Sombor.info

Još od drevnih civilizacija poput Egipta, Kine, Indije i Japana, brojevi su bili povezani s magičnim moćima i smatralo se da nose određeno značenje.

Numerologija, praksa koja se koristi za predviđanja, tumačenja i privlačenje sreće u život, datira još iz tih vremena. U ovim kulturama, savetovano je ljudima da se okruže određenim brojevima radi poboljšanja svog života.

Neki od tih brojeva su nam već unapred određeni, kao što su brojevi koji se kriju u imenima, prezimenima ili datumima rođenja. Veruje se da i kućni brojevi nose skriveno značenje za svoje stanovnike. Na primer, u kineskoj kulturi, broj osam smatra se izuzetno srećnim jer simbolizuje novčano blagostanje.

Da biste otkrili numeričko značenje svog kućnog broja, trebate ga redukovati na jednocifreni broj. Na primer, ako živite na adresi 63, jednostavno saberite cifre 6 i 3 da biste dobili konačan broj devet. Broj devet takođe ima svoje specifično značenje u numerologiji.

Numerološka interpretacija pojedinih brojeva može pružiti uvid u različite aspekte života. Evo nekoliko primera:

Broj jedan: Ovaj broj simbolizuje individualnost i originalnost, ali može doneti manje sreće u privatnom životu jer podstiče osamljivanje i kritičnost prema drugima.

Broj dva: Simbolizuje promene i često donosi selidbe, ali takođe podstiče plodnost i zaljubljivanje.

Broj tri: Simbolizuje širenje, obnovu i poboljšanje. Oni koji žive na ovom broju obično su optimistični, ali mogu imati problema s neodlučnošću i finansijama.

Broj četiri: Simbolizuje konflikte i promene. Ovaj broj može doneti sukobe i česte renovacije u domu.

Broj pet: Simbolizuje harmoniju i često je povezan s društvenošću i uspehom u poslu.

Broj šest: Simbolizuje odlučnost i često dovodi do intenzivnih emocija u domu, kao i promena u životu.

Broj sedam: Simbol je sanjarenja i duhovnosti, ali može doneti osećajnost i ranjivost.

Broj osam: Simbolizuje stabilnost i autoritet, ali može doneti i odgovornost prema drugima.

Broj devet: Simbolizuje velike podela i često dovodi do promena i živopisne dinamike u domu.

Izvor. prva.rs

Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, govoreći o opasnosti koje vrebaju decu na internetu istakao je da postoji pet vrsta pedofila. Kako je istakao, nikada ne znamo ko može biti pedofil, jer postoje oni koji mogu da kontrolišu svoje nagone i ne urade ništa što bi kršilo bilo kakav krivični zakon i ovi drugi, opasniji, koji svoje devijantne namere i ostvare.

Do deteta se, kako ističe, uglavnom dolazi manipulacijom, a ne nasilnim putem, što je glavna razlika između pedofila i seksualnog zlostavljača.

Kako je objasnio Igor Jurić, postoji pet vrsta seksualni zlostavljača.

- Imao sam priliku na obuci u Interpolu da se susretnem sa pet kategorija zlostavljača na internetu. Prva kategorija su skileri, oni koji žele da dođu do fizičkog kontakta nakon uspostavljanja poverenja. Druga kategorija su kruzeri, oni su samo u nekim čet sobama, to su ljudi koji komuniciraju sa detetom, ali nemaju indiciju da se fizički nađu, nego samo kroz tu komunikaciju sebe zadovoljavaju. Treća kategorija su masturbatori, to su oni koji kroz određene videomaterijale ili fotografije vrše samozadovoljavanje i četvrta kategorija su svaperi, to su ljudi koji razmenjuju materijale između sebe, pedofili ili seksualnih i zlostavljača koji razmenjuju materijale između sebe i na taj način se samozadovoljavaju i peta koja objedinjuje sve njih - objašnjava Jurić.

Kako kaže, samo kolekcionarstvo, kako ga je nazvao, jeste krivično delo i protivzakonito, ali i nešto što u velikoj meri uzima maha.

- I sam Google ima problem jer se susreću sa ogromnim izazovima. Sada je erupcija tog materijala, i način na koji će se taj materijal uklanjati sa interneta i kako će se dolaziti do ljudi koji dele te materijale ogroman je izazov danas - kaže Jurić.

Jurić navodi i da danas postoje takvi alati da se veoma lako može utvrditi gde je snimak nastao.

- Mi imamo sreću, kao društvo, da se kod nas takvi snimci ni ne prave, ili bar nama nije poznato, ali se i te kako dele. Naša net patrola prikuplja prijave građana koji se susretnu sa tom vrstom kriminalnog dela. Do jučerašnjeg datuma mi smo imali 350 prijava gde su ljudi slali slike i linkove sa materijalima seksualno zlostavljane dece. Sama akcija Armagedon govori da se to konstantno dešava - kaže Jurić.

Žrtve nasilja u strahu da prijave kroz šta prolaze

Jurić je naveo i primer dečaka koji nije smeo da kaže da je bio žrtva pedofila iz straha da ne ostane sam.

- Dečak, koji je bio žrtva zlostavljača, bio je jedan od četvorice koji su bili žrtve istog zlostavljača, i svi do jednog su bili deca razvedenih roditelja, a zlostavljač je ciljao baš takvu decu. Od njegove 14. do 16. godine trajalo je zlostavljanje, a zlostavljač je ucenjivao dete da ne prijavi i da nekome ne kaže šta mu se događa. Ucenjivanje je vršio na razne načine i fotografijama i snimcima. Majka je bila nespremna da se suoči sa takvim stvarima, jednom prilikom je rekla sinu da bi se odrekla da ima takvo dete. On je tu rečenicu zapamtio, i misleći da je krivica njegova, ušao je u začarani krug gde je trpeo bukvalno silovanje - kaže Jurić.

Otvorite profil sa cvetićem i u roku od 10 minuta 200 ljudi će pokušati da stupi u kontakt sa vama
Kao dokaz da najviše predatora vreba na društvenim mrežama, Jurić je naveo i jedan eksperiment.

- Ne morate čak ni da stavite fotografiju devojčice, možete i jedan cvetić i napišete imam 13 godina, volim da crtam, volim da pišem, idem u tu i tu školu i to neka bude vaš socijalni eksperiment. U roku od sat vremena ćete imati 300 zahteva i nekih 60-70 eksplicitnih poruka. To je simptom toga da su naša deca digitalni urođenici koji ne znaju kako da se ponašaju na mrežama - kaže Jurić.

Dete misli da ima saveznika, a zapravo upada u zamku pedofila.

- Vrlo često pedofili stupaju u kontakt i preko video igara. Dete misli da ima saveznika u video igri, a zapravo ne zna sa kim priča. To je karakteristično i za druge mreže. Najvažnije je naučiti decu da ne primaju poklone. To je jedna specifična vrsta manipulacije - kaže Jurić.

Roditelji tek na petom mestu po poverenju

- Kada želimo da napravimo saveznike od dece koja su uzrasta peti, šesti razred, u smislu koja će prepoznati i prijaviti štetan sadržaj, komunikacija sa roditeljima definitivno izostaje. Roditelji su tek na petom mestu na skali poverenja. Prvo, deca su sama pokušala da reše problem, na prvom mestu, za mene je neverovatno bilo da je na trećem mestu bila policija, a roditelji tek na petom mestu, kada su u pitanju srednjoškolci - rekao je Jurić gostujući u emisiji "Tabu" na "Instajder" TV.

Izvor: blic.rs

Iva Đorđević (43) je u četiri ujutru stajala u ogromnoj hladnjači i podizala pakete smrznute ribe. Ušla je u dvanaesti sat smene zatvorena u ogromnom frižideru duboko u divljini Aljaske u kojoj čovek ima više šanse da sretne medveda nego nekog svog. Po ko zna koji put kroz glavu joj je prošla sudbina koja je iz rodnog Niša dovela u poslednji ćošak drugog kraja sveta i donela joj nova iskustva ali i neočekivanu internet slavu.

Bila je 2015. godina kada je samohrana majka dvoje dece prvi put čula za mogućnost rada na Aljasci. Skoro deset godina je provela radeći u kladionici i tražeći svaki mogući poslić koji je mogao da poboljša život njene porodice.

„Po struci sam diplomirani ekonomista, ali pozicije u struci za mene u malom mestu nije bilo. Tako sam ja godinama radila po dva posla. Preko nedelje u kladionici, a onda šta uleti, očitavanje struje, prodaja polovne garderobe. Shvatila sam da vrednim radom ovde i dalje samo preživljavam. Počela sam da tražim posao u inostranstvu kada sam na jednoj svadbi od brata čula za fabrike ribe na Aljasci. On je tamo radio i savetovao mi da probam mada je bio skeptičan da li ću izdržati. Mislim se, radim ovde dva posla i gajim decu, pa da vidiš ti šta je naporno. Tek posle tri godine uspela sam da sebi obezbedim mesto u farbici i krenula na put“ kaže za NIN rođena Nišlijka koja je sa porodicom živela u Kruševcu.

Kada je prvi put kročila na buduće radno mesto i osvrnula se oko sebe zavrtelo joj se u glavi.

Sletanje na kraj sveta

„Dok sam u avionu letela za Ameriku mislila sam da imam neku predstavu šta me tamo čeka. Brat me uputio, čitala sam o tome, ali tek kada sam stigla u to mesto Bogu iza tregera svanulo mi je koliko sam zapravo daleko. Dolazim tamo, a ono hladno, duva vetar, kiša lije kao iz kabla. Kilometrima okolo nema ljudi, samo vi u par razbacanih kućica. Sa jedne strane je obala ledene vode, sa druge nepregledna divlja priroda, interneta nema“, opisuje svoje okruženje Iva.

Dobili su kratka uputstva o toku radnog dana, raspoređeni su u barake kontejnerskog tipa koje će im biti dom i rečeno im je da paze na medvede. Tako je počela avantura koja za Ivu traje punih sedam godina.
„Postoji više fabrika ribe na Aljasci, neke su u seocima, a veliki broj njih je usamljeno i izolovano tik uz obalu mora. Od toga kako će vam biti mnogo zavisi za koju kompaniju radite. Nije isto da li radite lososa koji se radi samo leti ili druge vrste ribe poput poloka koje se pecaju čitave godine. Kompanije koje rade duže bolje i plaćaju, a uz to se riba ne vadi dok se za nju ne nađe kupac, pa tako uspešnost sezone i obim posla variraju od godine do godine, od fabrike do fabrike. Jedno ipak možete da očekujete – čeka vas težak rad“, iskrena je Nišlijka.

Sve te velike, krvave pare

Iva je očekivala da će posao na koji je pristala biti naporan ali uslovi koji te čekaju na Aljasci su toliko specifični da dok ih ne doživiš, kaže ona, ne možeš ni da ih zamisliš.

„Počinje mi prva smena u frižideru za ribu, a unutra klizavo i ledeno. Radite sa mašinama koje mogu da vam unište prste, nose se satima paketi teški preko deset kila i to po klizavom i nabijenom prostoru. Lekara nema u blizini, a dešava se da muškarcima od napora pukne bruh. Ljudi lome prste, padaju, lome noge. Nosiš ti zaštitu, štitnike i opremu, trude se da te zaštite ali prosto posao je naporan, koncentracija posle tolikih sati rada popušta i ako nemaš koordinaciju i nisi navikao da potegneš bolje idi kući jer nećeš izdržati, a povredićeš se“, opisuje Đorđevićeva.

„Navodno se poslovi dele na ženske i muške, ali ja sam radila oba. Ženski poslovi su ako me pitate još teži. Muški se rade mahom stojećki, a mene su ženski baš namučili. Zamisli da radiš preko 12 sati pognut kao da pereš ruke u kadi i tako povijen vučeš, pregledaš, sortitaš ribu na pokretnoj traci. Fabrike u kojima radimo su prilagođene Filipincima, niskim ljudima. Ja imam metar sedamdeset. Posle par dana svi su u bolovima, a taj bol kad počne ne staje do kraja sezone samo se šeta od vrata niz kičmu, ramena. Svi piju lekove protiv bolova, stalno neko kašlje. Tako ukočeni radite sa ledenom ribom u posebnim rukavicama kako biste i dalje mogli da napipate kost a da vam ne strada koža od hladnoće, ali ipak vam prsti stalno trnu a nema stajanja jer izlazi i po sto fileta u minuti“, priseća se radnica.

Pored fizičkog rada, ono o čemu mnogi ne razmišljaju je podjednako izazovan psihički danak takvog posla.
„Verujte, tokom tih sati i sati život vam prolazi pred očima. Posao je repetitivan i meni se dešava da razmišljam o prošlosti, propuštenim prilikama, ljudima koje volim i suze mi same krenu. U onoj buci te i ne čuju kako plačeš pa i to prođe i nastaviš da radiš. Mnogi se tako udaljeni od porodice porazmisle, nije retko da se neko vrati u Srbiju i razvede se. Svačega sam se tamo nagledala.

Dešava se da ljudima jave da im je neko blizak umro, majka ili otac, a ne može dovoljno brzo da se sredi prevoz da osoba stigne na sahranu i onda ti sediš pored stranaca u baraci na drugom kraju sveta i tešiš ih kao najrođenije. Dešava se da ljudi odu da zarade za bebu jer su im žene trudne i one se porode pre vremena dok su muževi na Aljasci i tako deliš sve, tugu, sreću, uspomene.

Svi smo tamo jako bliski, upućeni smo jedni na druge. Pomisliš da ne možeš da budeš blizak sa sto ljudi ali kada ti je tih sto ljudi sve oko tebe vlada baš veliki osećaj zajedništva. Nas 11 koji smo otišli prvi put smo baš pazili jedni na druge, daleko da je sve tamo mučno, možeš da stekneš prijatelje za ceo život.

Koliko može da se zaradi na Aljasci

U Srbiji se pročulo da se čišćenje ribe na Aljasci dobro plaća, ali Iva upozorava da je „rad na ribi“ vrlo širok pojam i da zarada može drastično da varira, te da se ljudi ne upuštaju u ovakav posao dok se dobro ne raspitaju na šta tačno pristaju.

„Naravno da me ljudi pitaju koliko na Aljasci može da se zaradi, ali moj odgovor je da to nije laka procena. Za početak, dužina sezone varira, od 35-42 dana je najkraće. Zavisi u kojoj ste fabrici, da li ona radi sezonski ili preko cele godine. Ako radiš na ikri na primer radićeš oko šest sati, ako radiš obradu ribe radi se i više od dvanaest sati, a plaćen si uglavnom po satnici.
Zavisi koliko vam traje smena jer se najviše zaradi na tom prekovremenom radu i zavisi šta radite, ne plaća se sve podjednako. Ako radite oko 35-40 sati nedeljno očekujte oko 2400 dolara mesečno. Ako radite 12 sati bez slobodnih dana mesec dana onda je isplata oko 5000 dolara, a ako radite po 16 sati onda bude oko 8000 – 9000 dolara, a može biti i do 10.000 kada se uradi povrat poreza ako sve popunite kako treba. Stan i hranu ne plaćaš, pa može dosta da se uštedi“, precizira Đorđevićeva.

Amerikanci vole radnike iz Srbije

Stereotip da su naši ljudi lenji pukao je na dalekom severu kao tanak led. Američki poslodavci aktivno traže radnike iz Srbije zbog dobrih rezultata koje naši ljudi godinama ostvaruju.

„Brzo vam postane jasno da naše radnike na Aljasci cene. Nema tu neke filozofije. Uslovi za rad su teški, američki državljani koji imaju papire i mogu da biraju često posle nedelju dana odluče da će ipak da odu negde gde će da zarađuju manje a neće toliko da se lome. Mi Srbi kada smo već prevalili preko pola sveta i dobili vizu koja važi samo za tu kompaniju onda se trudimo da to maksimalno iskoristimo i dajemo sve od sebe. Naši ljudi su vredni, složni i bore se. Ko je došao čak tamo često u startu ima neku motivaciju i konkretan cilj, a kad znaš zašto se mučiš onda ti je nekako i lakše. Sećam se trenutka kada sam u četiri ujutru stajala u frižideru za ribu i radila i bukvalno mi je ceo život prošao kroz glavu. Dosta te testira takav rad ali te i ojača, podvučeš crtu i nastaviš dalje. Rad na Aljasci je kao u vojsci, imaš svoje ljude oko sebe, uđeš u mašinu i biješ svoju bitku. Meni se moja isplatila i dosta dobrog mi je donela. Za ovih sedam godina svašta sam uspela i ponosna sam na to što sam omogućila svojoj porodici“, priča za NIN veteranka ovog posla.

Muka sa medvedom

Iako su ih od prvog dana upozoravali da paze na medvede niko nije tačno znao šta to tačno podrazumeva. Uostalom, vi ste na medveđoj teritoriji a oni su vam prve komšije. Sa zastrašujućom životinjom prvi se jedne sezone susreo baš naš državljanin.
„Rekli su mi da ima medveda ali dugo ih nismo viđali. Pošto je signal u mestašcetu Sivort gde smo bili nikakav išli smo oko pola kilometra od fabrike do same obale da podižemo telefone i lovimo vezu. Jednog dana kolega iz Srbije je otišao da proba da se čuje sa porodicom. Sav srećan se dočepao interneta i bio je na video pozivu sa ženom kada je ugledao medveda iza sebe. Poslednje što je žena čula je „medved, bežim“ i snimak joj se zamrzao na njegove razrogačene oči. Kako je otišao sa plaže tako je pukao internet i javio joj se tek par sati kasnije. Ko zna šta je jadna žena preživela za to vreme“, priča nam Đorđevićeva a smešak joj se čuje u glasu. Sve se ipak dobro završilo.

Neočekivana slava

Iva Đorđević mnogima će biti poznatija pod njenim TikTok nadimkom „Iva sa Aljaske“ pod kojim je na ovoj društvenoj mreži prati oko 70.000 ljudi. Sve je počelo opkladom sa ćerkom kojoj je rekla da će „ako mama napravi Tiktok i dogura do preko 50.000 pratilaca, od nje očekivati jedan veliki uspeh u školi“. U međuvremenu i mama i ćerka su ispunile svoj deo opklade i to sasvim slučajno. Iva je u pauzi za ručak odradila kratak snimak o uslovima rada na Aljasci i postavila ga na Tiktok. Kada joj se završila smena shvatila je da je video otišao u etar, a ona u internet slavu. Od tog dana do danas njeni snimci imaju skoro 800.000 lajkova, a ona uživa znajući da je pomogla našim ljudima da se informišu o opciji za bolji život.

Izvor: nin.rs

Pravilo 7-38-55 je jedno od onih psiholoških pravila koja su davno otkrivena, a i dan-danas se primenjuju.

Ovo pravilo se često pogrešno primenjivalo, ali kada se shvati i primeni pravilno, može da utiče na vašu emocionalnu inteligenciju, piše Zadovoljna.

Prvi put ga je opisao psiholog Albert Mehrabijan s Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu 1967. godine, a kasnije je to detaljno objasnio i u svojoj knjizi „Tihe poruke“. Pravilo, kako se obično navodi, kaže da se 7 odsto komunikacije prenosi našim rečima, 38 odsto dolazi tonom glasa, a 55 odsto govorom tela.

Samo, postoji jedan problem sa ovim zgodnim pravilom. Naime, često nije dobro protumačeno, pa samim tim ispada i da nije tačno.

Nemojte ga ipak odbaciti. Ispravno razumevanje pravila 7-38-55 može trenutno da podstakne vašu emocionalnu inteligenciju i pomogne vam u raznim važnim svakodnevnim situacijama.

Ono što većina ljudi pogrešno razume u vezi sa pravilom 7-38-55

Proguglajte ovo klasično pravilo i naći ćete članke u kojima se insistira na tome da vam ono može pomoći da budete bolji na intervjuima za posao, pa čak i u poslovnim pregovorima tako što ćete bolje razumeti svoj govor tela i ton glasa, kao i neverbalne signale drugih.

Očigledno je dobra ideja da obratite pažnju na to da li poslodavac zeva kroz vaše odgovore ili se ponašate agresivno za pregovaračkim stolom, ali postoji jasan problem sa ovakvim tumačenjem.

To zapravo nije ono što je Mehrabijan rekao. Eksperimenti koji podupiru metod nisu se bavili prodajom ili intervjuima za posao.

Posebno su se fokusirali na situacije u kojima su ljudi pričali o svojim osećanjima, a njihove reči i izrazi lica se nisu slagali.

Kao što je Mehrabijan objasnio formulom na svom sajtu – Ukupno sviđanje = 7% verbalnog sviđanja + 38% glasovnog dopadanja + 55% sviđanja lica. I druge slične jednačine izvedene su iz eksperimenata posebno fokusiranih na komunikaciju o osećanjima i stavovima.

Zato ako osoba koja komunicira ne govori o svojim osećanjima ili stavovima, ove jednačine nisu primenljive.

Čitanje konfliktnih emocionalnih signala je suština emocionalne inteligencije

Suština je da se Mehrabijanovo pravilo odnosi samo na osećanja, a ne na činjenični sadržaj. I funkcioniše samo kada su različiti signali u sukobu.

Dobra vest je da ovo obuhvata čitav niz situacija koje su zaista, zaista važne u životu.

Pitate se da li je vaša devojka ljuta na vas iako kaže da je dobro? Posegnite za pravilom 7-38-55. Niste sigurni da li ste se zaista povezali sa tom zanimljivom osobom na nekom događaju? Posegnite za pravilom 7-38-55.

Nije vam najjasnije da su vaši zaposleni oduševljeni novom inicijativom? Sad već znate šta treba da uradite.

Iako je pravilo 7-38-55 možda preterano primenjivano, i dalje je neverovatno korisno za fokusiranje pažnje na ono što će nam najverovatnije pružiti tačne i vredne informacije u situacijama kada je teško pročitati namere ili emocije drugih.

Kada ste u nedoumici, oslanjajte se više na ton glasa i govor tela nego na reči.

Ovo je takođe korisno imati na umu kada pokušavate da prenesete svoja osećanja. Reči su važne (mnogo), ali one nisu jedina stvar koju treba da uzmete u obzir.

Ako je ono što kažete u suprotnosti sa vašim tonom ili govorom tela, ljudi će verovati svojim očima više nego ušima.

To je upozorenje svakom vođi koji želi da ohrabri svoje trupe dok se vrpolji sa rukama u džepovima – ili onima koji misle da mogu da se izbore sa emocionalno delikatnim stvarima putem mejla i zooma.

Čitanje tuđih emocija i precizno komuniciranje svojih je kritična komponenta emocionalne inteligencije.

Pravilo 7-38-55 je privlačno jer je podsetnik da, ako želite da poboljšate ove veštine, treba da upamtite da je to kako nešto kažete podjednako važno kao i šta i koliko govorite.

Izvor: danas.rs

Doktor Jevgenij Olegovič Komarovski je među prvima počeo da adekvatno i prijemčivo objašnjava mamama i tatama kako da sačuvaju i ojačaju zdravlje deteta.

Preporuke Jevgenija Komarovskog ne liče na uobičajene savete lekara, uz to su veoma jednostavne i razumljive roditeljima, pišu Detinjarije, a prenosi Zadovoljna.rs

Najveća blagodet za porodicu je – stanje maminog zdravlja. Tata je dužan da sve redom rastera i da mami da jede, pije, omogući joj da dremne, prošeta.

Bilo bi najbolje da se u školu kreće s 10 godina, a završava s 11. Jer loše je što se tamo detetu ne dozvoljava kretanje.

Deca i treba da budu mršava i da imaju pundravce u zadnjici.

Nešto nije lako izlečiti. Ali utvrditi bolest po savremenom stepenu medicine – jeste elementarno.

Srećno dete je pre svega zdravo dete, a tek zatim dete koje ume da čita i svira violinu.

Nikada i ni pod kojim uslovima dete ne treba terati da jede. To je kao kad bi se pun rezervoar zalio benzinom i kola zatim parkirala u garažu.

Dobar vrtić je onaj vrtić koji traži da se nose kabanice i čizme da bi se išlo napolje po kiši.

Ponedeljkom se deca češće razboljevaju. To je zato što za vikend odu kod babe, a merilo njene ljubavi je, nažalost, količina hrane.

Jačanje imuniteta – to je osmeh, odmor, putovanja, lepo raspoloženje, ljubav, šetnje, minimum proždrljivosti, fizička aktivnost.

Ne traćite vreme na uporno traženje onoga što „nije pravilno“ kod vašeg deteta.

Glavni zakon glasi: količina unete hrane ekvivalentna je količini utrošene energije.

Dete nikom i ništa nije dužno.

Selo je uvek bolje od bilo kog mora. Ako dete dva meseca trči gladno, prljavo, boso – to mu čuva zdravlje cele godine.

Hajde da se ispravno plašimo: ne bolnice i doktora nego sopstvenog nemara i neznanja!

Izvor: n1info.rs

Alergija (preosetljivost) je prirodna, zaštitna reakcija organizma od agenasa iz okoline, koje organizam doživljava kao pretnju po njega. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem preterano reaguje na supstancu koja se naziva alergen, tretirajući je kao napadača i pokušavajući da se izbori protiv nje.

Prolećne alergije, poznate i kao sezonske alergije su alergijske reakcije koje se javljaju kao odgovor organizma na prisustvo alergena koji su najaktivniji tokom prolećnih meseci.

Sezonski alergeni se mogu podeliti na spoljašnje i unutrašnje.

– Spoljni alergeni su: polen biljaka, korov trave, ubod insekata, …

– U zatvorenom prostoru: prašina, dlaka ili krzno kućnih ljubimaca, grinje, plesni (buđ)

Glavni uzrok prolećnih alergija su čestice polena, finog materijala koji se proizvodi u reproduktivnim organima biljaka koje biljke otpuštaju u vazduh kako bi se razmnožavale. Polen je veoma lagan i može se lako širiti vazduhom, često putujući na velike udaljenosti od biljke koja ga je proizvela. To znači da čak i ako niste u blizini biljke koja oslobađa polen, još uvek možete biti izloženi alergenu. Polen biljaka je jedan od najznačajnijih prirodnih alergena koji se mogu naći u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% svetske populacije, a to znači kod svakog petog čoveka, izazivaju alergijske reakcije.

U klimatskim uslovima naše zemlje period polenizacije započinje oko 1. februara (vreme početka cvetanja leske i jove) i traje do prvih dana novembra (završetak cvetanja pelina i ambrozije). Polen Bukve je jedan od najčešćih alergena u Evropi. Različite biljke oslobađaju različite vrste polena, što znači da osobe koje su alergične na više vrsta polena mogu biti izložene većem broju alergena tokom proleća.

Zato je važno da znate na koju biljku najviše reagujete i da pratite kalendar alergija.

Kako nastaje alergijska reakcija?

Određena supstanca koja je strana našem organizmu (alergen) reaguje sa specifičnom vrstom antitela ( IgE antitela ) koje prozivode naše ćelije u cilju odbrane. Specifična IgE antitela će prepoznati alergen i vezati se za njega, pri čemu dolazi do oslobađanja histamina i pojave simptoma alergijske reakcije.

Simptomi

Simptomi se mogu kretati u opsegu od blagih do težih, u zavisnosti od individualne osetljivosti i nivoa izloženosti alergenima.

KIJANJE I SEKRECIJA IZ NOSA su dominantni simptomi alergijskog rinitisa. Nos i grlo imaju tanku sluznicu koja ih štiti od klica i drugih nadražujućih materija, te se pomenuti simptomi javljaju usled odbrane organizma od istih. Alergeni mogu dovesti do otoka sluznice te se javiti osećaj zaptivenosti. SVRAB NOSA, SVRAB GRLA, nadražajni, suvi KAŠALJ, SVRAB OČIJU, SEKRECIJA, CRVENILO, IRITACIJA OČIJU, SVRAB, CRVENILO, LAK OTOK KOŽE LICA. Alergijske reakcije mogu izazvati opštu nelagodnost, umor i loše raspoloženje.

S obzirom na to da su simptomi alergijske reakcije jako slični simptomima obične prehlade, dešava se da ljudi ne budu ni svesni da zapravo imaju alergijsku reakciju na određeni agens. Ukoliko uvek u isto doba godine imate pomenute simptome koji se održavaju duže od 10 dana, nisu praćeni povišenom telesnom temperaturom niti bolovima I ne prestaju na simptomatsku terapiju prehlade, potreban Vam je lekarski-alergološki pregled. Kako se dijagnoza alergije postavi na vreme, simptomi će biti pod kontrolom uz pomoć različitih terapijskih modaliteta, a kvalitet svakodnevnog života bolji.

Dijagnostika

Da bi pronašli uzrok alergije, alergolozi obično rade posebne alergološke testove, najčešće kožne probe za najčešće alergene u životnoj sredini, koje se izvode na sledeći način:

-Kap prečišćene tečne forme alergena kapne se na kožu i područje se ogrebe malim ubodom, potom se mala količina alergena ubrizgava se neposredno ispod kože. Posle otprilike 15 minuta, ako se otok pojavi na mestu, okruženom crvenkastom površinom (poput ujeda komarca), test je pozitivan. Pored kožnih proba, alergolog može izabrati I druge vidove dijagnostike poput laboratorijskih analiza iz krvi kako bi upotpunio ispitivanje.

Važno je napomenuti da se laboratorijski testovi koriste u kombinaciji sa kliničkom procenom simptoma i anamnezom kako bi se postavila tačna dijagnoza i odredio najbolji pristup lečenju.

Prevencija i lečenje

Ne postoji definitivni tretman za potpuno izlečenje alergije, već je glavni cilj preventivnih I terapijskih mera kontrola simptoma.

Prvi i osnovni korak je izbegavanje štetnog agensa:

Držite vrata i prozore zatvorenim u periodu dana kada je koncentracija polena visoka kako biste sprečili ulazak čestica u unutrašnjost doma. Razmotrite upotrebu prečišćivača vazduha u Vašem domu koji mogu pomoći u filtriranju čestica polena. Zatvorite prozore svojih kola tokom vožnje.

Nakon boravka napolju obavezno se kompletno presvucite kako biste smanjili rizik od dalje izloženosti polenu. Izbegavajte sušenje veša napolju.

Proveravajte informacije o koncentraciji i vrsti polena koja je prisutna u vazduhu, kao i o vremenskim uslovima (poput vetra) koji mogu povećati nivo polena.

Ukoliko boravite napolju tokom visokih koncentracija čestica polena, zaštitite se maskom na licu.

Redovno ispirajte nos fiziološkim rastvorom

Povećajte unos kalcijuma, magnezijuma i cinka koji imaju posebnu ulogu u ublažavanju tegoba u dogovoru sa izabranim lekarom.

Koristite svoju terapiju koju Vam je propisao izabrani lekar/alergolog kako biste držali simptome alergije pod kontrolom.

Postoji više različitih terapijskih modaliteta u lečenju sezonske alergije koje Vam lekar može propisati:

1) antihistaminike, lekove koji sprečavaju dejstvo histamina i na taj način utiču na kontrolu simptoma alergije;

2) nazalne sprejeve, dekongestive ili kortikosterodine preparate koji sanacijom otoka sluznice i sekrecije olakšavaju tegobe;

3) ovlaživače sluznice nosa i grla u vidu raznih sprejeva i pastila;

4) imunomodulatornu terapiju koja deluje tako što primenom dolazi do desenzibilizacije malim dozama alergena na koje organizam stvara antitela,da bi pri sledećem susretu sa alergenom reakcija bila slabija ili potpuno izostala.

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, autorka ovog teksta je dostupna za konsultacije na DokTok platformi, kao i drugi stručnjaci koji su vam na raspolaganju za razgovor.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Izvor: nova.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. i 21. maj

Popularni "Boston na Balkanu" ili 44. Somborski polumaraton ove godine okupio je rekordan broj trkača koji su trčali trke 21,14,10 i 7 km. Najuspešniji bili su Đuro Borbelj iz Apatina i Slađana Stamenković iz Banatskog Brestovca.
Rekordan broj trkača okupio se na 44. somborskom polumaratonu.

Najstariju uličnu trku u zemlji trčalo je više od hiljadu trkača, a na trci od 21 kilometra najbrži je bio Đuro Borbelj iz Apatina, dok je u konkurenciji žena najuspešnija bila Slađana Slađana Stamenković iz Banatskog Brestovca.

"Jako toplo vreme, ali trčao sam taktički i moju brzinu na kraju iskoristio. Fenomenalna organizacija i mnogo publike je izašlo i podržalo nas. Konkurencija izuzetno jaka", rekao je Đuro Borbelj iz Apatina, pobednik polumaratonske trke u Somboru.

"Bilo je prilično toplo ali to nam nije pokvarilo ovaj sportski dan. Odlična organizacija, tako da sam mogla da se fokusiram samo na svoje trčanje i borbu za prvo mesto. Od starta sam zadala dobar tempo i trudila se da održim prednost do kraja", izjavila je Slađana Stamenković iz Banatskog Brestovca,pobednica polumaratonske trke u Somboru.

Polumaraton pod sloganom "Čista lepota" obogatile su i trke na 7 ,10 i 14 km.

"Lep,sunčan dan, rekordan broj trkača iz petnaest zemalja. Čitav trkački region danas je u Somboru", opisao je događaj rekao je Damir Marković, predsednik ARK "Somaraton" Sombor.

Somborski polumaraton četrdeset četvrti put održan je u organizaciji ARK "Somaraton" uz podršku Grada Sombora.

Izvor: RTV

Određene rase pasa sklone su agresivnom ponašanju, zbog čega se ne preporučuju neiskusnim vlasnicima koji nemaju dovoljno vremena za dresuru i socijalizaciju.

Premda svaki pas može biti agresivan, nezavisno od rase, određene vrste poznate su zbog napada na ljude ili druge životinje. Reč je o rasama koje su uzgajane za čuvanje poseda ili stoke, za lov ili borbu. Te rase sklone su teritorijalnom ponašanju.

U nastavku donosimo popis nekih od najgresivnijih rasa na svetu, koje je naveo portal Dog Academi, prenosi Klix.ba.

9. Čivava

Iako su čivave mali psi, poznate su po svojoj agresivnosti i problemima s ponašanjem. Čivava su odane svojim omiljenim članovima porodice, ali mogu da budu neprijateljski nastrojene prema strancima i drugim životinjama.

Zbog svoje veličine, čivave se ne smatraju najopasnijom rasom, ali ako nisu pravilno dresirane i socijalizovane, mogu naneti štetu svojim ugrizima.

8. Rotvajler

Rotvajleri imaju urođenu agresiju zbog koje ih neki pojedinci koriste za borbe pasa. Ovi psi su zaštitnički nastrojeni i odani svojim vlasnicima, ali imaju visok nagon za plenom i skloni su napadima ako nisu dobro vaspitani. Ne, rotvajleri su takođe inteligentni i brzo uče, zbog čega ne predstavljaju problem vlasnicima koji imaju iskustva sa agresivnim rasama.

7. Pit bul terijer

Pitbull terijeri su jedni od najkontroverznijih pasa u svetu. Jaki su, mišićavi i imaju snažan ugriz, zbog čega se često koriste u borbama pasa. U pogrešnim rukama, ovi psi postaju opasnost za svoju okolinu, o čemu svedoče brojni napadi koji se ponekad završavaju smrću. Pitbull terijeri preporučuju se isključivo iskusnim vlasnicima koji mogu da osiguraju pravilnu dresuru.

6. Napuljski mastif

Napuljski mastifi postali su poznati zbog psa Fanga koji se pojavljuje u serijalu „Hari Poter“. Ovi veliki i snažni psi izuzetno su odani i zaštitnički nastrojeni. Agresivni su prema strancima i prema svakoj osobi ili životinji koju smatraju pretnjom. Dresura i socijalizacija napuljskih mastifa trebalo bi da počne dok su još štenci kako bi se sprečilo agresivno ponašanje.

5. Čau Čau

Iako izgledaju kao plišani medvedići, psi rase Čau Čau poznati su po svojoj povučenoj i agresivnoj prirodi. Uzgajani su za potrebe lova i čuvanja poseda, zbog čega i danas imaju visok nagon za plenom. Kako bi se suzbilo agresivno ponašanje i ostali problemi u ponašanju, potreban im je poslednji trening i stroga kontrola.

4. Argentinski pas

Argentinski psi zahtevaju strog odgoj, trening i iskusnog vlasnika kako bi se suzbilo bilo kakvo agresivno ponašanje. Ovi psi imaju vrlo visok nagon za plenom i ne bi trebalo da se drže u domaćinstvima koja imaju druge životinje, zbog rizika od povrede ili smrti. Iako su odani svojim porodicama, ovi dominantni i teritorijalni psi skloni su napadima na strance ili druge životinje.

3. Nemački ovčar

Nemački ovčari su jedan od najpopularnijih rasa na svetu, ali u pogrešnim rukama mogu da postanu opasni i agresivni jer su teritorijalni prema svojim porodicama. Zbog svoje visoke inteligencije i brzog učenja danas se često koriste kao policijski i vojni psi.

2. Jazavičar

Kao i čivave, jazavčari su mali psi skloni agresiji. Zbog svoje veličine, mogu se osećati ugroženo, a to obično rezultira režanjem, lajanjem i ugrizima kako bi se zaštitili. Potrebni su im što raniji trening i socijalizacija kako bi se suzbila agresija.

1. Dalmatinac

Dalmatinci su maskote vatrogasnih stanica, ali poznati su i po svojoj agresivnosti koja proizlazi iz njihove tvrdoglavosti i teritorijalnosti. Osim toga, imaju visok nagon za plenom, zbog kojeg mogu da napadnu decu ili životinje. Uz pravilan trening, vežbu i socijalizaciju mogu da budu odlični porodični psi.

Izvor: n1info.rs

Sumnjate da ste okruženi toksičnim prijateljima, ali ne možete biti sigurni. Otkrivamo vam kako da ih na najlakši način prepoznate.

Psiholozi objašnjavaju da su toksične osobe prisutne u gotovo svakoj grupi prijatelja. Pokušavaju da naprave razdor među njima i da ponize druge, kako bi poboljšali sliku o sebi. Za njih je karakteristično 6 principa ponašanja.

Uvek imaju razlog za kritiku
Za toksične osobe, prijatelji nikada nisu dovoljno dobri. Uvek će imati nešto da im zamere ili da ih zbog nečeg prekore. Postoji velika razlika između dobronamernih saveta ili sugestija i kritike koja ima negativan i zajedljiv prizvuk.

Nikada ne priznaju svoje greške

Toksični prijatelji imaju osećaj da nikada ne greše i da su uvek u pravu. Čak i kada je svima vidljivo da su pogrešili, neće se povući, nego će nastaviti sa ubeđivanjem drugih. Kada nekoga povrede, neće se izviniti, jer bi to poljuljalo njihov ego. Više su fokusirani na to kako izgledaju u tuđim očima nego kako se vi kao njihovi prijatelji osećate.

Uradiće sve da dobiju ono što žele

Psiholozi navode da su toksični ljudi u stanju da iskoriste druge kako bi dobili ono što žele. To može da bude poseban oblik nepoštovanja, jer za njih prijatelji nisu ništa važno, pa će lako prokockati njihovo poverenje kako bi dostigli svoje ciljeve.

Fini su samo kada im nešto treba

Psihologija objašnjava da će se toksični prijatelji ponašati fino i pokazivati vam nežnost, a da to ne osećaju, samo ako je njima u tom trenutku potrebna neka usluga. Drugi, koji će im te usluge činiti, vremenom će početi da se osećaju iskorišćeno i da odustaju od takvog odnosa.

Dramatizuju sve

Prema psiholozima, toksične prijatelje prati drama gde god da se nalaze. U stanju su da naprave „od muve medveda“ i da prošire negativnu energiju na druge, čak i kada se ništa strašno ne dešava. Na taj način skreću dodatnu pažnju na sebe.

Namerno izazivaju svađe

Toksični ljudi uživaju u tome da je oko njih drama. Namerno će odati vašu tajnu ili preneti drugoj osobi nešto o čemu bi trebalo da ćute. Na taj način će napraviti potpunu pometnju u društvu i lakše će manipulisati ostalima. Zapamtite, svađe i nesporazumi su normalni u svakom odnosu, ali ako primetite da neka osoba u njima zaista uživa, znajte da imate posla sa toksičnim prijateljem.

Izvor: blic.rs