Sombor.info

U organizaciji Akademije fudbala Sombor, na Gradskom stadionu u Somboru, počeo je Međunarodni turnir u fudbalu za mlađe uzrasne kategorije od 2012-2016. godišta. Takmičenje je zvanično otvorio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, poželevši puno sreće i uspeha svim ekipama i takmičarima koji učestvuju.

„Draga deco, fudbaleri i fudbalerke, danas rezultat nije bitan, već je bitno da se vi danas ovde lepo družite, igrate i upoznate, a rezultati su manje važni. Samim tim što ste odlučili da dođete danas ovde, vi ste svi pobednici, jer bavite se sportom i zdravim načinom života. Hvala organizatori i svima vama koji ste došli i želim vam puno uspeha u takmičenju“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Preko 80 ekipa i 700 takmičara iz Mađarske, Hrvatske i Srbije, pokazaće svoje znanje i fudbalsko umeće, a takmičenje će trajati dva dana.

Mlade takmičare su pozdravili i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, poželevši im puno uspeha i sportske sreće.

Startovala je nova šahovska sezona. Ravangradske ajkule na startu na startu Vojvođanske lige Bačka SU 2024 podelili su bodove (3:3) sa Prigrevačkim šahovskim klubom.

Pobede za somborski tim obezbedili su Damir Babić i Ivan Kolompar, dok su Zoran Milojičić i Miodrag Šljukić osvojili po pola boda. Poraze od svojih protivnika doživeli su Aleksandar Novaković i Drago Kurčubić. Ovog vikenda Ravangradske ajkule ugostiće sastav Sente koja je na startu prvenstva bila bolja (4:2) od Omladinca iz Kucure.

U rangu niže, Severno Bačkoj zonskoj ligi 2024 startne pobede upisale su ekipe Alekse Šantića i Polet iz Rastine. Šantićani su bili bolji od Bačkog Brega sa 4:2, dok su Rastinci dobili Žednik (4.5:1.5). Bezdan je remizirao (3:3) sa Radničkim iz Tornjoša.

U drugom kolu Polet gostuje u Odžacima, a Aleksa Šantić u Vrbasu. Bački Breg dočekuje Potisje iz Kanjiže, dok će Bezdan ugostiti Miljo Vujović iz Crvenke.

Izvor: somborsport.org

Iako definicija "savršenstva" varira među pojedincima, čini se da postoje horoskopski znakovi koji imaju manje predispozicija da budu idealni partneri u braku u poređenju s drugima

Razmišljanje o potencijalnom partneru za brak može biti složen proces, a horoskop može biti jedan od faktora koji ljudi uzimaju u obzir. Iako svaki čovek ima svoje jedinstvene osobine i karakteristike, postoje određeni horoskopski znakovi koji se često smatraju izazovnijim kada je u pitanju bračna kompatibilnost. Evo pregleda nekih od tih znakova:

Blizanci
Poznati po svojoj promenljivosti i sklonošću ka avanturama, Blizanci mogu imati izazove kada je reč o postojanju i predanosti u braku. Njihova potreba za stalnim stimulacijama i novim iskustvima može dovesti do nedostatka stabilnosti u emotivnim odnosima.

Vaga
Iako su Vage poznate po svojoj ljubaznosti i harmoničnom pristupu životu, njihova sklonost ka neodlučnosti može biti problematična u braku. Vage mogu imati teškoće u donošenju odluka i često se trude da zadovolje sve, što može dovesti do kompromisa u vezi ili braku.

Vodolija
Vodolije su poznate po svojoj nezavisnosti i originalnosti, što ih čini izazovnim partnerima u braku. Njihova potreba za slobodom i autonomijom može dovesti do poteškoća u uspostavljanju dubljih emotivnih veza i predanosti.

Lav
Lavovi su poznati po svojoj dominantnoj prirodi i potrebi za pažnjom i priznanjem. Njihova sklonost ka egocentričnom ponašanju može dovesti do konflikata u braku, posebno ako partner ne uspeva da ispuni njihove visoke standarde.

Strelac
Strelčevi su poznati po svojoj avanturističkoj prirodi i potrebi za slobodom i avanturama. Njihova sklonost ka spontanosti može dovesti do nedostatka predanosti i stabilnosti u braku, posebno ako partner želi više sigurnosti i predvidljivosti.

Izvor: 24sedam.rs

Legendarna Silvana Armenulić sutra bi napunila 85 godina. Poginula je pre 48 godina, a sećanje na nju i njene pesme i dalje traju.

„Smederevo, 10. oktobra 1976. godine. Oko 21.30 časova na magistralnom putu Beograd-Niš kod Kolara dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubili Miodrag Jašarević, šef narodnog orkestra RTB-a, popularna interpretatorka narodnih pesama Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana Barjaktarević“. Ovako je glasila vest o smrti po mnogima najveće zvezde narodne muzike nekadašnje Jugoslavije.

Među pesmama narodne muzike retke su one koje mogu da pariraju numerama „Šta će mi život bez tebe, dragi“, „Rane moje“, „Srce gori jer te voli“. Oni koji vole ovu vrstu pesama i tuguju i vesele se uz njih, a oni koji vole „samo prave narodne note“ neizostavno na listi omiljenih izvođača navode njeno ime – Silvana Armenulić. Postala je legenda, što zbog glasa, što zbog stila, što zbog tragedije kojom je u 37. godini prekinut njen život.

Nesreća je bila kobna po Silvanu, a u udesu su poginuli i Miodrag Jašarevića, šef narodnog orkestra RTB-a, koji je te večeri bio za volanom, i Silvanina sestra Mirjana Barjaktarević, koja je bila u šestom mesecu trudnoće.

Njena tragična smrt izazvala je veliku pažnju javnosti, naročito zbog brojnih misterioznih okolnosti koje su je pratile.

Teški životni počeci

A priča o njoj je počela 18. maja 1939. godine u Doboju kada je rođena kao Zilha Barjaktarević (kako je glasilo njeno pravo ime).

Odrasla je u velikoj porodici. Njena majka je rodila trinaestoro dece, Silvana je bila četvrto dete, a četvoro njenih sestara i braće, nažalost je preminulo.

Još kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije i samo je čudom uspela da preživi, ali njen mlađi brat Hajrudin nije. Njihovom ocu ponestalo je snage da to sve izdrži. Odao se alkoholu, zapostavio porodicu i praktično sav teret odgajanje i izvođenja devetoro dece na put prepustio njihovoj majci Hajriji.

„Bili smo jedno drugom do uva i majka nas je, kad bi je pitali za naša imena, na prste nabrajala. Kako je sastavljala kraj s krajem, još ne mogu da shvatim. Sve je morala da meri kroz onaj vražji broj devet: devet kaputa, devet obroka, devet pari cipela… Zato sam maštala o danu kad ću joj se skinuti s vrata“, pričala je Silvana kasnije.

Sa 16 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i počela da peva po kafanama.

„Naježim se kad uđem u kafanu“

Zilha je odabrala pesmu, a harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo je zapazio njen talenat. Pozvao ju je u svoj orkestar. I tako je počeo Silvanin kafanski život. Kako je on zaista izgledao, otkrila je pevačica kasnije u jednom intervjuu.

„Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja“, prenosi Yugopapir.

Od Ilidže preko Loznice stigla je do Beograda, mesta u kojem je kafanu zamenila velika scena.

Prestonica je raširenih ruku dočekala Zilhu, koja je muzičke stručnjake i beogradsku publiku osvojila i glasom i lepotom.

Ali pre dolaska u Beograd, Zilhi, koja je je u međuvremenu promenila ime u Silvana (odabrala je ime glumice Silvane Mangano, zvezde njenog omiljenog filma „Gorak pirinač“) desio se jedan sudbonosni susret.

„Šta će mi život bez tebe, dragi“

Dok je Silvana pevala u Leskovcu, naišla je jedne noći na mladića kako sedi na klupi. Ispričao joj je da je došao je iz sela kako bi našao posao, ali da nije imao nimalo sreće. Sažalila se na njega.

Zamolila je upravnika hotela u kojem je nastupala da mladiću da neki posao. Nije je odbio.

Radeći u hotelu, momak se vremenom sprijateljio sa muzičarima i počeo je da peva. Ubrzo je za njegovo ime čula cela Jugoslavija.

Mladić sa klupe bio je Toma Zdravković.

Silvani koja je preokrenula njegov život kasnije je poklonio pesmu koja je obeležila njenu karijeru. U pitanju je numera „Šta će mi život bez tebe, dragi“.

Fenomen „Silvana Armenulić“

Kada je Silvana Armenulić počela da peva u hotelu „Grand“ u Beogradu, moglo je da se nasluti da će napraviti veliku karijeru. U to vreme nastupi na ovom mestu bili su stepenica do popularnosti.

I tako se desilo. Mnogi su želeli da slušaju Silvanu, koja je ubrzo snimila i prvi ploču za kuću „Diskos“ iz Aleksandrovca. Ploča je prodata u 50.000 primeraka.

Usledilo je i potpisivanje ugovora sa PGP-RTS-om, duetske ploče, sjajne reakcije publike, solo album za Jugoton 1967. godine, snimljen u saradnji sa kompozitorom Acom Stepićem, koji joj je i otvorio vrata „Granda“, dve singlice sa grčkim pesmama, album izabranih izvornih narodnih i starogradskih pesama sa Aleksandrom Trandafilovićem….

Silvana je bivšeg tenisera, a sadašnjeg teniskog stručnjaka, Radmila Armenulića, srela jedne večeri dok je pevala u „Grandu“. Počeli su da se zabavljaju, a posle nekoliko meseci veze on ju je zaprosio, a zatim 26. oktobra 1961. oženio u Beogradu.

Silvana i Radmilo su 1964. godine dobili ćerku koja je dobila ime po njegovoj majci Gordani.

Bila je velika zveuda, a ipak, svoj život nije doživljavala kao idiličan.

– Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti – pričala je u jednom intervjuu 1972. godine.

Pesma koju je najviše volela bila je „Ostavite tugu moju“.

Misterija oko Silvanine smrti

Tugu koja je pratila Silvanin odlazak pratila su i brojna pitanja: „Kako je došlo do nesreće?“, „Ko je te večeri zapravo bio za volanom?“, pa čak i strašne pretpostavke da je pevačicina smrt nije bila posledica nesreće. Čulo se tih dana da je Silvana Armenulić zapravo ubijena. Neka pitanja ostala su i danas otvorena.

Izvor: danas.rs

Garantovana penzija je uvedena u više od 100 država, među kojima su i dve iz regiona, a nedavno je najavljena i u Srbiji, kao deo projekta “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”. Pravo na tu naknadu imali bi oni građani koji nisu ostvarili uslov za penzionisanje, koji nikada nisu bili zaposleni, poput domaćica, ili im nisu uplaćivani doprinosi. Visina te penzije u svetu varira, a koliko bi iznosila u Srbiji još se ne zna, mada je obelodanjena minimalna cifra.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u januaru ove godine najavio je socijalnu garantovanu penziju u skladu sa programom “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”.

On je dodao da će resorno ministarstvo u narednom periodu započeti prikupljanje podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.

Ko će imati pravo na garantovanu penziju?
Prema Krkobabićevim rečima, garantovana penzija namenjena je svim ljudima, i muškarcima i ženama, koji su stariji od 65 godina, a koji nisu u penziji, niti to mogu da budu, jer nisu ispunili osnovni uslov od 15 godina radnog staža, niti imaju imovinu.

Uslov je i da korisnici garantovane penzije nemaju bilo kakve druge prihode.

Mada ljudi bez primanja, a koji nisu ispunili uslove za penzionisanje, ima u gradovima, pretežno ipak žive u selima. Takođe, iako u ovu kategoriju spadaju i muškarci, većina su žene.

Prema rečima ministra, pravo na nju bi imali građani koji se nalaze u zoni siromaštva, i treba da bude “jedna vrsta nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti pravo na penziju, a ceo život su marljivo radili”.

Kolika će biti garantovana penzija?

Iako je još uvek prerano govoriti o tačnim iznosima, Krkobabić je najavio da socijalna garantovana penzija neće biti manja od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. To je, po akutelnom kursu, oko 11.700 dinara.

Gde postoje garantovane penzije?

Socijalna penzija uvedena je u više od 100 država. U regionu, nama najbliže države sa ovakvom vrstom pomoći su Hrvatska i Severna Makedonija, gde garantovana penzija iznosi 150 evra.

U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.

Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov.

Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine…

Pod kojim uslovima je garantovana penzija dobra ideja?
Prema računici koju je pre četiri godine sproveo Centar za socijalnu politiku, ako bi socijalna penzija iznosila 10.000 dinara, ukupan godišnji rashod bio bi između 0,1 i 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Programska direktroka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković kaže za Nova.rs da socijalna penzija nikako ne sme da bude veća od “regularnih” penzija, koje primaju oni građani koji su redovno plaćali poreze i doprinose i ostvarili radni staž. Naša sagovornica podseća da su to u Srbiji poljoprivredne penzije, koje u proseku ne prelaze 16.300 dinara.

“Mora da postoji gornja granica, a kao prirodna granica nameće se iznos poljoprivredne penzije”, objašnjava ona.

Prema rečima naše sagovornice, ukoliko ne bi postojala razlika između najniže poljoprivredne i socijalne penzije, građani bi se demotivisali da rade.

“Tu onda ne bi bilo elementarne pravičnosti. Tu se onda otvara još jedna dilema – da li će se pravo na garantovanu penziju ostvarivati ukoliko penzioner nema primanaja ili ukoliko čitavo domaćinstvo nema primanja”, kaže Matković.

Za kraj, naša sagovornica ističe da garantovana penzija, pod odgovarajućim uslovima, ima smisla, s obzirom na to da je siromaštvo kod starijih zastupljenije nego kod bilo koje druge grupe ljudi u Srbiji.

Izvor: nova.rs

U skladu sa akcijom organizovanja besplatnih preventivnih pregleda, koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u nedelju, dana 19.05.2024. godine, u periodu od 08.00 do 17.00 časova Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, organizuje sledeće preventivne preglede:

1. ULTRAZVUK ABDOMENA,
2. INTERNISTIČKI PREGLED (EKG I MERENjE ART. KRVNOG PRITISKA),
3. LABORATORIJA (KRVNA SLIKA, MERENjE NIVOA ŠEĆERA U KRVI).

Ultrazvuk abdomena obavljaće se u Službi za radiološku dijagnostiku u prizemlju zgrade Hirurškog bloka Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Internistički pregled (ekg i merenje art. krvnog pritiska) obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75.

Laboratorija (krvna slika, merenje nivoa šećera u krvi) obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75.

NAPOMENA:
Preventivne preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, bez obzira da li imaju ili nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Iz somborskog pozorišta obaveštavaju publiku da je koncert dvorskih svečanosti LA FOLIA, somborske filharmonije, zakazan za subotu, 25. maj, otkazan.

Ulaznice se mogu vratiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Novac, za ulaznice koje su kupljene online biće automatski vraćen.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. maj

Revijalnom veteranskom utakmicom fudbalski klub "Žak " iz Sombora obeležio je veliki jubilej- čitav vek od osnivanja .Ovaj mali klub iz bačke ravnice krase sloga i timski duh, a u mlađim kategorijama ni rezultat im ne manjka.
Utakmica neizvesna, tribine pune vernih navijača, a igrači u srcu i dalje mladi. Oni i dalje prave razliku na terenu i kažu godine im ništa ne mogu.

Dragan Maksimović fudbal je počeo da trenira sa 18 godina davne 1992. godine, u FK"Žak" proveo je više od 30 godina i kaže da fudbal jeste "najvažnija sporedna stvar na svetu".

"Kao dete sam gledao te čuvene generacije Žaka, to mi je uvek davalo neki voljni momenat da se priključim i budem fudbaler", priča za RTV Dragan Maksimović, nekadašnji igrač, a sada potpredsednik "Žaka".

"To je bio jedan lep osećaj kada sam došao prvi put na trening i utakmicu, kada dobiješ dres, štucne i kopačke osećaš se kao da si igrač Real Madrida", seća se Aleksandar Vuković, nekadašnji igrač, a sada trener kluba.

Ove godine FK"Žak"iz Sombora obeležava veliki jubilej, čitav vek od osnivanja.

"Postojanje jednog kluba 100 godina je ogroman jubilej, nama znači mnogo, to je jedna tradicija, malo je klubova u Srbiji koji se time mogu pohvaliti", kaže Maksimović.

Planovi uprave kluba nadalje su veliki.

"Planiramo da zadržimo ovu ekipu i da se fokusiramo na mlađe uzrasne kategorije, a ambicije su nam svakako vojvođanska liga, gledaćemo da tribine još malo pokrijemo i da osposobimo pomoćni teren da bismo mogli i tamo da treniramo", ističe Bojan Banić, predsednik kluba.

"Forsiramo naše igrače iz mlađih selekcija, trenutno ih imamo šest-sedam koji igraju, donose bodove i vremenom će napredovati sve više", podvlači trener Vuković.

"Zvezda koja je ponikla kod nas u klubu kao dete je Saša Tomanović. Njega je put odveo u Apatin i u TSC", dodaje Banić.

Žakovci danas s ponosom kažu da za budućnost mnogo ne brinu, jer se kod njih mladi i te kako hvataju lopte.

"Od malena volim fudbal, u Žaku sam već četiri godine, zavoleo sam ovaj klub jer je jedna super zajednica", kaže Marko Adamović.

A najmlađi fudbaler tima Miloš Đurđević ima svoje planove: "Treniram od svoje treće godine, sad sam desni bek, a kada porastem voleo bih da igram u Partizanu".

Izvor: RTV

Zamenica Gradonačelnika Ljiljana Tica, potpisala je Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ukupna sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora iznose 16.250.000,00 dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 8.125.000,00 dinara, a isto toliko će Grad Sombor izdvojiti iz budžeta.

Predstavnicima gradova i opština ugovore je svečano uručila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

„Program energetske sanacije domaćinstava je projekat koji je, možda i više od drugih projekata, direktno usmeren ka građanima i tiče se svakog stanovnika naše zemlje. Na ovogodišnjem javnom pozivu još 12.000 domaćinstava moći će da dobiju subvencije za energetsku efikasnost. Takođe, po prvi put raspisujemo posebne javne pozive za energetski ugrožene kupce, koji će u 44 lokalne samouprave moći da dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti ulaganja“, rekla je ministarka Đedović Handanović

Ukupno je 137 gradova i opština dobilo sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, a građani će moći da konkurišu za deo sredstava namenjenih za zamenu stolarije, postavljanje solarnih panela i kolektora, zamenu neefikasnih kotlova, postavljanje fasade, izolacije i drugo.