Sombor.info

Uredba o ograničenju marži ističe 28. februara, a ekonomisti procenjuju da je izvesno da će nakon njenog isteka doći do povećanja cena pojedinih proizvoda.

Podsetimo, Uredba je doneta 1. septembra prošle godine, nakon višemesečnog nezadovoljstva građana visokim cenama u trgovinskim lancima.

Društvene mreže su tada bile preplavljene objavama sa uporednim cenama proizvoda u Srbiji i zemljama regiona, pa čak i zapadne Evrope. Te objave su služile kao dokaz da je hrana u Srbiji među najskupljima u Evropi. Nakon toga usledili su i bojkoti trgovinskih lanaca - piše Danas.

Prošle godine međugodišnja inflacija je bila najviša u julu i iznosila je 4,9 odsto.

Država je potom odlučila da reaguje i smanji nezadovoljstvo građana uvođenjem Uredbe o ograničenju marži.

Narodna banka Srbije (NBS) navodi da je Uredba dala rezultate, jer su cene hrane pojeftinile što je usporilo inflaciju krajem prošle godine. U decembru je iznosila 2,7 odsto, dok je u januaru ove godine dodatno pala na 2,4 odsto.

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije imao je u vidu da je usporavanje međugodišnje inflacije na nivo ispod centralne vrednosti cilja od septembra 2025. godine u velikoj meri rezultat ograničenja trgovinskih marži na prehrambene proizvode“, navodi se u februarskom izveštaju o inflaciji NBS.

Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti sa inflacijom nakon isteka Uredbe.

U NBS navode da bi Uredbu trebalo da zameni Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, čije se usvajanje očekuje na proleće. Ovaj Zakon bi, kako navodi NBS, trebalo da obezbedi da se trgovačke marže ne vrate na nivo na kojem su bile pre donošenja Uredbe.

Prema njihovim procenama, novi Zakon bi trebalo da doprinese tome da se inflacija u srednjem roku kreće u okviru ciljanog raspona od 3 ± 1,5 odsto.

Ipak, iz NBS upozoravaju da je od septembra ove godine moguć privremeni rast međugodišnje inflacije.

Razlog za to je takozvani efekat niske baze iz prošle godine, upravo zbog marži koje su trgovini na veliko i malo ograničene na 20 odsto. Zbog toga bi inflacija krajem ove godine mogla da se približi nivou od oko četiri odsto, procenjuju iz NBS.

„Moguće blago korigovanje cena naviše“

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenjuje da je odmah nakon isteka Uredbe moguće blago korigovanje cena naviše, pre svega kod proizvoda gde su marže bile administrativno najviše pritisnute.

Međutim, smatra da je prostor za značajniji rast ograničen slabijom kupovnom moći stanovništva, jakom konkurencijom među trgovinskim lancima i pojačanim nadzorom javnosti.

„Tržište se u međuvremenu prilagodilo novim cenovnim nivoima, tako da ne očekujem nagli talas poskupljenja, već selektivne i postepene korekcije“, kaže Mijušković za Danas.

Na pitanje kako će trgovci i dobavljači pregovarati nakon ukidanja uredbe i da li možemo očekivati da će jači igrači nastaviti da ucenjuju manje, Mijušković je mišljenja da će se odnosi vratiti na klasične tržišne pregovore u kojima je pregovaračka moć presudan faktor.

„Veliki lanci i dominantni dobavljači i dalje će imati jaču poziciju, posebno prema malim proizvođačima, ali je prostor za otvorene zloupotrebe sužen zbog reputacionog rizika i regulatornog nadzora. Bez jasnog zakonskog okvira o nepoštenim trgovačkim praksama, asimetrija moći ostaje realan izazov“, upozorava Mijušković.

Upitan koji su bili pozitivni efekti ove državne uredbe, Mijušković ocenjuje da je uredba kratkoročno amortizovala inflatorni udar na osnovne životne namirnice i stabilizovala očekivanja potrošača.

Dodaje i da je doprinosila smanjenju cenovne neizvesnosti i ublažila socijalni pritisak u periodu izraženih troškovnih šokova.

Istovremeno je, kako kaže naš sagovornik, poslala signal da država raspolaže instrumentima intervencije u vanrednim okolnostima.

Mijušković ukazuje i da je nakon isteka uredbe, a pre donošenja Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, realno očekivati prelazni period sa pojačanim nadzorom tržišta i mogućim ciljanim merama ako dođe do naglih poremećaja.

„Država će verovatno nastojati da izbegne trajnu administrativnu kontrolu cena, ali će zadržati spremnost za intervenciju dok se sistemski ne uredi oblast nepoštenih trgovačkih odnosa“, smatra Mijušković.

„Sledi usaglašavanje cena, bez naglih poskupljenja“

Ekonomista Dragovan Milićević ne očekuje veće oscilacije cena, ali će, kako kaže, svakako doći do promena i usaglašavanja kod pojedinih grupa proizvoda.

Objašnjava da će se to dogoditi zbog rasta cena inputa, minimalne zarade i električne energije. Dodaje da je kurs za uvozne proizvode stabilan, tako da sa te strane nema dodatnog inflatornog pritiska.

„U svakom slučaju, sve zavisi od tražnje. Ni tu ne vidim inicijalni impuls za njen značajniji rast. Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su veliki sistemi favorizovali robu sopstvenih robnih marki, koje su znatno jeftinije, jer se proizvode pod njihovim brendovima i, osim proizvodnih troškova, nemaju dodatne troškove koje imaju originalni proizvođači“, ukazuje Milićević.

Ocenjuje da šestomesečna Uredba sigurno nije „naučila pameti“ trgovce, dodajući da tamo gde procene da postoji prostor za ekstra zaradu, oni tu priliku sasvim sigurno neće propustiti.

Milićević očekuje da će nove mere, odnosno Zakon o trgovačkim praksama, koji reguliše odnose između trgovaca i dobavljača, bolje urediti ovu oblast.

Ajatolah Ali Hamnei (86), za kojeg je Izrael večeras saopštio da je poginuo u američko-izraeskim udarima i da je njegovo telo pronađeno, vladao je Iranom od 1989.

Kao vrhovni vođa, on ima krajnji autoritet nad svim granama vlasti, vojskom i pravosuđem u šiitskoj islamskoj republici, prenosi Danas.

Tokom skoro četiri decenije, Hamnei je izgradio regionalnu moć da parira sunitskim muslimanskim državama širom Persijskog zaliva, dok je promovisao nuklearnu tehnologiju koja je zabrinula region, piše Rojters.

Iran je bio neumoljivo neprijateljski nastrojen prema SAD i Izraelu – dok je istovremeno gušio ponavljane nemire u zemlji.

Ali subotnji udari na Iran dolaze usred niza kriza.

Hamnei je bio primoran da se skloni u junu prošle godine zbog udara koji su ubili nekoliko bliskih saradnika i komandante Revolucionarne garde.

Junski udari 2025. od strane Izraela i SAD razorili su dragocene nuklearne i raketne objekte.

Januarski veliki protesti ogorčenog stanovništva koje pati pod sankcijama bili su ugušeni po cenu hiljada života.

I od kada je Hamas, podržan iz Teherana, napao Izrael 7. oktobra 2023, Hamnenijev regionalni uticaj slabi.

Kada bi jetra mogla da progovori, verovatno bi najpre zatražila čašu soka od šargarepe. Prema rečima nutricionistkinje Ivane Đurović, reč je o jednom od najboljih prirodnih saveznika za detoksikaciju i regeneraciju jetre, naročito kod osoba koje se suočavaju sa masnom jetrom.

Sok od šargarepe trebalo bi piti na prazan stomak, jer podstiče izlučivanje masti i stimuliše obnavljanje ćelija jetre, objašnjava Ivana Đurović. Međutim, šargarepa nije jedino povrće koja na ovaj izuzetno važan organ deluje gotovo blagotvorno.

Nutricionistkinja savetuje da se u sok od šargarepe doda malo limunovog soka, koji podstiče detoksikaciju, kao i kestenov med, koji doprinosi obnovi tkiva. Među namirnicama koje jetra posebno voli izdvajaju se i paradajz, cvekla, spanać i stabljike maslačka. Preporučuje se da se svakog dana pojede 10 do 15 sirovih stabljika maslačka, jer deluju kao prirodni čistač krvi i jetre. Ako se ovakav režim sprovodi tri nedelje, funkcija jetre se vidno poboljšava, prenosi nova.rs.

Rotkva, kupus, ali i suve šljive...

Sok od rotkve ili od listova kupusa takođe ima snažan efekat u uklanjanju masti iz jetre, a dovoljna je jedna kašičica dnevno. Još jedno efikasno sredstvo je kompot od suvih šljiva. Suve šljive se kuvaju deset minuta, a zatim se jedu po 10 komada tri puta dnevno, 15 minuta pre obroka. Posle dvanaest dana nivo masti u jetri počinje da se smanjuje, dok se organizam prirodno čisti.

Među najcenjenijim saveznicima jetre nalazi se i artičoka, kuvana ili samlevena, jer reguliše njen rad, ubrzava metabolizam masti i sprečava njihovo nakupljanje. Nutricionisti naglašavaju da je ključ zdravih jetre redovno konzumiranje svežih i prirodnih namirnica, uz izbegavanje teške i masne hrane. Iako se jetra može brzo opteretiti, uz prave sokove, upornost i disciplinu moguće ju je podjednako brzo i oporaviti, prenosi "Elle.si"

Ako ste nekoliko meseci nakon gripa primetili pojačano opadanje kose, niste jedini.

Stručnjaci upozoravaju da je reč o često neprepoznatoj reakciji organizma na visoku temperaturu i upalni proces – stanju poznatom kao telogeni efluvijum.

Mnoge žene u četrdesetim prve znakove proređivanja kose pripisuju perimenopauzi i hormonskim promenama. Međutim, triholozi ističu da uzrok može biti i bolest preležana nekoliko meseci ranije.

Prema rečima doktorke Ejmi Vauler, opadanje kose nakon gripa ili kovida 19 često je posledica visoke telesne temperature koja narušava ciklus rasta vlasi - piše N1.

„Reč je o telogenom efluvijumu, stanju u kojem veći broj vlasi prerano prelazi u fazu mirovanja i potom opada“, objašnjava ona.

Zašto kosa opada tek nakon nekoliko meseci?

Zbog prirode ciklusa rasta kose, pojačano opadanje obično počinje dva do tri meseca nakon bolesti, što otežava povezivanje uzroka i posledice.

Dermatološkinja Šeron Vong objašnjava da organizam tokom infekcije proizvodi upalne molekule koje „izbacuju“ folikule iz faze rasta.

Rezultat je naglo, difuzno opadanje kose – više vlasi u tušu, na četki ili tanji rep nego inače. Za razliku od hormonskog proređivanja, koje se često očituje širenjem razdeljka, telogeni efluvij obično zahvata celo vlasište.

Dobra vest - stanje je najčešće privremeno

Stručnjaci ističu da se ciklus rasta u većini slučajeva normalizuje sam od sebe. Iako opadanje može delovati dramatično, kosa najčešće ponovo počinje da raste kada se organizam oporavi.

Povrat volumena može potrajati nekoliko meseci, a ponekad i do godinu dana, u zavisnosti od brzine rasta.

Ako pojačano opadanje traje duže od šest meseci ili je praćeno simptomima poput umora, naglog gubitka težine, promena u menstrualnom ciklusu ili kružnih područja bez kose, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Kako podstaći oporavak?

Iako se vlasi koje su već u fazi mirovanja ne mogu sprečiti da opadnu, stručnjaci preporučuju podršku zdravom rastu kose. To uključuje ishranu bogatu proteinima i mikronutrijentima poput vitamina B12 i D, cinka i folata.

U nekim slučajevima mogu pomoći topikalni preparati poput minoksidila ili tretmani kao što je PRP terapija, ali odluku o terapiji potrebno je doneti uz savet stručnjaka.

Bosna i Hercegovina prva je na Time Out listi najpovoljnijih zemalja za putovanja u Evropi, dok se Srbija našla na trećem mestu.

Magazin Time Out fokusirao se na turističke destinacije u Evropi "koje nude ozbiljnu vrednost za vaš novac, mesta koja privlače i uzbuđuju, a cene drže u razumnom rasponu", prenosi nova.rs.

"Evropa ima mnogo takvih mesta, a ovih šest zemalja se visoko ističu kao najjeftinije. Naravno, potrebno je napomenuti: pod „jeftino“ mislimo „ne skupo“, sa fokusom na odnos cene i kvaliteta i ukupnu pristupačnost", navodi se u tekstu.

Bosna i Hercegovina je prva na listi, Srbija treća, a evo šta kažu za svaku od istaknutih zemalja.

Bosna i Hercegovina

Kako primećuju, kada je u pitanju odnos cene i kvaliteta u Evropi, malo mesta može da se poredi sa Bosnom i Hercegovinom.

"Sarajevo i Mostar ostaju relativno pristupačni, ali prava vrednost leži negde drugde u zemlji, posebno u centralnom regionu. Travnik je pravo zadovoljstvo, mali grad prepun raskošne arhitekture i najboljeg roštilja u zemlji, dok je i dalje neverovatno da Jajce nije preplavljeno turistima. Vodopadi u centru grada? Tamo ćete ih pronaći.

Bez obzira da li se divite divljim konjima Livna, učite o vrednosti soli u Tuzli, upuštate se u adrenalinske avanture u Foči ili doživljavate čisto blaženstvo na Janjskim Otokama, Bosna i Hercegovina je Evropa u svom najlepšem (i najpristupačnijem) izdanju."

Litvanija

"Bez obzira na to da li istražujete istorijske znamenitosti Viljnusa i Kaunasa, lutate baltičkom obalom u Klajpedi ili Neringi ili dozvoljavate da vas teret duhovne istorije preplavi u Šjauljaju, Litvanija je zemlja koja uzbudi i angažuje, a istovremeno održava stvari laganim po pitanju budžeta", istaknuto je, a poseban ton dodat činjenicom da je predstojeća godina puna značajnih godišnjica.

Srbija

"Beograd ne pruža toliko vrednosti za novac kao nekada (i izgubio je mnogo svog šarma u tom procesu), ali unutrašnjost Srbije nudi fantastičan niz pristupačnih avantura", navodi se u tekstu.

Predlažu gradove poput Kraljeva i Novog Pazara bogate istorijom, "dok će entuzijasti 20. veka pronaći mnogo toga za sebe u Kragujevcu, Užicu i ostalim gradovima. Severni region Vojvodine ostaje prelep kao i uvek, sa Suboticom i Zrenjaninom koji spajaju kulture, arhitektonske stilove i kulinarsko nasleđe, sve bez opterećenja budžeta."

Poljska

Krakov i Varšava možda izlaze iz okvira niskobudžetnih destinacija, ali kažu da Poljska nudi odlična iskustva po povoljnim cenama ako se držite podalje od glavnih mesta.

Preporučuju se gradovi poput Poznanja, Vroclava i Lublina i besplatno uživanje u zadivljujućoj mešavini renesansne, secesijske i gotičke arhitekture, a posebno ističu Katovice, "možda najbolje od svih, bivši industrijski centar koji se oslobodio sumnjive reputacije i postao jedan od najuzbudljivijih, najinovativnijih gradova u regionu".

Albanija

Albanija se i dalje "otkriva" kao jedna od najuzbudljivijih zemalja u Evropi, a povoljne cene su svakako jedan od aduta.

"Provešćete dosta vremena u i oko vode tokom posete, jer je obala zemlje njena glavna atrakcija, a gradovi poput Sarande, Valone i Himare nude zapanjujuće primorske pejzaže po neverovatnim cenama. Na severu, Skadar prikazuje albanski gradski život (sa više bicikala nego što biste očekivali), a Tirana je i dalje jedan od najpotcenjenijih glavnih gradova na kontinentu", piše Time Out.

Bugarska

Bugarska se u 2026. pridružila evrozoni i usvojila evro - šta to znači za budućnost pristupačnih putovanja u zemlji, ostaje da se vidi, ali... Možda je baš sad treba uhvatiti trenutak.

Kažu da je Plovdiv "jedan od najfascinantnijih gradova u Evropi, sa jednim od najbolje očuvanih rimskih pozorišta na planeti koje nudi zapanjujući pogled na grad i okolinu."

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) organizuje edukativnu novinarsku radionicu „Pokreni promenu – Postani glas koji se čuje”, koja će biti održana od 17. do 19. marta u Sombor, saopštilo je to udruženje.

Radionica je namenjena mladim novinarima i novinarkama, studentima i studentkinjama novinarstva, ali i svim zainteresovanima za profesionalno i etičko novinarstvo, slobodu izražavanja i rad u javnom interesu.

Kako je navedeno, pravo prijave imaju mladi od 18 do 29 godina (uz mogućnost prijave i starijih kandidata uz obrazloženje), novinari i novinarke, studenti novinarstva, slobodni, lokalni, onlajn i građanski novinari - piše inmedija.rs.

Fokus na istraživačko novinarstvo, etiku i ravnopravnost

Program radionice obuhvata četiri tematske celine:

Moć pripovedanja: Umetnost storytelling-a u novinarstvu, o čemu će govoriti Vladimira Dorčova Valtnerova iz Storyteller.rs, sa fokusom na narativne tehnike i emocionalnu rezonancu u novinarskom radu.

U službi činjenica: Osnove (istraživačkog) novinarstva, predavanje Branke Dragović Savić iz NDNV-a o istraživanju tema od javnog interesa i proveri izvora.

Etički i sigurnosni aspekti u novinarskom izveštavanju, o čemu će govoriti Dragan Đorđević iz CHRIN-a, sa posebnim osvrtom na pretnje i pritiske sa kojima se novinari suočavaju.

Rodna i manjinska ravnopravnost kroz novinarski objektiv, predavanje prof. dr Smiljane Milinkov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, o izveštavanju o osetljivim društvenim temama i inkluzivnim praksama.

Pohađanje radionice je besplatno, a svim učesnicima biće refundirani putni troškovi, dok su smeštaj sa doručkom i ručkom obezbeđeni, navodi se u pozivu.

Rok za prijave je 5. mart, a zainteresovani se mogu prijaviti popunjavanjem onlajn formulara.

Bližeći se tridesetoj godini, Gojko Vračarić je znao da je vreme da napravi veliki korak – odvoji se od roditelja, te sebi i svojoj boljoj polovini obezbedi krov nad glavom.

Odluka nije bila laka: stan u gradu ili kuća na selu? Posle od šest do osam meseci života u Somboru, presudila je – računica.

– Za stan bi nam trebalo između 80.000 i 100.000 evra. Umesto toga, konkurisali smo za državnu pomoć radi kupovine seoske kuće i odobreno nam je 10.000 evra. Nešto smo doplatili i prošle godine, krajem leta, preselili se u Stanišić. Mislim da smo dobro prošli – priča Gojko, napominjući da su u međuvremenu dobili ćerkicu Vasilisu, koja sada ima osam meseci - piše Dnevnik.

Do kuće nisu došli preko noći. Gojko je skoro dve godine tražio nekretninu kakvu su zamislili. Kaže da su cene skočile otkako država daje subvencije i da često nisu realne – vlasnici traže između 25.000 i 30.000 evra, čemu treba dodati ulaganje u renoviranje. Uz to, papirologija ume da bude pravi izazov.

Kuća je zidana osamdesetih godina, ima oko 100 kvadrata stambenog prostora, a sa poslovnim prostorom vodi se na 170. Upravo lokal koji je izdat donosi kiriju od koje Vračarići otplaćuju kredit, odnosno razliku koju su morali da dodaju na državnu pomoć.

Državna pomoć kao vetar u leđa

Za porodicu Vračarić državna pomoć nije bila poklon, već vetar u leđa. Uz malo hrabrosti, mnogo strpljenja i spremnost da se zasuču rukavi, odlučili su da na selu grade svoju budućnost.

Kako radi kao komercijalista u kompaniji NELT i često je na terenu, oko dokumentacije mu je pomagao otac, koji je godinama radio u opštini, kojoj, prema ustaljenoj proceduri, ministarstvo prebacuje novac za kupoprodaju, što takođe zahteva vreme i strpljenje.

– Mora sve da bude legalizovano, pa ako nije, to se oduži. Ja sam kupovao nekretninu od ljudi koji žive u inostranstvu, pa je trebalo da daju punomoć. Dok se to nije ispotpisivalo, pa dok su otišli u konzulat u Austriji, čitave peripetije – priča on.

Kada su konačno dobili ključeve, usledila je adaptacija. Zamenili su kompletnu stolariju, sredili parket, kupatilo, kuhinju – praktično sve. Iako je postojalo centralno grejanje, odlučili su da uvedu gas, za koji je postojala instalacija, te su dodatno platili samo priključak.

Za stan bi nam trebalo između 80.000 i 100.000 evra. Umesto toga, konkurisali smo za državnu pomoć radi kupovine seoske kuće i odobreno nam je 10.000 evra (Gojko Vračarić)

Danas, kada Gojko Vračarić posle nedelju dana provedenih na putu kroz pola Vojvodine dođe kući, kaže da mu mir sela mnogo znači. U dvorištu su, osim bašte, zasadili dunje. Osim izdatog lokala, imaju još jedan poslovni prostor, koji planiraju da pretvore u smeštaj.

– U selu smeštaja za turiste nema, a blizina vinske regije Riđice i gosti koji dolaze u okolni Miletić daju nam nadu da bi ta ideja mogla da zaživi – dodaje.

Stanišić, kao i mnoga vojvođanska sela, bori se sa odlaskom stanovništva. Gojko navodi da je odnos rođenih i umrlih zabrinjavajući. Ipak, veruje da mladi mogu da pronađu svoju šansu ako pažljivo planiraju.

– Ovde vam je poljoprivreda sve, ukoliko se ne zaposlite u Subotici ili Somboru. Pošto smo nedavno dobili prinovu, malo sam se interesovao: mislim da je odnos umrlih i rođenih 70 prema 12, tako da nije sjajna situacija – priznaje.

S. Milačić

Košarkaši Borca stigli su danas do izuzetno važne pobede u Somboru, gde su u susretu 22. kola Meridianbet Košarkaške lige Srbije savladali domaći Sombor BC rezultatom 82:95 (15:22, 34:28, 25:16, 08:29).

Prvo poluvreme, nakon dobrih poteza sa obe strane, okončano je sa minimalnom prednošću gostiju. Uzbudljivo je bilo i u nastavku, a gosti su trojkama i sjajnom igrom u poslednjoj deonici napravili finalni preokret za novu, devetu prvenstvenu pobedu. Zemunci su poslednju deonicu susreta dobili sa +21 što je bilo presudno za njihovu današnju pobedu. U gostujućem timu istakli su se Ilić i Dubinski sa po 22 poena.

U poraženom sastavu najefikasniji su bili Uroš Šuput sa 21 poenom (četiri skoka), te Šarki sa poenom manje (četiri skoka i deset asistencija). Milan Šuput je pridodao 16 poena (sedam skokova), Morgan 12 poena (četiri skoka), Bajić 10 poena (šest skokova). U strelce su se upisali još Ranić (2), te Bogdanović (1).

Nakon ovog poraza Sombor BC je ostao na poslednjem mestu sa skorom 5/16. Narednog vikenda očekuje ih gostovanje drugoplasiranom Hercegovcu iz Gajdobre - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. mart

Popularna aplikacija za razmenu poruka uvodi dodatni nivo zaštite koji će značajno otežati posao hakerima i sprečiti krađu naloga.

Nakon punih 16 godina postojanja, WhatsApp konačno planira da uvede klasične lozinke za korisničke naloge. Iako je aplikacija godinama važila za jednu od najbezbednijih zbog enkripcije, sam proces prijave na nalog imao je "rupu" koju su mnogi zloupotrebljavali.

Trenutni sistem prijave na WhatsApp funkcioniše tako što unesete broj telefona i sačekate šestocifreni kod koji stiže putem SMS-a. Međutim, ovaj metod je ranjiv – ako neko dobije pristup vašoj SIM kartici ili uspe da presretne vašu poruku (tzv. SIM swapping), može lako da preuzme vaš nalog.

Nova funkcija primećena je u najnovijoj beta verziji za Android (2.26.7.8). Prema prvim informacijama, lozinka neće biti obavezna, već će služiti kao opcioni, dodatni "zid" zaštite - piše B92.

Kada funkcija postane dostupna svima, proces logovanja na novom telefonu izgledaće znatno bezbednije:

SMS kod: Prvi korak ostaje standardna verifikacija broja.

PIN: Ako imate uključenu verifikaciju u dva koraka (2FA).

Nova lozinka: Poslednji nivo zaštite koji ste sami postavili.

Ovaj višeslojni pristup praktično onemogućava neovlašćen upad, čak i ako napadač ima vašu karticu.

Iako je opcija trenutno u fazi testiranja za Android korisnike, očekuje se da će Meta vrlo brzo proširiti testove i na iOS (iPhone) uređaje. Tačan datum puštanja finalne verzije još uvek nije zvanično potvrđen, ali izvori bliski kompaniji navode da bi to moglo da se dogodi "vrlo brzo".

Nedavno je najavljeno da WhatsApp konačno uvodi i opciju zakazivanja poruka, što ukazuje na to da Meta u 2026. godini planira veliku modernizaciju svoje popularne aplikacije.