Sombor.info

Dr Debora Li, ginekolog, kaže da od sto ljudi kod kojih je dijagnostikovan kancer, njih 38 će patiti od umerenog do jakog bola u nekom trenutku svoje bolesti.

- Iako bol ne oseća svaki kancerološki pacijent, većina njih se susreće s bolnim stanjima u nekoj fazi svoje bolesti. Kako ćelije raka rastu, one pritiskaju okolna tkiva. Takođe izazivaju upalu i otok, dok neke vrste raka proizvode hemikalije koje pojačavaju osećaj bola - pojašnjava doktorka.

Ovo teško stanje stanje može da izazove sve vrste bola, od tupog do pulsirajućeg i oštrog. Takođe može da bude lokalizovan na različitim mestima, uključujući glavu, grudi, leđa, udove, stomak i još mnogo toga. Međutim, znakovi kancerogenog bola su istrajnost u dužini trajanja, ali i u intenzitetu.

- Važno je uzeti u obzir sve vrste bolova - svi ih imamo s vremena na vreme. U celini, ovi bolovi prolaze sami od sebe i nestaju. Međutim, ako imate neki novi bol koji je uporan i ne smanjuje se nakon tri nedelje, trebalo bi da posetite svog lekara opšte prakse - napominje dr Li, piše Express.co.uk.

- Ako imate bol koji je neuobičajen za vas, vodite evidenciju o njemu. Zapišite kada ima tendenciju da se javi, kakva je to vrsta bola, koliko dugo traje i da li ide na bolje ili na gore.

Osećate se gladnije nego inače? To bi moglo biti zbog vaših navika spavanja. Prema stručnjacima, ljudska glad je povezana s cirkadijalnim ritmom, što znači da nedovoljno sna može izazvati veći apetit.

Kristofer Rouds, nutricionistički biolog iz Kalifornije, objasnio je za „Fox News Digital“ da teelo lišeno sna „traži energiju putem hrane“.

„Spavanje i ishrani blisko su povezani zbog njihove zajedničke uključenosti u metaboličku signalizaciju i cirkadijalne ritmove vašeg tela. Baš kao što treniramo naše telo o tome kada treba očekivati san, takođe ga treniramo o tome kada treba očekivati hranu na bazi naših tipičnih obroka i obrazaca ishrane tokom dana, što postaje deo naših dnevnih cirkadijskih ciklusa“, rekao je, prenosi Jutarnji list.

Dodao je kako loš san remeti hormonsku signalizaciju – naročito kortizol, koji utiče na „brzinu metabolizma i ključne hormone leptin i grelin“. Ovi hormoni su odgovorni za kontrolu gladi i korišćenje energije.

Ekstremni poremećaji u cirkadijalnom ritmu, poput nesanice, mogu izazvati „efekat talasa“ u celom telu. Znači, budnost do kasno u noć može poremetiti prirodni ritam tela.

„To može poremetiti naše prirodne ritmove i izazvati probleme s našom biološkom signalizacijom, promenama u nivoima hormona, hemijskom signalizacijom i funkcijom neurona“, rekao je dr Rouds i dodao kako te neravnoteže mogu izazvati prekomernu glad jer telo, lišeno energetskih efekata sna, nastoji to da ih nadoknadi uzimanjem više energije iz hrane.

Nekvalitetan san takođe može doprineti lošoj kogniciji i smanjenoj funkciji mozga. Kada se ti efekti kombinuju s dodatnim željama i dok telo „očajnički traži načine da se napaja“, upozorio je, može doći do prekomerne konzumacije hrane.

Iako je možda teško ignorisati želju, Rouds je predložio neke zdrave načine za prekid ciklusa povećane gladi i lošeg sna. Najbolje je, rekao je, izbegavati grickanje pre spavanja jer vas energija iz grickalica može držati budnima.

„Uglavnom, najbolji zalogaj pre spavanja je nikakav”, rekao je Rouds, dodajući kako će unos hrane neposredno pre spavanja izazvati i navalu hranjivih materija i energije u vaš organizam, što može poremetiti prirodnu cirkadijalnu signalizaciju koja pomaže u upravljanju vašim ciklusima spavanja. Štaviše, istakao je, hrana pre spavanja često može izazvati želju za još hrane, što može dodatno poremetiti san. Prema njemu, najbolje je jesti najmanje četiri do šest sati pre nego što zaspite, kako biste telu omogućili da u potpunosti metabolizira hranu i skladišti višak energije koji bi mogao poremetiti san.

„Usredsredite se na hranu koja ima nizak glikemijski efekat i sporo se vari – poput nemasnih proteina, zdravih orašastih plodova ili vlaknastog povrća – kako biste izbegli skokove šećera u krvi“, rekao je.

Takođe je najbolje izbegavati „ponoćne obroke“ kao što su brza hrana, kolačići, sladoled i pica, a naročito alkohol, jer se pokazalo da ima posebno negativne efekte na kvalitet sna.

Izvor: danas.rs

Dijetetičari su otkrili nekoliko namirnica koje preporučuju za snižavanje krvnog pritiska, a među njima se našla i jedna koju ne viđamo baš često na dijetalnim jelovnicima i listama zdrave hrane - krompir.

Visoki krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od nekoliko ključnih faktora rizika za srčane bolesti. Obično ga je teško otkriti jer nema mnogo vidljivih znakova ili simptoma. Merenje pritiska najbolji je način da saznamo da li smo u okvirima zdravog raspona.

Dobra vest je da se krvnim pritiskom može upravljati promenama životnog stila, kao što je smanjenje stresa, fizičke aktivnosti, nepušenje i zdrava ishrana. Što se tiče ishrane, American Heart Association preporučuje primarno biljnu hranu i ribu. Predlažu ograničavanje zasićenih i trans masti, alkohola, natrijuma, masnog mesa i dodatih šećera.

Ipak, određena hrana ima jedinstvena svojstva koja snižavaju krvni pritisak. Dijetetičari su otkrili nekoliko takvih namirnica koje preporučuju za spuštanje pritiska, a koje mnogi zanemaruju.

Cvekla

„Ovo korenasto povrće bogato je nitratima koje telo pretvara u dušikov oksid, hemijski glasnik koji opušta i širi krvne sudove i poboljšava protok krvi“, kaže dijetetičarka i nutricionistkinja Maria Silvester Teri za EatingWell.

Cveklu možete uvek dodati u salate ili smitije.

Krompir

Često odbačen zbog previsokog glikemijskog indeksa, krompir je zapravo hrana bogata hranjivim materijama koju vredi uključiti u ishranu za dobar krvni pritisak. Teri navodi da jedan krompir sadrži 515 miligrama kalijuma. Ovaj kalijum pomaže telu da izluči natrijum i smanji napetost u krvnim sudovima, što pomaže u snižavanju pritiska.

„Osim toga, kada se priprema s korom i kuva u ulju, kao što je maslinovo ili avokadovo, dobijamo prednosti vlakana i masti zdravih za srce“, dodaje Teri.

Beli luk

Bilo da ga volimo u prahu, ekstraktu, ulju ili svež, uključivanje belog luka u ishranu ukusan je način za snižavanje krvnog pritiska. Zapravo, i Teri i dijetetičarka Mici de Ma preporučuju jedenje ovog povrća.

„Beli luk može pomoći u snižavanju krvnog pritiska kod ljudi koji već imaju visok krvni pritisak, zbog jedinjenja poput alicina i S-alil-L-cisteina (SAC). Mogu se boriti protiv upala, delovati kao antioksidansi i proširiti krvne sudove, što je dobro za protok krvi“, objašnjava de Ma.

Bobičasto voće

Mnogi su ljudi zbunjeni oko toga treba li jesti voće ili ne zbog sadržaja šećera u njemu. Međutim, bobičasto voće posebno je korisno za hipertenziju. De Ma ističe: „Bobičasto voće bogato je antocijaninima i nekim flavonolima. Antocijanini su ono što bobičastom voću daje boju i pomažu u prevenciji srčanih bolesti.“

Osim toga, jedno je istraživanje pokazalo da jedenje otprilike 150 grama borovnica dnevno poboljšava protok krvi.

Izvor: nova.rs

Oglasio se advokat Dragan Konjević čija je sestra poginula tokom nevremena u Somboru.

"Da je samo sekund pre ili kasnije prošla tuda, ne bi se ovo dogodilo", kaže za "Blic" poznati advokat Dragan Konjević iz Sombora čija je sestra izgubila život kada je prilikom jučerašnje oluje drvo palo na njen automobil.

Kako navodi Konjević, iako je tačno da je nakon toga imao udes, to se nije dogodilo zbog alkoholisanosti, srčanog udara niti tome slično, kako su objavili pojedini mediji.

"Bio sam na licu mesta, tamo gde mi je sestra stradala, a odatle pojurio do zeta. Jednostavno, u takvim momentima dođe do pomračenja svesti, nisam još shvatao šta se dogodilo. Nije tačno da sam imao srčani udar, samo sam bio u šoku i sve je bila posledica stresa", navodi Konjević.

"Držao sam je u naručju kada se rodila"

Prema rečima poznatog somborskog advokata, činjenica da je izgubio sestru na taj način ga je veoma pogodila. "Držao sam je u naručju kada se rodila. Ona mi je bila jedina sestra. Nisam mogao da je pogledam poslednji put, želim da je pamtim kakva je bila", skrhano navodi.

Kako takođe dodaje, sestrino vozilo je bilo u pokretu kada je drvo palo. "Da je samo sekund pre ili kasnije prošla tuda, ne bi se ovo dogodilo. Drugo je pitanje kako se uopšte desilo da oluja tako obori drvo, ali sada samo razmišljam o velikoj tragediji i gubitku sestre", kaže Konjević.

Podsetimo, u jakom nevremenu, koje je oko 17 časova zahvatilo Sombor i okolinu, nastradala je ženska osoba, kada je stablo palo na vozilo kojim je upravljala, a kako je kasnije saopšteno, reč je upravo o sestri advokata Dragana Konjevića.

Tim povodom juče se oglasio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je pozvao građane na maksimalan oprez povodom nevremena u Srbiji, na koje je juče upozoravao Republički hidrometeorološki zavod.

Izvor: mondo.rs

Na Trgu Svetog Trojstva u Somboru 23. i 24. maja u 11 časova svečano će biti započet preventivni projekat od nacionalnog interesa pod nazivom “Karavan bezbednosti saobraćaja”.

Nosilac projekta je Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok su partneri u projektu Agencija za bezbednost saobraćaja, Auto-moto savez Srbije, Crveni krst Srbije, Nacionalna vozačka akademija (NAVAK), Radio televizija Srbije i lokalne samouprave.

Susretom delegacija Sombora i Apatina, predvođenih gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem i predsednicom opštine Dubravkom Korać, na srednjokraći puta između Kupusine i Bačkog Monoštora, juče je puštena u saobraćaj novoizgrađena saobraćajnica.

Zamišljena kao veza između Kupusine, sela apatinske opštine i Bačkog Monoštora, lidera u ruralnom turizmu, ova saobraćajnica će najveću vrednost tek pokazati kada bude završena brza cesta u profilu poluautoputa „Osmeh Vojvodine“, pošto će tako sam Apatin dobiti kraću vezu sa transverzalom Sombor- Kikinda.

Kao dobroj saradnici na ovom projektu, započetom 2021. godine, somborski gradonačelnik je Dubravki Korać došao u susret sa buketom cveća, a njegov saradnik, član Gradskog veća Đorđe Zorić je pojasnio da se radi o projektu finansiranom iz sredstava pokrajinskog budžeta, s tim da je novac za saobraćajnu signalizaciju i odbojnike na putu punom oštrijih krivina pronađen u somborskom varoškom budžetu.
- Ova saobraćajnica je ukupne dužine 10,6 kilometara, s tim da se tačno po jedna polovina puta nalazi na somborskom gradskom području i području opštine Apatin – pojasnio je Zorić na mestu susreta dve delegacije. – Širina je 5,5 metara, dok su dva asfaltna sloja debljine sedam u slučaju nosećeg, odnosno četiri centimetra kada je u pitanju završni sloj asfalta.

Veliku korist od ovog puta osetiće svi
Novoizgrađena saobraćajnica prolazi obodom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, pa će sem povezivanja dva sela, ali i stvaranjem preduslova da se Apatin poveže na „Osmeh Vojvodine“, veliku korist od ovog puta (pored poljoprivrednika) osetiti i brojni vikendaši u okolini Bačkog Monoštora. Naime, ne samo da su oni koji kuće za odmor imaju u naselju Adice, do njih dolazili atarskim, u zimu, proleće i jesen gotovo neprohodnim putem, već će nakon izgradnje puta dodatno porasti i njihova kompetitivnost u daljem razvoju ruralnog turizma, po čemu Bački Monoštor može da posluži kao primer za najveći broj lokalnih zajednica u našoj zemlji.

Izgradnja ovog puta je započela u leto 2021. godine sa apatinske strane i taj deo, čija je vrednost bila 217 miliona dinara obavio je novosadski „Karin Komerc“, kojem je vrbaški „Ekstra Auto transport“ bio podizvođač. Kompanija iz Vrbasa je deo puta na teritoriji grada Sombora, dugog 5,3 kilometra izvela u sama, a prema rečima Milutina Perunovića iz „Ekstra Auto transporta“ urađeno je i više nego što je to osnovni projekat predviđao.
- Dodatne radove na postavljanju saobraćajne signalizacije i odbojnika je finansirala lokalna samouprava, kako bi se povećala bezbednost učesnika u saobraćaju na ovom putu, na kome je inače maksimalna dozvoljena brzina, zbog njegove konfiguracije, ograničena na 60 kilometara na sat – rekao je za „Dnevnik“ Perunović.

Izvor: dnevnik.rs

Vremenske nepogode tutnje Srbijom, u utorak je zbog njih jedan život izgubljen u Somboru, a u Novom Pazaru je proglašena vanredna situacija. Prošle godine smo se svi upoznali sa superćelijskom olujom, od kojih se i sada strahuje, a direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić kaže za "Blic" da globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja.

On objašnjava da su se superćelijske oluje u Srbiji javljale i ranije, da se nismo prvi put prošle godine susreli sa njima. Kaže da su samo one sposobne da produkuju krupan grad prečnika većeg od 5 centimetara, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka.

Kako nastaje superćelijska oluja

Uspešno može da se prognozira najranije 3 do 5 dana unapred koji region će pogoditi, a upozorenje za konkretnu lokaciju izdaje se tek nekoliko časova unapred.

Prema rečima prof. dr Nikolića, za nastanak superćelijskih oluja neophodno je podizanje vlažnog, toplog i nestabilnog vazduha u atmosferskoj sredini u kojoj postoji izraženo vertikalno smicanje vetra, koje možemo posmatrati po pravcu i intenzitetu.

- Najvažniji je profil vetra od Zemljine površine do šest kilometara visine. Gde god da se na svetu prethodno navedeni uslovi ispune, može nastati superćelijska nepogoda. Ovakvih oluja je u našem podneblju bilo i ranije, ali određeni trendovi klimatskih elemenata mogu usloviti da se njihov broj poveća. Kao ilustraciju navešću ekstremnu oluju sa intenzivnim superćelijskim procesom, koja je zahvatila pojedine delove Srbije 25. jula 1987. godine, kada je oblak od severnog dela Slovenije i južne Austrije, preko južnih delova Mađarske i severnih delova Hrvatske, gotovo dijagonalno prešao Vojvodinu i nastavio kroz Rumuniju. Sve vreme je davao jak grad i orkanske udare vetra - kaže prof. dr Jugoslav Nikolić.

Dužina trase premeštanja oblaka bila je tada više od 1.000 kilometara, širina oko 30 kilometara, a evidentirana šteta od grada samo u Vojvodini iznosila je 11 odsto bruto nacionalnog dohotka severne pokrajine.

- Ekstremna je bila i 2014. godina kada je osim drastičnih padavina, koje su izazvale poplave u maju, celo proleće i leto obeležio suficit padavina. Dve godine kasnije, u junu 2016, superćelijska nepogoda, koja se razvila nad Beogradom, izazvala je krupan grad i tornado u Pančevu, a zatim se preko Banata, Rumunije i Ukrajine premeštala sve do Rusije, gde je oblak konačno oslabio. Proleće i leto 2023., takođe će ostati zapamćeni na listi godina sa velikim brojem vremenskih nepogoda, naročito na severu Italije, u zapadnim i centralnim delovima Balkana, kao i u oblasti Alpa - navodi direktor RHMZ.

Kad najranije može da se prognozira superćelijska oluja

Prema rečima prof. Nikolića, od jednoćelijskih i višećelijskih grmljavinskih oluja, superćelijske se razlikuju pre svega po rotirajućoj uzlaznoj struji vazduha, koja se javlja jedino u atmosferskim sredinama sa jakim, izraženim vertikalnim smicanjem vetra.

- Rotirajuća uzlazna struja omogućava dug životni vek ovim olujama. Jedino su one sposobne da produkuju krupan grad prečnika većeg od 5 centimetara, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka. U kojoj meri će u predstojećoj sezoni biti superćelijskih oluja, teško je unapred proceniti, zbog kompleksnosti atmosferskih uslova koji su neophodni za njihov nastanak. Globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja, ali od jedne do druge sezone njihov broj varira. Uspešno se može prognozirati najranije 3 do 5 dana unapred, ako govorimo o prognozi i upozorenju po regionima. Za konkretne lokacije upozorenja izdaju se uz pomoć radarskih i satelitskih osmatranja nekoliko časova unapred - kaže direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić za "Blic" .

Grmljavinske nepogode u skladu sa kalendarom

Srbijom ovih dana para grmljavinski sistem. Prof. Nikolić kaže da su ove godine grmljavinske nepogode, počele da se javljaju u skladu sa kalendarom.

- Kao retka pojava, grmljavine se mogu osmotriti i zimi, ali proleće i leto su ipak godišnja doba kada su atmosferski uslovi, u smislu temperature, vlage i nestabilnosti, najpovoljniji i najoptimalniji za njihov nastanak i za njihovu čestu pojavu - kaže on.

Kaže da je RHMZ, prema usvojenom Zaključku Vlade RS, izvršio sve pripremne radnje u skladu sa Zakonom o odbrani od grada, i da je obezbeđeno 24012 protivgradnih raketa.

- U 2024. godini odbrana će se sprovoditi na 7.758.900 hektara, od čega je poljoprivredno zemljište 5.108.177 hektara. Trenutno je ukupno obezbeđeno 24.012 protivgradnih raketa, što je optimalna snabdevenost lansirnih stanica sa raketama. Cilj odbrane je da se rizik od grada umanji, jer je grad elementarna nepogoda koja se nikakvim sredstvima nigde u svetu ne može sprečiti. Mi činimo sve što je moguće da se štete umanje u skladu sa strukom, pošto apsolutne zaštite nema. Efikasnost zaštite u svetu se kreće od 35 do 60 odsto, a kod nas u Srbiji ona prevazilazi 70 odsto - kaže direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić.

Izvor: Blic

Snovi mogu da budu neobični. Bilo da stalno sanjate o nekome koga jedva poznajete, imate detaljne i uznemirujuće snove o voljenim osobama ili doživljavate isti san iznova i iznova, može biti teško razumeti ih. Ipak, stručnjaci za snove veruju da iz naših snova može mnogo toga da se shvati.

Šta znači ako stalno sanjate o nekome u svom životu?

- Zavisi od toga o kome sanjate i šta se dešava u vašoj vezi sa tom osobom - kaže analitičar snova Lauri Levenberg. Ako je to neko ko je veoma prisutan u vašem budnom životu, kao što je vaš partner, dete ili neko vama veoma blizak, možda ga redovno sanjate jer vaš um pokušava da proradi ili popravi nešto u vašem odnos sa njima, kaže Levenberg za Mind Body Green.

- Svrha sanjanja je uglavnom rešavanje problema – kaže Levenberg i dodaje.

- Ako sanjate svoje dete ili sanjate partnera, onda se možda dešava nešto što je zabrinjavajuće što želite da otkrijete, ali to ne znači da je loše. To samo znači da postoji nešto se dešava što pokušavate da bolje razumete na javi. Može biti važno obratiti pažnju na snove koji se ponavljaju, kaže stručnjak za snove dr Lesli Elis, i tražiti znakove.

Levenberg predlaže tumačenje vaših snova metaforički, a ne doslovno.

- Snovi nisu nužno linearni niti racionalni; oni su mnogo emotivniji, simboličniji i metaforičniji. Dakle, snove bi trebalo da gledamo metaforički, jer govore u metaforama.

Izvor: prva.rs

Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65, a žene sa 63 godine i osam meseci, ali uz dovoljno dugačak radni staž, odlazak u penziju moguć je i ranije. Tako je za prevremenu penziju dovoljno 60 godina, ali i najmanje 40 godina staža. Iako je ideja o ranijem penzionisanju primamvljiva verovatno svim građanima, u ovom slučaju, penzija će biti manja.

Milenko P. počeo je da radi mlad, pa je 40 godina radnog staža imao i pre nego što je napunio 65 godina, te je iskoristio svoje pravo da ranije ode u penziju.

“Penzionisao sam se sa 62 godine i prema mojoj računici, moja primanja bi bila oko 50.000 dinara, da nisam otišao u prevremenu penziju. Ovako sam znao da će to biti nešto manja suma i u mom slučaju to je 43.880 dinara”, priča ovaj penzioner.

Takvo umanjenje propisano je Zakonom o PIO prema kojem se, za svaki mesec ranijeg odlaska, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto.

Kada se sve sabere, penzija može da bude umanjena najviše 20,4 odsto u odnosu na regularnu, onu koja bi se isplaćivala da je, pored radnog staža, ispunjen i starosni uslov.

U slučaju Milenka, njegova primanja su umanjena za 170 dinara za svaki od 36 meseci koliko je ranije otišao u penziju. A to znači 6.120 dinara mesečno.

Uslov za prevremenu penziju

Da bi ostvarili pravo na penziju, građani Srbije moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života za muškarce, a za žene 63 godine i osam meseci.

Međutim, postoje građani koji rano počnu da rade, a njima se otvara mogućnost da ranije prekinu sa radom.

Tako svi koji imaju 60 godina, a ujedno i 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu. Ipak, svi oni će primati umanjeni iznos penzije.

Dokumentacija potrebna za prevremenu penziju

Pored samog zahteva za ostvarivanje prava na prevremnu penziju i ličnog identifikacionog dokumenta (lična karta ili uverenje o prebivalištu), potrebno je pripremiti još dosta dokumentacije.

To su dokazi o penzijskom stažu, poput radne knjižice, uverenja o beneficiranom stažu, ali i drugih isprava, kao što su uverenje, potvrda i slično, u originalu ili overenoj kopijia, a svakako PIO fondu treba dostaviti i fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja.

Zatim, oni koji su služili vojni rok, treba da dostave i dokaz o regulisanom vojnom roku.

Takođe, građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o koršćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini ili Agencija za privredne registre, i to za period od 1. januara 2006. godine pa nadalje.

Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi. Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a i sto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.

Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.

Moguć i povratak na posao

Povratak na posao nakon prevremenog odlaska u penziju je moguć, i to je ujedno način da penzioner poveća svoja primanja. Ako se penzioner odluči na ovaj korak, on treba da radi minimum godinu dana da bi imao pravo na novi obračun penzije.

Izvor: nova.rs

U jakom nevremenu, koje je oko 17 časova zahvatilo Sombor i okolinu, nastradala je ženska osoba, kada je stablo palo na vozilo kojim je upravljala.

Kako se navodi u saopštenju ministra unutrašnjih poslova, žena je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta.

U pitanju je pedesetdevetogodišnja žena, a vozila je crveni automobil marke „pežo“. Vatrogasci su morali da seku automobil da bi oslobodili nesrećnu ženu, ali su mogli samo da konstatuju njenu smrt.

Dačić je pozvao građane na maksimalan oprez zbog nevremena u Srbiji, na koje upozorava Republički hidrometeorološki zavod.

Sve ekipe "Zelenila" su na terenu i rade na sanaciji štete izazvane elementarnom nepogodom.