Skup simptoma i znakova koji su izazvani prisustvom bakterija u urinarnom traktu naziva se urinarna infekcija.
Najčešći uzročnik, u 90 odsto slučajeva, je Escherichia coli, mnogo ređe su to druge bakterije.
Infekcija Escerichiom coli
Rezervoar infekcije je sopstvena, intestinalna Escerichia coli koja je normalan stanovnik creva, ali ako kontaminira perinealnu regiju i prodre u urinarni trakt, izaziva infekciju
Ove infekcije su jedan od najčešćih razloga za propisivanje antibiotske terapije. Najmanje 15 odsto od svih propisanih antibiotika je za lečenje upravo urinarnih infekcija.
Karakteristični simptomi su:
bol i peckanje pri mokrenju,
mokrenje,
promena boje i mirisa urina,
nekada prisustvo sukrvice ili
zamućen urin.
Dr Milica Bošković, doktorka opšte medicine, kaže za Stetoskop da su osobe ženskog pola (posebno seksualno aktivne) u četiri puta većem riziku za razvoj infekcije.
Razlog za to su razlike u anatomskoj građi između mukaraca i žena (kraća uretra kod žena olakšava prodor bakterija iz perinealne regije).
Osim toga, dokazana je genetska predispozicija za ponavljane infekcije (osobe ženskog pola čije su majke imale urinarne infekcije, kao i one osobe koje su u dečjoj dobi bile sklone infekcijama češće imaju urinarne infekcije), menopauza i nedostatak estrogena, pridružene hronične bolesti (šećerna bolest).
U letnjim mesecima, učestalost urinarnih infekcija je još veća. Tome doprinosi kupanje u hladnim bazenima, rekama, jezerima i moru u ne baš idealnim higijenskim uslovima.
Takođe, sedenje u mokrim kupaćim kostimima povećava rizik od nastanka urinarne infekcije, posebno kod osetljivih osoba. Leti se veća količina tečnosti gubi znojenjem, što može dovesti do smanjene diureze (mokrenja).
U ovim okolnostima mokraćni putevi se slabo ispiraju čime se značajno povećava rizik za ulazak i zadržavanje bakterijau urinarnom traktu.
Šta kada se pojave simptomi urinarne infekcije?
Kada se pojave simptomi infekcije, treba dati urin na analizu. Posebno treba naglasiti da se za laboratorijsku analizu uzima srednji mlaz prve jutarnje mokraće, nakon odgovarajuće higijene perinealne regije.
Do odnošenja uzorka u laboratoriju, urin se čuva u frižideru. Na osnovu ove analize, lekar će proceniti da li i koji antibiotik je neophodno primeniti.
Blage, nekomplikovane infekcije se mogu lečiti D manozom, Lactobacillus spp,biljnim preparatima( čaj od brusnice 30%,urobitrat čaj )
Prevencija infekcija podrazumeva sledeće:
unošenje dovoljne količine tečnosti u toku dana,
ne odlagati odlazak u toalet, kao i mokrenje pre i nakon seksualnog odnosa,
nakon obavljanja higijenskih potreba pravilna upotreba toalet papira (od nepred ka nazad).
Recidiv urinarnih infekcija
U slučaju recidivantnih infekcija, recidiv se može sprečiti (ili se makar učestalost infekcije može smanjiti) antibiotskom profilaksom koja se može sprovesti upotrebim malih doza antibiotika kontinuirano ili u jednoj dozi nakon seksualnog odnosa, hormonskom lokalnom supstitucijom,imunoprofilaksom, probioticima (Lactobacillus spp).
Konačnu odluku o vrsti profilakse mora doneti lekar koji sagledava sve aspekte potencijalnih rizika i benefita za svakog pacijenta.
Šta ako osoba ima u urinu bakterije, a nema simptoma?
Ukoliko rutinska analiza urina ( u okviru sistematskog pregleda i sl.) dokaže prisustvo bakterija a da osoba pri tom nema simptoma, (asimptomatska bakteriurija),takvu bakteriuriju kako navodi dr Bošković, ne treba lečiti osim ako se ne radi o:
trudnicama( terapija 3 do 5 dana),
planiranoj urološkoj intervenciji,
promeni katetra,
neregulisanoj šećernoj bolesti.
Nakon završene terapije, potrebno je uraditi kontrolnu urinokulturu o čemu se pacijent dogovara sa svojim lekarom.
