Sombor.info

U utorak, 3. marta, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Somboru biće upriličeno svečano otvaranje izložbe pod nazivom „Francuskih sedam veličanstvenih”, sa početkom u 19 časova.

Sedmorica stvaralaca koji su, svaki na svoj način, oblikovali lice moderne umetnosti i obeležili epohu francuske i svetske likovne kulture. Njihove sudbine i stilovi se ukrštaju i razilaze, ali zajedno čine snažan narativ o rađanju savremene umetnosti između realizma, impresionizma, postimpresionizma, fovizma i simbolizma.

Poredani hronološki, od najstarijeg do najmlađeg, oni su:

1. Édouard Manet (1832–1883) – preteča impresionizma, začetnik modernog slikarstva.

2. Claude Monet (1840–1926) – otac impresionizma, slikar svetlosti i atmosfere.

3. Pierre-Auguste Renoir (1841–1919) – impresionista topline, senzualnosti i ljudske prisnosti.

4. Paul Cézanne (1839–1906) – most ka kubizmu, graditelj forme i strukture.

5. Paul Gauguin (1848–1903) – simbolista i vizionar egzotičnih svetova.

6. Henri Matisse (1869–1954) – majstor boje i linije, predvodnik fovista.

7. Jean Cocteau (1889–1963) – renesansni duh 20. veka, pesnik, crtač, mislilac

Ova izložba nije samo omaž sedmorici veličanstvenih. Ona je poziv da kroz njihove grafike ponovo po gledamo temelje modernizma i prepoznamo njegovu neugaslu iskru.

Ovog vikenda održano je Pojedinačno prvenstvo Srbije u kuglanju. Seniorsko takmičenje u muškoj konkurenciji održano je u Smederevu. Nastupila su 32 igrača, a polovina se kvalifikovala za sledeći krug koji se igra 4. aprila.

Na ovom takmičenju nastupilo je i pet kuglaša iz tri somborska kluba. "Vihor" i "Kordun" su imali po dva predstavnika, dok je Kljajićevo imalo jednog. Kako je navodi u izveštaju Kuglaškog saveza Vojvodine, najbolji rezultat ostvario je Mateja Tadić (Crvena Zvezda) sa 679 srušenih čunjeva. Iza njega su ostali Željko Garafijat (Dolina, 646) i Sabolč Frank (Sloboda, 639). Od somborskih kuglaša, najbolji učinak imao je Danilo Mandić (Vihor) koji je na kraju zauzeo peto mesto sa 637 oborenih čunjeva.

Tri mesto niže plasirao je Milan Trkulja (Kljajićevo) sa 630 srušenih čunjeva. Aleksandar Stojšić (Vihor) na kraju je zauzeo 25. poziciju (576), dok je dvojac Korduna Milan Cimeša (568) i Marko Basara (533) na kraju bio pozicioniran na 27. odnosno 31. mestu - piše somborsport.org.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić raspisala je juče redovne lokalne izbore u devet jedinica lokalne samouprave u Srbiji za 29. mart.

Redovni lokalni izbori biće održani u gradu Boru, opštinama Kula, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Lučani, Majdanpek i Smederevska Palanka.

Brnabić je rekla da je, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 34. Zakona o lokalnim izborima, donela odluku o raspisivanju redovnih izbora za odbornike skupština devet jedinica lokalne samouprave.

„Prethodni lokalni izbori u ovih devet jedinica lokalne samouprave održani su 3. aprila 2022. godine, a članom 35. Zakona propisano je da se odluka donosi najranije 150 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika“, rekla je Brnabić nakon potpisivanja Odluke o raspisivanju izbora.

Prema Zakonu o lokalnim izborima, odbornici se biraju na četiri godine, a izbori za odbornike moraju se sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat.

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana, a odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan održavanja izbora, kao i dan od kada počinju da teku rokovi za vršenje izbornih radnji.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor, Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okruga, Centar za socijalni rad Sombor i Školska uprava Grada Sombora organizuju „Sajam zapošljavanja, obrazovanja i privrede“ u Somboru 18. marta 2026. godine, u Sportskom centru „Soko“ Sombor, Venac Petra Bojovića 11 od 11-14 časova.

Sajam će objediniti poslodavce i privrednike koji imaju potrebe za zapošljavanjem i obrazovne institucije koje će predstaviti svoje obrazovne profile budućim srednjoškolcima i studentima.

Prijave za učešće na sajmu mogu se dostaviti do 11. marta 2026. godine lično u Filijali Sombor Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalnoj privrednoj komori u Somboru ili na telefone 025/464-013, 064/8028479, 025/420-780, 066/8751066, kao i na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U Apatinu, bogatstvo tradicije i kulturna raznolikost predstavljaju temelj našeg zajedničkog identiteta. Manifestacije koje organizuju lokalna udruženja osnažuju veze među građanima, promovišući međusobno uvažavanje i čuvanje kulturnog nasleđa.

U Banji Junaković, zavičajno udruženje Ličana „Nikola Tesla“ sa ponosom predstavlja 13. manifestaciju „Ličko prelo“ koja će se održati 28. februara u 19:00 časova, ovaj događaj okuplja prave čuvare običaja – Krajišku grupu „Majkani“ i vokalnog solistu Milu Deliju. Gosti će uživati u autentičnoj ličkoj večeri, gde uštipci sa basom i projom, kao i kiseli kupus sa mesom, slaninom, kobasicom i krumpjerima, pričaju priču o bogatoj tradiciji.

U Prigrevici, zavičajno udruženje Banijaca juče je organizovalo manifestaciju Bele poklade, takozvane „Maškare“, kojom isteruju zimu, a sa njom i zle duhove, dok kroz maske simbolizuju preobražaj duha i oslobađanje unutrašnje radosti. Maskare, su počele u nedelju ujutro od 8č, a kulminirale okupljanjem na Trgu heroja u 14 časova, one predstavljaju snagu i lepotu sela – podsetnik da tradicija oživljava duh meštana i daje im krila za nove snove.

U Sonti, OKUD „Ivo Lola Ribar“ ponosno čuva običaje – ovde, Šokci drže do svojih tradicija, a predstava „Šokačko prelo“ u Domu kulture u Sonti, održana je 15. Februara. Bila je to prava oda autentičnosti i ljubavi prema nasleđu koje se prenosi s generacije na generaciju.

Lokalna samouprava već godinama prepoznaje da su ove manifestacije kao žive iskre koje greju dušu mesta — zato kroz konkurse uporno pomaže udruženjima građana, a i ove godine biće raspisani novi. Kad se takva podrška nadoveže na trud čuvara običaja, Apatin postaje kao knjiga koja se sama piše: svaka pesma je nova stranica, svaka nošnja šarena mapa sećanja, a svaki osmeh pečat koji potvrđuje da tradicija nije prošlost, već svetlost koja nas vodi napred. Tako u ovoj maloj sredini različitosti ne stoje jedna pored druge — već se prepliću kao raznobojne niti u jednom platnu, u kom se i budućnost već nazire, topla i sigurna, kao prvo prolećno jutro.

Grad Sombor i ove godine obezbedio je rakete za protivgradnu zaštitu, koje su u petak, 20. februara, uručene Republičkom hidrometeorološkom zavodu – Centru odbrane od grada: Radarski centar „Bajša“.

Na teritoriji Grada Sombora i ove sezone, od 15. aprila do 15. oktobra, aktivno će delovati 23 automatizovane protivgradne stanice, kojim će se, u slučaju opasnosti od grada, upravljati direktno iz Radarskog centra „Bajša“.

Predstavnicima Radarskog centra uručene su 82 protivgradne rakete PGR TRYAL D-8, koje su na korišćenje predali član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija i načelnik Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora Dejan Stanisavljević.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. februar

Gilbertov sindrom je blagi, nasledni poremećaj u kome jetra ne prerađuje pravilno bilirubin, žuti pigment koji nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca.

Uzrok je genetska mutacija gena UGT1A1, zbog koje telo proizvodi manje enzima zaduženog za "čišćenje” bilirubina iz krvi. Zbog toga dolazi do nakupljanja bilirubina u krvotoku (hiperbilirubinemija).

Iako zvuči zabrinjavajuće, ovo stanje se smatra benignim i više je osobina organizma nego bolest. Procene govore da pogađa 3 do 10 odsto populacije, češće muškarce, a često se otkrije slučajno, rutinskom analizom krvi - piše B92.

Žućkaste beonjače kao najčešći znak

Većina osoba nema izražene simptome. Glavni znak je povremena blaga žutica, odnosno žućkasta boja beonjača, ponekad i kože. Ovo nije opasno i prolazno je, a najčešće ga pokreću: dehidratacija, preskakanje obroka, infekcije, manjak sna, stres i naporan trening. Neki ljudi osećaju umor ili blagu mučninu, ali veza tih simptoma sa sindromom nije do kraja razjašnjena.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza je jednostavna i postavlja se analizom krvi. Nalaz pokazuje povišen nekonjugovani bilirubin, dok su ostali parametri funkcije jetre (AST, ALT) normalni. Upravo taj izolovani porast bilirubina pomaže da se isključe ozbiljniji uzroci poput hepatitisa ili hemolitičke anemije. Genetsko testiranje je retko potrebno.

Nema terapije, ali postoje važne navike

Lečenje nije potrebno, jer je stanje bezopasno. Fokus je na načinu života: redovni obroci i dobra hidratacija su ključni, jer duži post može podići bilirubin. Alkohol nije strogo zabranjen, ali jetra sporije obrađuje toksine. Poseban oprez potreban je kod pojedinih lekova, zato je važno da lekar zna za sindrom pre uvođenja terapije, piše Ordinacija.hr.

Neočekivane prednosti povišenog bilirubina

Iako se visok bilirubin obično smatra negativnim, on je snažan antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja. Istraživanja pokazuju da osobe sa Gilbertovim sindromom mogu imati manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, masne jetre, pa čak i nekih vrsta karcinoma. U nekim studijama zabeležena je i niža stopa smrtnosti, što sugeriše da ova genetska osobenost može imati zaštitnu ulogu.

Život sa Gilbertovim sindromom

Ovo stanje ne utiče na životni vek i ne dovodi do ciroze niti teških oštećenja jetre. Uz jednostavne navike – redovnu ishranu, dovoljno tečnosti i izbegavanje ekstrema – moguće je voditi potpuno normalan i kvalitetan život.

NASA početkom marta 2026. godine planira lansiranje posade na put oko Meseca po prvi put posle više od 50 godina i to bi predstavljalo najudaljenije putovanje čoveka u svemir do sada.

Misija Artemis II podrazumeva da četiri astronauta krenu na desetodnevno putovanje oko tamne strane Meseca i nazad ka Zemlji, čime se utire put za buduće sletanje na Mesec.

NASA je kao najraniji datum lansiranja odredila 6. mart, nakon uspešno izvedene generalne probe sa punjenjem goriva, što je ključni test pred lansiranje tokom kog se raketa puni gorivom i prolazi kroz kompletnu sekvencu odbrojavanja.

To je bio drugi pokušaj probnog testa tima Artemis u Svemirskom centru Kenedi na Floridi - prenosi Nova.

„Svake večeri pogledam ka Mesecu i, kada ga vidim, zaista se uzbudim jer osećam kao da nas doziva i mi smo spremni“, rekla je NASA predstavnica Lori Glejz na konferenciji za novinare. „Uzbuđenje oko misije Artemis II zaista, zaista raste, možemo to da osetimo.“

Prva proba, koja je održana početkom februara, završena je ranije zbog curenja vodoničnog goriva na lansirnoj rampi.

Glejz je rekla da su problemi, uključujući one sa zaptivkama i filterima, u međuvremenu otklonjeni.

„Juče smo uspeli da u potpunosti napunimo raketu SLS u okviru planiranog vremenskog okvira i takođe smo uspešno demonstrirali odbrojavanje do lansiranja“, navela je ona.

Posadu misije Artemis II čine troje Amerikanaca i jedan Kanađanin.

Glejz je dodala da je posada bila uzbuđena nakon uspešne probe i da u petak 20. februara ulaze u karantin.

Svoje putovanje započeće na NASA mega-raketi za Mesec, što je zapravo 98 metara visoki Space Launch System, tj. SLS.

Ova raketa je do sada poletela samo jednom, u novembru 2022. godine, u okviru misije Artemis I, ali tada bez posade.

Posada će biti u kapsuli Orion, koja se nalazi na vrhu rakete.

Unutrašnjost njihove letelice veličine je minibusa i u njoj će četvoro astronauta živeti, jesti, raditi i spavati tokom desetodnevne misije, piše BBC.

Prvi dan putovanja provešće u orbiti oko Zemlje, a zatim će, ukoliko svi sistemi budu funkcionisali kako treba, astronauti krenuti ka Mesecu.

Putovanje traje oko četiri dana, a posada će obići tamnu stranu Meseca - onu koju sa Zemlje nikada ne vidimo.

Nalaziće se na udaljenosti od 6.500 do 9.500 kilometara iznad površine Meseca i imaće nekoliko sati za proučavanje i fotografisanje Meseca.

Nakon preleta astronauti će započeti četvorodnevno putovanje nazad kući. Misija će se završiti sletanjem u Tihi okean.

Ukoliko bude uspešna, misija će utrti put za Artemis III, tokom koje će astronauti kročiti na površinu Meseca.

Poslednji put ljudi su boravili na Mesecu 1972. godine u okviru misije Apollo 17.

NASA navodi da bi sletanje trebalo da se dogodi do 2028. godine, ali je taj vremenski okvir veoma ambiciozan.

Kompanija SpaceX Ilona Maska ima ugovor da izgradi lender za Artemis III, koji će ka Mesecu biti lansiran raketom SpaceX Starship. Međutim, zbog kašnjenja u razvoju rakete Starship NASA je od kompanije zatražila novi pojednostavljeni plan kako bi se ubrzao povratak na Mesec.

NASA je takođe zatražila od rivalske kompanije Blue Origin, u vlasništvu Džefa Bezosa, da predstavi ubrzani lunarni plan za Artemis III.

I dok se tehnološki milijarderi nadmeću, Sjedinjene Države su pod pritiskom da se vrate na Mesec. Kina planira sletanje na Mesec do 2030. godine i beleži stabilan napredak ka tom cilju.

Obe države planiraju sletanje na južni pol Meseca i takmiče se za najbolje lokacije za izgradnju svojih lunarnih baza.

U Srbiji određeni poslovi nose pravo na beneficirani radni staž, što znači da se vreme provedeno na radu računa duže nego što stvarno traje. Razlog je taj što je reč o poslovima koji su teški, rizični ili ozbiljno utiču na zdravlje. U praksi, to znači da godina rada može vredeti više od 12 meseci – u nekim slučajevima čak 18. Prema važećim propisima, beneficije obuhvataju 36 profesija, a sagovornici Nova.rs kažu da se spisak beneficiranih zanimanja proširuje.Iako sistem postoji da zaštiti radnike, često se postavlja pitanje da li su obuhvaćena sva zanimanja koja to zaslužuju.

Sindikati četso upozoravaju da bi beneficije trebalo proširiti, posebno u sektorima poput zdravstva i obrazovanja.

Sa druge strane, strogi propisi i kontrola pokušavaju da spreče zloupotrebe – jer, naravno, gde postoji povlastica, tu se odmah pojavi neko ko bi da je “zasluži” sedeći u kancelariji.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da se spisak beneficiranih zanimanja proširuje, ali da je pitanje šta će sa njima biti u budućnosti.

"Dalji razvoj tehnologije mogao bi da smanji broj ovakvih radnih mesta. Kako se poslovi automatizuju i robotizuju, očekuje se da će potreba za beneficiranim stažom postepeno opadati", naglašava naš sagovonrik.

Ipak, trenutno je situacija takva da se spisak širi.

"Kada kažem da se spisak širi, mislim na konkretan slučaj. Radi se o Železari Smederevo. Kineski poslodavac je uradio određene statutarne promene i promenio je tehnološku obradu u svojim pogonima. Uradio je novu sistematizaciju i procenu rizika i onda je tražio da se uradi procena toga da se vidi koliko je mesta bilo sa beneficiranim radnim stažom. Otprilike se išlo na to da se smanji broj radnika koji je bio"; objašnjava on.

Dodaje da se na osnovu toga formirala komisija ispred PIO fonda koji su sagledavali svako radno mesto koje po njima treba da bude beneficirano.

"Dobar deo tih radnih mesta ostala su sa beneficiranim radnim stažom, a dodata su mesta vatrogasaca u toj fabrici, tako da su sa 12 dobili 14 meseci. Oni će imati taj beneficirani radni staž koji do sada nisu imali. Neka radna mesta su sa 12 ili 14 meseci podignuta na petnaest".

U Srbiji trenutno ima više od 170.000 penzionera, te da 13,3 odsto svih korisnika starosnih i invalidskih penzija prima penziju po osnovu beneficiranog radnog staža.

"Najviše ih je među vojnim licima i zaposlenima na poslovima koji se smatraju naročito teškim i rizičnim. To pokazuju i podaci Fonda PIO. Najveći procenat korisnika dolazi iz redova profesionalnih vojnika – čak 98,5 odsto, odnosno više od 20.000 penzionera, ostvarilo je ovo pravo. Kod samostalnih delatnosti procenat je znatno manji i iznosi oko 6,2 odsto, dok je među poljoprivrednicima samo 1,3 odsto", kaže Mihajlović.

Ko sve ima beneficirani staž?

U Srbiji je čak 36 različitih zanimanja obuhvaćeno sistemom beneficiranog staža.

-Rudari – zavisno od eksploatacije, godina se računa i do 18 meseci.

-Vatrogasci, radnici u kanalizaciji i toplanama – godina staža računa se kao 14 meseci.

-Dimničari i pogrebnici – godina vredi 15 meseci.

-Radiolozi i lekari Hitne pomoći – 15 meseci za godinu dana.

-Balerine – godina staža računa se kao 18 meseci.

-Operski pevači, solisti i igrači narodnih igara – 15 meseci, pod uslovom da imaju minimum 50 nastupa godišnje.

-Piloti i nastavnici letenja – godina se računa kao 18 meseci, ali samo uz ispunjenje uslova od najmanje 200 letova godišnje.

-Nastavnici padobranstva – 18 meseci, uz najmanje 30 skokova godišnje.

-Beneficirani staž ne važi samo za rizične profesije – pravo imaju i osobe sa invaliditetom, vojni i civilni invalidi rata, slepa lica, kao i oboleli od teških bolesti poput multiple skleroze ili cerebralne paralize. Njima se svaka godina računa kao 15 meseci.

Poseban slučaj – majke sa troje dece

Žena koja je rodila treće dete ostvaruje pravo na dodatne dve godine staža, dok će se od 2032. godine majkama računati šest meseci za jedno dete i godinu dana za dvoje dece.

To je relativno nova kategorija "beneficiranog zanimanja".

"Cilj beneficiranog staža je da se omogući raniji odlazak u penziju onima koji rade poslove koji narušavaju zdravlje, zahtevaju veliku fizičku spremnost ili su vremenski ograničeni prirodom profesije. Zato mnogi iz ovih zanimanja odlaze u penziju i pre 55. godine života. Ipak, kod majke je razumljivo i potpuno opravdano za treće dete".

U Srbiji se broj penzionera sa benicifiranim radnim stažom povećava iz godine u godinu. Za poslednjih 20 godina je za oko 25 odsto penzionera je steklo taj status:

- 2005. godine od 105 do 110 hiljada penzionera;

- 2010. od 115 do 120 hiljada;

- 2015. od 125 do 130 hiljada;

- 2020. od 135 do 140 hiljada;

- 2025. procena je da je bilo od 140 do 145 hiljada penzionera sa benificiranim radnim stažom.