Sombor.info

Sardele su veoma zdrava namirnica, a reč je o ribi iz porodice haringi (Clupeidae).

Ova nutritivno bogata riba prepuna je belančevina, a tu su i omega 3-kiseline koje uravnotežuju holesterol u krvi i deluju protivupalno kao i vitamini B grupe, koji se takođe u sardelama nalaze u velikim količinama, naročito vitamin B12, navodi Tportal.

Sardela je odličan izvor vitamina D i kalcijuma, a u značajnoj količini sadrži i fosfor, gvožđe, selen, magnezijum i jod.

Budući da se sardela hrani planktonom i nalazi se na dnu prehrambenog lanca u moru, stručnjaci ističu kako se zbog toga u sardelama, za razliku od nekih drugih vrsta ribe, ne nakupljaju teški metali poput žive.

Zbog toga je preporuka da se ova riba što češće konzumira, a njezina je prednost je i u tome što se brzo i jednostavno priprema, a cenovno je prihvatljiva.

Pečene ili konzervirane sardele i slani fileti odlično se slažu s npr. povrćem u salatama, ali i s krompirom i testeninom, piše tportal.

"...I, na kraju, ćale, još uvek musav".

Psihijatar dr Vladimir Đurić redovno na mrežama deli svoja zapažanja iz svakodnevice koja nas nateraju da se zamislimo. Takav je i njegov tekst o jednoj naizgled potpuno usputnoj sceni na koju je naleteo putujući na letovanje. Posmatrao je četiri potpuno različita para iz Srbije dok čekaju trajekt, a njegova zapažanja i zaključci mogli bi se uzeti kao svojevrsna dijagnoza savremene Srbije. Uz bonus recept za istinsku sreću.

Tekst objavljen na njegovoj Facebook stranici prenosimo vam u celini.

„Vozio sam celu noć… To prosto obožavam… Srećan i iscrpljen stižem ujutru u luku odakle polazi trajekt na Ostrvo o kome maštam nekoliko poslednjih godina…

Na parkingu ispred su četiri automobila iz Srbije i nekolicina sa tablicama iz cele Evrope…

Srpski su redom… Jedan raspali punto… Dva stara polovnjaka, neuništive dizel mrcine… I jedan napucani bmw, dvosed…

Posmatram zemljake…

U Puntu četvoročlana porodica. Auto legao do zemlje, buljuk stvari po sedištima, mandarine, toalet papir, termosi, šerpe, čarape i majice… Svi umusavljeni od kiflica sa džemom koje besomučno jedu ispred kola. Majka briše sinu usta krpom (onom kariranom crvenom što je svi imamo u kući). Otac i ćerka će ipak još neko vreme imati brkove od šećera u prahu... Srećni… I tako normalni.

U Meganu par, tridesetak godina. Uljudni, lepo obučeni, SAT revija na suvozačevom sedištu otvorena na putopis dovde…Vozili i stigli na vreme po Alviroviću. Frapei u rukama. Bezlični… Ni ne znaš šta da pomisliš o njima. Profesionalci.

U Oktaviji par intelektualaca i ćerkica… On mršav, obrijan, sa naočarima... U košulji kakvu ja nosim na posao. Ona u haljni sa cvećem, s kovrdžavom kosom i naočarima za sunce. Macka ćerkicu kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 50. Ne jedu i ne piju ništa. Takođe, ne znaju srpski. Hladni i pristojni…

Poslednji par u bembari, tablice četvorocifrene - simetrične… On 50-ak godina, sed, visok, sa onim „može mi se“ stavom, torbicom podpazuhovačom (u kojoj od 1992. nikad nije bilo manje od 3000 maraka, sada eura), deluje kao lokalni nakupac ili vasnik hladnjače ili mali privatnik iz nekog manjeg grada… Bogat i ostvaren. Uspešan po svim današnjim merilima. Ona je mlađa, recimo, desetak godina, gojazna, našminkana, sa zlatom oko vrata i na ruci… Jednom zgodna, udata na brzinu, kad je eto slučajno zatrudnela… Možda grešim, ali nekako bi mogli definisati Antipatičnost po njima…

Pošto sam stigao dosta ranije, trajekt stoji vezan na pristaništu, ali kućica gde se prodaju karte je i dalje zatvorena. S obzirom da pristiže još automobila polako postaje jasno da će biti poprilična gužva i da će možda neko morati da ostane da čeka sledeći (koji kreće tek popodne).

Tenzija polako raste.

Dok ja jedem svoju pitu s višnjama, razmišljam o onome što je Andrić govorio kako ćeš čoveka najbolje proceniti ako ga posmatraš kako se ponaša kada se deli nešto besplatno…

Karte svakako nisu besplatne, ali 15 minuta pred polazak, počinje da se formira red ispred kućice i tek tada polako dolazi ležerni Grk sa onim ostrvskim šarmom „sad ćemo i sve ćemo i lako ćemo, zašto žuriti kad ste već u raju, opušteno…malaka!“…

Primećujem jednu fascinantnu činjenicu: u redu prva četiri mesta zauzeli Srbi. I to tačno po opadajućoj vrednosti njihovih automobila - od najskupljeg ka najjeftinijem. Kao da su poređani po „Životnom Uspehu“…

Nalakćen na pult od kućice i sa glavom u istoj, ponosni privatnik iz bembare zbija šale na račun svog neznanja engleskog, tipa „koj će mi… sad ću ga obrlatim za popust“… Inženjer iz oktavije mu poluzgrožen pomaže da se sporazume sa radnikom i da bi mu dao potrebne podatke, da ne piše na papirnoj maramici broj tablica… Potom profesionalci… I, na kraju, ćale, još uvek musav…

Ljudi iz ostalih zemalja tek tada polako staju u red, nenaviknuti na otimanje…

Razmišljam…

Koliko je tužno što smo svi naviknuti da se dovijamo, stojimo po redovima i molimo za svakave normalne stvari…

Kako je lako biti dostojanstven u fer uslovima, uz pravdu i sitem, a koliki je to izazov kod nas… I koliko se divim ljudima koji su zadržali Civilizovanost, Manire i Dostojanstvo… Poštenje i Obraz, uprkos svemu… A pogotovo uprkos neispativnosti istih…Makar kratkoročno, usko i blisko gledano.

I mislim se…

Šta je danas potrebno za uspeh kod nas?

Talenat… Rad… Obrazovanje… Karakter… Jezici… Pristojnost… Ili je dovoljno samo da se PRVI nalaktimo na pult, da budemo lukavi i proračunati, seljački inteligentni, da pitamo, da nas ne bude sramota da se izborimo za sebe, da nas ne interesuju drugi i kako će oni… Da ne pametujemo, već završavamo.

I razmišljam kako je privatnik tako možda prvi i stao u red kad se kralo, kad se švrcovalo, kad se potplaćivalo, dezertiralo i učlanjivalo. Lukav i prepreden, neopterećen čašću, principima, vaspitanjem i moralom, već samo brutalno motivisan kompleksima, pohlepom i zavišću…

I još tada uspeo da uđe na Trajekt Imućnosti, koji danas tako lako plovi i vozi bilo gde, gde god On poželi, i svaka mu se luka raduje i oberučke ga prihvata…

Ko je tu u pravu, pitam se?

Da li je u sistemu okrenutom naglavačke inteligentno biti normalan, neokrenut, ukoliko se slažemo da je inteligencija sposobnost prilagođavanja i da su Neprilagođeni evolutivno osuđeni na propast od vajkada…

Ili je potrebno odreći se onoga „kako smo mislili da treba“ i kako smo vaspitani da bi skočila vrednost naših automobila…

Ne znam…

Ja volim svoj auto. Nikad me nije izdao. Znam ga u dušu… Zna i on mene. Znam da nije proklet i da će me iako ja nekad pogrešim, zamislim se i zaletim, on sam vratiti na put, iščupati sa litice, izbeći bankinu, da ću imati sreće, da će verovatnoća da baš tad neko ne naiđe iz suprotnog pravca biti na mojoj strani… I da ću se ja brzo vratiti na pravi put.

Zagledan, stojim sa Musavim…

Vraća me u realnost tako što me nudi kiflicama. Ćaskamo i upoređujemo kulinarske sposobnosti naših majki…

Naravno, ulazimo svi na trajekt… Grci su nas ležerno spakovali sve i rastajemo se po izlasku…

Nažalost ne vraćamo se istim…

Ali već mogu da vidim…

Privatnika belog, podjednako antipatičnog i nervoznog, na telefonu, kako se 6. dana mora vratiti do prodavnice jer se promenio poreski inspektor, a ovaj novi „ne razume“ njegov način vođenja knjiga… Moraće to „lično“ da sredi.

Kako su intelektualci nasmejani, druželjubivi i opušteni, igraju se sa ćerkicom, olakšani za Godinu Dana akumuliranih frustracija, poniženja, besmisla, izazova i uzaludnosti… Podsećeni na suštinu i prave vrednosti, na Njih troje… I to zajedničko skakanje po talasima u plićaku…

Profesionalci i dalje isti… Sa opranim autom, ni presrećni, ni pretužni, bilo im je ok, uravonoteženi, baš onakvi kakvi su i došli…

A porodica sa zapakovanim girosima, grčkim salatama, kanticama maslinovog ulja, alvom i maslinama, dve bicikle iz Džamba, testira nosivost punta… Srećni… Kao što bi bili i na Adi Ciganliji."

Izvor: nova.rs

U potrazi ste za novim zaposlenjem? Ako ste već bili na jednom ili više razgovora za posao, onda zasigurno znate da na njima mnogo potencijalnih poslodavaca redovno postavlja ista pitanja. Ipak, uprkos toj činjenici, mnogo ljudi se na takvim razgovorima pojave nepripremljeni, odnosno bez unapred smišljenih odgovora. Važno je znati da ćete se, ako se na njih pripremite i smislite dobar odgovor, smestiti korak ispred ostalih kandidata koji se sa vama takmiče za isti posao.

Predstavljamo 10 pitanja koja se najčešće postavljaju budućim zaposlenima, piše portal Lediesin.ba, prenosi eKapija.

Možete li reći nešto o sebi?

Gotovo svaki intervju za posao započinje ovim pitanjem. Ono na što treba da mislite jeste da odgovor treba da bude zanimljiv i kratak, ali i pun poslovno korisnih informacija. Ukratko pojasnite vaše obrazovno i poslovno iskustvo u nekoliko rečenica. Spomenite sve osnovne informacije koje su relevantne za posao za koji konkurišete jer ćete tako pokazati poslodavcu vaš entuzijazam za određeno zanimanje. Sve ostale, za ovaj razgovor nepotrebne informacije poput na primer o vašem zdravstvenom ili ljubavnom životu, nemojte spominjati prilikom prvog susreta.

Smatrate li se uspešnom osobom?

Tačan odgovor na ovo pitanje jeste uvek "da". S ovim odgovorom ćete svakako pokazati svoje samopouzdanje i svest o sopstvenim kvalitetama. Međutim, nikada nemojte u razgovoru za posao pružiti odgovor od jedne reči, već konkretno u ovom odgovoru odmah i navedite razloge i obrazložite zašto se smatrate uspešnim. Na primer, možete reći kako ste ranije postavili određene ciljeve u životu i da ste većinu njih već ispunili. Napomenite kako ipak niste dosegnuli vrhunac uspeha i pojasnite zašto bi vas ovo novo poslovno mesto približilo tome.

Volite li timski rad?

S ovim pitanjem uvek treba biti oprezan, a odgovor se uvek tiče pozicije za koju konkurišete. Važno je stoga pokazati kako bez problema možete odlično funkcioniisati u grupnim poslovima, komunicirati i sarađivati s drugima i pritom zajednički ostvariti odlične rezultate. Međutim, važno je pritom dati poslodavcu do znanja da cenite mogućnost da svoje veštine i znanja podelite s drugima, ali da bi rezultat bio jednako dobar i da samostalno obavljate zadatak. Kako biste pružili tačan odgovor, savetujemo da kažete kako uživate u timskom radu, ali da se ne bojite sami preuzeti odgovornost za pojedine radnje. Bilo bi dobro kada biste mogli navesti neke primjere iz prijašnjeg radnog iskustva koji bi pokazali koliko ste u oba načina rada bili uspješni.

Možete li nabrojati neke vaše mane i vrline?

Teško je na intervjuu u kojemu se morate predstaviti u najboljem izdanju govoriti o svojim manama. Stoga je umerenost u ovom slučaju najbolja osobina. Naime, nemojte nikako reći "često se uzrujam ako nešto ne napravim onako kako sam planirao", već radije malo izokrenite konstrukciju rečenice te recite "često se borim s perfekcionizmom, ali učim kako da prihvatim konstruktivnu kritiku". Kada govorite o vrlinama, svakako spomenite onu kojom se ponosite, a koja je blisko povezana s radnim mestom. Svakako navedite primer iz ranijeg radnog iskustva kada je ta vrlina uticala pozitivno na neke vaše poslovne odluke i uspehe.

Kako ste se slagali s prethodnim poslodavcem?

Kod ovog odgovora je najvažnije zapamtiti da bude pozitivan. Nikako se nemojte žaliti na bivšeg poslodavca, čak i ako se doista niste dobro slagali. Ako ste imali neke probleme, radije se prilikom odgovaranja usresredite na to da spomenete što ste vi u takvoj situaciji učinili kako biste problem rešili.

Snalazite li se dobro u stresnim situacijama?

Svakako recite kako stresne situacije rešavate na kreativan način. Na primer, možete reći kako prilikom uzrujavanja odvojite od kolega na pet minuta i rešavate sudoku ili ukrštenicu te se tako umirite. Savršeno je prihvatljivo reći kako se jednostavno i dobro nosite sa stresom i navedite primer kojim ćete to i podupreti. Nikako nemojte reći da se ne snalazite dobro u stresnim situacijama, čak i ako je to uistinu tako.

Čime ste se bavili dok ste bili nezaposleni?

Ljudi koji traže posao su itekako dobro svesni da ne živimo u vremenu kada je jednostavno pronaći posao pa stoga često ni ne smišljaju šta odgovoriti na pitanje o tome kako su proveli vreme dok nisu radili, a to je upravo ono što poslodavce zanima. Ako odgovorite da ste se izležavali kod kuće i gledali televizor, verovatno time nećete ostaviti dobar utisak na poslodavca. Oni traže marljive i snalažljive zaposlene pa je bitno da se tako i predstavite ako želite novi posao. Ako ste slobodno vreme provodili kod kuće brinući se o vaspitanju dece, onda se usredotočite na to da istaknete osobine koje ste stekli kao domaćica, a koje možete primeniti u novoj radnoj poziciji.

Koliku platu očekujete?

Ovo je najčešće vrlo "škakljivo" pitanje koje se budući zaposleni često boje da postave poslodavcu, ali i poslodavac budućem zaposlenom. Pitanju možete pristupiti na dva načina. Jedan od njih je da "zaobiđete" pitanje i kažete nešto u smislu kako umesto da razgovarate o plati, više želite raspraviti o tome šta se sve od vas očekuje na radnom mestu pa tek onda u skladu s tim možete govoriti o konkretnim iznosima. Osim toga, možete odgovoriti i kako smatrate da bi neko s vašim iskustvom i obrazovanjem trebalo da dobije tome primerenu platu. Naravno, pre samog razgovora za posao, raspitajte se koliki je realan iznos prosečne plate za radno mesto. Takođe dodajte kako ste voljni po tom pitanju biti fleksibilni i raspraviti o detaljima ako vam se ponudi radno mesto.

Šta je vaš posao iz snova?

Alternativa ovom pitanju glasi "šta tražite i očekujete u ovom poslu?". Ovde u principu treba da pojasnite kako je reč o poslu za koji se prijavljujete, ali bez izravnog spominjanja tog zanimanja. Na primer, ako se prijavljujete za poziciju menadžera u ekološki osvešćenoj kompaniji, onda biste mogli reći kako vam je san raditi poslove koji doprinose očuvanju životne sredine.

Imate li kakvo pitanje?

Velika greška koju možete napraviti jeste da odgovorite s "ne" na ovo uobičajeno pitanje na kraju gotovo svakoga intervjua za posao. Poslodavci bi negativni odgovor mogli povezati s nedostatkom interesa za radnju poziciju na koju se natičete. Pre samog intervjua, razmislite o nekim opštim pitanjima o poslu i kompaniji koje biste mogli postaviti ako se to od vas bude tražilo. Važno je stoga da s pažnjom tokom intervjua slušate što sve poslodavac govori, kako ne biste postavili neko pitanje na koje vam je on već dao odgovor.

Na osnovu izveštaja o ispitivanju površinske vode i stručnog mišlјenja Zavoda za javno zdravlјe Sombor, utvrđeno je da voda na kupalištu Korlatoš u Bezdanu nije zdravstveno ispravna za kupanje zbog mikrobiološke neispravnosti.

Ispitivanjem je utvrđeno da voda ne ispunjava uslove iz Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda i Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, te je na osnovu ovoga sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo doneo rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš.

Zabrana kupanja traje dok se ne utvrdi da voda odgovara svim propisanim uslovima.

Rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš možete da pogledate na sledećem linku: Rešenje o zabrani upotrebe vode za kupanje na kupalištu Korlatoš (13.07.2022.)

Četvrti Somborski filmski festival počeo je u utorak uveče uručenjem nagrade "Specijalni Ernest" glumcu Svetozaru Cvetkoviću i prikazivanjem filma "Strahinja Banović". 

Na svečanosti u Atrijumu gradske kuće u Somboru, Cvetković je rekao da je bio prilično u šoku kad su mu javili da je dobitnik nagrade Somborskog filmskog festivala "za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima".

"Najlepše u ovom poslu je kad vam dođu vesti kojima se uopšte niste nadali i čini vam se da zapravo ne poznajete te ljude koji su se odlučili da vam daju jednu takvu nagradu i onda to tako godi sujeti", rekao je Cvetković.

Nagradu "Specijalni Ernest" Cvetkoviću je uručio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Pored "Strahinje Banovića" reditelja Stefana Arsenijevića, koji je u takmičarskoj selekciji, prvog dana festivala prikazani su i filmovi "Pucnji u Marseju" Gordana Matića i "Prolećna pesma" Natalije Avramović.

Povodom selekcije "Panorama kratkih austrijskih filmova", specijalni gost festivala bio je direktor Austrijskog kulturnog foruma Adrijan Fajks koji je pozvao publiku da isprati bogat ovogodišnji program.

Prvog dana festivala otvorena je izložba "Vek i po srpske glume" u saradnji sa u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti iz Beograda, koja kroz dokumente, fotografije, video i audio materijale podseća na istorijski razvoj srpske dramske škole.

Somborski filmski festival traje do 15. jula, a ulaz na sve programe je slobodan.

Izvor: RTV

Obaveštavamo građane da će u četvrtak 14.07.2022. godine preduzeće „ORIS“ doo u saradnji sa „Ciklonizacija“ AD izvšiti kombinovani tretman odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlјe u gradu Somboru.

Tretman iz vazduha će se vršiti po rubnim delovima grada u predvečernjim časovima, aktivne materije su lambdacihalotrin i deltametrin. Preparati su štetni za pčele te je potrebno da se košnice zatvore ili izmeste najmanje 5 km od mesta tretiranja.

Deveti po redu Međunarodni turnir u rukometu na pesku “Beach Handball Tournament Apatin 2022” biće održan 16. i 17. jula na novoj lokaciji, jezero “Arka” (bivša “Zelena glava”). Na turniru će nastupiti do petnaest seniorskih ekipa u muškoj i ženskoj konkurenciji, a ove godine će se takmičiti i mlađe kategorije. Svoj dolazak su potvrile seniorske ekipe iz Novog Sada, Beograda, Slavonskog Broda, kao i brojni timovi iz okruženja.

Početak turnira je zakazan za 10 časova, a prvog dana će biti igrani mečevi razigravanja dok je nedelјa, 17. jul rezervisana za polufinala i finala. Ulaz za gledaoce je besplatan.

U subotu, 16. jula na istom mestu će biti održano međunarodno takmičenje u kuvanju paprikaša od divlјači.

Izvor: Radio Dunav

Koja žena ne sanja o lepoj, zdravoj, sjajnoj i privlačnoj kosi? Ipak često zaboravimo da obratimo pažnju na to da izgled kose može da bude upozorenje na neke zdravstvene probleme.

Jureći dobru frizuru ili privlačnu boju kose ne obraćamo pažnju na neke propratne signale koje kosa može da nam pošalje i koji svakako mogu da budu alarm da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Nije naravno uvek slučaj da kosa bude slika i prilika našeg zdravstvenog stanja. Naravno da će kosa ako se često izlaže toploti ili farbanju nužno postati suva, tanka i lomljiva. Tako da previše tretiranja kose raznim preparatima može da dovede do mehaničkog oštećenja same vlasi i da to naravno ne bude nikakav signal da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Šta pati u samoj vlasi kose?

Struktura kose nije ujednačena. Kosa je sastavni deo našeg organizma. Ona svojim korenom ulazi duboko u sam sloj dermisa a tu se nalazi i folikul dlake(praznina odnosno čašica u kojoj se dlaka rađa). U samom folikulu dlake nalaze se ćelije koje se dele i formiraju strukturu od posebnog proteina koji se zove keratin i on čini 78% kose.

Sam keratin je tvorevina organizma, kao što je naravno i kosa slika i prilika stanja čovekovog tela. Prema tome, ako nešto nije u redu sa zdravljem – kosa će dati znak. Potrebno je samo da znate da prepoznate.

Tri sloja kose-slika tela iznutra

Vlas kose ima tri sloja, ta tri sloja su svakako mogući pokazatelji nekih zdravstvenih problema u ljudskom telu.

Unutrašnji sloj dlake je tzv. medulla

Ovde ulaze hranljivi sastojci iz organizma, pa samim tim ako je kosa suva, brzo puca i deluje nezdravo bez obzira na sav trud koji se oko kose napravi. Postoji mogućnost da ishrana nije adekvatna i da vam nedostaju kako vitamini tako i minerali u ishrani.

Srednji sloj tzv. korteks

Ovaj sloj zauzima 90% ukupne debljine dlake, bogat je proteinima i tu se nalazi i melanin tj. pigment koji je odgovoran za boju same kose. Ako kosa nema sjaj i punoću onda je to slika i prilika nedostatka vitamina u ishrani.

Treći sloj je spoljna školjka odnosno kutikula

Kutikula pokriva kosu poput ploče. Ako je kosa elastična, glatka i sjajna onda je količina vode u kutikuli a samim tim i u organizmu dovoljna. Ako kosa nije takva onda je to jasan znak da postoji nedostatak vode u organizmu tj. dehidratacija.

Pored ova tri sloja kose koji nagoveštavaju i ukazuju na probleme sa organizmom veoma je važan i sebum. Sebum je bukvalno rečeno masnoća koju izlučuje naše telo.

Naravno da je jako važno da se sebum pravilno luči u organizmu. Ako je kosa zdrava onda je i količina sebuma u njoj na normalnom nivou. Ako je kosa sa druge strane jako masna i teško je održavate onda vaš organizam izbacuje previše masti,  pa se i sebum u samoj kosi gomila, a reflektuje se kroz masnu kosu koju je teško održati čistom i urednom.

Mnogo je bolesti i same kose kao što je, na primer, saboreja odnosno hronično zapaljenje kože glave. Ipak jako dobra i važna vest je da saboreju rešava šampon. Kozmetologija i dermatologija su napredovale i napreduju svakoga dana tako da je bogat i šarenolik izbor koji nam se nudi kroz razne šampone, pakovanja… Kosa se može uspešno izlečiti ako se nadje prava formula i ako se tome posvetite.

Naravno, nas sada više intresuju konkretne organske bolesti na koje može da nas upozori zdravstveno stanje kose.

Koje to organske bolesti i stanja kvare strukturu kose?

Šta to može da se dešava u telu, da vam ne stvara tegobe i probleme, a da opet “tinja” u vama? Postoje stanja i bolesti koje možete u prvoj fazi prepoznati po kvalitetu i stanju kose.

Anemija – nedostatak gvožđa

Anemija, malaksalost i pospanost su slika i prilika nedostatka gvožđa. Ipak, nije u svakom slučaju takva klinička slika. Nekada se neostatak gvožđa u organizmu pokaže tek nakon vađenja krvi. Ovde kosa može da bude jedan od jasnih pokazatelja da nešto nije u redu.

Ako je kosa suva, krta i lomljiva onda ne bi bilo loše da prekontrolišete  svoju krvnu sliku, i to posebno količinu gvožđa. Razne dijete, ekstremno i naglo mršavljenje može dovesti do kompletnog narušavanja dobre krvne slike, a samim tim i do loše kose kojoj takođe nedostaje gvožđe. Uz to telesnu anemiju prati i pojačano opadanje kose.

Dijabetes

Dijabetes je današnja savremena bolest i praktično je svaki treći čovek ima. Kosa može dati jasan znak da možda nije baš sve u najboljem redu kada je u pitanju regulacija nivoa šećera u krvi. Kod dijabetesa i insulinske rezistencije se javlja problem sa cirkulacijom i dotokom krvi u koren dlake. Tako da opadanje kose, a često i veoma slab ili nikakav rast kose može biti slika i prilika dijabetesa.

Hronični stres

Svi smo mi pod stresom i nije to nikakav nov podatak. Koliko god se mi sami trudili da budemo smireni i pribrani, uvek se nađe neko ili nešto da nam pomeri tlo pod nogama. Stres je prisutan i ne može se pobeći od toga.

Ali ako ste konstantno pod stresom i ako ne znate kako sa njim da se izborite onda ćeš definitivno imati problem sa opadanjem kose. Kod hroničnog stresa javlja se opadanje kose na pečate (alopecija) ili dolazi do proređivanja kose.

Loša i neuredna ishrana

Kosa se hrani mineralima i vitaminima iz tela. Upravo zato ako dođe do poremećaja u ishrani i ako ne unosite dovoljno hranljivih materija, kosa će patiti i neće izgledati ni zdravo ni lepo ni negovano. Ako  telo pati za nekim vitaminom iz hrane onda će kosa biti tanka, delovaće iskrzano, a nije isključeno ni da pojačano opada.

Upravo zato ekstremne dijete i naglo mršavljenje pogađaju kosu i biće potrebno jako puno vremena da vrati stari sjaj.

Infekcije

Razne infekcije koje nastaju u telu, kao što su bakterijske ili gljivične, koje daju spore simptome mogu se prvo primetiti na kosi. Usled infekcija dolazi do opadanja kose, kosa je krta i izgleda istrošeno.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti koje su poznate kao veoma podmukle i koje se jako kasno ispoljavaju kroz svoje jasne simptome mogu da se pokažu u prvom talasu na primeru kose. Jedna takva bolest koja dovodi do oštećenja kose i opadanja kose je i lupus. Pored lupusa mnogo drugih bolesti iz spektra autoimunih bolesti mogu da svoje prve znake pokažu kroz opadanje kose.

Odgovor na pitanje koje je u naslovu je jasan, kosa svakako može da ukaže na mnoge zdravstvene probleme. Zato vodite računa o svom zdravlju, naravno i o svojoj kosi. Obratite pažnju na promene i na signale koje vam kosa šalje, mogu vam biti od velike koristi.

Lujza Hej:
“Poremećaj: vitiligo.
Uzrok: nepripadanje. Osoba ima osećaj da se nalazi izvan svih i svega.”

To bi, ukratko, mogla biti jedna od definicija vitiliga.

Sa vitiligom niste sigurni ni u šta.

Niste sigurni zašto je došao, ne znate da li će se proširiti, ne znate kako da ga se rešite.

Ono što zasigurno znate je da okolina ne razume vitiligo. Primećujete poglede, primećujete neznanje… A iz neznanja se rađaju teorije.

Da li je vitiligo prenosiv? Da li je opasan? Da nije šuga? Zašto imaju fleke, kakva je to bolest?

Lakše je stvoriti teoriju, nego se informisati.

Lakše je povrediti čoveka, nego ga lepo pitati. Zašto bismo pitali, kada možemo sami smisliti odgovor?

Vitiligo je poremećaj prilikom koga dolazi do pojave belih fleka po telu. Razlikuje se po tipovima, a uzrok je još uvek nepoznat. Nije prenosiv, nije zarazna bolest, samo gubitak pigmenta. Ne boli. Po MKB (međunarodna klasifikacija bolesti) šifra dijagnoze vitiliga je L80. Često se naziva stanjem, a ne bolešću.

Dešava se da je povezan sa drugim autoimunim poremećajima. Svetski dan osoba sa vitiligom obeležava se svakog 25, juna, u čast uspomene na Michael Jacksona, jednog od najpoznatijih ljudi sa vitiligom.

Nauka napreduje, ali nedovoljno u slučaju vitiliga, jednostavno nije interesantan. Nije isplativ za farmaceutske kuće, jer sa njim živi jednocifren procenat ljudi. Posebnih ljudi.

Ljudi koji su emotivniji od drugih, zato su ga i dobili.

Ljudi koji su u vašem okruženju i svakodnevno se nadaju da, kada izađu iz kuće, neće sresti poglede i komentare.

To im ne treba! Treba im razumevanje i podrška. Treba im da ih prihvatite takvima kakvi jesu, da ih ne zagledate.

Najviše od svega im treba da im nikada ne kažete :”Ma, to ti nije ništa strašno, ali je neizlečivo.”

To ionako slušaju svaki dan, što je najgore, često i od najstručnijih ljudi. A ništa nije neizlečivo. Neizlečivo ne postoji!

Sama sam svedok tome i poznajem mnogo ljudi koji su pobedili to “neizlečivo”. Do tog momenta borite se sa njima, pružite im ruku, ne gurajte ih. Roditeljima dece sa vitiligom nemojte govoriti da se ne nerviraju što će im dete biti šareno, jer postoje mnogo teže bolesti.

Verujte, njima je vitiligo već dovoljno težak. Pogledi bole. Bolelo je i mene dok sam bila jedan od tih roditelja.

Moj sin danas nema vitiligo, mi smo se izborili. Za sve one koji se još uvek bore… Olakšajte im tako što ćete svoju okolinu naučiti da razume.

I da prihvati. Da voli, kao što se mogu voleti i ljudi bez fleka. Jedna flekica manje ili više, srce je isto.

Četvrti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 15. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

Ovogodišnjim sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka“, kako se u najavnom saopštenju napominje, Festival podseća i jasno usmerava ka delu i opusu značajnog pionira filma na ovim prostorima. Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Dobitnik nagrade “Specijalni Ernest” Somborskog filmskog festivala za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima je Svetozar Cvetković, a priznanje će mu biti uručeno na svečanosti otvaranja.

- Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pioniru jugoslovenskog filma, po kojem sve nagrade nose ime - rekla je direktorica Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

Po rečima selektora Dejana Dabića ove godine se kao jedna od vodećih tema nameće tretiranje mita.

- Jednima mit služi kao inspiracija, kao u nagrađivanom filmu koji otvara festival “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića (gde afrički migranti zauzimaju mesta junaka iz srpske epske poezije), drugi pokušavaju da svoje srednjovekovne junake približe mitu, za koji su oni, sticajem okolnosti ostali anonimni, kao u debitantskom filmu Gorana Nikolića “Heroji” iz Selekcije filmova mladih autora, a ima i takvih filmova koji se razračunavaju sa savremenim ili bolje reći, mitovima iz bliske prošlosti, kao u hrvatskom filmu “A bili smo vam dobri” višestruko nagrađivanog reditelja Branka Šmita, o ratnim veteranima koji se ne mire sa sadašnjicom, izneverenim očekivanjima i korupcijom - navodi Dabić.

Posetioci će moći da pogledaju ova, ali i druga ostvarenja koja su svrstana u pet selekcija: Glavni program, Kad bi Sombor bio Holivud, Panorama austrijskog filma, Selekcija filmova mladih autora i Filmski matine za decu, a u okviru pratećeg programa će biti održavane promocije knjiga i koncerti.

Prva projekcija na Festivalu zakazana je za 11.jul, kada će u okviru predfestivalskog programa biti prikazan film “Leto kada sam naučila da letim”, reditelja Raše Andrića.

Festival zvanično počinje 12. jula filmom “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića koji će biti prikazan u Atrijumu Gradske kuće. Tokom prvog dana posetioci će moći da pogledaju i izbor kratkih austrijskih filmova koji su prikazani na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima, a zatim ih očekuje projekcija filma “Pucnji u Marseju” Gordana Matića.

- Kao što je Ernest Bošnjak umeo da kombinuje različite vidove umetnosti - od plesa do filma, nadamo se da smo i mi uspeli da iskombinujemo zanimljiv i intrigantan festivalski program dugometražnih i kratkometražnih, igranih i dokumentarnih filmova za sve one koji se osećaju kao duhovni potomci velikog Ernesta Bošnjaka - poručio je budućim posetiocima selektor Dejan Dabić.

Izvor: blic.rs