Sombor.info

Na Velikom bačkom kanalu u „Somborskom ribolovačkom raju“, danas je u organizaciji Udruženja sportskih ribolovaca „MAGIC FISH“, otvoreno Državno izborno prvenstvo u sportskom ribolovu za tri uzrasne kategorije, kadete U15, juniore U20 i juniore U25. Takmičenje je zvanično otvorio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković koji je pozdravio sve takmičare i poželeo im puno uspeha.

„Dragi prijatelji, sportski ribolovci, pre svega vam želim dobrodošlicu u grad Sombor. Drago mi je što će po prvi put biti održano Državno prvenstvo ovde u Somboru u Ribolovačkom raju. Napori da se ovo mesto uredi, pre svega, organizatora i ljudi iz USR „MAGIC FISH“, doveli su do toga da danas ovde imamo zaista jednu prelepu lokaciju u kojoj mogu svi da uživaju, kako sportski ribolovci, tako i rekreativci. Želim da vam se zahvalim i na tome što radite sa decom i mladima, jer to je nešto što naš grad čini ponosnim. Grad Sombor će vam uvek biti pouzdan partner i podrška u vašem radu, a ovime zvanično otvaram Državno prvenstvo i poželeću vam BISTRO“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Više od 40 takmičara u tri uzrasne kategorije iz cele Srbije, pokazaće svoje umeće u prvom i drugom kolu Državnog izbornog prvenstva koje će trajati dva dana.

Grad Sombor je finansirao izgradnju 75 molova dužine 2 m i širine 1,5 m, na međusobnoj udaljenosti od 10 m, kako bi se ispunili uslovi za održavanje domaćih i međunarodnih takmičenja, ali i pružili što bolji i kvalitetniji uslovi za sportske ribolovce koji žele da se bave ovim sportom.

U organizaciji Mesne zajednice „Bački Breg“, a pod pokroviteljstvom Grada Sombora, održan je drugi po redu „Breg fest“ koji je okupio veliki broj vrsnih majstora u kuvanju paprikaša i brojnih sugrađana koji su prisustvovali samom događaju. Ispred lokalne samouprave, sugrađane je pozdravio gradonačelnik Antonio Ratković koji se zahvalio domaćinima na organizaciji ovako lepog događaja, te dodao da će Grad dodatno podržati ovakve manifestacije kako bi bile još bolje i uspešnije.

„Dragi moji Brežani, dragi moji gosti iz ostalih naseljenih mesta, velika mi je čast što mogu da vam se obratim ispred Grada Sombora. Srce mi je zaista puno kada vidim da nešto što smo sanjali pre par godina, a to je da u svakom naseljenom mestu organizujemo po neku manifestaciju, u tome i uspemo, a sada smo već na drugom „Breg festu“ i podignuta je lestvica gore, tako da će organizatorima sledeće godine biti značajno teže da ovaj uspeh nadmaše. pored kuvanja paprikaša svi Brežani, ali i ostali naši gosti iz drugih mesta, moći će da uživaju u koncertu Dženana Lončarevića. Kao Grad ćemo u narednim godinama dodatno podržati manifestacije u svim naseljenim mestima jer verujem da to znači meštanima, ali i posetiocima koji sigurno da imaju šta da vide kada dođu kod nas“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Kao znak zahvalnosti za organizaciju „Breg fest-a“ i svega onog što čini za ovo naseljeno mesto, gradonačelnik Antonio Ratković uručio je uramljenu sliku i dres FK „Dinamo 1923“ organizatoru i sekretaru Mesne zajednice „Bački Breg“ Miju Krišti.

U uvodnom delu programa, goste su zabavljali Milan i Miloš na harmonici i kvalijaturi, a za kraj programa, brojna publika mogla je da uživa u izvanrednom koncertu Dženana Lončarevića.

Simptomi koje zovemo „crveni alarmi“, ukazuju na moguću iznenadnu smrt, a građani ih najčešće ignorišu i čekaju da smetnje prođu, same od sebe. One najčešće ne prolaze, a završavaju se fatalno. Lekari apeluju da građani sve predznake infarkta i drugih bolesti prijave, kontrolišu, da ih ne pripisuju stresu i neispavanosti, jer ako čekaju predugo – zakasniće jer smrt će biti brža.

Snažni bolovi u grudima, vratu, levoj ruci, vilici, bol oko srca, otežano disanje, nagli umor, nedostatak snage, neki su od simptoma koji ukazuju na moguću naprasnu smrt.

Ljudi, za koje se kaže da su „iz punog zdravlja“ iznenada preminuli, ispostavi se, najčešće, da su bolovali od srčanih smetnji, a da je smrt mogla biti izbegnuta, da su se posle prvog simptoma javili lekaru.

Infarkt u 22. godini

Najmlađi pacijent sa infarktom, mladić od samo 22 godine, nedavno je ležao na kardiologiji Vojnomedicinske akademije (VMA).

“U pitanju je najmlađi pacijent sa infarktom kojeg sam u životu imao u operacionoj sali. To je ekstreman slučaj, jer nije uobičajeno da tako mladi ljudi doživljavaju infarkt. Većinski nemamo mlađih bolesnika, prosek su ljudi od oko 62 godine, a muškarci čine dve trećine, dok je 15 odsto pacijenata mlađe od 50 godina i skoro svi su pušači. U mlađem životnom dobu pušenje dominira kao faktor rizika za dobijanje infarkta, a u svim dobnim skupinama povećan holesterol je važan parametar“, objašnjava prof. dr Slobodan Obradović, kardiolog.

On naglašava da, nažalost, kod značajnog broja bolesnika ne postoje nikakvi predznaci da će nastupiti smrt, koja dolazi naprasno, iznenada.

„Jedino što ih može pripremiti je način života, u smislu da su svesni da imaju više faktora rizika od iznenadne smrti. Ako u porodici imaju mlađeg člana, koji je imao infarkt, ili da genetski postoji visok holesterol ili da su svi u porodici teški pušači ili imaju šećer, to znači da su redovni preventivni pregledi za takvu osobu obavezni. Što ljudi duže puše ili imaju visok holesterol, šansa da dobiju infarkt raste“, kaže doktor.

Ipak, kod određenog broja ljudi, javljaju se brojni simptomi koji upozoravaju na moguć fatalni ishod.

„Jedan broj pacijenata oseća bolove u grudima danima, nekad čak i nedeljama ili mesecima i tek onda se desi infarkt, a da oni nisu reagovali na upozorenja. Dešava se takođe da se kod ljudi odjednom smanjuje tolerancija napora, osećaju sve jači bol, koji počinje da se javlja i u mirovanju, kad se ne kreću, niti su pod bilo kakvim naporom. Ti simptomi su crveni alarm, jer iz stabilnog stanja prelaze u nestabilno. Dešava se da dobiju i samo poremećaj srčanog ritma, koji takođe može da ubije. Javlja se suženje na nekom krvnom sudu, koje može biti dovoljno za smrt“, upozorava prof. dr Obradović.

„Čovek samo padne“

Usled ovih simptoma građani treba da se jave lekaru na procenu rizika.

„Proveri se EKG, ultrazvuk srca i dobije se dovoljno podataka, koji mogu da ukažu na potrebu za koronarografijom, koja se sad i skenerski radi. Ona ukazuje na stanje krvnih sudova srca. Ako osoba oseća stiskanje u grudima, otežano diše, nema vazduha, bol se širi na levu ruku, u vrat, vilicu, a javlja se najčešće pri fizičkom ili čak psihičkom naporu, onda postoji ozbiljan razlog za paniku i obavezan je hitan odlazak kod specijaliste”, naglašava doktor Obradović.

Kada se krvni sudovi sužavaju, nema simptoma, čovek samo padne, bez upozorenja, i to je kraj.

„Kad je srce u pitanju, moramo da uzmemo u obzir nasledstvo, ako je neko od roditelja, baba, deda imao infarkt, treba da znamo u kom uzrastu i da u tom periodu života počnemo sa redovnim kontrolama. Stalno slušamo da srčanom udaru prethodi bol u predelu srca, vrata, ruke, ali dešava se da se krvni sudovi sužavaju i da tu nema nikakve manifestacije. Ne osećamo ništa, a desi se veliki infarkt, odnosno smrt. Međutim, ako imamo bolove u predelu srca, posebno u vreme dok se izlažemo fizičkom naporu, moramo kod lekara“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, specijalista kardiologije.

Takođe, postoji i drugi zabrinjavajući problem kod srca, a to je poremećaj ritma.

„U pitanju su maligni preskoci srca, koji kad se jave, ono prestane da kuca i čovek samo padne. U tom trenutku, ako bi se našao u blizini neko ko bi znao jače da udari u grudni koš, osoba bi se povratila, u suprotnom umire. Ako oseća tegobe ili bolove, posebno u predelu srca, čak i ako je u pitanju neko ko je mlađi od 65 godina, rade se testovi opterećenja“, kaže doktor.

Terapije ne garantuju spas

„Moždani udar dešava se iznenada, a najčešće ide od nelečene hipertenzije. Dešava se, međutim, da neko nema visok krvni pritisak ili je regulisan lekovima, ali nijedna terapija nije garant da će sve biti u redu. Promena vremena i nerviranje, može dovesti do skoka pritiska i pucanja krvnih sudova. Najčešći uzrok naprasne smrti je šlog ili srčani udar i poremećaj srčanog ritma“, kaže prof. dr Mitrović.

Lekari specijalisti svakako smatraju da je iznenadnu smrt moguće izbeći prevencijom, odnosno, ukoliko se građani redovno pregledaju.

„Postoji velika razlika između zdravog i nepregledanog pacijenta. Iznenadne smrti se dešavaju, međutim njima uvek prethodi neka dijagnoza, koja je nepoznata, jer osoba nije reagovala na vreme i javila se lekaru. Apelujemo na ljude da se preventivno pregledaju, bar na one bolesti za koje znaju da su im slaba tačka, da mogu biti genetski nasleđeni, kako bi otklonili sve faktore rizika“, kaže dr Gorica Đokić, neurološkinja.

Podsećamo, iznenadna srčana smrt određuje se kao nagla i neočekivana i javlja se kao posledica trenutnog gubitka srčane funkcije. Osoba umire samo nekoliko minuta od početka prvih simptoma ili u roku od jednog sata, što je vrlo česta pojava kod sportista.

Iznenadna srčana smrt prouzrokovana je bolešću srca, kada u roku od jednog sata od početka simptoma dolazi do gubitka svesti i prestanka cirkulacije, kod osoba sa prethodno prepoznatom ili neprepoznatom bolešću srca.

Faktori koji neposredno dovode do iznenadne srčane smrti su akutni fizički napor i emocionalni stres. Fizički napor velikog intenziteta, posebno u uslovima emocionalnog stresa, posle obroka, kada je veoma toplo i vlažno vreme. U emotivnom stresu povećava se zgrušavanje krvi, raste krvni pritisak i ubrzava se rad srca, sužavaju se krvni sudovi i to sve izaziva opasne aritmije, koje mogu biti fatalne.

Izvor: nova.rs

Svi pravimo istu grešku koja uništava naše zdravlje, ili tako kažu stručnjaci koji proučavaju uticaj ispijanja kafe na ljude.

Tropski talas nas je jako pogodio, pa bi trebalo više pažnje da posvetimo svom telu kako nam neki poroci ne bi pravili zdravstvene probleme. Posebna pažnja posvećena je ljudima koji ne mogu zamisliti jutro bez kafe.

Zato je dobro znati kako vaše omiljeno piće za buđenje utiče na telo na visokim temperaturama, kako biste izbegli neželjene efekte. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da čak i savršeno zdravi ljudi moraju da se pridržavaju određenih smernica, jer ni oni nisu imuni na opasnost od paklenih vrućina.

Kafa, koja je najčešće zelena, prži se na visokim temperaturama dok ne pocrni, odnosno na više od 270 stepeni, pa i do 300. Tada se ugljenične veze u kafi raspadaju i nastaje 19 kancerogenih materija.

Greška je što mnogi ljudi dan započinju kafom umesto vodom, jer jedna šoljica kafe iz organizma izbaci sedam puta više tečnosti nego što smo je uneli.

Telo traži vodu, pa se tkiva isušuju, počinju promene u vaskulaturi -kažu lekari.

Kafa zato pravi dodatni problem po toplom vremenu, jer podstiče lučenje tečnosti, a leti može biti posebno opasna, jer povećava verovatnoću dehidracije organizma.

Malo je da ljudi kažu – pijem kafu sa vodom jer znam da je diuretik. To je kao da nekome gori kuća i dodaju malo vode i još malo benzina.

Kafa je, dakle, štetna za nas, nije korisna i zato ne treba da pijemo kafu leti. Kao i alkohol, kafa takođe povećava mokrenje. A time ništa ne dobijamo, samo štetimo, a zašto da sebi nanosimo nepotrebnu štetu. Posle šoljice kafe srce je izgubilo ritam na tri sata.

A ljudi piju kafu sa izgovorom da imaju nizak krvni pritisak.

Ali kada se popije kafa, ona utiče na nadbubrežnu žlezdu, izaziva lučenje hormona stresa kojeg svi imamo dovoljno, pritisak tada zaista poraste na neko vreme i kafa onda probudi čoveka.

Ne smemo zaboraviti da kafa u to vreme, iako podiže pritisak, kao diuretik stimuliše mokrenje, pa će pritisak sigurno ponovo pasti. Zato je bolje započeti dan vodom kada je krvni pritisak nizak. Voda reguliše sve u organizmu, pa je najbolje ujutru popiti dve čaše mlake vode.

Kafa dovodi do smanjene hidratacije, ali možemo imati dve do tri male šoljice ili jednu veliku ako joj dodamo puno vode. Znamo da je kafa diuretik, tako da uzrokuje da telo gubi tečnost, a mokrenje izazvano kafom može nas navesti da pomislimo da smo hidrirani, čak i ako nismo. Prilikom ispijanja kafe bilo bi preporučljivo izbegavati kafu sa aromama i raznim dodacima, sirupima, šećerima i zaslađivačima.

Najbolja opcija bi bila da se kafa pije kod kuće i da to bude domaća kafa ili espreso, bez aditiva i šećera, savetuju stručnjaci.

Izvor: danas.rs

Veliki, bogati cvetovi i bujni tamnozeleni listovi biljaka koje krase dvorišta i terase od proleća do jeseni zahtevaju posebnu pažnju i negu.

Uz redovno zalivanje i uklanjanje precvetalih latica, neophodno je i prihranjivanje, kao i upotreba preparata koji će štititi biljke od štetočina, a to podrazumeva ne samo vreme, već i dodatni novac pored onog koji ste već investirali u biljke.

Da biste uštedeli novac, biljke možete da prihranjujete i prirodnim sredstvima, i tako im obezbedite dodatne minerale koji će pospešiti njihov rast i bujnost. Kora banane, sadržaj vrećica čaja ili ljuske od luka koje ćete kompostirati mogu da poprave kvalitet zemljišta, ali će najbolje rezultate dati pivo razblaženo vodom.

Ostatke piva iz flaše ili limenke sipajte u balon ili flašu, prelijte vodom i dobro promućkajte, pa tim rastvorom zalijte baštenske i balkonske biljke jednom nedeljno. Na 10 mililitara piva optimalno ”ide” litar obične vode.

Pivo ne mora da bude sveže – i ono koje je odstojalo nekoliko dana biće i te kako korisno za cveće, zahvaljujući kompleksu vitamina B i fermentisanim materijama koje sadrži.

Ovaj rastvor posebno je koristan za muškatle, kaliope i viseće petunije koje će, ako im redovno obezbeđujete ovu vrstu prihrane, biti još raskošnije.

Pivo je odavno poznato kao sredstvo za jačanje listova sobnih biljaka. Ujedno, daje im sjaj i može da utiče na intenziviranje zelene boje. Dovoljno je da jednom u desetak dana pamučnu krpicu natopite pivom i njome prebrišete listove.

Ako volite hrskave, slane zalogaje, svakako bi trebalo da jedete ovu grickalicu jer je puna hranljivih materija, ali - budite umereni.

Pored toga što sadrže proteine, vlakna, niacin i vitamin B6, brazilski orasi u sebi imaju i dosta minerala, uključujući magnezijum, kalijum i cink.

Brazilski orah je postao omiljena zdrava hrana širom sveta posebno zahvaljujući tome što u sebi sadrži veliku količinu selena – toliko da je još 2017. proglašen za najmoćniji izvor selena u hrani.

Samo jedan brazilski orah sadrži dovoljno selena da zadovolji vaše dnevne potrebe, kaže registrovana dijetetičarka nutricionistkinja Sara Skovran. Odraslim muškarcima i ženama je potrebno 55 mikrograma selena dnevno, a jedan brazilski orah sadrži neverovatnih 96 mikrograma, što je skoro duplo više od preporučene količine. A za šta nam je selen važan? Uključen je u niz funkcija, kao što su proizvodnja tiroidnih hormona i sinteza DNK.

Nutritivne vrednosti 2 brazilska oraha:

66 kalorija

1 gram proteina

7 grama masti

1 gram ugljenih hidrata

1 gram vlakana

1 gram šećera

Selen je antioksidans. To znači da se ovaj mineral može boriti protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa, čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Slobodni radikali su molekuli koji u višku mogu oštetiti ćelije i izazvati oksidativni stres, što može dovesti do stanja kao što su rak, bolesti srca i dijabetes tip 2. Međutim, antioksidansi deluju tako što menjaju slobodne radikale na takav način da oni postaju bezopasni. Šta više, pošto antioksidansi sprečavaju oksidativni stres, oni takođe smanjuju i upale.

Ali selen u brazilskim orašastim plodovima ne deluje sam. Brazilski orasi sadrže vitamin E i supstance zvane fenoli, koji su antioksidansi. Vitamin E takođe podržava imunološku funkciju.

Pomaže štitnoj žlezdi

Selen u brazilskim orasima takođe pomaže radu štitne žlezde. Ova žlezda proizvodi tiroidne hormone koji regulišu telesne funkcije kao što su metabolizam i menstruacija. Imajući to na umu, zdravlje štitne žlezde je ključno za sveukupno zdravlje, a selen u brazilskim orasima može pomoći, prenosi N1info.hr.

Čuva srce

Brazilski orasi mogu da pomognu i zdravlju srca, što je delimično zbog toga što su bogati selenom. Kao što je već pomenuto, oksidativni stres može doprineti srčanim oboljenjima, ali antioksidativna svojstva selena mogu pomoći u smanjenju rizika. Brazilski orasi takođe nude hranljive materije koje smanjuju visok holesterol u krvi i krvni pritisak, dva glavna faktora rizika od srčanih bolesti.

Jača kosti

Brazilski orasi sadrže malo kalcijuma, koji je neophodan za zdrave kosti, kao i magnezijuma. Selen u brazilskim orasima aktivira enzime koji štite ćelije za izgradnju kostiju poznate kao osteoblasti, kaže nutricionistkinja Megan Vong. Selen takođe pomaže da se smanji aktivnost osteoklasta, a to su ćelije koje rastvaraju kost.

Dobar za zdravlje mozga

Prednosti brazilskog oraha proširuje se i na vaš mozak. Antioksidativni efekti selena mogu zaštititi moždane ćelije od oksidativnog oštećenja. Ovo je važno jer oksidativni stres može doprineti kognitivnom padu vezanom za starenje. Takođe ima ulogu u neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest, pokazalo je jedno istraživanje iz 2019.

Pazite da ne preterate

Pošto brazilski orasi imaju tako visok sadržaj selena, ne bi trebalo da ih često jedete, preporučuju lekari. To bi moglo dovesti do nakupljanja viška selena u telu, što bi rezultiralo trovanjem selenom. Rani znaci su metalni ukus u ustima, zadah, mučnina, dijareja, gubitak kose, lomljivost noktiju, osip na koži i umor.

Maksimalna količina koju možete konzumirati u jednom danu bez negativnih nuspojava navodno je 400 mikrograma za odrasle muškarce i žene. To je oko četiri brazilska oraha, koji zajedno sadrže oko 384 mikrograma selena. Istraživanja sugerišu da se toksičnost selena javlja kad se uzme oko 1.200 mikrograma – što je otprilike 13 brazilskih oraha. Zato se ne preporučuje da jedete više od dva brazilska oraha dnevno kako biste ostali u sigurnim granicama i istovremeno osetili prednosti selena.

Takođe, moguće je da ćete biti alergični na brazilske orahe, koji su vrsta orašastih plodova, baš kao i bademi i indijski orasi, piše Shape.

Postoji više aspekata kada je u pitanju tip vlasi, a poroznost je jedan od najvažnijih, tako da što pre otkrijte koji je vaš tip kose pre ćete shvatiti kako da je negujete.

Kažu da je zdrava i negovana kosa pola izgleda. Sigurno ste i sami primetili koliko izgled vaše kose može da utiče na celokupan fizički izgled. Upravo zbog toga teme o nezi kose o tome na koji način da brinete o svojoj kosi, kako da bude gušća, zdravija i jača predstavlja jednu od omiljenih tema, kako među žena, ali tako i među muškarcima.

Sa pojavom društvenih mreža, naročito Tiktoka, ova tema je postala redovna i na poznatim platformama, gde mnogobrojni influenseri daju savete za očuvanje kose, i za pravilnu negu. I često to znaju da budu dobri saveti, ali ipak, pre nego što se upustite u eksperimentisanje, treba da napravite jednostavan test i da proverite koji je vaš tip kose, kako biste znali koju tehniku nege da primenite.

Postoji više faktora koje bi trebalo da proverite kada je u pitanju vaša vrsta kose, ali jedan od možda najbitnijih jeste poroznost dlake, odnosno njena sposobnost da apsorbuje vodu ili proizvod za negu u sebe. Ona zavisi od načina na koji kutikula oblaže vlas i veoma je važna za odabir proizvoda za negu.

Premda ovo može zvučati komplikovano, pozornost dlake zapravo možete odrediti u kućnim uslovima i to uz jedan jednostavan a delotvoran trik. Naime, sve što vam je potrebno jeste jedna čaša mlake vode, do temperature tela. Ne bi valjalo da bude ni suviše topla, ni previše hladna, kako ne bi uticala na kretanje vlasi, koje po njoj treba da plutaju.

Kada ste napunili čašu sa vodom, odrežite jedan pramen vaše kose i ubacite u čašu. Ukoliko pramen kose pluta po površini čaše, onda je vaša kosa nisko porozna. Ukoliko posle određenog vremena potone do sredine nivoa čaše i tu se zadrži, onda vaša kosa ima normalnu poroznost. Ako brzo potone na dno, znači da vam je kosa izuzetno porozna.

Na ovaj jednostavan način određujete koji je vaš tip kose, a kada to otkrijete možete krenuti sa pravilnom negom koja će odgovarati baš vama.

Niska poroznost kose

Ako vam se čini da kada pokvasite kosu ona baš teško prima vodu, a isto je i sa proizvodima za negu onda vaša vlas ima nisku poroznost. Ovakav tip kose teško apsorbuje preparate za negu, ali zato jako dugo zadržava vlagu u sebi što može izazvati sušenje kose. Upravo zbog toga se pridržavajte sledećih pravila kada je ovakav tip kose u pitanju.

Ovakav tip kose uvek tretirajte nakon što je dobro nakvasite jer će na taj način bolje upiti nanete supstance. Kada je kvasite trudite se da to radite toplom vodom.
Trudite se da koristite preparate na prirodnoj bazi, bez jake hemije. Najčešće će to biti preparati sa arganovim ili bademovim uljem.

Budite pažljivi sa proteinima. Nisko porozna kosa zahteva manje proteina nego ostala dva tipa, jer ih ona ne upija i loše reaguje na njih, zato ne preterujte kada su proteini u pitanju.

Kako teško upija vlagu i proizvode, isto tako je teško i otpušta i upravo zbog toga će vam biti potreban fen sa višom temperaturom kako biste je temeljno osušili.

Srednja poroznost kose

Srednje porozna kosa dokazuje staro pravilo da je sredina uvek najbolja jer ona je često najzdravija, a nju tretirajte na sledeći način:

Poput nisko porozne i ovaj tip kose treba dobro da nakvaiste kako bi upila supstance.
Sa druge strane ovoj kosi su potrebni proteini pa bi trebalo da budu deo vaše rutine, ali nikako u svakodnevnoj nezi.

Priliko tretiranja ove kose možete koristiti ne tako tradicionalni „cowash“, način pranja kose, odnosno da umesto šampona koristite samo regenerator, kako bi vam se kosa omekšala i hidrirala.

Priliko sušenja ovakvog tipa kose takođe biste trebali da koristite visoke temperature kako biste dobro osušili vlasi.

Visoka poroznost kose

Visoko porozna kosa najčešće je jako suva i oštećena i nju treba obratiti posebnu pažnju.

Za razliku od druga dva tipa kose, prilikom negovanja visoko porozne kose preporučuje se niža temperatura kako bi se vlas „zatvorila“ i na taj način sačuvala vlažnost što duže, a najbolje ju je sušiti prirodnim putem.
Koristite proteine redovno, kako biste poboljšali kvalitet vlasi.

Koristite leave-in preparate za dodatnu negu, kao što su serumi, maske za kosu, kreme i regeneratori.

Gledajte da odaberete proizvode na prirodnoj bazi kako ne bi opterećivali vašu kosu, naročiti ako je tanka.

Izvor: nova.rs

Možda ste ostali budni do kasno u noć, a sada se pitate da li će vam kratko spavanje na pauzi za ručak dati energiju koja vam je potrebna da biste uspešno priveli dan kraju i potencijalno nadoknadili izgubljene zdravstvene prednosti punog sna.

Prema istraživanju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz 2020. godine, više od trećine odraslih u SAD ne spava preporučenih sedam ili više sati svake noći.

Stručnjaci kažu da je nedostatak sna povezan sa brojnim povećanim zdravstvenim rizicima, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes, koronarnu bolest srca, moždani udar i mentalne probleme.

Rebeka Spenser, istraživač nauci o spavanju na Univerzitetu Masačusets Amherst, kaže da za zdravlje nije važna samo dužina sna, već i kvalitet tog sna, koji je određen time koliko vremena provodite u različitim fazama sna.

Kada spavamo noću, prolazimo kroz nekoliko „ciklusa spavanja“ od oko 90 minuta. Svaka se sastoji od četiri faze:

Prva dva se smatraju laganim snom, gde se vaši mišići opuštaju, temperatura tela pada, a otkucaji srca i disanje usporavaju dok tonete u san.

Treća faza, poznata kao dubok san, je kada su oči i mišići potpuno opušteni, a telo obavlja važan posao popravljanja i izgradnje kostiju, mišića i drugih tkiva, kao i jačanja imunog sistema i konsolidacije i obrade sećanja.

Brzi pokreti očiju (ili REM) je poslednja faza ciklusa spavanja. Nije tako duboka kao treća faza, ali je to kada najverovatnije sanjate i smatra se da je povezano sa učenjem, čuvanjem uspomena i regulisanjem raspoloženja.

Moli Etvud, klinički psiholog i istraživač medicine za bihejvioralno spavanje u „Johns Hopkins Medicine“, kaže da je normalno s vremena na vreme imati loš san. Ali ako ne prolazite dosledno kroz sve ove faze svake noći, to može dovesti do brojnih zdravstvenih stanja.

Ograničenja dremanja za nadoknadu nedostatka sna

Dr Spenser kaže da dremanje ne može nadoknaditi te nedostatke. Iako nekoliko sati sna noću i dremanja tokom dana mogu ukupno da dodaju do šest ili više sati, zdravstvene prednosti se ne zbrajaju na isti način.

Kratko spavanje – manje od 90 minuta – obično uključuje samo lakše faze sna, a ne dubok san koji obično dobija tokom noći. I dok dremanja duža od 90 minuta mogu uključivati blagotvoran dubok san, veća je verovatnoća da će vas ostaviti pospanim i potencijalno manje budnim od kraćeg spavanja.

Prednosti dremanja

Međutim, postoje neke situacije u kojima kratko dremanje može biti korisno, kaže dr Etvud.

„Kada se niste dobro naspavali, dremanje zaista može poboljšati stvari poput vremena reakcije i pamćenja ako morate da radite“, dodaje ona.

Ako obično radite tokom dana, na primer, dremanje od 20 do 30 minuta može da vam vrati budnost, a da vas ne učini pospanim ili poremeti vaš san sledeće noći.

Dremanje takođe može biti posebno važno za održavanje budnosti za one koji nemaju uvek dnevni raspored—kao što su piloti, vozači, lekari ili drugi radnici u smenama. Slično, oni mogu pomoći starijim ljudima ako poremećaji spavanja u vezi sa godinama, kao što je potreba za odlaskom u toalet noću, remete njihov san.

Saveti za efikasno dremanje

Ako osećate potrebu da odspavate, dr Etvud savetuje da to bude kratko – ne duže od 30 minuta – tako da ne ometa vaš san sledeće noći.

Najbolje je da odspavamo popodne, „kada imamo prirodni pad budnosti i obično se osećamo pospano“.

To olakšava da brzo utonete u san.

Ali ako ste hronično umorni ili imate problema da prođete dan bez dremanja, dr Etvud preporučuje pomoć specijaliste za bihevioralno spavanje.

„Ljudi obično pate neko vreme, a zatim odu kod svog lekara primarne zdravstvene zaštite i dobiju neke lekove.“

Ali poseta specijalisti za spavanje je dugoročnije rešenje nego oslanjanje na lekove. Ovi profesionalci, obučeni u psihologiji spavanja, mogu ponuditi specifične vežbe ili strategije kao što je kognitivna bihejvioralna terapija koja vam može pomoći da dobijete san koji vam je potreban.

Izvor: n1info.rs

Nemanja Malbaški ušao u krug evropske džudo elite. Proteklog vikenda u austrijskom Gracu je održan Evropski kup u džudou na kojem je učestvovalo više od 500 takmičara, a somborski sportista, trener i sudija Nemanja Malbaški je ispred Džudo saveza Srbije predložen da deli pravdu na ovom takmičenju.

Uporedo sa ovim takmičenjem, organizovan je i skup sudija koji su stekli pravo da polažu za IJF kontinentalnog sudiju, a Somborac je bio jedan od kandidata iz naše zemlje.

Ispitu je prisustvovao 31 kandidat iz Slovačke, Azerbejdžana, Nemačke, Italije, Španije, Izraela, Ukrajine, Švedske, Velike Britanije, Francuske, Amerike, Poljske, Austrije, Norveške, Češke, Turske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i Srbije.

Malbaški je kao kandidat polagao ispit koji se sastoji iz testa o džudo pravilima, intervjua na engleskom jeziku i praktičnog dela gde se sudi dva dana. On je ispit uspešno položio sa visokom ocenom, čime je stekao zvanje IJF kontinentalnog sudije, čime je postao prvi džudo delilac pravde u Somboru koji ima ovo zvanje. Nemanjin mentor na putu do ovog zvanja bio je dr. Siniša Škrbić, najistaknutiji srpski sudija koji je učestvovao na velikim svetskim takmičenjima.

Džudo i sambo klub Bačka Sombor proslavlja 50 godina postojanja, a Malbaški je ovim uspehom uveličao obeležavanje jubileja – navodi se u dostavljenom saopštenju.

Izvor: somborsport.org

Svedoci smo letnjih temperatura, zbog čega već nedeljama možemo da uživamo u večernjim izlascima na otvorenom. Prigušena svetla, razgovori s dragim ljudima, svež vazduh, smeh… zvuči predivno, zar ne? Sve dok nam tu idilu ne poremete komarci i drugi insekti.

Ipak, postoji način da se zaštite od pomenutih „gnjavatora“, i to na prirodan način.

Kora od pomorandže i limete

Prema pisanju sajta Živim, repelent označava sredstvo koje svojim specifičnim mirisom odbija insekte poput komaraca, krpelja i muva. Iako na policama prodavnica postoje razna sredstva za odbijanje insekata, važno je pomenuti da postoje ona koja sadrže nezdrave pesticide.

Srećom, prirodne repelente možemo pronaći u svojoj kuhinji. Jedna od korisnih namirnica za ovu potrebu je kora od pomorandže, a to dokazuje i jedna naučna studija objavljena u žurnalu „Bioresource Technology“.

Ona je, naime, potvrdila da su ekstrakti pomorandžine kore (Citrus sinensis) i limete (Citrus aurantifolia) izuzetno efikasni repelenti protiv komaraca i drugih insekata, uključujući bubašvabe i kućne mušice. Iako je u ovom eksperimentu korišćen sprej od ekstrakta pomorandžine kore, stručnjaci smatraju da samo korišćenje kore može biti odlično za odbijanje insekata.

Gde postaviti koru?

Koristi od pomorandžine kore potvrđuje i ova studija iz 2023. u kojoj istraživači preporučuju ostavljanje pomoranžine kore napolju (na terasi) kako biste spriječili komarce, kao i druge bube i štetočine da uđu u vaš dom.

Takođe, za istu svrhu pomorandžinu koru možete utrljati direktno na kožu. U svojoj kori ovo voće sadrži visoku količinu limonena koji je ujedno insekticid koji utiče na respiratorni sistem insekata.

Druge metode

Osim pomenutog trika, u borbi protiv insekata uvek možete posegnuti za eteričnim uljima, takođe poznatim repelentima. Pauci mrze ulje čajevca i lavande, dok će cimet i kreda prirodno odvratiti mrave.

Protiv krpelja odličnim se pokazalo eterično ulje limunskog eukaliptusa i citronele koje će jednako uspešno oterati naporne komarce.

Uz ulja, sađenje određenog bilja i cveća oko terase može biti korisno u zaštititi od insekata. Neven može oterati štetočine koje grizu ili bodu, dok limunska trava, beli luk i ruzmarin odbijaju gmizavce.

Izvor: danas.rs