Astronomi su otkrili Amonit — udaljeni, zaleđeni svet zvanično označen kao 2023 KQ₁₄, koji orbitira daleko iza Neptuna. Sa perihelom od 66 AJ (astronomskih jedinica – što je duplo dalje od Neptunove orbite) i polu-velom osom od 252 AJ, Amonitu je potrebno zapanjujućih oko 4.000 godina da završi jedan krug oko Sunca.
Ovaj ledeni relikt otkriven je zahvaljujući gotovo 19 godina arhivskih podataka sa opservatorija kao što su Subaru, CFHT, DECam i Kitt Peak. Njegova orbita ostala je izuzetno stabilna više od 4,5 milijardi godina, zbog čega je dobio nadimak „fosil drevnog Sunčevog sistema“ - piše Nova.
Orbita koja se izdvaja iz šablona
Većina poznatih objekata tipa „sednoidi“ — poput Sedne, 2012 VP113 i Leleākūhonua — prate slične orbite, što ukazuje na zajedničku gravitacionu prošlost. Ali Amonit je drugačiji. Njegova orbita usmerena je gotovo u suprotnom pravcu, popunjavajući zbunjujuću prazninu u našoj karti spoljnog Sunčevog sistema.
Šta to znači?
Amonit možda krije tragove o dinamikama drevnog Sunčevog sistema — moguće o bliskom prolasku zvezdanog „brata“ našeg Sunca ili o jačim ograničenjima za misterioznu Planetu Devet. Simulacije ukazuju da je Amonit nekada orbitirao u sinhronizaciji sa drugim sednoidima, pre nego što je njegova putanja postepeno odstupila tokom milijardi godina.
Putokaz ka nepoznatom
Otkrivenje Amonita sugeriše da u dubinama prostora možda vrebaju još skrivenih svetova. Buduća posmatranja i poboljšani modeli mogli bi nam pomoći da otkrijemo te tajne i da napokon sagledamo kompletnu priču o nastanku našeg Sunčevog sistema.
Naučni rad: Ying-Tung Chen i saradnici, „Otkriće i dinamika objekta nalik Sedni sa perihelom od 66 AJ“, Nature Astronomy (2025)
