Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da je prekomeran unos soli štetan za srce i krvne sudove.
Međutim, nova istraživanja pokazuju da preterana konzumacija soli može imati mnogo šire posledice. Osim što povećava rizik od visokog krvnog pritiska, sada se povezuje i sa depresijom, anksioznošću, demencijom, pa čak i gubitkom sluha, piše Daily Mail.
Naučni savetodavni odbor za ishranu u Velikoj Britaniji još od 2003. godine preporučuje da odrasli dnevno ne unose više od šest grama soli, što odgovara jednoj kašičici, prenosi Index.hr.
Ipak, prema podacima British Heart Foundationa, većina odraslih unosi oko 8,4 grama soli dnevno, što je 40 odsto više od preporučene količine.
Glavni problem nije so koju sami dodajemo hrani, već ona skrivena u prerađenim namirnicama. Čak tri četvrtine ukupnog unosa soli dolazi iz proizvoda kao što su hleb, žitarice, gotova jela i suhomesnati proizvodi, pa ju je teško izbeći čak i kada pazimo na ishranu.
So i mentalno zdravlje
Novi podaci jasno ukazuju na vezu između viška soli i mentalnog zdravlja. Profesor Metju Bejli, direktor Centra za kardiovaskularne nauke na Univerzitetu u Edinburgu, ističe da brojne studije povezuju visok unos soli ne samo s bolestima srca, već i s depresijom, anksioznošću i demencijom.
Velika analiza podataka iz UK Biobanke, sprovedena na više od 270 hiljada ljudi, pokazala je da su osobe koje „ponekad“ dodaju so u hranu imale 20 odsto veći rizik od depresije. Oni koji su priznali da „uvek“ dosoljavaju obroke imali su čak 45 odsto veći rizik.
Istraživanje u Kini, sprovedeno na gotovo 440 hiljada ljudi, dalo je slične rezultate — povećan rizik od depresije i anksioznosti kod onih koji redovno dosoljavaju hranu.
Šta se dešava u mozgu?
Jedna teorija kaže da previše soli podstiče proizvodnju upalnog proteina IL-17A. Taj protein ne samo da podiže krvni pritisak, već može uticati i na hemijsku ravnotežu u mozgu, što negativno utiče na raspoloženje.
Studije na miševima pokazale su da ishrana bogata solju povećava nivo tog proteina u mozgu i dovodi do znakova stresa i depresivnog ponašanja. Naučnici se nadaju da će uskoro sprovesti slična istraživanja i na ljudima.
Rizik od demencije i gubitka sluha
Nekoliko novih studija upozorava i na povećan rizik od demencije kod ljudi koji redovno dosoljavaju obroke. Jedna studija navodi porast rizika od 19 odsto, dok druga pokazuje rast i do 73 odsto.
Visok krvni pritisak, koji je često posledica prevelikog unosa soli, poznat je kao važan faktor u razvoju vaskularne demencije.
Osim toga, so može negativno uticati i na sluh.
Istraživanje u Južnoj Koreji pokazalo je da ljudi koji stalno dodaju so u hranu imaju 23 odsto veći rizik od gubitka sluha, verovatno zbog poremećaja u ravnoteži tečnosti u unutrašnjem uhu.
Kako smanjiti unos soli?
Izbegavanje soli može biti teško, čak i za stručnjake. Profesor Bejli priznaje da nikada ne soli hranu, ali testovi su pokazali da i dalje unosi oko osam grama soli dnevno. To pokazuje koliko je zahtevno ostati unutar preporuka.
Prema British Heart Foundationu, neke od najslanijih namirnica su prerađeno meso, hleb, pica, gotovi sosevi, konzervirano povrće, suhomesnati proizvodi i keksi.
Stručnjaci savetuju da se smanji unos gotove hrane, da se pažljivo čitaju deklaracije i biraju proizvodi sa manjim sadržajem soli.
