Sombor.info

Domovi zdravlja puni su dece sa virusnim oboljenjem pod nazivom BRNU virus, onih koji su se našli na meti krpelja i mališana sa stomačnim infekcijama.

BRNU virus poznatiji kao "američki virus", prouzrokuje pojavu ospi, te roditelji vrlo lako pomisle da su u pitanju varičele.

Na meti su najčešće deca predškolskog uzrasta, te lekari apeluju da je bitno odmah prepoznati simptome, kako se virus ne bi dalje širio u kolektivu.

Odličan pokazatelj makroekonomskih uslova u Srbiji, očekuje se dalje usporavanje inflacije
U domovima zdravlja, na pedijatrijskim odeljenjima beleži se povećan broj pregleda dece koja se javljaju zbog stomačnih infekcija, ujeda krpelja, kao i sa virusnim oboljenjem koje izaziva BRNU virus.

To je za Tanjug juče potvrdila dr Marija Golubović iz Doma zdravlja Savski venac.

Šta je BRNU, odnosno "američki virus"

BRNU virus izaziva bolest šaka, stopala i usta. Reč je o enterovirusu koji se nalazi u digestivnom traktu. Uzrast koji virus najviše zahvata je predškolski i to decu starosti 2 - 3 godine.

Kako je nedavno za Blic govorio pedijatar dr Saša Milićević, u pitanju je takozvani američki virus, a ume da deluje vrlo dramatično. Nakon dva dana, kod dece se uglavnom javljaju ospe, te lekari pojašnjavaju da ih roditelji često pomešaju sa varičelama.

"To je taj "američki virus". Bolest ruku, nogu i usta. To je bolest koja nije opasna i koja prođe sama, ali dosta deluje dramatično i uplaši roditelje pošto se javi ospa koja kasnije pređe u male sitne rane. Ospa se ne pojavi odmah, nego drugog dana, a bolest počinje kao svaki drugi virus. Kreće sa temperaturom, lošim opštim stanjem, curenjem nosa... Roditelji u početku ne mogu da prepoznaju o čemu se tačno radi, pa kada se jave ospe oni pomisle na varičele i ili alergiju", objašnjava pedijatar.

Kako se prenosi BRNU virus

Dr Marija Golubović iz Doma zdravlja Savski venac objašnjava da se BRNU virus najčešće klasifikuje kao bolest prljavih ruku, a prenosi se kapljičnim putem.

"Infekcija se lako prenosi preko sekreta iz nosa, pljuvačke i ranica iz usta, prljavih ruku i najviše preko kontaminiranih igračaka" kaže Golubović.

Kako dodaje dr Milićević, decu boli i svrbi usna duplja, pa je oni diraju rukama, a nakon toga uzimaju igračke koje koriste i druga deca i na taj način se bolest širi.

" Zato ako je neko dete bolesno, nikako ne sme da ide u kolektiv kako ne bi zarazilo drugu decu. Vrlo je dobra stvar što retko kad daje komplikacije i uglavnom prolazi samo od sebe, jedino što je mučno deci", pojašnjava pedijatar.

Simptomi BRNU virusa

Inkubacija traje 3 do 5 dana, a od simptoma su prisutni:

temperatura do 38 stepeni
povremena glavobolja
bol u grlu
često odbijanje obroka
kod male dece javlja se i kašasta stolica
drugog ili trećeg dana bolesti javlja se ospa na šakama, stopalima i u ustima, koja liči na plikove

Deci nikako ne davati kiselo!

S obzirom na to da mališane tokom BRNU virusa boli i svrbi usna duplja, dr Milićević naglašava da im nikako ne treba davati kiselu hranu i piće, jer će to da ih nagriza.

"Limunada ih posebno nagriza. Zato treba biti oprezan i sa hranom i sa voćem, s tim što tečnost moraju uzimati na način koji ih "ne boli". Može jogurt, sok koji nije kiseo, neka neutralna tečnost poput vode - dodaje on.

Kako se leči

Lekari navode da je prednost ovog virusa to što uglavnom prođe "sam od sebe" u roku od 10 dana. Ipak, ukoliko se kod deteta pojavi i kašalj, to znači da se aktivirala i neka bakterija.

"Od terapije ne treba nešto posebno davati, osim lekova protiv povišene temperature, dete treba da miruje, izolacija. Ako češanjem dođe do neke infekcije, lekar će dati neku antibiotsku mast, ali to ne treba na svoju ruku, ili ako se pojavi kašalj dodatno, to znači da se aktivirala i neka bakterija. Zato je važno javiti se lekaru kada se javi promena. Inače sve traje do tri do sedam dana i prolazi samo - navodi dr Milićević.

Izvor: b92.net

Većina domaćica nakon što oljušti krompir za ručak koru ovog povrća jednostavno baci u kantu za đubre. Nisu ni svesne da na na taj način u đubre bacaju pravo blago.

Postoje brojni načini na koje možete iskoristiti koru od ovog vrlo zdravog povrća koje većina spskih domaćica vrlo često koristi za ručak.

Krompir je krtolasto povrće poreklom iz Južne Amerike koje je bogato brojnim nutritivnim sastojcima pre svega ugljenim hidratima, proteinima i šećerima. U samoj kori ovog povrća nalazi se oksalna kiselina koja pretvara nerastvorljiva jedinjenja gvožđa u rastvorljivi kompleksni jon. To praktično znači da je kora krompira izuzetno efikasna u uklanjanju rđe gde god da se ona pojavi u domaćinstvu.

Da biste maksimalno iskoristili ovo jedinjenje, koru od krompira potpite u vodu i ostavite da odstoji 24 sata. Zatim dodajte sodu bikarbonu dok ne dobijete pastu sa kojom ćete brzo, lako i jednostavno ukloniti rđu.

Postupak je vrlo jednostavan i dovoljno je da ovu pastu nanensete na rđu, ostavite pola sata da deluje i potom isperete. Na ovaj način možete očistiti zarđale noževe, makaze, baštenski alat, praktično sve gde vam se pojavila rđa.

Osim ljuske, nemojte bacati ni vodu u kojoj se kuvao krompir. Procedite skuvan kropir, vodu ostavite da se ohladi i s njom zalivajte sobno cveće ili ono u bašti. Na ovaj način ste dobili prirodno đubrivo od koga će vaše biljke bujati kao nikad pre.

Krompir je dobar i za pranje prozora, posebno za uklanjanje najtvrdokornijih mrlja sa stakla. Polovinom krompira istrljajte stakla i ostavite nekoliko minuta da se formira tanak, providan sloj. Zatim ga isprskajte sa malo obične vode i samo prebrišite čistom krpom.

Ne samo što će vaši prozori biti besprekorno čisti već će se prljavština manje lepiti. Na ovaj način možete očistiti sve staklene površine - prozore, ogledala čak i stakla na tuš kabini.

Izvor: prva.rs

Pažljivo birajte kako se hranite, shvatite to kao trajnu investiciju u zdravlje i dugovečnost.

Prema mnogim istraživanjima, Japan se istakao kao domovina najdugovečnijih ljudi na svetu. Nutricionistkinja Mišikko Tomioka, koja dolazi upravo iz ove zemlje, otkrila je koje namirnice nikada ne jede jer, kako objašnjava, dokazano skraćuju životni vek.

- Određene namirnice dokazano skraćuju život i negativno deluju na naše zdravlje, pa ih s razlogom izbegavam, a isto savetujem i drugim ljudima. To su uglavnom vrlo popularne namirnice koje konzumira većina ljudi, a ne bi trebali ili bi njihov unos trebali smanjiti na najmanju moguću meru kaže ona.

Kao jednu od najnezdravijih namirnica ističe prerađeno meso poput viršli, hamburgera ili kobasica. Kako navodi, prerađeno meso gotovo je nemoguće izbeći, a osim što sadrži velike količine soli, ima i mnogo zasićenih masti koje mogu povećati rizik od određenih vrsta raka, poput raka debelog creva ili dojke. Tomioka nikada ne pije slatka gazirana pića.

- Redovno pijenje slatkih gaziranih pića (jedna do dve limenke dnevno ili više) može dovesti do većeg rizika od razvoja dijabetesa tipa 2. Slična su i gazirana pića s umjetnim sladilima koja vam mogu otežati koncentraciju, pa čak i izazvati migrene - upozorava Mišiko.

Kao jednu od nezdravih opcija, pogotovo za doručak, ističe i kupovne žitarice.

-Kada smo u žurbi i nemamo vremena da jedemo ujutru, primamljivo je odabrati žitarice. Ali nikada ne jedem one s dodanim šećerima ili sastojcima koje ne poznajem. Naime, previše šećera može dovesti do problema s krvnim pritiskom, debljanja i pojačane upale u organizmu te nas izložiti riziku od dijabetesa - objašnjava Mišiko.

Evo kako se Japanci hrane da sačuvaju zdravlje i dugovečnost.

Spa i opuštanje

Uživajte u toploj kupki 20 do 30 minuta i potopite polovinu tela u toplu vodu na 20 do 30 minuta svakog dana. Ovaj trik možda nije najodrživiji, ali Japanci to rade u prirodnim toplim izvorima, što je u njihovom slučaju veoma ekološki prihvatljivo.

Za ubrzanje metabolizma preporučuje se kupanje u vodi od 37 do 41 stepen i znojenje od 5 do 10 minuta. Osim što utiče na figuru, kupka u toploj vodi veoma dobro utiče na zdravlje kože, pomaže u održavanju zdravlja bubrega, a može i da smanji nadimanje.

Žvaćite hranu

Preterano žvaćite hranu. Dokazano je da poruka o sitosti stiže do mozga nakon 30 minuta žvakanja. Rezultat: kada jedete prebrzo, i dalje osećate glad. Rešenje? Usporite tempo. Zbog toga bi bilo preporučljivo svaki zalogaj žvakati 30 puta pre gutanja.

Nikada ne jedite dok ne osetite sitost

U Japanu poznaju koncept „hara hachi bu“, što znači jesti dok se ne napuniš 80%. Ova praksa je zasnovana na ideji da je potrebno vreme da mozak oseti da je stomak pun, tako da možete izbeći prejedanje ako jedete polako i prestanete pre nego što osetite da ste potpuno siti. Ovaj pristup može biti koristan alat u gubitku težine jer vas podstiče da slušate signale vašeg tela o gladi i sitosti i izbegavate bespotrebne grickalice.

Povrće je ključno

Započnite sve obroke povrćem. Uradite više stvari ovim potezom. Pre svega na ovaj način izbegavamo povećanje šećera u krvi, a varenje je mnogo lakše i prijatnije. Kao bonus, napuniće vam stomak i izbeći ćete da se punite drugom, bogatijom i masnijom hranom. Na taj način ćete jesti bolje, zdravije i u razumnim količinama, a da ne morate mnogo da menjate ishranu. Ponekad jedna porcija povrća može biti dovoljna da vas u potpunosti zadovolji. Naročito ako žvaćete svaki zalogaj 30 puta.

Jedite sezonsku i lokalnu hranu

Kao što vidimo, Japanci tradicionalno jedu ribu, meso, supe i tople napitke tokom zimske sezone. U letnjoj sezoni, međutim, jedu drugu hranu kao što su morski plodovi, hladni ramen, hladna supa i salate.

Izvor: sd.rs

Malo ljudi razmišlja koje o prednostima skuše za organizam, već cene samo njen ukus. Svaka namirnica ima hemijska svojstva koja na telo deluju na određeni način, a evo kako to izgleda kada se jede riba.

U hemijskom sastavu skuše ima mnogo belančevina i masti, a više ih ima u ribama ulovljenim tokom zime u severnijim krajevima.

Uobičajena količina masnoće je 13 grama, što je dovoljno da se riba definiše kao masna. Belančevina je prosečno 18 grama i apsorbuju se tri puta brže od belančevina u govedini.

Skuša je niskokalorična riba. Da bismo dobili dnevni unos kalorija, trebalo bi da pojedemo otprilike 700 grama ribe, ali ne smemo da zaboravimo na masnoće koje se u njoj nalaze, prenosi N1 Zagreb.

Nezasićene masne kiseline

Skuša ima velike količine nezasićenih masnih kiselina pa je kao kao namirnica vredna i prepuna antioksidansa. Oni pomažu u jačanju ćelijskih membrana organizma na račun neutralizacije slobodnih elektrona.

To su radikali koji mogu da probiju ćelijske zidove i umanje njihovu aktivnost. To dovodi do pojave niza bolesti, uključujući onkološke. Da biste to izbegli, važno je jesti prave proizvode.

Nije slučajno što se deci daje riblje ulje – ono je puno nezasićenih masnih kiselina. Hemijski sastav skuše ima blagotvoran učinak na skladan rast i razvoj dece te je vrlo korisna za trudnice i dojilje.

Minerali i B vitamin

Kako bi se izbegla neravnoteža između rasta i razvoja unutrašnjih organa kod adolescenata, skuša bi trebalo da bude prisutna u njihovoj ishrani.

Minerali su vredne komponente skuše. Sadrži kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor, natrijum. To su mikroelementi od velike koristi. Celi spektar B vitamina sadržan je u ovoj ribi. Visoka je koncentracija vitamina B12 i vitamina PP.

Vitamin B pomaže u sintezi DNA i učestvuje u metabolizmu masti. Česta konzumacija skuše reguliše šećer u krvi, pomaže probavnom sistemu i jača nervni sistem. Pomaže u stvaranju hemoglobina i zasićenju kiseonikom.

Fosfor

Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama, vrlo je blagotvoran za mozak, kožu i kosu. Visoka koncentracija fosfora pomaže u izgradnji mnogih enzima koji su pokretači hemijskih reakcija u ćelijama.

Celokupnu vitalnost organizma može da osigura samo jedna vrsta ribe. Fosforna kiselina u skuši je tkivo ljudskog kostura, zbog čega je vrlo korisna za zdravlje dece, ali i za odrasle, s obzirom da s godinama imaju problema s mišićno-koštanim sistemom.

Izvor: danas.rs

Ovaj grad u proseku ima 12,7 kišnih dana mesečno i 8,8 milimetara padavina dnevno pa je proglašen najkišovitijim gradom u Evropi.

Internet pretraživač za iznajmljivanje smeštaja Holidu analizirao je najkišovitije gradove u Evropi. Koristeći podatke iz aplikacije World Weather Online, oni su rangirali gradove na osnovu prosečnog broja kišnih dana u mesecu, kao i statistike prosečnih dnevnih padavina.

S obzirom da Bergen u proseku ima 12,7 kišnih dana mesečno i 8,8 milimetara padavina dnevno, Holida je drugi najveći grad Norveške proglasio najkišovitijim gradom u Evropi. I nije on jedini koji je to uradio.

Turistička zajednica grada Bergena u svojim marketinškim aktivnostima često pominje kišu, a stavljaju je i na svoje razglednice. Norvežani se ne plaše kiše – uostalom, ne veruju da je vreme loše, postoje samo loše obučene osobe,prenosi Punkufer.hr.

Naprotiv, podstiču sve zainteresovane da ih posete bez obzira na vremensku prognozu – od njihovih prelepih parkova i fjordova do zanimljivih muzeja i galerija.

Otkuda toliko kiše u Bergenu?

Bergen ima jedinstven geografski položaj. Nalazi se na jugozapadu Norveške na obali Severnog mora i okružen je sa sedam planina, što ga čini ranjivim na dugotrajne i obilne padavine.

Najduže neprekidno kišno vreme u Bergenu zabeleženo je krajem 2006. i početkom 2007. godine. Kiša je padala čak 85 dana zaredom – od 29. oktobra do 21. januara.

Najduža kontinuirana kišna sezona u letnjim mesecima bila je 1952. godine, kada je kiša padala bez prestanka od 1. do 24. juna.bergen

Najmanje kiše u junu, najviše u oktobru

Odgovor na to pitanje zavisi od toga kakvi su vaši planovi, ali odmah treba da znate da nijedno godišnje doba nije posebno suvo.

U proseku, Bergen ima najmanje kiše u junu, a najviše u oktobru. Prosečna temperatura tokom leta kreće se od 9,9 do 20,7 stepeni Celzijusa – pri čemu je jul najtopliji mesec.

Tokom zime očekuje se jak vetar, ponegde sneg i prosečne temperature od -0,1 do -4,9 stepeni Celzijusa.

Ako imate priliku da posetite Bergen, iskoristite je. Samo ne zaboravite da ponesete kišobran.

Izvor: n1info.rs

Bol u stomaku može doći iz različitih razloga, a poznavanje devet regija i četiri kvadrata stomaka može pomoći da prepoznate uzroke bola i identifikujete potencijalne probleme.

Bol u stomaku može biti znak raznih zdravstvenih stanja, od jednostavnih gasova i zatvora do ozbiljnijih problema kao što su kamen u žuči ili pankreatitis. Razumevanje vrste bola, njegove tačne lokacije i intenziteta može pomoći da svoje zdravlje stavite na prvo mesto i da na vreme potražite odgovarajuću medicinsku pomoć i sprečite pogoršanje simptoma.

Važno je da se upoznate sa devet regija stomaka kako biste bolje razumeli kako probavni organi funkcionišu i kako su podložni različitim medicinskim problemima.

Regije stomaka

Zamislite svoj stomak podeljen na devet kvadrata, slično tabli za „iks-oks“. Da pojednostavimo, označili smo ove regije brojevima: gornji red čine regije 1, 2 i 3 (desna, srednja i leva), srednji red obuhvataju regije 4, 5 i 6, dok donji red uključuje regije 7, 8 i 9.

Kao što vidite ukoliko vas boli u gornjem delu, s desne strane možda se radi o jetri, žučnoj kesi, tankom crevu, desnom bubregu. Ako se bol proteže po sredini gornjeg stomaka moguće da je u pitanju želudac ili dvanaestopalačno crevo. Bol gore s leve strane ukazuje da je možda u pitanju slezina, debelo crevo, levi bubreg, pankreas.

Donja desna strana može da bude slepo crevo, cecum, sredina ukazuje na bešiku, zadnji deo debelog creva i kod žena na reproduktivne organe, a leva donja zona upozorava na silazno debelo crevo ili sigmoidno debelo crevo.

Izvor: nova.rs

SVI ZNAMO da ne smemo dozvoliti našim najboljim prijateljima da jedu čokoladu. Međutim, ponekad iz čiste nepažnje moguće je da vaš pas nekako dođe do kocke čokolade i proguta je. Kada se to dogodi, vrlo je lako uspaničiti se i ne znate šta da radite. Sačekajte i vidite da li će pas sam baciti čokoladu? Naterati psa da povraća? Pozovite veterinara i pitajte šta da radite? Uđite u auto brzinom svetlosti i odvezite psa do najbliže veterinarske stanice?

Konsultacija sa veterinarom bila je prva pomisao koja nam je pala na pamet, pa smo razgovarali sa doktorom veterinarske medicine Teom Omerčićem iz klinike Dodo-Vet. dr. Omerčića smo pitali šta je glavni razlog zašto je čokolada opasna za naše ljubimce i kako da postupimo u slučaju takve situacije.

Metilksantin je glavni uzrok štetnosti čokolade za pse

Saznali smo da, iako konzumacija čokolade donosi mnogo koristi ljudima, ona, nažalost, može štetiti psima čak iu manjim količinama. Aktivni sastojak metilksantin je glavni uzrok štetnog dejstva čokolade na zdravlje pasa.

Ovaj sastojak se ne nalazi u istoj količini u svakoj čokoladi, pa će biti ključno znati koju je čokoladu pas pojeo. Najmanje ga ima u beloj čokoladi, a zatim u mlečnoj čokoladi. Najopasniji će biti čokolada za kuvanje i čisti kakao, koji ga sadrže u najvećim količinama.

„Metilksantin, uglavnom teobromin, kojeg u čokoladi svakako ima više od kofeina, gorki je alkaloid iz drveta kakaoa. U medicini se koristi u sintetičkom obliku kao blagi diuretik, srčani vazodilatator i relaksant glatkih mišića“, kaže nam dr Omerčić.

Efekat čokolade na stomak psa

Kada pas pojede čokoladu, njegov stomak će prvi osetiti da nešto nije u redu. Dr. Omerčić tvrdi da se metilksantini u potpunosti apsorbuju u digestivnom sistemu. To znači da će se i lakši oblici trovanja manifestovati povraćanjem, većom žeđi kod psa, nemirom, pa čak i dijarejom. To su znaci koji se obično odnose na probavni sistem, međutim, metilksantini utiču i na srčani mišić i nervne poremećaje.

Dr Omerčić komentariše dejstvo čokolade na stomak naših ljubimaca: „Za težinu trovanja pasa važan je mehanizam toksičnog dejstva i toksična doza. Naime, što se mehanizma tiče, ključna razlika između pasa i drugih životinjskih vrsta, uključujući i čoveka, jeste vreme eliminacije teobromina iz organizma. Dok je, na primer, poluvreme teobromina u plazmi 8 sati kod ljudi, kod pasa je 17,5 sati. To bi značilo da ako pas pojede nešto sa većim sadržajem kakaoa, ne mora odmah da pokaže kliničke znake trovanja, već o do 24 sata nakon uzimanja. Toksičnost takođe zavisi od prethodnog kliničkog stanja životinje."

Kako smo i očekivali, mlađi i zdravi psi mnogo lakše podnose trovanje čokoladom od starijih, posebno onih sa hroničnim srčanim zdravstvenim problemima. Opet, važno je koju vrstu čokolade je vaš pas jeo. Ozbiljnost trovanja će varirati u zavisnosti od količine teobromina u određenoj vrsti čokolade.

Šta da radite ako primetite da je pas pojeo čokoladu?

dr. Omerčić naglašava da nema potrebe za panikom. Savetuje vam da pozovete svog veterinara i opišete mu koju čokoladu i koliko je pas progutao. Što se tiče namerno izazivanja povraćanja, uradite to samo ako vam je to savetovao veterinar i samo pod njegovim nadzorom. Sve to samo ako nije prošlo više od 4 do 6 sati od gutanja i potporne terapije aktivnim ugljem i laksativima.

U slučaju da niste videli svog psa da jede čokoladu, neće biti tako lako utvrditi da se to upravo dogodilo, jer klinički simptomi variraju u zavisnosti od niza faktora. Međutim, ako primetite da vaš pas češće mokri, pije mnogo vode, povraća ili ima dijareju, moguće je da je pojeo nešto što nije trebalo, možda čokoladu.

Ako se radi o velikoj količini čokolade ili starijem bolesnom psu ili oboje, moguće je da će doći do grčeva i drhtanja. U zaista teškim slučajevima, srce postaje teško i ubrzano.
AD

„U najgorem slučaju moguća je i smrt usled respiratornog ili srčanog zastoja. Zato je svakako preporučljivo da ukoliko primetite ove simptome, proverite kuhinjske ormariće, tanjire sa kolačima i potom svog psa što pre odvedete na klinički pregled kod svog veterinara. On će proceniti stanje psa i dati vam preporuku za dalje ophođenje sa vašim radoznalim ljubimcem“, upozorila je ona.

Ostanite mirni i slušajte veterinara

Kao i u većini sličnih situacija, biće veoma važno da ostanete smireni i kontaktirate stručnu pomoć. Biti u kontaktu sa veterinarom je svakako najbolji savet koji vam možemo dati u slučaju da se nađete u ovoj situaciji. Ne činite ništa na svoju ruku, da iz silne želje da poboljšate stanje vašeg psa, ne učinite nešto što će još više ugroziti njegovo zdravlje - piše index.hr.

Srpski savez bućkaroša i Udruženje sportskih ribolovaca “Bucov” iz Apatina 07. jula 2024. godine organizuju “Zlatnu bućku Apatina”.

Skup učesnika je zakazan za 6 sati na apatinskoj Marini, a takmičenje će biti održano od 7 do 12 sati, nakon čega će uslediti merenje ulova, svečani ručak i dodela nagrada. Organizatori su pripremili vredne nagrade za prva tri mesta, a prijave takmičara se primaju do 28.juna 2024. godine.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 064/662-16-33 i 060/677-77-95.

Izvor: Radio Dunav

U utorak, 18. juna, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Prepoznavanje slikanje skrivenog”, umetnika Milana Aleksića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 12. jula.

Biografija:

Milan Aleksić (1979, Subotica) Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu; master studije Slikarstva završio 2014. godine u klasi pro fesora Gordana Nikolića. Dobitnik je Diplome u znak priznanja za rezultate u okviru projekta iz Metodičke prakse iz Likovnog vaspitanja i obrazovanja. Član je ULUS-a. Imao je devet samostalnih izložbi i učestvovao je na preko dvadeset kolektivnih izložbi.