Sombor.info

Ministar je rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je svako drugo dete na preventivnom pregledu „imalo neki problem“, kao i da je protekle nedelje pregledano više od 30.000 građana Srbije.

Lončar je za TV Pink rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi, da su uglavnom posledica fizičke neaktivnosti, ali i da roditelji treba utiču na njihovu aktivnost, i da dva-tri časa fizičkog vaspitanja nisu dovoljna.

Kako je rekao u Kliničkom centru prilikom besplatnog prevetnivnog pregleda otkriveno na vreme šest tumora pluća, i da treba buditi svest kod građana da se kod lekara ne ide samo kada ih nešto boli.

Lončar je ocenio da je jedan od većih problema u zdravstvu manjak poverenja između lekara i građana i da to mora da se ispravi tako što će svi građani biti saslušani, i da razgovor sa ljudima treba da bude osnovni zadatak.

On je naveo i da pacijenti nakon dijagnostike u državnim ustanovama, kada treba da ostanu u bolnici, ipak odluče da hoće da se leče kod privatnika, pored toga što bi u državnim ustanovama imali i bolje uslove i besplatno lečenje, što je, kako je rekao, bio signal da nema poverenja.

Kako je rekao, direktori klinika će sada imati odgovornost da „se spuste među zaposlene i pacijente“ i razgovaraju sa njima, i da će imati punu podršku za sve što predlože, ali da moraju da imaju i određene obaveze.

Govoreći o listi čekanja rekao je da ne želi kozmetičke promene, kao i da još uvek sagledavaju šta je najbolje uraditi i da će vrlo brzo izaći sa rešenjima.

Lončar je dodao i da Ministarstvo zdravlja nastavlja projekat zapošljavanja najboljih svršenih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola, i da će sutra „najbolji od najboljih“ dobiti ugovore za posao.

Izvor: n1info.rs

Dreser pasa Vil Aterton, koji svakodnevno edukuje potencijalne vlasnike o važnosti izbora prave rase za njih, otkrio je da mnogi vlasnici border kolija žale što su se opredelili za ovu rasu.

Izbor idealnog psa za svoju porodicu nije uvek tako jednostavan kao što se čini. To je zato što mnogi psi imaju različite potrebe, koje je teško uskladiti sa potrebama njihovih vlasnika.

Aterton podstiče sve potencijalne vlasnike pasa da sprovedu istraživanja pre nego što se odluče za određenu rasu. On je naglasio važnost posedovanja samo psa čije potrebe ste sigurni da možete da pratite. Zbog toga posebno upozorava na popularne border kolije, piše The Sun.

„Oni su sposobni za neverovatne podvige treninga sa radnom sposobnošću da čuvaju ovce. Uživanje ih je gledati. Međutim, neki ljudi čuju da su oni najpametniji psi na svetu i psi koji se najviše mogu dresirati na svetu“, rekao je on.

Ističe da ljudi obično misle da ih je lako dresirati jer se smatra jednom od najpametnijih rasa, ali niko zaista ne shvata da ih treba dugoročno dresirati. Zbog visokog nivoa energije, ovoj rasi je potrebno više fizičke i mentalne stimulacije nego što prosečna porodica može da pruži.

Bez svakodnevne stimulacije, mogu da postanu dosadni i da razviju probleme u ponašanju kao što su prekomerno lajanje, kopanje ili destruktivno žvakanje.

„Porodice pokušavaju da ovog psa koji je odgajan da radi sate i sate svakog dana uklope u užurban porodični život. Radio sam sa mnogim border kolijima koji se dosađuju i veoma su destruktivni“, rekao je on.

Pošto su uzgajani da čuvaju ovce, imaju jake ovčarske instinkte. Kada su većinu vremena zatvoreni u porodičnom domu, to se može manifestovati trčanjem, hvatanjem za pete ili jurnjavom za članovima porodice. Zbog toga im je potrebno mnogo prostora za trčanje i igru. To znači da nisu za male domove bez pristupa velikim otvorenim površinama gde mogu da troše energiju.

Iako mogu da budu dobri i lojalni saputnici pravim porodicama, Aterton je pozvao potencijalne vlasnike da pažljivo razmotre da li mogu da obezbede vreme, pažnju i resurse neophodne da ispune jedinstvene zahteve ove rase, prenosi Klix.ba.

Čišćenje kupatila nije omiljena aktivnost. Najmanje popularno je čišćenje WC šolje, kojem neki pristupaju direktno s gađenjem.

Kod čišćenja wc šolje možete pomoći sebi jednostavnim trikom. Sve što vam treba je brašno.

Osveživači i dezinfekcija

Mnogi veruju da će se mirisnim gelovima (ili sličnog proizvoda) rešiti obaveze redovnog čišćenja wc šolje. Istina je da se vodokotlić aktivira svaki put kada pustite vodu, mirisaće i delimično dezinfikovati wc. Međutim, nakupljene nečistoće ostaju i ne postoji drugi način uklanjanja osim temeljnim čišćenjem skupim hemikalijama. U kuhinji imate sastojak koji vam može pomoći u čišćenju wc šolje.

Čišćenje WC-a brašnom

Ako pokušate očistiti wc sa brašnom, videćete da imate pri ruci jeftin alat koji se možete rešiti kamenca, grube prljavštine, plesni i klica. Za čišćenje wc šolje možete koristiti bilo koje brašno, na primer ono koje vam je dugo stajalo u otvorenoj teglici na polici i koje je postupno upilo vlagu. Za nekoliko novčića možete očistiti wc, bez zagađivanja okoline.

Kako očistiti kupatilo brašnom

Brašno se sipa u wc šolju na isti način kao kad pošećerite keks. Nanesite ga na sve unutrašnje prostore. Zatim pripremite efikasnu tečnost i sipajte je u vodokotlić.

U jednu litru vode dodajte 3 kašičice limunske kiseline i dobro promešajte. WC posut brašnom poprskajte pripremljenom tečnošću. Ostavite da deluje nekoliko sati, najbolje preko noći. Sledeći dan samo pustite vodu u wc-u. Brašno je abrazivno i zajedno sa limunskom kiselinom će se pobrinuti za uklanjanje grube prljavštine.

Prevencija kamenca

Ako imate problema sa tvrdom vodom u svom domu, verovatno imate posla sa kamencom u wc šolji. Možete ga se rešiti tako što ćete svaki dan posipate brašnom zidove wc solje.

Ako ujutro wc šolju pospete brašnom i četkom utrljate po zidovima WC šolje, kamenac se neće taložiti.

Brašnom se takođe može očistiti:

umivaonik
spaljene posude
masne mrlje na odeći
tuš kabina

Izvor: prva.rs

Zaljubljenike u zvezdano nebo za nekih nedelju dana čeka prava poslastica – poravnanje čak šest planeta.

Poravnanje ili konjunkcija svemirskih tela opisuje njihovu prividnu blizinu kada se čini, ako ih posmatramo sa Zemlje, da se one nalaze blizu jedna druge.

Naime, 3. i 4. juna će se Merkur, Mars, Jupiter, Saturn, Neptun i Uran pojaviti na nebu u ravnoj liniji.

Nije neuobičajeno videti dve ili tri planete jednu blizu druge, ali poravnanje od čak šest njih je poprilično redak događaj. Zato se ovakvo pozicioniranje od pet ili šest drugih planeta Sunčevog sistema i naziva veliko poravnanje.

Često možemo čuti ili pročitati da ovakav fenomen ima neko skriveno značenje, da možda utiče na naše živote i upozorava na budući događaj koji može imati negativne ili pozitivne posledice na naš život. Dakle, neki će se zapitati šta nam se može dogoditi ako se planete poravnaju. Odgovor je – ništa.
Iako se tokom takvog fenomena čini da su nebeska tela jedna blizu drugog, to je samo varka koju stvara dvodimenzionalni pogled na svemir.

U stvarnosti planete će i dalje biti prosečno međusobno udaljene (njihova udaljenost zavisi od orbite) kao i pre. Jedino će nama sa Zemlje izgledati kao da stoje blizu jer naše oči ne mogu registrovati dubinu, odnosno pravu udaljenost između njih.

Zbog te varke će izgledati kao da se na malom delu neba nanizalo više planeta, dok su u stvarnom prostoru one i dalje međusobno jako udaljene.

Kako posmatrati ovaj spektakl?

Ako ćete u ranim jutarnjim satima početkom juna želeti da vidite lepotu ovog spektakla, možda će vam trebati vizuelna pomagala. Merkur, Mars, Jupiter i Saturn biće dovoljno sjajni da se vide golim okom, ali će za uočavanje Urana i Neptuna biti potrebni teleskopi, piše Science Alert.

Poravnanje će biti vidljivo sa većine lokacija širom sveta. U koje vreme planete izlaze i zalaze, i kojim redosledom, zavisi od toga iz kog dela sveta gledate noćno nebo. Na stranici Time and Date možete odabrati lokaciju i datum i možete videti kada se koja od planeta pojavljuje iznad horizonta.

Hazal Bejbasin je tvrdila da je nepravedno doživljavala sebe kao "dramatičnu kraljicu" i da su joj rekli da ima "nisku toleranciju na bol" kada se požalila lekaru preko telefona na mučne glavobolje.

Nekoliko dana kasnije, odlučila je da ode u Hitnu pomoć, gde je snimak mozga pokazao da je sve u redu. Nakon toga, poslali su je kući. Međutim, samo nekoliko minuta po povratku, srušila se na sofu, gde su je pronašli njena mama i brat, i odmah su pozvali Hitnu pomoć.

Izgubila vid

Brzo su je prebacili u bolnicu "Northvick Park" u Londonu, gde je dijagnostikovana intrakranijalna hipertenzija - povećani pritisak oko mozga. Izgubila je vid dve nedelje nakon dolaska u bolnicu.

Kada je premestili u drugu bolnicu, lekari su uspeli da delimično povrate njen vid, ali je ipak bila registrovana kao slepa. Hazal tvrdi da su joj lekari koji su uspeli da sačuvaju deo njenog vida rekli da bi njeno slepilo moglo biti delimično sprečeno da su reagovali ranije.

- Rekli su da je šteta što nisam stigla ranije jer su mogli da mi sačuvaju mnogo više vida - rekla je ona.

Sada, nakon četiri godine, detaljno je podelila svoje teško iskustvo na društvenim mrežama.

Glavobolje su počele u januaru 2019. i trajale su intenzivno tri meseca. Bolela ju je glava toliko jako da je jedva mogla da hoda, što je potpuno promenilo njen život.

Pogrešna dijagnoza

Najgore od svega je bilo što se žalila svom izabranom lekaru, koji je verovao da je to obična glavobolja i prosto nije reagovao.

U video snimcima, opisuje kako joj je vid doslovno nestao preko noći.

- Moja porodica je bila sa mnom u sobi i rekla sam im da upale svetla. Rekli su mi da su svetla već upaljena. Onda sam osetila jeziv osećaj i shvatila da nije samo mutno, već je postalo potpuno mračno. U tom trenutku, sve je postalo potpuno crno, nisam mogla da vidim ništa - rekla je.

Na insistiranje njenog brata, prebačena je u bolnicu "Charing Cross", gde su lekari odmah prepoznali situaciju. Lekari su izvršili lumbalnu punkciju i Hazal je odmah primetila tri trenutna bljeska svetlosti. Nakon desetak dana, deo njenog vida se vratio.

Posle operacije, provela je nedelju dana na intenzivnoj nezi i tri meseca na svakodnevnoj fizioterapiji i treningu kako bi se prilagodila svom stanju.

Danas je registrovana kao slepa osoba, ali se prilagodila novim životnim okolnostima i nastavlja da živi punim životom.

Izvor: direktno.rs

Francuska glumica Marija Šnajder bila je praktično još uvek tinejdžerka kada je bila primorana da za potrebe snimanja filma "Poslednji tango u Parizu" izvede brutalnu scenu silovanja sa kolegom skoro tri decenije starijim od nje - Marlonom Brandom. Ovo mučno iskustvo je ostavilo trajne posledice po nju samu, ali i njenu karijeru, a do kraja života nije uspela da se otarasi senki koje su pratile zbog te uloge.

Marija Šnajder je imala 19 godina kada je dobila ulogu u kultnom ostvarenju, a partner u filmu bio joj je tada 48-godišnji Marlon Brando, već prekaljena glumačka veličina. Erotski dramski film iz 1972. u režiji Italijana Bernarda Bertolučija izazvao je kontroverzu, negodovanje i osudu kritičara i gledalaca širom sveta, ali je ipak zaradio neverovatnih 96 miliona dolara na bioskopskim blagajnama širom sveta.

Nedavno je u okviru Kanskog festvala prikazan i biografski film "Being Maria" upravo o liku i delu ove Francuskinje, koji se između ostalog bavi i užasnim iskustvom na snimanju filma koji ju proslavio, ali i koji ju je doveo do toga da bude smeštena na psihijatrijsku kliniku.

Zašto je "Poslednji tango u Parizu" proglašen opscenim i kako je uništio život Marije Šnajder?

Marija Šnajder je 15. oktobra 1972. doslovce preko noći postala slavna, postavši žena o kojoj se najviše pričalo u čitavoj Americi. Nakon što je prethodne noći "Poslednji tango u Parizu" premijerno prikazan na Njujorškom filmskom festivalu, odmah je izazvao niz kontroverzi. Iako je u početku naišao na pozitivnu kritiku, izazvao je i bes javnosti, a na kraju je čak i zabranjen za bioskopsko prikazivanje, piše "Daily Mail".

Bertolučiju je u Italiji suđeno zbog opscenosti, a njegog sirov prikaz silovanja i emocionalnih prikazivanja doveo je do međunarodnih polemika. On je, inače, sam priznao da je ideju za film razvio iz sopstvenih seksualnih fantazija koje je dobio nakon što je "sanjao da je video prelepu, nepoznatu ženu na ulici i imao seks sa njom, a da nije znao ni ko je ona".

Marija je u tom trenutku već dobila nekoliko malih uloga u različitim filmovima, ali je uloga lepe i mlade Žan u Bertolučijevom filmu bila prva važna i velika. No, nije ni slutila koliko će ovaj angažman biti mračan.

U filmu se Žan, njen lik, upušta u erotsku avanturu sa Polom, kog igra Brando, a koji insistira da njihova veza ostane isključivo seksualna i anonimna. Par se suočava sa nekoliko emotivnih rolekostera okom filma, ali uprkos što su strast i romantika osnovna tema, ovo nikako nije ljubavna priča.

U ozloglašenoj, ljubavnoj sceni Brandov lik je analno silovao lik Šnajderove na spratu pariskog stana, dok koristi puter kao lubrikant. Godinama kasnije otkriveno je da scena nije bila napisana u scenariju, da je bila sakrivena od Marije i da nije dobijena njena saglasnost za snimanje istog, a to je otkrio sam Bertoluči i u jednom intervjuu 2013. godine. "Nisam želeo da Marija glumi... Želeo sam da oseti bes i poniženje", rekao je.

"Sekvenca sa puterom je ideja koju sam dobio sa Marlonom ujutru uoči snimanja. Želeo sam od nje reakciju devojčice, a ne glumice. I mislim da je mrzela mene i Marlona jer joj nismo rekli", istakao je.

Bertoluči je priznao da je bio "užasan" prema Mariji jer joj nije saopštio svoje planove, ali je dodao da nije zažalio zbog te odluke.

Mariji nije bila prijavljena scena silovanja pre snimanja

Šnajder je 2007, četiri godine pre smrti, za "Daily Mail" priznala da se osetila "pomalo kao da je silovana" i od strane Branda i od strane Bertolučija nakon što je snimila ovu šokantnu, vulgarnu scenu.

"Trebalo je da pozovem svog agenta ili advokata da dođu na set, jer ne možete naterati nekoga da uradi nešto što nije u scenariju. Marlon mi je rekao: 'Marija, ne brini, to je samo film', ali tokom scene, iako ono što je Marlon radio nije bilo stvarno, moje suze su bile prave", ispičala je.

Glumica je istakla i da nije bilo privlačnosti između nje i Branda i da ga je posmatrala kao očinsku figuru. Za Bertolučija je imala daleko pogrdnije reči, nazvavši ga "debelim, znojavim manipulatorom".

Marija je istakla da je Branda posmatrala kao očinsku figuru

Marija je rekla da se odmah nakon što je film prikazan u bioskopia širom sveta osetila kao "seks simbol" i da ju je to učinilo "malo ludom". "Nije mi se svidela... Ta slika puna insinuacija, nevaljalih misli, koju su ljudi posle stekli o meni. Ljudi su mi prilazili u avionu, govorili neprijatne stvari. Proganjali su me, osećala sam se kao da me love"", akcentovala je.

Zatvorske kazne zbog filma za glavne glumce i režisera

Nakon što je film pušten u javnost, italijansko privatno tužilaštvo iz Bolonje pokrenulo je tužbu protiv glavnih aktera i kreatora dela na osnovu "opscenog sadržaja koji je uvredljiv za javnu pristojnost" i "opisa i prikazivanja masturbacije, pohotnih radnji i razvratne golotinje, praćenih zvukovima, uzdasima i vriscima zadovoljstva".

U početku je tužba bila neuspešna, ali je u septembru 1973. godine Apelacioni sud u Bolonji osudio Bertolučija, Branda i Šnajderovu na dva meseca zatvora i novčanu kaznu, ali je presuda poništena u decembru iste godine.

Film je u to vreme bio toliko skandalozan da su Italijani tužili režisera i dva glavna aktera

Iako Marija nije završila iza rešetaka, reakcije i uvrede javnosti u Italiji dovele su je do ogromnog stresa i problema sa mentalnim zdravljem. "Kontroverza me je naterala da poludim", rekla je u jednom intervjuu, priznavši da se tada okrenula narkoticima kao sredstvu za beg od stvarnosti.

Glumica nimalo nije uživala u novostečenoj slavi, šta više to ju je dovelo do pokušaja da sebi oduzme život i to u više navrata. "Preživela sam samo zato što je Bog odlučio da nije vreme da odem", rekla je.

Marija više nikada nije snimila nijednu golišavu scenu tokom čitave karijer i snimila je preko 50 filmova, ali je ipak imala problema da se distancira od jednom stečenog imidža seksualnog simbola i nikada nije doživljavana kao ozbiljna glumica.

Izvor: blic.rs

Gugl otkriva da je trenutno među najpopularnijim pretraživanjima „jeftino letovanje“. Postoji mnogo načina na koje putnici mogu da pronađu ideje za povoljno putovanje.

Ovo je naročito važno, jer Bloomberg izveštava da je procvat putovanja nakon pandemije, udružen sa ograničenom izgradnjom hotela, usponom turizma i ograničenjima na Airbnb-u u mnogim gradovima, doveo do visokih cena hotela, posebno u Evropi.

Jasno je da putnici možda osećaju nervozu. Vacasa, platforma za iznajmljivanje kuća, otkrila je da, iako će 4. jul i Dan sećanja biti veliki letnji vikendi za putovanja, njena anketa sugeriše da su neki ljudi promenili svoje planove. Čak 81 odsto ispitanika je svesnije budžeta, što je podstaknuto višim troškovima života i inflacijom (74%).

Načini da pronađete jeftine letnje odmore

Bloomberg preporučuje da ignorišete Instagram fidove za prenaglašene, preskupe destinacije i umesto toga tražite mesta ispod društvenog radara. U Italiji bi ovo mogla biti živopisna Costiera Cilentana, sat vremena od obale Amalfija ili elegantno, ali nerazvijeno poluostrva Monte Argentario, samo 90 minuta od rimskog aerodroma Fiumicino.

Ako se Italija i dalje čini da je na utabanim evropskim stazama, rumunska turistička zvezda se već neko vreme uzdiže za petama toliko voljene (i još relativno jeftine) Albanije.

Postoje i alternative za hotel. Bloomberg izveštava da su evropske cene hotela porasle za 50% od 2019. godine, prema istraživaču tržišta CoStar Group, pa bi možda čamac bio bolji.

Alternativno, HomeEkchange, platforma za zamenu domova, omogućava članovima neograničene razmene za samo 220 dolara godišnje. To znači da možete putovati relativno jeftino, ali i da posećujete mesta u kojima ovog leta možda neće biti tolika gužva.

Britanski Telegraf takođe se zalaže za pronalaženje nekih od najlepših hostela za mlade ili boravak u planini u Velikoj Britaniji. To su udaljena skloništa u nekim od najlepših brda i šuma širom Ujedinjenog Kraljevstva koja su besplatna samo uz godišnju članarinu od 32 dolara za Mountain Bothies Association. Postoje slične šeme smeštaja širom Evrope na najspektakularnijim mestima – mnogi nude osnovni meni za doručak i večeru.

Promenite način putovanja. Iako postoje jeftiniji načini za let (put od Londona do Njujorka ostaje jedan od najkonkurentnijih, ako ste dostupni za let u bilo kom trenutku), ali jedan od najjeftinijih načina putovanja na odmor ovog leta može biti voz.

Telegraf navodi nekoliko primera, posebno Eurostar karte ako rezervišete mnogo unapred (oko 50 dolara u jednom pravcu) — ponekad je lakše pronaći ponude ako rezervišete za Brisel, a ne od Londona do Pariza. 51-časovno putovanje železnicom od Čikaga do Emerivila u Kaliforniji, može se kupiti za nešto manje od 100 dolara ako se rezerviše unapred.

Šine duž Evrope mogu biti isplative, ali 28-časovno putovanje dugo 1.300 milja, od Nju Delhija do Goe, može da se plati i samo 13 dolara. Prva klasa je 67 dolara. Cene mogu biti i manje. Karta jeftinija od dolara čeka nekog ko krene do neke tačke Himalaja.

Promenite način finansiranja odmora. Poslednji način za manji trošak je korišćenje putnog osiguranja za više putovanja (ako često putujete) i svakako potražite bankovnu karticu koja ne dodaje troškove za upotrebu u inostranstvu. Pronađite onu koja naplaćuje niže naknade prilikom transfera između različitih valuta.

Aleks Ledsom, saradnik Forbes

Izvor: forbes.n1info.rs

U nedelju 26. maja 2021. godine održan je 4. Zrenjaninski maraton koji je okupio par stotina trkača koji su trčali maratonsku dužinu od 42 kilometra, upola kraću polumaratonsku dužinu na 21 kilometar kao i najkraću distancu na 7 kilometara.

Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ nastupili su u dve trke: na 42.195 i na 21.1 kilometara. Na maratonskoj trci u generalnom plasmanu Nedeljko Katić zauzeo je 10. mesto sa vremenom u cilju 3:58:18 a u svojojj starosnoj kategoriji bio je drugi. Maratonsku trku uspešno je istrčao i Damir Milankov.

U Zrenjaninu Zoran Nikolić je istrčao svoj 63. polumaraton.

Dan ranije u subotu u Petrovcu na Mlavi trčalo se memorijalna trka 10 km. “Dragutin Tomašević”. Suzana Filipović je zauzela prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. maj

- Oprala sam kadu, tuš-kabinu i oba lavaboa i šolju. Kada sam se sagnula da skinem prašinu iza šolje, blizu zida, čula sam da neko otvara vrata kupatila. Okrenula sam se i videla Branka. „Lepa pozicija, samo tako nastavi“ - nasmejao se i krenuo ka meni. Da se ​​nisi usudio! udariću te! Nemoj više ni korak - prosiktala sam kroz zube, zauzevši položaj. „Dobro, dobro, zašto se bojiš, ko pita ne skita. Ne moraš, ionako nisi ništa posebno. Ovo je deo šokantnog iskustva Marijane Šimunić Raič (53) iz njene knjige „U vilama hrvatske elite”.

Branko je tridesetogodišnji telohranitelj imućne porodice iz centra Zagreba. Ona je profesionalna čistačica koja piše priče. Ona nam kaže da je njeno delo fikcija, isprepletena nizom stvarnih događaja. Međutim, napominje, svaka sličnost sa stvarnim ljudima je slučajna.

Želju da napiše knjigu dobila je odavno

Do sada je pohađala dva kursa pisanja. Još u osnovnoj školi pisala je eseje za druge i voli da čita.

- Želela sam da se otarasim činjenice da postoje ljudi koji su izuzetno grubi prema ljudima za koje smatraju da su 'manji' od sebe. S godinama sam počela više da cenim sebe i svoj rad, a sa tim je došlo i korektno ponašanje klijenata - kaže ona.

Frizeri znaju šta ljudi žele da znaju o njima, čistačice takođe znaju šta ne žele. Domaćice znaju sve o ljudima, piše na koricama knjige. Svaka njena stranica nosi duboke uvide u ljudsku prirodu, bogatstvo i siromaštvo, društvenu dinamiku i snagu ljudskog duha koji prevladava i u najtežim okolnostima.

Uvrede su uvek bile prisutne

To je priča o životu, ljubavi, saosećanju i otkriću da je pravo bogatstvo u povezanosti sa drugima, povezanosti sa samim sobom. Najbogatije porodice, fudbaler i maneken, vlasnik advokatske kancelarije i njegova bivša sekretarica, sada supruga, glumica i preduzetnica, dobitnik na lutriji, vlasnik hotela u kome odseda predsednik države, generalni direktor trgovačkog lanca, industrijalac i njegove ljubavnice ogledaju se u njihovom odnosu prema domaćici, zlatnoj omladini, operskoj divi...

Marijana dodaje da je, slušajući druge čistačice i njihove ispovesti, zaključila da bi volela da je ovakvu knjigu u rukama imala pre 15-ak godina. Da joj pokaže da nije jedina koja ponekad trpi uvrede, da ih ima i da nisu oni krivi.

- Ovo se dešava i na višim pozicijama od čistača. Uvek je neko iznad nas. Teško je kada se taj neko ponaša nekorektno. Ne treba da trpimo nikoga - kaže Marijana, koja je prvu knjigu

U potrazi za srećom

Rodom iz Sombora, kao mlada otišla je u London da radi kao au pair. To je izraz za dadilje koje žive sa porodicom i primaju dodatak, a ne platu. Odličan način da naučite jezik. Čišćenje joj je tada postalo dodatni izvor prihoda, ali joj nije ni na kraj pameti bilo da će se ovim poslom baviti ceo život.

Pošto je kasnije postala samohrana majka dvoje dece, napustila je vojvođanski dom „trbuhom za kruhom” i radila kao domaćica u zapadnoj Evropi. Od početka 2000. godine živi u Hrvatskoj, gde se preudala, a čišćenje je postalo njeno zanimanje. U slobodno vreme piše priče koje osvajaju prva mesta na takmičenjima. Majka je troje dece.

Marijanina knjiga otkriva ne samo sjaj i glamur bogatih i moćnih, već i duboke emocije, izazove i poniženja sa kojima se suočavala dok je brinula o svojim domovima, poslovnim prostorima ili vikendicama.

Na primer, za gospodina Bitangu, vlasnika fabrike metala, jednog od imena na spisku hrvatskih milionera, u centru grada brinula je o nekoliko stanova. Jedan od njih je isključivo koristio za zabave sa svojim ljubavnicama.

Neke stvari je ipak prećutala

- Ovo smo saznali jednog jutra kada smo došli da čistimo stan... Žena sa dugom tamnom kosom spavala je na ugaonoj garnituri, to je jedino što smo videli. Lice joj je bilo zariveno u ukrasni jastuk. Bila je sitna, ali veoma lepa... piše Marijana i dodaje da ju je kasnije prepoznala – bila je to naša poznata pevačica koja je tada bila udata.

Na pitanje da li ju je neko od njenih klijenata kontaktirao kada je čuo da je napisala knjigu, kaže:

- Javili su mi se klijenti koje čistim već duže vreme. Njih troje. Svi su mi čestitali od srca. Mnogo ljudi me pita da li se plašim da će se neko prepoznati u knjizi, posebno od 'poznatih' ljudi, iako je fikcija isprepletena sa stvarnim događajima pa bih mogla da ostanem bez posla i da upropastim posao jer znam da ako me neko prepozna, neće ništa reći jer samo oni znaju kako su se ponašali kaže ona i dodaje da je ipak sakrila nekoliko klijenata, jer "nema potrebe da se sve priča".

Marijana se dosta eksponirala i u knjizi. U njemu piše i o svom privatnom životu, problemima sa oskudicom. Piše o stanovima, a njena porodica ih je mnogo promenila, i o kući iz snova.

Kaže da je i posle toliko godina i dalje podstanar

Želela bi da se bavi nečim drugim, jer čišćenje postaje fizički teže kako stari. Međutim, konkretnih planova nema. Pisaće i dalje, ali ne očekuje ništa, pa napominje da će se radovati šta god da se desi.

Da li bi posle svog velikog iskustva rekla da novac kvari ljude?

- Ne bih. Generalno, ljudi nisu zli. Većina ljudi je ispravna, dobra. Ljudi nisu zli. Ljudi su i sami duboko oštećeni, pa svoje frustracije izbacuju na one koji mogu. Na nas koji ćutimo. Ja veruju da oni to najčešće nisu svesni, jer oni to ne znaju - kaže ona.

U knjizi joj, napominje, uopšte nije bio cilj da pljuje ljude koji imaju novca. Cilj je da ljudi koji trpe uvrede budu svesni da nisu krivi. I pokušaj da naterate ljude koji se loše ponašaju da to prestanu da rade.

- Sve može da se kaže lepim rečima. Nikakve pare ne mogu da pokvare dobrog čoveka. Neizlečenog čoveka mogu da pokvare, pa da misli da je neko i nešto. To zaboravljamo tek kada shvatiš da si niko i ništa ne može - zaključuje ona.

Izvor: blic.rs