Sombor.info

U petak, 7. juna, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Spasa dosada”, pozorišta “Maximus art” iz Beograda.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti od utorka, 28. maja, na biletarnici Kulturnog centra.

Radno vreme biletarnice:
utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova

Predstava “ Spasa Dosada ” je edukativna i zabavna priča koja razvija i podstiče dečiju maštu. Milica je devojčica kojoj je dosadno kada je sama kod kuće. Upravo tada se pojavljuje izmišljeni lik Spasa Dosada, spas za dosadu.

U nizu zabavnih i šaljivih situacija Spasa će Milicu spašavati od dosade, a ona će kroz igre naučiti kako da se ponaša u različitim životnim situacijama, i šta bi trebalo, a šta ne jedno dete da radi ako ostane samo kod kuće.

Predstava je interaktivna, šaljiva priča u kojoj Milica i Spasa pevaju prepoznatljive pesme za decu.

Ada Ciganlija je proteklog vikenda bila poprište nadmetanja kajakaškog Kupa Srbije, te kontrolnog izbornog takmičenja za seniorsko Prvenstvo Evrope u Segedinu, ali i juniorskog i mlađe seniorskog Prvenstva Evrope u Bratislavi. Među učesnicima našli su se i kajakaši bezdanskog Dunava koji su i ovoga puta bili među zapaženijim.

Najjači utisak ostavila je Žofi Horvat koja se iz prestolnice vratila sa četiri zlatna odličja. Mlada Bezdanka trijumfovala je u trkama na 200m, 500m i 1.000m u pojedinačkoj konkurenciji, te u dvosedu na 500m u paru sa Janom Sarić (Beograd).

Pored nje, odličan nastup imala je i kadetkinja Anja Loknar koja je osvojila zlato (K1, 500m) i dva srebra (K1, 200m i K1, 1.000m), dok je Vuk Perović bio drugi (K1, 200m) i treći na (K1, 500m). Što se ostalim rezultata tiče: Sebastian Štaub osvojio je drugo mesto u pioniorskoj konkurenciji (K1, 1.000m). U muškoj juniorskoj konkurenciji Mihajlo Dadić je bio drugi u trci na K1, 500m, dok je u paru sa Stevanom Radosavljevićem (Šabac) na istom distanci zauzeo treće mesto. Na hiljadu metara bio je sedmi. Dvojac Anja Loknar/Eleonora Nađ zauzeo je treće mesto (K2, 500m, juniorski uzrast).

Vladimir Čapo osvojio je četvrto mesto u trkama na 200m, 500m i 1.000m. Vuk Perović i Vladimir Čapo (juniori) osvojili su četvrto i peto mesto, dok je u seniorskom uzrastu Nikolas Andrić je u trci na K1, 500m u B finalu bio treći, a u trci na hiljadu metara zauzeo peto mesto. U paru sa Vukom Kramerom (Zemun) na istoj deonici osvojio je bronzano odličje.

Izvor: somborsport.org

Otvaranje izložbe, koja predstavlja umetnički rad Milana Tepavca Tarina, multimedijalnog umetnika rođenog u Somboru, zakazano je za četvrtak, 6. juna u 18 časova.

Izložba će biti otvorena u četvrtak, 6. juna u 18 časova i trajaće do 31. jula. Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik istoričar umetnosti.

Izložba Milan Tepavac: Antirituali, Počeci multimedijalne umetnosti u Somboru predstavlja umetnički rad Milana Tepavca Tarina, multimedijalnog umetnika rođenog 1957. godine u Somboru. U naslovu izložbe koristimo naziv njegovog video rada: antirituali. Na izložbi su prikazani Tepavčevi radovi od 1980–tih do onih nastalih posle 2000–te. Tu su: slike, crteži, predmet–objekti, umetničke intervencije (izvedene za ovu izložbu u skladu s temom i prostorom galerije za povremena izlaganja Gradskog muzeja Sombor), video radovi, te dokumentacija na info tablama (fotografije, plakati, napisi i dr).

Gradski Muzej Sombor se s posebnim interesovanjem osvrće na somborsku epizodu Tepavčevog rada i na period osamdesetih, kada je u Galeriji „Likovna jesen”, 1984. godine, uz svoju samostalnu izložbu, izveo performans. Tim povodom otkupljen je jedan njegov rad koji se danas nalazi u fondu „Likovna jesen” našeg muzeja.

Poslednjih godina muzej se bavio manje istraženim ličnostima i pojavama koje su uticale na umetnički život u gradu, posebno na tada (ali i danas) nedovoljno prepoznat njihov značaj. Posle izložbi o Draganu Rakiću (2016. i 2018), Branislavu Brankovu (2018), Zoltanu Radiću, Draganu Rakiću i Draganu Pantiću (2023), na redu je osvrt na multimedijalnu umetnost i pojam sveukupne umetnosti (Gesamtkunstwerk) u delu Milana Tepavca Tarina.
Portret Milana Tepavca, autorka fotografije Eve Morcrete (Eve Morcrette)

Biografija

Milan Tepavac Tarin rođen je u Somboru 1957.

1985. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu.

1989. Pohađao XXIII Letnji Univerzitet u Marli l Rua (Marly-le-Roi) Pariz kod prof. Žan Bertrana Sira (Jean Bertrand Sire), kao stipendista francuske vlade.
1990. Specijalizovao slikarstvo i grafiku na Fakultetu lepih umetnosti (Academia de Bellas Artes) u Madridu, kao stipendista španske vlade.

2003. Magistrirao na novim interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, na katedri za višemedijsku umetnost u klasi prof. dr Vladana Radovanovića i prof. Čedomira Vasića.

Od početka svoga rada pored slikarstva izražava se u više različitih medija i umetničkih disciplina. Samostalno je izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Somboru, Parizu, Londonu, Splitu, Kopenhagenu, kao i na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Autor je knjige „Ruke na zemlji” izdavač Publikum 2008, kao i dve pozorišne predstave „Doručak na travi”, SKC Beograd,1983. i „Čekajući vizu”, Dom Omladine Beograd/Beč, 2009. Autor je više video radova, performansa, plakata, scenografija i umetničkih radionica. Njegovi crteži i slike snimljeni su za film „Tri palme za dve bitange i ribicu”, uradio je ilustracije za „Književne novine” i „Književnu reč”. Član je ULUS–a od 1985.
Dela mu se nalaze u značajnim muzejskim i privatnim kolekcijama: Muzej grada Beograda, Kolekcija Wiener Städtische, Fond za mlade talente „Moša Pijade”, Cite Internationale des Arts, Pariz, Kolekcija Galerije „Haos”, Beograd, Umetnička kolekcija Work in progress — Šumatovačka, Beograd, Gradski muzej Sombor (zbirka „Likovna jesen”), Kolekcija Kirjazovsky, Pariz, Kolekcija Benetton, Kolekcija Medils…

2005. uradio je po pozivu seriju digitalnih grafika za kompaniju Ernst & Yang u Beogradu.
Osnivač je umetničke grupe „Šuma”.
Od 2006. do 2019. radi i stvara na relaciji Beograd — Pariz.
Bavi se pedagoškim radom od 2011

Blogerka Kasumi Kris iz Holandije bila je veganka četiri godine. Onda je počela da jede meso i zatim pokazala kako joj se lice izmenilo posle samo tri nedelje nove ishrane.

Kasumi je u jednom trenutku odlučila da pređe na vegansku ishranu zbog zdravlja i, kako kaže, to joj je u početku dosta pomoglo. Smanjile su joj se akne, sveukupno stanje joj se popravilo i dobila je više energije, s tim što je imala i problema sa varenjem.

Međutim, posle dve godine veganstva koža joj se promenila – dobila je akne, lice joj je bilo isušeno i iritirano.

Činilo joj se kao da hrana radi protiv nje.

Nokti i kosa su joj postali krti, a zbog stresa koji je njeno telo očigledno trpelo, izgubila je menstruaciju četiri meseca.

Onda je jednom prilkom dozvolila sebi da prekrši veganski režim i pojela jedno kuvano jaje. Zanimljivo je da je nakon toga, u naredna tri dana, raspoloženje počelo dratsično da joj se popravlja, prenosi BrightSide.

Nedugo potom, ova mlada blogerka je rešila da prekine sa veganskim režimom ishrane.

„Ponekad se osetim čudno, ali mislim da je to prava odluka“, podelila je ona svoje iskustvo tada sa brojnim pratiocima.

Probala sam VMA dijetu i svi su me žalili, ali kad sam videla vagu posle prvih pet dana nisam mogla da verujem

Posle samo tri nedelje primetila je velike promene.

„Koža mi izgleda bolje, lice mi nije naduto i, najvažnije, ne osećam se više beživotno.“

Krajnji rezultat ona je dokumentovala fotografijama.

Fotografija sa leve strane pokazuje kako je Kasumi izgledala dok je četiri godine bila veganka i jela samo voće i povrće.

Fotografija s desne strane pokazuje kako je izgledala samo tri sedmice nakon što je počela da jede i meso.

Izvor: nova.rs

Tanja Tošić je ispričala svoje iskustvo o tome kako je na nju uticala dugogodišnja upotreba krema sa kortikosteroidima i kako je morala da bude "sama svoj lekar" kako bi ublažila tegobe - prenosi N1.

Mnogi ljudi u Srbiji kupuju kreme sa kortikosteroidima kako bi rešili neko blago crvenilo na licu i telu. Uzimaju se zbog raznih iritacija, fleka na licu, crvenih pečata na telu.

To, ipak, nisu indikatori da su vam potrebne kortikokreme.

Iako su one delotvorne u lečenju nekih kožnih bolesti, od lekara nećete čuti da mogu da izazovu ozbiljne probleme sa kožom, kao što je na primer TSW (Topical Steroid Withdrawal) sindrom.

Za njega ljudi u Srbiji ne znaju. On se pojavljuje nakon višegodišnje upotrebe kortikosteroida, a kod nas ovaj sindrom nema čak ni zvaničan naziv. Koristeći ove kreme na svoju ruku kako bi uklonili blago crvenilo, sve više ljudi rizikuje da dobiju ožiljke možda i za čitav život.

Tanja je mlada devojka u svojim dvadesetim, ali rođena sa atopijskim dermatitisom.

„Od prve godine života ga imam kao dijagnozu. Lekari su mi konstantno prepisivali kortikosteroide. Koža mi je bila crvena, suva, i dosta me je svrbelo pa sam se konstantno češala, imala sam i ranice. Kortikosteroide sam koristila po sadam dana, pa sam postepeno smanjivala dozu. Roditelji su mi mazali te kreme dok sam bila mala, ali uvek kako je propisano.“

Tanja je napravila i profil na Instagramu kako bi širila svest o ovom sindromu.

„Kortikosteroide sam koristila sve vreme i 2021, odjednom sam cela buknula. To se zove sindrom crvene kože. Dlanovi su mi bili beli i tabani odozdo. Ostalo je sve bilo crveno. I dobila sam kao blage plkčiće, kao koprivnjaču. Tada su lekari mislili da je alergijska reakcija i dobila sam kortikoinjekcije, koje su jače. I trebalo je pet dana da ih primam. Međutim, meni nije spadalo crvenilo, jer zapravo je to kontraindikacija kortikosteroida, ili neželjeno dejstvo. I, onda sam otkrila preko Instagrama, opet preko društvenih mreža, za taj sindrom“, priča Tanja.

Lekari ovde, kako kaže Tanja, nisu znali šta se s njom desilo.

„Oni i dalje ne priznaju taj sindrom. I dalje tvrde kako kortikosteroidi nemaju neželjena dejstva. Smatraju da sam trenutno zapušteni oblik atopijskog dermatitisa“, kaže sagovornica N1.

Kortikosteroid je, kako objašnjava, zapravo hormon, veštački kortizol, koji mi unosimo mazanjem krema, primanjem injekcija, zavisi koja terapija je propisana. Samim tim naša nadbubrežna žlezda prestaje sama da luči. Nema potrebe kad ga mi unosimo. I odjednom dolazi do tog zasićenja, hormonalnog disbalansa.

„Mi unosimo veštački i organizam postane zasićen. Prezasićen. Jer sam preko 20 godina koristila kortikosteroide. Ne konstantno, ali to je meni bila terapija. Više puta godišnje sam ih mazala. U poslednjih par godina sam dovela do toga da koristim par puta mesečno i kako prođe dejstvo kortikokrema budem dobra sedam dana i posle opet buknem. A onda dođe trenutak kada buknete i više nema da je dobro“, kaže ona.

Tanja kaže da kako je pokrenula Instagram stranicu javilo joj se na stotine ljudi sa istim problemom.

„Neverovatan je broj ljudi koji mi se javio. Ja sam napravila profil kako bih i ja širila svest, slike možete videti na profilu, otvoreno pričam o tome kako bi ljudi saznali jer znam koliko je meni značilo. U Japanu postoji doktor Sato koji je napravio kliniku, baš za lečenje ovog sindroma i u Holandiji rade naučno istraživanje na toj bazi.“

Obrnuta terapija

Sada Tanja ima obrnutu terapiju – od januara prošle godine primenjuje takozvani NMT terapiju – bez ikakvih mazalica.

„Znači, apsolutno ništa ne mažem na kožu. Smanjila sam tuširanje, tuširam celu kožu svaka četiri dana, i to brzinsko tuširanje. Koristim samo koziji sapun, jer je prirodan. Nema nikakvih krema, ništa, da bi se koža oporavila, da se sama oslobađa tih toksina, jer mi smo nažalost puni toksina koje proizvode kortikosteroidi. Pitanje je koliko nam je stradala nadbubražna žlezda, jetra, jer je puna toksina, treba čistiti i jetru, tako da primenjujem razne metode za čišćenje jetre“, kaže Tanja.

Ona je kroz svoj put lečenjenja bila „sam svoj lekar“. Metodu da prekine sa mazanjem kože i redukuje kvašenje pronašla je u savetima doktora iz Japana.

„Ovaj metod koristi doktor Sato koji ima kliniku gde baš preko tog metoda leči ljude. E sad, za te ljude je dobro što oni imaju nadzor lekara, mi nemamo i mi sve ovo radimo na svoju ruku. Ja sam srećom našla doktorku u Užicu koja želi da prati moje rezultate, jer sam svaki mesec morala da vadim rezultate, ne daj Bože da dođe do infekcije. Tako da je dobro što sam to uspela. Ja sam zahvalna njoj na tome“, zaključila je Tanja Tošić.

Izvor: n1info.rs

U Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru završeno je saslušanje dva nova svedoka u istrazi bistva Danke Ilić (2) iz Bora, koju su, kako se sumnja, usmrtili radnici JKP "Vodovod" iz Bora, Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50).

Kako Kurir saznaje, u pitanju je svedok Goran Pavić, direktor JKP "Vodovod" iz Bora, koji je, podsetimo, dao ostavku nakon hapšenja Drgaijevića i Jankovića. Pored njega saslušan je i prijatelj osumnjičenog Srđana Jankovića, od koga je Janković ranije često pozajmljivao autombil.

- Sada već bivši direktopr borskog "Vodovoda" dao je izjavu vezanu za putne naloge od 26. marta kada je Danka nestala i sve podatke o tome kada su uhapšeni otišli na intervenciju toga dana, kada su se vratili, ko ih je od kolega video, šta su pričali sa kolegama i da li on nešto o tome zna šta su pričali sa kolegama. Takođe, pitan je i o svemu što je vezano za njihovo kretanje i narednih dana, do hapšenja 4. aprila, odnosno da li su koristili slušbeno vozilo i narednih dana, da li su eventualno bez prijave uzimali vozilo - kaže naš izvor i dodaje da je drugi svedok Jankovićev prijatelj odgovarao na pitanja u vezi sa automobilom.

- Pitali su Jankovćevog prijatelja da li je Jankoviću pozajmljivao automobil u periodu od 26. marta do 4. aprila kada je Jankovič uhapšen, ne bi li se eventualno došlo do saznanje da li je Janković možda tim autom premestio telo - kaže izvor i dodaje:

- Tužilaštvo će upoređivati izjave svedoka sa izjavama osumnjičenih i drugih svedoka, a ako dođe do određenih poklapanja, može se reći da će doći do pomaka u istrazi, kada je reč o otkriću lokacije gde je premešteno telo Danke Ilić.

Podsetimo, Srđan Janković iz borskog sela Luka i Dejan Dragijević iz sela Zlot terete se da su 26. marta u Banjskom polju službenim automobilom JKP "Vodovod", čiji su radnici, udarili devojčicu Danku koja je izašla na put.

- Kako je Dragijević potom priznao na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, on je izašao iz kola i stavio devojčicu u zadnji deo. Nastavili su, kako je rekao da voze, a onda se devojčica, koja je posle udarca kolima bila unesvesti, probudila, pa ju je Dragijević, po sopstvenom priznanju, zadavio - podseća izvor i dodaje da je Dragijević rekao da su telo bacili na deponiju u Banjskom polju, ali da je telo 28. marta premešteno na drugo mesto. Osumnjičeni ne žele da kažu gde je telo premešteno, tako da ono do danas nije pronađeno - podseća izvor.

Inače, vršeno je psihijatrijsko veštačenje osumnjičenih za Dankino ubistvo, a posle tačno 20 dana provedenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, nedavno su u Više javno tužilaštvo u Zaječaru stigli i rezultati veštaka.

- Psihijatrijsko veštačenje osumnjičenih Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića je završeno, a zaključak veštaka je da su obojica uračunljivi. Stručnjaci koji su prethodno sa njima obavili niz razgovora i testova U Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu utvrdili su da oni ne pate od duševnih bolesti ili nekih drugih poremećaja i da su sposobni da razumeju težinu svojih dela i njihov značaj - objašnjava nam izvor.

Izvor: kurir.rs

Dekanka, dekanesa, dekanica ili dekan.

Svim ovim rečima, govornici srpskog opisuju ženu koja rukovodi fakultetom, a slično je i sa ostalim zanimanjima.

„Uglavnom ne razmišljam toliko kako govorim, pa zato nisam dosledna u korišćenju rodno osetljivog jezika.

„Retko kažem sutkinja, skoro uvek psihološkinja i fotografkinja, međutim, i dalje ne znam kako glasi ženski rod reči trener“, kaže 19-godišnja Irena Jočić za BBC na srpskom.

U okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 2021. godine, rodno osetljiv jezik trebalo bi da se koristi u medijima, školama, nauci, udžbenicima.

Objavljen je i Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika u kom se nalaze primeri i uputstva za upotrebu feminintiva, imenica ženskog roda kojima se označava profesionalni ili drugi društveni status žena.

Tri godine od objavljivanja zakona, trebalo bi da počne i njegova obavezna primena.

Ali, ne ide sve tako jednostavno.

U januaru 2024. godine, Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva organizovale su naučni skup Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kom je donet zaključak da je rodno osetljiv jezik u suprotnosti sa standardnim jezikom, ali i neustavan.

„Ovakve promene ne bi previše uticale na jezik, jer se sistem vrlo sporo menja, bez obzira na društvene okolnosti.

„Izmenio bi se leksički sloj jezika, što znači da bi se samo povećala frekvencija upotrebe femininativa i verovatno došlo do kreiranja novih“, kaže Marina Nikolić, viša naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU za BBC na srpskom.

Kako je u školskim klupama?

Tinejdžeri, kojima profesorka srpskog jezika Nataša Jakovljević predaje u Drugoj gimnaziji u Kragujevcu, „ne brinu mnogo o tome kako se izražavaju“.

„Kao i većina mladih ljudi pričaju žargonom, skraćenicama, služe se engleskim jezikom.

„Đaci me ponekad pitaju o rodno osetljivom jeziku jer o tome slušaju u medijima, međutim u svakodnevnom govoru ga retko koriste“, kaže Jakovljević za BBC na srpskom.

Dodaje da ona predaje onako „kako su odavno propisali stručnjaci „, a tako čini i većina njenih kolega.

„Pratim tok nauke, lingvisti su jasno izneli stav o tome da su neki femininativi prisilno menjanje jezika.

„Tako da mi nije preterano bitno da li će me neko nazvati profesorom ili profesorkom“, objašnjava Jakovljević.

Kaže i da se na njenim časovima „sve zasniva na slobodi i razumevanju“.

„Nikada ne bih ispravljala učenike koji koriste rodno osetljiv jezik“, dodaje.

U jednoj od tačaka Zakona o rodnoj ravnopravnosti navodi se da bi rodno osetljiv jezik trebalo da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, ali i diplomama.

Zašto je rodno osetljiv jezik problematičan?

Povodom donošenja ovog zakona oglasile su se Matica srpska i Odbor Odeljenja za književnost i jezik, ističući njegovu isključivost i „prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku“.

Mnoge jezičke forme još nisu zaživele i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one ustaliti, objašnjava se u saopštenju.

Poseban problem vide u primeni rodno osetljivog jezika u udžbenicima, koji bi „opteretio čitaoci i otežao recepciju teksta“.

„Primenom ovako rigidnih rešenja tekstovi udžbenika morali bi da se prestrukturiraju na sledeći način:

„Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke)“, piše u saopštenju.

Kako se grade femininativi?

Imenice ženskog roda nastaju dodavanjem sufiksa, odnosno nastavka na nazive za zanimanja, titule i zvanja muškog roda, objašnjava Marina Nikolić.

„Najproduktivniji sufiksi za građenje femininativa u srpskom jeziku su -ica i -ka, a zatim slede -kinja i -inja.

„To vidimo u rečima: pevačica, učenica, doktorka, inženjerka, junakinja, kneginja, kandidatkinja, laborantkinja, a ređi su ili već zastareli sufiksi poput -lja (pralja) -ara (vračara) i drugi“, dodaje ona.

Reči poput psihološkinja i ginekološkinja ne grade se na uobičajen način.

„One nastaju dodavanjem nastavka na pridev, pravilnije bi možda bilo reći psihologinja ili psihologica.

„Ipak, ove forme su toliko zaživele i toliko su rasprostranjene, da bi ih bilo pogrešno izgoniti, pa sam mišljenja da se približavaju normi“, kaže Nikolić.

Šta je ispravno, a šta ne?

Postoje oblici reči koji nisu ispravno sagrađeni, objašnjava Nikolić.

„Takav je, na primer femininativ dekanesa.

„Dekanica i dekanka sasvim se uklapaju u domaće tvorbene modele i u tom smislu su nesporni, kao u rečima profesorica-profesorka, doktorica-doktorka.“

Oba oblika su ispravna, jer su u pitanju „normativni dubleti“.

„Oni su nastali dodavanjem domaćih sufiksa -ica i -ka na osnovu stranog porekla.

„S druge strane, forma dekanesa nastala je dodavanjem italijanskog sufiksa -esa (essa) istoj osnovi i, na prvi pogled, rekli bismo da je reč dekanesa preuzeta iz italijanskog jezika“, dodaje Marina Nikolić.

U italijanskom jeziku, koristi se reč la decana.

„Tako vidimo da preuzet je samo nastavak koji ne postoji u našem jeziku“, pa nema potrebe za uvođenjem, smatra ona.

Kroz istoriju su femininativi nastajali postepeno.

Prvo smo imali reč učitelj, a potom učiteljica, kada su ovim zanimanjem i žene počele da se bave, objašnjava Nastasja Deretić, doktorantkinja srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Dodaje i da je dobro to što ne postoje tačno propisana pravila u jeziku kada je ova tema u pitanju.

„Na taj način ljudi prate sopstveni osećaj, pa reči nastaju prirodno.

„Sa lingvističke strane bi bilo neodgovorno odbaciti jedan od dubleta, jer će vreme pokazati koji od njih će se ustaliti u jeziku“, zaključuje Deretić.

Nebinarnost i jezik: on, ona ili oni?

Kada je na takmičenju za pesmu Evrovizije pobeda pripala Nemu, nebinarnoj osobi iz Švajcarske, u medijima su korišćeni muški i ženski rod, ali i množina.

Ljudi koji se ne osećaju ni kao muškarci ni kao žene, nazivaju se nebinarnim.

U engleskom jeziku, za njih se koristi zamenicu they koja ne govori kog je roda osoba, dok je u srpskom situacija komplikovanija.

Zbog toga je LGBT organizacija Da se zna na Instagram profilu dala smernice za medije, pošto trenutno nema zvaničnog rešenja.

„Najbolje je naizmenično koristiti muški i ženski rod, jer množina dodatno komplikuje slaganje reči u rečenici“, kaže Mateja Stefanović iz ove organizacije.

Dodaje i da srednji rod može biti uvredljiv, jer se koristi za životinje i nežive predmete, kao i u uvredama upućenim nebinarnim i transrodnim ljudima,

Rešenja koja se nude u engleskom nisu odgovarajuća za srpski, jer nije moguće izraziti značenje pola gramatičkim sredstvima, rekao je Vladan Jovanović, naučni savetnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u ranijem razgovoru za BBC na srpskom.

Ni u regionu nema zvaničnog rešenja kada je u pitanju rodno neutralan jezik.

U radu hrvatskih stručnjaka Speaking about people of non-binary sex/gender in Croatian predlaže se uvođenje novih zamenica – onie, onu ili onx, a slovenačkom jeziku, jedno od rešenja koje se navodi u naučnim radovima je izostavljanje rodnih nastavaka i upotreba donje crte.

Koliko je prevođenje komplikovanije?

Jelena Mandić prevodi poeziju i prozu sa engleskog i persijskog jezika.

Kada je priređivala i prevodila zbirku Savremenih iranskih pesnikinja, naišla je na poteškoće jer se u persijskom koristi jedna lična zamenica za označavanje sva tri roda.

„Osim toga, ne postoje reči kojima bi se opisale neke vrste odnosa, pa se tako za dečka ili devojku koji su u vezi koristi reč دوست /dust/ , sa značenjem prijatelj ili prijateljica, što dodatno može da unese zabunu prilikom prevođenja“, kaže Mandić za BBC na srpskom.

Dodaje i da je, prilikom prevođenja, koristila brojne smernice, od radova srpskih i stranih lingivsta, pa do izvora sa interneta.

„Konsultovala sam tekstove lingvista koji su se bavili proučavanjem odnosa roda i jezika, ali i prevodilačkom praksom sa engleskog na srpski“, dodaje ona.

Da li zakon menja umetnost?

Kada piše romane i priče, spisateljica Ana Marija Grbić kaže da „ne obraća pažnju da li koristi rodno osetljiv jezik“, dok je u uređivanju knjiga dosledna u njegovom korišćenju.

„Ne mislim da ovakav izbor reči može uticati na umetnički stil, možda bi ponekada promenio ritam pesme ili slično, ali to je sve zanemarljivo“, kaže ona za BBC na srpskom,

Dodaje i da veruje će se na ovaj način izmeniti jezik književnosti.

„Jezik je živ stalno se menja i evoluira i jasno je da je to smer u kom se kreće“, dodaje Grbić.

U prozi Tanje Stupar Trifunović, femininativi se pažljivo koriste, osim u slučajevima kada nisu u skladu sa izražavanjem književnih junaka.

Smatra da ovakav jezik već dugo postoji, „samo se sada čini da se više polemiše o samom pojmu“.

Kada pogledamo našu narodnu književnost, i ona prepoznaje rodno senzitivan jezik, samo nije tako imenovan, tako da je pomalo apsurdno pričati o promeni toka književnosti, objašnjava ona.

„Rodna senzitivnost jezika utiče na druge stvari, poput prepoznavanja i veće vidljivosti žena u tekstu, a nema nikakvog uticaja na stil, u smislu njegovog poboljšanja ili kvarenja“, dodaje spisateljica.

Izvor: BBC na srpskom

Na pruzi Sombor-Subotica, kod Donjeg Tavankuta jutros oko 4.00 sata automobil subotičkih registarskih tablica naleteo je na teretni voz, potvrđeno je Radio-televiziji Srbije (RTS) u Policijskoj upravi u Subotici.

Kako prenosi RTS, u policiji su kazali da vozač "mercedesa" nije povređen, ali je zadržan u policijskoj stanici zbog vožnje u alkoholisanom stanju.

Iz Infrastrukture Železnice Srbije saopšteno je da je "prilikom saobraćaja teretnog voza broj 52496, sa 18 vagona, između službenih mesta Šebešić i Bajmok, na putnom prelazu obezbeđenom saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti, došlo do naleta automobila na voz".

Tanjug/Infrastruktura železnice Srbije

"Automobil je udario između petog i šestog vagona i tom prilkom dva vagona su iskliznula sa pruge", naveli su u Infrastrukturi Železnica Srbije, potvrđujući da je saobraćaj u tom delu pruge u prekidu.

Policija je obezbedila mesto nesreće, a uviđaj Ministarstva unutrašnjih poslova i stručnih službi Infrastrukture Železnica Srbije je u toku.

(Beta, 05.27.2024)

U 9. kolu Bokserske lige Srbije, bokseri Sombora zabeležili su veoma važnu pobedu u borbi za plasman u plej – of našeg ekipnog takmičenja savladavši niški Naissus sa 10:4. Ovom pobedom Somborci su zaposeli četvrtu poziciju na prvenstvenoj tabeli i ukoliko 30. maja, u poslednjem ligaškom kolu takođe na domaćem ringu, trijumfuju protiv Loznice obezbediće plasman u završnicu našeg domaćeg šampionata. audio icon
borovcanin, sa, bokserima, bk, sombor, arhiva, kluba, bk, sombor
Izvor: BK Sombor, Arhiva kluba

Treba napomenuti da je i bokserski klub Rokica kandidat za plej - of jer se nalazi na 5. Mestu. On do sada ima isti broj pobeda i bodova kao i Bokserski klub Sombor. Lozničane u poslednjem kolu takođe očekuje veoma težak duel protiv Radničkog iz Beograda koji je već obezbedio učešće u završnici šampionata. U slučaju da mečeve poslednjeg kola izgube i Sombor i Rokica u plej of idu Somborci jer su u međusobnom duelu bili bolji od kluba iz Loznice. O izuzetno važnoj pobedi protiv niškog Najsusa trener Somboraca Stojan Knežević:

“Ovo je izuzetno važna pobeda u našem šampionatu koja nam je otvorila vrata u samu završnicu ekipnog šampionata Srbije. Raduje me ozbiljan pristup i veliki motiv i trud naših mladih boksera koji su još jednom ponavljam ostvarli izuzetno važnu pobedu za naš klub koja može biti presudna za borbe za trofej u našem domaćem ekipnom takmičenju. Posle ove pobede sa velikim motivom se pripremamo za poslednji ligaški meč u ovogodišnjem šampionatu sa uvek nezgodnom Loznicom koja tredicionalno ima vrhunske boksere i ekipu” – kaže trener Bokserskog kluba Sombor Stojan Knežević:

Inače bokserski klub "Sombor" osvajač je prvog Open Balkan kupa čije je finale nedavno održano na Ohridskom jezeru.

Open Balkan kup, boks takmičenje koje je formirano u septembru 2023. sa ciljem ujedinjenja boksera regiona spustilo je zavesu na prvu sezonu u kojoj je okupilo 75 klubova iz tri komšijske zemlje Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Održano je devet kola u devet gradova, a završno takmičenje priređeno je pod vedrim nebom u prelepom ambijentu kraj Ohridskog jezera. Kapitenu Bokserskog kluba Sombor Vladimiru Gubašu pobednički pehar prvog Balkan Opena uručio je predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin.

Izvor: RTV

Učenici Osnovne škole "Jožef Atila" iz Kupusine, sela nadomak Sombora, zajedno sa svojom učiteljicom smislili su jedinstvenu baštu koja se nalazi u dvorištu njihove škole.
Visoka bašta sastoji se od drvenog okvira, koji se nalazi na podlozi od cigala. Takav okvir, obložen najlonom, puni se drvenim grančicama, zatim slamom, pa ide kompost, đubrivo, trava i na kraju zemlja. Bašta je spremna, a omiljeno povrće u ovu bašticu zasadili su učenici Osnovne škole "Jožef Atila "iz Kupusine.

"Najviše volim krastavac, pravimo salatu od njega", kaže učenica Ivet Seke.

"Decu učim da budu vredni i marljivi, da zajedno radimo i stvaramo, da ne bacamo otpatke organskog porekla, jer to možemo da iskoristimo za kvalitetno zemljište iz kog će nići nova biljka", objasnila je Marijana Turkalj, učiteljica u školi "Jožef Atila".

Spanać, crni i beli luk, kupus, šargarepa i paradajz, nalaze se u visokoj bašti kupusinske škole.

"Spanać smo jesenas jeli, svako je ubrao onoliko listova koliko je smatrao da će pojesti, i to je ta snaga zajedničkog projekta. Čak i oni učenici koji kod kuće nisu jeli spanać, ovde su jeli, i zavoleli ga. Neki dan smo izvadili beli luk, pa su ga devojčice očistile i svima jednako podelile", dodala je učiteljica Marijana Turkalj.

Prednost visoke bašte jeste u tome što ne zavisi od postojećeg zemljišta i njegovog kvaliteta, nego, zahvaljujući slojevima grančica, trave i đubriva - učenici mogu sami da naprave idealno zemljište za svoju baštu.

A sve povrće, tvrde oni, ima poseban ukus.

Izvor: RTV