Sombor.info

Psovke dece u parkovima iz dana u dan evoluiraju, više ni ne reagujemo na njih. Znate li šta klinci rade kad prvi put bez vas krenu napolje? Isto ono što su radili dok ste ih ćutke s klupice gledali kako guraju drugara s penjalice uz reči "ajde da padne da polomi glavu". Možda ste ipak hladnokrvno, u sedećem položaju, izgovorili - bože sine, to nije lepo.

Ski škola za decu u inostranstvu. Baš mali pilići, čini se da bolje skijaju nego što hodaju. Predvodi ih nasmejani instruktor. Pravili su pauzu, vraćaju se ka stazi, svi su stavili skije. Svi osim jednog malog koji ne može pancericom da ubode vez. Trudio se neko vreme, svi su ga strpljivo čekali, instruktor mu dobacuje: „Jače!“ Onda na meni pomalo razumljivom stranom jeziku kaže ostaloj deci da pomognu drugaru. Oni ushićeni skaču na taj neposlušni vez, njih desetoro se trude da ga otkače i cerekaju se, zagrcnu se od smeha. Mali čija je skija, stoji iznad njih i zadivljeno ih gleda. Pošto uspeju u misiji, on raširi ruke, a svi ga grle i smeju se. Onda dođu do instruktora i svi ga zagrle, nešto se šale.

Gledam to s potpuno blentavim izrazom lica i mislim na dva parka pored moje zgrade. Kad god uđem u te parkove, ima mnogo dece istog uzrasta. Dok šetam psa, često se stresem od psovki koje čujem iz tih malih usta. Zvuči neprirodno, žulja uši. Svaki put se okrenem da vidim lice devojčice koja izgovara „puši ga“, i budem zgrožena. Često mama ili baka sedi na par koraka od nje. Priča s mamom dečaka koji joj je uzvratio: „Kurvo raspala“. Niko ne reaguje. Stavim kapuljaču, krenem dalje. Mnogo puta sam stavila tu kapuljaču.

Dok sam gledala te male skijaše koji su me pretvorili u sentimentalnu slinu s blagotelećim izrazom lica, mislim kako su klinci iz parka i ovi – rumeni, fini i nasmejani zapravo potpuno isti. Sva ta deca su divna.

Niste divni vi, koji ste rešili da ih imate, pa ste u nekom trenutku shvatili da je život u Srbiji dobar alibi da se ne bavite njima. A tu je sve teško, i nema se vremena, i kriza udara decenijama, grcate za parama, a vaša deca za pažnjom.

Imam pitanje za roditelje dece iz parka. Na koji način vas je besparica sprečila da decu naučite rečima „izvoli“, „hvala“, „molim“, „izvini“, „volim te“? Kad su vas zvali u vrtić zbog prvih problema s disciplinom, šta ste uradili? Batine za dete ili pretnja vaspitačici? Možda ste izgovorili i ono čuveno „nemoguće, moje dete? Ja sam šokiran(a)“, a onda po izlasku iz vrtića momentalno počeli da psujete.

Nije vam palo na pamet da ste vi najvažniji model ponašanja svom piletu? Ako ono koristi određen fond reči, zar vam razgovor nije logičan korak?

Ne znam kada i kako smo izgubili volju i želju da pazimo ono što nam je najvažnije. Sigurna sam da su i mamama koje u parkovima ne čuju i ne vide razuzdane klince, oni ipak prioritet. Život bi dale za njih, ali ne i pet minuta razgovora.

Kao da se sve svelo na zadovoljavanje bazičnih dečjih potreba – da imaju krov nad glavom, jedu, igraju se i nekako rastu kao korov. Onda izrastu u bršljen. Mene bršljen u zemlji koja u mnogim segmentima liči na džunglu, zaista plaši. Jer jednog dana u Srbiji će živeti samo bršljeni. Neće više biti ni belih rada ni ljubičica. Zemlja će nam postati neraskrčiva šuma.

Činjenica da ništa u sistemu ne funkcioniše ne skida našu ličnu odgovornost prema sopstvenoj deci jer ako u njihovom vaspitanju mi ni za šta nismo krivi, onda nemojte da se čudite kad sutra, u srednjim godinama i oni za sve svoje probleme optuže baba ujnu koja živi u Americi i nije im ostavila nasledstvo. Možda okrive i vas što su ostali ukopani, što je jedina širina koju poseduju ona u baratanju psovkama i mržnjom.

Slika je dragi roditelji, ipak malo šira od one koju imate kada nervozni i umorni dođete s posla bez volje za bilo čim. Vreme je relativno, a taj jedan sat dnevno koji ne odvajate za svoju decu može da ugrozi čitave generacije. Jer vaše dete će jednog dana imati decu, i tako u krug. Zamislite svoje unuke, praunuke, čukununuke – umorne, bezvoljne, proste, besne, kako u 22. veku žive u Srbiji. Nesrećni. Nigde cveća, samo mračna šuma puna bršljena.

A nije baš mnogo teško. Ne dajte im da psuju i pljuju jedni druge, naučite ih da se smeju, šale, prave kerefeke i budu prava deca. Čak i kad vas mrzi najviše na svetu. Tu obavezu ste prihvatili kada ste rešili da ih imate. Trgnite se! Oni porastu u trku. Ne gubite vreme. Pokušajte da prevaspitate prvo sebe, pa onda i njih. Ništa ne boli, a baš prija.

Izvor: nova.rs

Javno vodoprivredno preduzeće (JVP) "Vode Vojvodine" saopštilo je danas da je počelo sa slanjem rešenja za naknadu za odvodnjavanje za 2023. za upisana fizička lica i preduzetnike u registar poljoprivrednih gazdinstava, koja je prepolovljena, a za 2024. ukinuta.

Rešenja se, kako je navedeno, prvo dostavljaju obveznicima koji imaju registrovan nalog na portalu eUprave, ukupno za 98.844 obveznika. Dostava štampanih rešenja putem JP „Pošta Srbije“ biće realizovana u narednom periodu.

Sva rešenja su kreirana na osnovu dostavljenih podataka od Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja, kao i od Sektora poljoprivredne inspekcije i Uprave za veterinu.

Rešenja su izdata u skladu sa izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim je predviđeno da od 1. januara 2024. godine naknadu za odvodnjavanje neće plaćati fizičko lice i preduzetnik-vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava.

Za tu kategoriju obveznika naknada za 2023. godinu umanjuje se 50 odsto.

„Svim obveznicima naknade koji su platili više nego što su obavezni, a ukoliko nemaju dospelih dugovanja iz prethodnog perioda, na njihov pisani zahtev biće izdata potvrda o više uplaćenih sredstava. Sa tom potvrdom obveznik se obraća Poreskoj upravi prema sedištu ili prebivalištu uplatioca koja isplaćuje višak uplaćenog novca“, navedeno je u saopštenju.

Voda za piće je veoma važna za različite procese u telu, a u poslednje vreme se posebno ističe važnost da popijete čašu vode čim se probudite. Ali koliko je to istina?

Nutricionista Mišel Kardel ističe da je određena količina vode neophodna za zdravlje celog tela, jer pomaže vašem telu da pravilno funkcioniše tako što reguliše telesnu temperaturu, podržava varenje, smanjuje opterećenje bubrezi i jetra ispiranjem otpadnih proizvoda i optimizacijom snage mozga.

Čak i samo mala dehidracija do dva procenta može dovesti do simptoma kao što su glavobolja, vrtoglavica, razdražljivost, poteškoće u koncentraciji i umor. Zbog toga su se pojavile različite teorije o značaju vode, a posebno se izdvaja ona koja kaže kada je poželjno piti vodu.

Neki tvrde da će im voda za piće ujutru pomoći da poboljšaju svoje zdravlje, izgube težinu i iskuse druge zdravstvene prednosti. Ali da li je to zaista neophodno?

Da ostanete hidrirani tokom dana važno je za vaše opšte zdravlje, tako da vam voda za piće čim se probudite može pomoći da postignete dnevni unos vode, ali kako kaže nutricionista Kardel, ne postoji magična količina vode koja nam je potrebna pre nego što započnemo dan.

Držanje flaše vode na noćnom ormariću može delovati kao suptilan podsetnik da svom danu pristupite sa načinom razmišljanja koji poboljšava zdravlje. Takođe vam može pomoći da se osećate budnije.

Iako je voda važna za zdravlje, neće vam pomoći da smršate i detoksikujete telo. Zbog toga, umesto da verujete da pijenje vode ujutru povećava osećaj sitosti, morate biti svesni da nema dovoljno dokaza koji povezuju unos tečnosti sa povećanom sitošću ili gubitkom težine, prenosi Klix.ba.

Turistička organizacija grada Sombora organizuje tradicionalnu manifestaciju XXVII „Somborski kotlić“, 22. juna 2024.g. na Trgu Svetog Trojstva. Cene kotizacija su 5.500 dinara za učesnike koji se ne takmiče u kuvanju paprikaša, odnosno 6.500 dinara za takmičare. Cenom kotizacije obuhvaćeni su: jedan sto i mesta za sedenje za osam osoba, 4 kg (bruto) očišćene i isečene ribe, jedna promo majica „Somborskog kotlića“, drva za loženje i ložišno mesto. Učesnici će dobiti kupone za ribu, stolove, ložišna mesta i drva.

Riba će se, uz kupon, preuzimati 22. juna 2024. god. od 10 – 18 časova u ribarnici ’’Zlatna ribica’’ na "Pijaci u lancima". Sto i ložišno mesto će biti određeni brojem na kuponu. Drva će se preuzimati kuponom od ovlašćenih redara.
Ekipe učesnika treba sa sobom da ponesu: kotlić, lanac za kotlić, drva za potpalu, luk i začine, testo, hleb, piće, tanjire, escajg, sipaću kašiku, čaše, stolnjak i po želji dodatni aranžman za uređenje stola.

Osim predviđenog takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša i nagrada za tri najbolja po oceni stručnog žirija, organizatori manifestacije će nagraditi i tri najlepše aranžirana stola, i tri najveselija društva.

Dodatne informacije se mogu dobiti u Turističkoj organizaciji grada Sombora, Trg Svetog Đorđa 1 (Stara gradska kuća, lokal 16), ili na telefon 025/434-350 ili 025/434-330, svakog radnog dana od 08 - 17 časova i subotom od 09-13 časova. Prodaja kotizacija će početi od ponedeljka 10.juna.2024.god.

U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora, a uz podršku Sportskog saveza Srbije i Saveza za predškolski sport i fizičko vaspitanje Srbije, te Grada Sombora, održano je takmičenje „Liga malih šampiona“ u kojem su učestvovala deca iz vrtića „Maslačak“, „Venčić“, „Bajka“, „Sunce“, „Đurđevak“, „Cvrčak“ i „Bubamara“, Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor“. Takmičenje se održalo na Gradskom stadionu, a ispred lokalne samouprave, takmičenje je otvorila članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović.

„Nama je izuzetno drago da se ova manifestacija prvi put održava u našem gradu. Pre svega, na taj način se deca uključuju u sport i fizičke aktivnosti, a svakako da Grad Sombor kroz Sportski savez grada, podržava program „Sportić za decu“, gde uključujemo decu od treće godine života u fizičke aktivnosti. Kroz tu aktivnost oni zavole sport i imaju priliku da se druže i ostvare neka nova dečija prijateljstva i poznanstva. Sport ih na jedan poseban način oblikuje, deca postaju hrabrija, borbenija i jača, a to će im svakako kasnije značiti u životu, bez obzira čime se oni bavili. Nadam se da će ova manifestacija doprineti tome da sledeće godine bude što više dece uključeno u ovo i želim svima puno sreće tokom takmičenja“, rekla je gradska većnica Nađ Kosanović.

Četrnaest ekipa iz sedam vrtića, uzrasta od pet do sedam godina, takmičilo se u poligonu spretnosti u dve discipline: budi brz i spretan i trka na 20.000 centimetara. Disciplina „budi brz i spretan“ podrazumevala je trčanje od četiri metra, kolut napred, sunožne skokove iz polja u polje, skokove iz obruča u obruč, preskakanje prepona u trku i ubacivanje lopte u kofu, dok je „trka na 20.000 centimetara“ podrazumevala štafetno trčanje svih deset takmičara iz ekipe učesnice.
Na kraju takmičenja dve ekipe su odnele titulu najboljeg, vrtić „Venčić“ je pobedio u poligonu spretnosti, a vrtić „Sunce“ je pobedio u štafetnim trkama. Obe ekipe su s ostvarenim rezultatima dobile priliku da učestvuju na završnom turniru koji će se održati sredinom septembra u Beogradu.

Predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, zahvalio se svima na učešću i brojnoj publici koja je ispunila tribine Gradskog stadiona, kako bi podržala naše najmlađe sugrađane.

„Želim da se zahvalim deci, vrtićima i Predškolskoj ustanovi, kao i roditeljima, što smo se svi zajedno danas okupili ovde kako bi po prvi put u našem gradu organizovali ovakvo jedno takmičenje. Siguran sam da će deca uživati i nadam se da ćemo sledeće godine ponoviti ovu prelepu manifestaciju“, rekao je Miloš Mijić.

Događaju je prisustvovao, te pozdravio takmičare i brojnu publiku i Goran Vještica, predsednik Saveza za predškolski sport i fizičko vaspitanje Srbije.

Besplatan kamp za roditelje, decu i omladinu, ,,Regina fest“, održaće se na Malom Staparu od 26. do 30. juna ove godine. Kroz četiri dana učesnici će imati priliku da učestvuju u sportskim i rekreativnim aktivnostima, borilačkim sportovima, atletici, fitnesu, fudbalu, košarci, stonom tenisu, pecanju, višeboju i spremanju hrane na logorskoj vatri, u umetničkim i edukativnim radionicama, u svirci oko logorske vatre i zip lajnu.

Za sve učesnike obezbeđena je besplatna hrana, kao i besplatne majice, a za sve informacije i prijavu kontaktirajte organizatore na broj telefona 063/851-1290 ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. i 8. jun

 U dvorištu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” sutra će se održati još jedna u nizu „Noć knjige“ i to u formi putopisno-dokumentarnog predavanja „Dodaj svetu malo boje – Indija i Nepal sa Monikom“, koja podrazumeva i izložbu knjiga u izdanju IK Laguna „Putopisi“ .

Od 20 sati sa svojim iskustvima putovanja i boravka u ovim dalekim zemljama publiku će upoznati sugrađanka, putopisac Monika Maširević.

Ova Somborka je putopisac, solo putnik, indolog, nomad, fotograf, a od nedavno i turistički vodič u Indiji i Nepalu koja je najmnogoljudniju zemlju na svetu do sada posetila 14 puta i to ovekovečila i knjigama. Zahvaljujući knjizi „Budinim stopama kroz zemlju Himalaja“ posetioci će moći da se podrobnije upoznaju sa Nepalom o kojem Monika govori kao o zemlji nasmejanih, dobrodušnih i tolerantnih ljudi, rodnom mestu Bude, prestonici azijske srednjovekovne kulture, zemlji Mont Everesta i Himalaja, avantura i prirodnih lepota, Šerpasa i alpinističkih tura, drevnih hramova i hodočasničkih mesta. Autorka će svojim sugrađanima predstaviti čuvenu dolinu Katmandu i najznačajnija mesta poput Baktapura, Nagarkota, Kirtipura i prestonice Katmandu.

Somborka je Indiji do sada posvetila tri putopisne knjige: „Preživeću: avanture s hodočašća u Indiji”, „Put u Radžastan” i „Namaste, Indijo!”. Tokom sutrašnje „Noći knjige“ predstaviće mesta koja je posetila tokom prošle i ove godine, pa će posetioci čuti zanimljive priče iz Kašmira, Pendžaba, Odise, Kerale, Radžastana i Tamil Nadua.

Pozajmno odeljenje za odrasle GB „Karlo Bijelicki“ će sutra uveče biti otvoreno do 22 sata, a kako organizatori kažu, u slučaju lošeg vremena predavanje će biti održano u sali Dečjeg odeljenja na Trgu Cara Lazara.

Izvor: dnevnik.rs

U Srbiji je počeo toplotni talas, pred nama su tropski dani ali i tropske noći, a jutros već u u 8 sati je u nekoliko mesta temperatura prelazila 20 stepeni, a u Beogradu je dostigla čak 26. podeok.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u 8 sati najtoplije je bilo u Beogradu sa 26 stepeni, zatim u Novom Sadu i na Paliću gde je živa u termometru u hladu dostigla 24. podeok.

Posle njih najtopliji su bili Sombor, Zrenjanin gde je izmereno 23 stepena, a samo za jedan stepen niža temperatura bila je u Kikindi, Valjevu, Negotinu, Sremskoj Mitrovici u kojima je bilo 22 stepena.

Temperatura u 8 sati 26 stepeni

Po prognozi RHMZ, do kraja sedmice u Srbiji će biti pretežno sunčano i sve toplije, ponegde uz malu ili umerenu oblačnost.

- Maksimalne temperature danas će biti od 30 do 33 stepena, u subotu od 30 do 34, a u nedelju i ponedeljak, 9. i 10. juna od 32 do 36 stepeni. U urbanim sredinama tropske noći, naročito od vikenda - navodi RHMZ.

U prvom delu naredne sedmice na severu Srbije manji pad temperature, dok će se u južnim i centralnim delovima zemlje zadržati veoma toplo. Pojava pljuskova i grmljavine biće veoma retka, stoji u najavi RHMZ.

Saveti za rashlađivanje tela i hidriranje organizma

Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj vodi
Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala..
Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja
Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce.
Koristite pamučnu posteljinu
Redovno unosite tečnost, pre svega vodu
Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića
Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina

Rashlađivanje po vrućini

Prva pomoć
Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju, i što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu.

Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.

- Ako vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor. Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć.

- Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju.Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće - savetuju stručnjaci "Batuta".

Simptomi i saveti u slučaju toplotnog udara

Povišena telesna temperatura, preko 40 stepeni
Kod 50 do 75 odsto obolelih konstatovan je prestanak znojenja
Suva i topla koža
Ubrzana srčana radnja
Osećaj izgubljenosti, drhtanje, iritabilnost, sve do mentalne konfuzije
Zaposlene koji postanu iracionalni ili konfuzni, ili pak izgube svest u toku rada obavezno bi trebalo smatrati žrtvom toplotnog udara, što zahteva urgentnu medicinsku pomoć

Batut je izdao i uputstva vezana za čuvanje hrane u vrelim danima, kao savete za rashlađivanje prostora.

Takođe, objavljen je i detaljan vodič za vežbanje tokom toplotnog talasa.

Povećan broj pacijenata sa srčanim udarom

Visoke temperature mogu uticati i na zdravlje građana, a kako su ranije naveli iz Urgentnog centra, tokom prethodne dve nedelje povećan je broj pacijenata sa srčanim udarom. Na intenzivnu negu primljeno je čak 116 bolesnika. Na interventnu kardiologiju sa simptomima akutnog srčanog udara od tog broja došlo je 67 pacijenata.

Sparina smeta čak i zdravima

Temperatura koja prelazi 30 stepeni predstavlja teško vreme za većinu hroničnih bolesnika, a tegobe, poput "disanja na škrge" osetiće i potpuno zdrave osobe. Pneumoftiziolog Tatjana Radosavljević objašnjava za "Blic" da zbog sparnog vremena imamo osećaj kao da se znojimo ispod kože.

- Pored astmatičara i pacijenta koji imaju opstruktivnu bolest pluća, i srčani bolesnici jako teško podnose ovakvo vreme. Neurološki bolesnici, takođe, kao i reumatološki pacijenti. Svi mi ostali, koji reagujemo na ovakvo vreme, u stvari smo meteoropate - navodi dr Tatjana Radosavljević.

Na vlagu u vazduhu i sparinu, reaguju i potpuno zdrave osobe, a dr Tatjana Radosavljević navodi da tada treba izbegavati fizički napor i boraviti što više u klimatizovanom prostoru.

Izvor: blic.rs

Voće se smatra najzdravijim delom ishrane, ali postoje neke vrste voća koje sadrže natprosečne nivoe ostataka pesticida. Takvo voće stoga treba izbegavati ili bar pažljivo obraditi pre konzumiranja.

Verovatno najprljavije voće po ostacima pesticida su jagode. Evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni kada jedete jagode i kako ih bezbedno možete uključiti u svoju ishranu.

Visok sadržaj pesticida

Bobice često sadrže visoke nivoe pesticida, jer se mnoge hemikalije koriste za zaštitu od štetočina i bolesti. Prema izveštajima organizacija koje prate bezbednost hrane, kao što je Radna grupa za životnu sredinu (EVG), jagode se često nalaze na vrhu liste voća sa najviše ostataka pesticida.

Osetljiva koža

Jagode imaju tanku i nežnu kožu koju je teško temeljno očistiti. Pesticidi mogu da prodru u kožu i ostanu u plodu, tako da pranje vodom možda neće biti dovoljno za uklanjanje svih ostataka pesticida.

Zdravstveni rizici

Dugotrajno izlaganje pesticidima može biti povezano sa različitim zdravstvenim rizicima, uključujući endokrine poremećaje, neplodnost, probleme sa jetrom i druge ozbiljne zdravstvene probleme.

Iako su pojedinačni ostaci pesticida u voću obično prisutni samo u malim količinama, kumulativni efekat redovnog konzumiranja kontaminiranog voća predstavlja zdravstveni rizik.

Kako bezbedno jesti jagode

Najbolji način da smanjite izloženost pesticidima je da odaberete organski uzgojene jagode. Organski usevi obično ne koriste sintetičke pesticide ili ih koriste u minimalnim količinama.

Ako organske jagode nisu dostupne, dobro operite jagode pod tekućom vodom. Takođe možete koristiti rastvor vode i sirćeta (1 deo sirćeta na 3 dela vode) da natopite bobice na nekoliko minuta, a zatim ih isperite vodom.

Pokušajte da kupite jagode od lokalnih uzgajivača za koje znate da koriste manje pesticida ili imaju više prirodnih metoda uzgoja. Lokalni proizvodi su takođe obično svežiji i manje kontaminirani tokom transporta, piše Metropolitan.si.