Milenijalci – generacija odrasla uz digitalnu revoluciju – ponosno nosi epitet najpovezanijih i tehnološki najpismenijih. Međutim, novo globalno istraživanje kompanije "Kaspersky" otkriva šokantnu disonancu: digitalna samouverenost ove generacije često je maska za ranjivost, lakovernost i pogrešne procene.
Ključni globalni podaci iz izveštaja
U anketi sprovedenoj početkom 2025. godine na 4.000 ispitanika iz osam zemalja (uključujući i Srbiju), izdvajaju se sledeći podaci:
1. 71% milenijalaca sebe vidi kao „IT kapetane“ svojih domaćinstava – tehnička podrška broj 1.
2. 60% je doživelo digitalne obmane poput *catfishinga*, lažnih profila ili prevara.
3. 68% kaže da su oprezniji u sklapanju online poznanstava, ali…
4. čak 44% i dalje veruje informacijama unutar svojih online zajednica.
5. 38% priznaje da je poverenje poklonilo pogrešnim osobama na internetu.
6. 45% objavljuje važne životne vesti (poput selidbe, raskida ili napredovanja) prvo na društvenim mrežama, pre nego najbližima.
7. Više od 60% uređuje sadržaj kako bi stvorilo idealizovanu sliku sebe.
8. 14% je koristilo lažne profile i identitete.
9. 47% se oseća prijatno kada deli lične informacije online.
10. 29% smatra da im online zajednice pozitivno utiču na mentalno zdravlje – dok **10%** navodi suprotan efekat.
Kakva je situacija u Srbiji?
Istraživanje pokazuje da se milenijalci u Srbiji uklapaju u globalni trend, ali uz nekoliko posebnosti:
Srbi dele isti nivo (44%) poverenja u online zajednice kao i globalni prosek – iako većina to čini bez dodatne provere identiteta svojih digitalnih sagovornika.
Zajedno sa nemačkim milenijalcima, srpski ispitanici prijavljuju najniži nivo mentalnog benefita od digitalnih zajednica (24%).
Gotovo trećina (31%) milenijalaca iz Srbije izjavljuje da objavljuje važne životne promene – poput raskida, unapređenja na poslu ili preseljenja na društvenim mrežama pre nego što o tome obaveste najbliže članove porodice i prijatelje lično. Ipak, dve trećine anketiranih (66%) kažu da im je lakše da razviju iskrena prijateljstva i romantične veze kroz direktnu, ličnu komunikaciju.
Šta je „iluzija znanja“ i kako vodi u lakovernost
Digitalna samouverenost milenijalaca vodi ka tzv. „iluziji znanja“. Verujući da sve znaju, često ne proveravaju informacije niti identitete. To ih čini savršenom metom za:
*prevare na LinkedInu i dejting aplikacijama,
* romantične ucene i *sextortion*,
* krađu identiteta i finansijsku prevaru,
* širenje lažnih vesti i manipulaciju algoritmima.
Pet ključnih saveta za veću digitalnu bezbednost
Iako izazovi deluju zastrašujuće, postoje konkretni koraci koje svako može preduzeti:
1. Proveravajte identitete
Koristite „reverse image search“, proverite da li profil izgleda verodostojno i – ukoliko je moguće – zatražite video poziv pre dublje interakcije.
2. Ne delite previše
Budite pažljivi s geolokacijama i ličnim informacijama na mrežama. Informacije o mestima koje često posećujete mogu otkriti obrasce kretanja.
3. Pazite na tuđe podatke
Ne delite fotografije i informacije o drugima bez njihove dozvole. Digitalni bonton počinje brigom za privatnost i drugih.
4. Učite o prevarama
Budite informisani – Proveravajte najnovije informacije o digitalnim prevarama, „phishingu“ i drugim pretnjama.
5. Digitalna higijena je osnov
Redovno ažurirajte aplikacije i softver. Koristite jake lozinke i menjače lozinki, kao što su *Password Manager* alati. Bezbedno ponašanje počinje od svakodnevne rutine.
Zaključak
Milenijalci možda jesu prva digitalna generacija, ali to ih ne štiti automatski od digitalnih opasnosti. Iza slike uspešnog „influencera“ često se krije emocionalna ranjivost, usamljenost i lakovernost. Ako digitalna samopouzdanje postane digitalna arogancija – posledice mogu biti ozbiljne - piše Nova.rs.
