Sombor.info

Rotenburg, bajkoviti gradić u Bavarskoj, smešten je na „Romantičnoj ruti“ između Vircburga i Bavarskih Alpa, a mnogi ga smatraju najlepšim mestom u Nemačkoj. Ovaj grad od nešto više od 11.000 stanovnika izgleda kao da je iskoračio iz priče za laku noć — i to sa razlogom! Ovaj bajkoviti gradić svojevremeno je poslužio i kao inspiracija Diznijevim animatorima za stvaranje brojnih ambijenata u njihovim filmovima, a kuća iz koje potiče Pinokio gotovo je verna kopija jedne iz Rotenburga.

Gradić iz bajke

Šetnja kroz istorijski centar Rotenburga na Tauberu je živopisno putovanje kroz istoriju. Kaldrmisane ulice i šarene kuće sa drvenim okvirom i kule nanizane duž krivudavih ulica podsećaju na značaj srednjovekovnog Rotenburga, čiji je razvoj dostigao vrhunac u 15. veku, piše Punkufer.hr.

Grad je okružen zidinama koje danas nude prijatnu šetnju od četiri kilometra. Obilazak obično počinje kod jedne od pet gradskih kapija, Redertora. Zidovi takođe imaju 42 kule, od kojih u neke možete ući. Sa kule Kobolcel možete se uputiti ka srcu grada i njegovom najfotografisanijem delu – staroj četvrti Plenlajn.

Na samo nekoliko minuta hoda odavde nalazi se Srednjovekovni muzej zločina i mučenja, najveći te vrste u Evropi. U blizini je još jedan veoma poseban muzej, Nemački božićni muzej, gde se Božić slavi tokom cele godine. Kada se spoje magija Rotenburga u novembru i njegov čuveni decembarski vašar Rajterlesmarkt, Rotenburg zaista postaje zimska bajka.

Foto: Shutterstock/SCStock

Ali bez obzira u koje doba godine se ovde nađete, sigurno ćete sresti noćnog čuvara u crnom ogrtaču, koji će vam ispričati brojne anegdote iz duge istorije grada. Takođe će vam reći da su najveći neprijatelji grada bili pijanice – jer bi zaspali na straži, a grad bi mogao da izgori u trenutku nepažnje.

Ali, kako istorija kaže, Rotenburg je spasao pijani gradonačelnik. Nakon poraza u Tridesetogodišnjem ratu, 1631. godine grad je ipak oslobođen, zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku koji je prihvatio neprijateljski izazov da popije više od tri litra vina u jednom gutljaju. Bokal se nalazi u kolekciji Carskog gradskog muzeja, a sećanje na ovaj događaj i danas živi kroz izvođenje Der Meistertrunk (Majstorov gutljaj), koje se tradicionalno izvodi na Dan svih duša.

Jedan je od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Nemačkoj, koji se može pohvaliti gotskom i renesansnom gradskom većnicom, srednjovekovnom crkvom Svetog Jakova, čije Rigerove orgulje često ugošćuju soliste svetske klase, i pozorištem Topler, „najlepšim pozorištem u Bavarskoj“.

Šarmantna okolina Rotenburga takođe nudi mnoštvo uzbuđenja za svačiji ukus. Penjači, golferi, biciklisti i šetači će ovde pronaći svoje mesto. Gurmani neće biti ništa manje razočarani.

Enjoy ob der Tauber će vas razmaziti lokalnim specijalitetima, a restorani Schranne i Höll imaju najbolje domaće kobasice. Ne propustite Café Lebenslust gde će vam, kako i dolikuje bajci, biti posluženo piće od hibiskusa, latica ruže, mente i penušavog vina.

Rotenburg takođe ima svoj desert – Tauberkugeln, snežne kugle, koje su nekada pekli monasi i mešali sa rumom kako bi oterali loše raspoloženje tokom posta. Prvobitno napravljene od prhkog testa, a zatim uvaljane u šećer u prahu, danas postoje mnoge varijacije ove slatke poslastice, koje morate probati u tradicionalnom kafani Valtera Fridela.

U senci Velike piramide faraona Kefrena i gotovo jednako impresivne piramide njegovog sina Kefrena stoji Mikerinova piramida. Ovaj grobni spomenik izranja iz peska Gize i kao da zauvek pruža ruku ka Suncu. I nakon više od četiri hiljade godina, čudo iz doba Starog kraljevstva i dalje šapuće svoje tajne.

Treća po veličini piramida na visoravni Giza trpela je udare pustinjskih vetrova, pljačkaše, pa čak i neuspešan pokušaj rušenja. Sultan Al Aziz Uthman naredio je uništavanje piramida u dvanaestom veku, ali uspeo je samo da napravi duboku „ranu“ na njenoj severnoj strani. Ipak, to nije jedina neobičnost. Istočna fasada bila je obložena uglačanim granitnim pločama koje se nalaze samo oko ulaza, a razlog za to nikada nije bio potpuno jasan - piše Nova.rs.

Istraživači sa Univerziteta u Kairu i Tehničkog univerziteta u Minhenu, deo tima ScanPyramids, odlučili su da to ispitaju. To je ista grupa koja je ranije otkrila skriveni hodnik u Velikoj piramidi. Kada su skenirali Menkaureovu piramidu, otkrili su anomalije ispod granitnih ploča. Ispostavilo se da su to dva vazdušna prostora, o čijem postojanju je još 2019. pretpostavio istraživač Stin van den Hoven. Ovi prostori mogli bi da ukazuju na tajni ulaz koji su davni pljačkaši možda prevideli.

Da bi istražili šta se krije iza granita, koristili su tri savremene, neinvazivne metode. Električna tomografija otkriva skrivene strukture tako što meri koliko se materijal opire prolasku električne struje. Radar koji prodire kroz zemlju šalje elektromagnetni puls u zid i beleži kako se odbija od onoga što se nalazi unutra. Treća metoda, ultrazvučno ispitivanje, šalje zvučne talase u kamen i meri kako se odbijaju od eventualnih šupljina. Sve tri opcije omogućavaju da se otkriju granice između čvrstog kamena i vazduha.

Zbog oštećenja na severnoj strani već se znalo da se Menkaureova piramida ne sastoji od savršeno uklopljenih blokova. Graditelji su praznine popunjavali komadima krečnjaka. Ali ono što su istraživači sada našli mnogo je veće od pukotina koje su ranije proučavane. Jedna od šupljina je toliko velika da bi čovek mogao da stane u nju, što dodatno budi sumnju da se radi o skrivenom prolazu. Ipak, za potvrdu će biti potrebno dublje istraživanje, jer trenutne metode ne mogu da pokažu koliko se duboko ove šupljine pružaju.

Zašto je Menkaure sagradio manju piramidu od svojih prethodnika takođe je misterija. Legenda kaže da je sanjao kako će umreti za samo nekoliko godina, pa možda zato nije imao vremena da podigne građevinu veličine one koju su ostavili njegovi preci. Za sada izgleda da njegova piramida, izranjala iz pustinjskog vetra i vremena, još čuva svoje najdublje tajne.

Detaljna analiza objavljena u maju 2023. pokazala je da se u središtu Meseca nalazi čvrsto jezgro, gustoće vrlo slične gvožđu. Ovo otkriće moglo bi da završi dugogodišnju raspravu o tome da li je unutrašnje jezgro Meseca u čvrstom stanju ili ne, i da omogući preciznije razumevanje istorije Meseca, a samim tim i Sunčevog sistema.

„Naši rezultati“, napisao je tim koji predvodi astronom Artur Brio iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja, „dovode u pitanje dosadašnja tumačenja razvoja Mesečevog magnetnog polja, potvrđuju postojanje unutrašnjeg jezgra i podržavaju teoriju globalnog preokreta u omotaču Meseca, što pruža uvid u vremenski okvir intenzivnog bombardovanja u prvih milijardu godina Sunčevog sistema.“

Najbolji način da se otkrije sastav unutrašnjosti planeta i prirodnih satelita jeste analiza seizmičkih podataka. Talasi nastali potresima prolaze kroz različite materijale različitom brzinom, pa naučnici prema tome mogu da predvide unutrašnju strukturu nekog tela.

Iako imamo seizmičke podatke sa misija Apolo, njihova rezolucija nije dovoljna da jasno otkrije stanje Mesečevog jezgra. Znamo da postoji tečni spoljašnji sloj, ali da li u njegovom središtu postoji čvrsto jezgro, ostalo je otvoreno pitanje. Oba modela, i onaj sa čvrstim jezgrom i onaj sa potpuno tečnim jezgrom, uklapaju se u Apolo podatke.

Da bi došli do odgovora, Brio i njegove kolege prikupili su podatke iz svemirskih misija i laserskih merenja udaljenosti Meseca. Sastavili su detaljan profil njegovih karakteristika- deformacije pod uticajem Zemljine gravitacije, male promene udaljenosti i prosečnu gustinu.

Zatim su napravili više modela sa različitim vrstama jezgra kako bi utvrdili koji najbolje odgovara posmatranjima.

Pokazalo se da se najuspešniji modeli zasnivaju na aktivnim kretanjima u omotaču Meseca, gde se gušći materijal spušta ka centru, a lakši podiže ka površini. To je od ranije jedan od načina da se objasni prisustvo određenih elemenata u vulkanskim oblastima Meseca, a novo istraživanje dodatno potvrđuje ovu teoriju.

Naučnici su utvrdili i da je Mesečevo jezgro vrlo slično Zemljinom, odnosno, tečno spolja i čvrsto iznutra. Prema modelu, spoljašnje jezgro ima prečnik oko 362 kilometra, dok unutrašnje jezgro ima oko 258 kilometara, otprilike 15 odsto ukupnog radijusa Meseca. Gustina unutrašnjeg jezgra iznosi oko 7.822 kilograma po kubnom metru, praktično ista kao kod gvožđa.

Zanimljivo je da je još 2011. tim NASA naučnice Rene Veber, koristeći tada najnaprednije seizmološke metode, došao do vrlo sličnih zaključaka, tj. čvrsto jezgro radijusa oko 240 kilometara i gustine oko 8.000 kilograma po kubnom metru.

Brio i njegov tim smatraju da njihovi nalazi potvrđuju ove ranije rezultate i predstavljaju snažan dokaz da Mesec ima jezgro veoma slično Zemljinom. A to je važno zbog razumevanja njegovog razvoja.

Znamo da je Mesec u ranoj fazi imao snažno magnetno polje koje je počelo da slabi pre oko 3.2 milijarde godina. Magnetno polje nastaje usled kretanja u jezgru, pa je zato njegov sastav ključan za razumevanje zašto je to polje nestalo.

Kako se čovečanstvo priprema da se u narednim godinama vrati na Mesec, možda nećemo dugo čekati na nove seizmičke podatke koji bi ova otkrića mogli konačno da potvrde.

Izvor: Nature

Novo istraživanje otkriva kako problemi sa kožom mogu biti rani znak upozorenja na depresiju i suicidalne misli.

Prema novoj španskoj studiji, kožna stanja poput osipa ili ekcema mogla bi signalizirati veći rizik od suicidalnih misli i depresije.

Iako obavljaju različite funkcije, koža i mozak potiču iz istog embrionalnog sloja ćelija u materici, poznatog kao ektoderm, prenosi Net.hr.

Upravo je to zajedničko poreklo podstaklo tim naučnika s Instituta za zdravstvena istraživanja Gregorio Maranjon u Španiji da istraži moguću vezu između mentalnih bolesti i kožnih problema.

Kožni simptomi kod pacijenata s psihozom

Istraživači su analizirali 481 pacijenta koji su doživeli epizodu psihoze, poput gubitka kontakta sa stvarnošću, halucinacija i deluzija. Testiranjem je utvrđeno da je 14,5 odsto ispitanika imalo dermatološke simptome kao što su osip, svrab i fotosenzitivnost.

Zanimljivo je da je ovaj trend bio znatno izraženiji kod žena nego kod muškaraca (24 odsto prema deset odsto). Svi pacijenti su četiri nedelje primali terapiju antipsihoticima, nakon čega su ponovo procenjeni njihovi parametri mentalnog zdravlja.

Povećan rizik od depresije i samoubistva nakon lečenja

Nakon četvoronedeljnog praćenja, pacijenti koji su uz psihozu imali i kožne probleme pokazali su znatno viši nivo depresije i rizika od samoubistva.

Istraživanje je otkrilo da je čak 25 odsto pacijenata s kožnim problemima imalo suicidalne misli ili pokušaje, u poređenju sa samo sedam odsto pacijenata bez dermatoloških simptoma.

"Nalazi ukazuju na to da prisutnost dermatoloških problema ukazuje na povećan rizik od nepovoljnijih ishoda kod pacijenata nakon prve epizode psihoze", izjavio je vođa istraživanja, dr Hoakin Galvan.

Koža kao rani pokazatelj rizika

Naučnici ističu da bi se, ako se potvrdi, ovo otkriće moglo koristiti kao rani pokazatelj rizika za mentalno zdravlje, slično kao što krvni test može ukazati na veći rizik od kancera ili bolesti srca.

"Već je poznato da između 30 i 60 odsto ljudi s kožnim bolestima pokazuje psihijatrijske simptome. Mi smo odlučili da sagledamo stvari iz suprotnog ugla: da li ljudi s mentalnim problemima imaju kožne bolesti i, ako imaju, šta mogu važno da nam kažu", objasnio je dr Galvan.

Njihovi nalazi, predstavljeni na sastanku Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) u Amsterdamu, ukazuju na to da dermatološki simptomi mogu biti marker težine bolesti i lošijih kratkoročnih ishoda u ranim fazama psihoze, piše Daily Mail.

Veza još uvek nije u potpunosti jasna

Iako razlog ove povezanosti ostaje nejasan, radna hipoteza istraživača je da leži u zajedničkom razvojnom poreklu kože i neurološkog sistema.

"Koliko znamo, ovo je prva studija koja pokazuje ovu vezu kod pacijenata s psihozom, zbog toga su nam potrebne dodatne studije kako bismo potvrdili nalaze. Takođe moramo razumeti da li se ova veza primenjuje i na niz drugih psihijatrijskih stanja, poput bipolarnog poremećaja, ADHD-a, anksioznosti ili depresije", dodao je dr Galvan.

Američko psihijatrijsko udruženje takođe napominje da postoje brojne složene veze između kožnih i mentalnih stanja te da više od trećine dermatoloških pacijenata ima psihološke probleme.

Psorijaza, atopijski dermatitis i ekcem su među kožnim bolestima koje se najčešće povezuju s mentalnim poremećajima.

Ovo istraživanje otvara vrata novom pristupu u dijagnostici i lečenju, gde bi dermatolozi i psihijatri mogli usko sarađivati kako bi pacijentima pružili komletnu i pravovremenu negu.

Profesor doktor Nebojša Lalić rekao je kako u Srbiji živi približno 35 odsto ljudi koji ne znaju da boluju od dijabetesa, te da je “ono što je veliki problem sa šećernom bolešću to što ona ne boli” i na taj način dovodi do oštećenja organa bez da je osoba toga i svesna.

“Ono što je veliki problem sa šećernom bolešću jeste što ona ne boli. Ili postoji nešto što manje volimo da kažemo - da je ona tihi ubica, to jest ne dovodi do ozbiljnih simptoma da se ljudi zabrinu, a onda posle toga dođe do oštećenja organa” objašnjava profesor Lalić i dodaje da u Srbiji postoji oko 35 odsto ljudi koji su oboleli od dijabetesa a da ne znaju da boluju od ove bolesti.

Lalić upozorava da dijabetes treba "tražiti", odnosno da je rana detekcija dijabetesa ključna.

“Nije dovoljno samo to da se ljudi prijavljuju zbog simptoma, nego je potrebno da zdravstvena služba pokrene akciju upravo detekcije dijabetesa, utvrđivanja da neko boluje i onda pokušaja ranog lečenja, što je izuzetno važno” - piše N1.

On napominje da je potrebno da na primarnom nivou budu dostupni neki centri koji će pružati tu dodatnu dijagnostiku, terapiju i prevenciju u odnosu na rutinske preglede kod izabranog lekara.

"Savetovalište za dijabetes su nastala na tragu potrebe dodatne i strukturisane informacije i edukacije onih koji su bolovali od šećerne bolesti, kao i lekara kako do toga doći. Ona su dugo godina postojala, u ratnim godinama su ona čak bila i izvor raspodele terapije", kaže Lalić, ali napominje da savetovališta nisu alternativa izabranom lekaru već dopuna.

Profesor Lalić napominje da je proces lečenja šećerne bolesti vrlo personalizovan, te da neće sve terapije odgovarati svima.

Ovogodišnji 14. srpski kongres o šećernoj bolesti, koji je organizovan u Beogradu, posvećen je zaposlenima koji boluju od šećerne bolesti. Cilj je da se poslodavci, kolege, ali i oni oboleli od dijabetesa dodatno obrazuju o ovoj šećernoj bolesti.

PRUGA koja povezuje Vrbas i Sombor, pre devet godina predviđena za ukidanje jer je ocenjeno da je nerentabilna, ne samo da je "preživela", već su njena rekonstrukcija, elektrifikacija i modernizacija - zaključkom Vlade Srbije - definisane kao projekat od državnog značaja.

U skladu s tim, do 7. oktobra bio je raspisan tender posle kojeg je Odbor direktora preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije", mesec kasnije, izradu Prostornog plana područja posebne namene za taj projekat poverio Saobraćajnom institutu CIP i Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.

- Plan obuhvata trasu pruge u dužini od oko 53 kilometra, a krajnji rok za obavljanje usluge je 12 meseci od potpisivanja ugovora - kaže Nenad Stanisavljević, menadžer za odnose s javnošću JP "Infrastruktura železnice Srbije". - Institutu CIP dodeljena je i izrada idejnog projekta za ovaj kolosek, što bi trebalo da bude završeno u februaru iduće godine. Potom sledi pribavljanje rešenja o odobravanju radova, a onda i javna nabavka za izbor njihovih izvođača. Idejnim projektom, čija izrada je takođe u toku, biće obuhvaćena i rekonstrukcija Železničke stanice u Somboru - pišu novosti.rs.

Prelazi

NA pruzi Vrbas-Sombor dosad su postojali brojni nedovoljano obezbeđeni putni prelazi, na kojima su se dešavale saobraćajne nesreće. Posebno su bili opasni oni atarski, između kojih je razmak bio oko 800 metara, a ne bi smelo da bude manji od tri kilometra. Već i zbog same brzine od 120 kilometara na sat, koja otežava iznenadno zaustavljanje vozova, biće znatno smanjen broj prelaza preko rekonstruisane pruge.

Ranije se pominjalo da će rekonstrukcija i modernizacija pomenutog koloseka koštati 151 milion evra, ali Stanisavljević napominje da će konačna vrednost posla biti određena tek posle usvajanja celokupne projektno-tehničke dokumentacije i završetka najavljenj javnih nabavki.

U međuvremenu, vozovi na pruzi Vrbas - Sombor, koja je puštena u rad 1906, ne saobraćaju od 1. juna 2022. Upravo zbog dotrajale infrastrukture, nažalost, i dotad su uglavnom mileli, krećući se brzinama između 20 i 30 kilometara na sat.

- Oni koji ovim kolosekom stignu od Sombora, preko Kljajićeva, Sivca, Crvenke i Kule, do Vrbasa, vozovima koji će se posle rekonstrukcije kretati brzinama i do 120, odavde će moći da nastave do Subotice ili Novog Sada brzom prugom na kojoj će se kompozicije kretati i brzinama od 200 kilometara na sat - poručio je prvi čovek Vrbasa, Milan Glušac.

Sinoć oko 22 časa, na livadici kod vodotornja u Apatinu P. P. (47) je izvršio samoubistvo na izuzetno brutalan način.

Nesrećni čovek se polio benzinom iz kantice koju je doneo sa sobom i zapalio se.

Ekipa hitne pomoći, koja je ubrzo stigla na lice mesta, mogla je, nažalost, samo da konstatuje njegovu smrt.

Policija je obavila uviđaj, a telo tragično stradalog Apatinca je poslato na obdukciju.

U Višem sudu u Somboru je izrečena prva kazna doživotnog zatvora, od izmene krivičnog zakonodavstva kojima je ovakva kazna predviđena.

Viši sud u Somboru je za RTV, između ostalog, u saopštenju naveo sledeće: "U krivičnom predmetu okrivljenog M.R., zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tač. 1. i 10. Krivičnog zakonika, prema optužnici Višeg javnog tužioca u Somboru od 03. jula 2025. godine, na glavnom pretresu održanog dana 14. novembra 2025. godine, nakon završnih reči stranaka pretresno veće Višeg suda u Somboru je, nakon većanja i glasanja, donelo, a predsednik veća javno objavila u ime naroda presudu, kojom je okrivljeni M.R. oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Na istom glavnom pretresu pritvor je prema okrivljenom produžen i može trajati do dalje odluke suda ili do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije izrečene navedenom nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru od 14. novembra 2025. godine, a najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene krivične sankcije po navedenoj presudi.

Okrivljenom M.R. se u izrečenu kaznu uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 08. januara 2025. godine, pa nadalje dok je u pritvoru.

Navedenom (nepravnosnažnom) presudom Višeg suda u Somboru okrivljenom M.R. je izrečena i mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja će se izvršavati u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. Oštećena V.N. nije postavila imovinsko - pravni zahtev, dok je sud okrivljenog M.R. obavezao na plaćanje troškova krivičnog postupka iz pismenog otpravka presude, kao i na plaćanje sudskog paušala, sve u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja”, navodi se u odluci Višeg suda.

Pored kazne zatvora Robotki je izrečena i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara.

Ovo je 13. doživotna kazna zatvora izrečena u Srbiji od 2019. godine kada je vraćena u Krivični zakonik, a prva koju je izrekao Viši sud u Somboru.

Prema navodima iz optužnice okrivljeni je majku pretukao na smrt. Mediji su ranije pisali da je on ranije bio osuđivan zbog nasilja nad majkom.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su Z. O. (1960) iz Sombora zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela krađa i teška krađa.

Prema navodima policije, on se sumnjiči da je tokom proteklih nekoliko nedelja u jednoj prodavnici u Somboru otuđio veću količinu čokolada, kao i da je ispred druge prodavnice ukrao električni bicikl.

Takođe se sumnja da je Z. O. krajem jula i početkom avgusta ove godine razbio izloge na dve prodavnice, iz kojih je potom ukrao veću količinu cigareta.

Osumičeni je zadržan do 48 časova, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Povodom 80 godina od osnivanja kluba – Udruženja filatelista Apatin, u našem gradu će biti upriličena 8. Filatelistička izložba Apatin 2025.

Svečano otvaranje izložbe zakazano je za petak, 5. decembar, sa početkom u 19 sati, u Višenamenskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“ Apatin.

Ljubitelji filatelije ovu postavku će moći pogledati do 12. decembra - piše Radio Apatin.

Podsećamo, istim povodom, u organizaciji Udruženja filatelista Apatin, 6. decembra će biti održan „Susret kolekcionara“. Poziv za izlagače je otvoren, a detaljnije informacije zainteresovani mogu pronaći OVDE.