase?
Nije obavezna, ali se preporučuje da korisnici prođu kratku obuku ili uputstvo koje nudi proizvođač softvera, kako bi se izbegle greške u radu i prijavi prometa.
