Sombor.info

Protesti poljoprivrednika u Srbiji se nastavljaju i od utorka će biti radikalizovani, odlučili su predstavnici 32 poljoprivredna udruženja na zajedničkom sastanku koji je održan na blokadi Ibarske magistrale u Mrčajevcima.

Oni su saopštili da će od utorka, 24. februara, od 10.00 časova istovremeno blokirati brojne magistralne, regionalne i lokalne puteve u Srbiji.

Na sastanku, koji je održan u Mrčajevcima u subotu uveče, pored predstavnika 32 poljoprivredna udruženja, prisustvovali su i studenti iz Čačka, Kraljeva i Beograda koji podržavaju protest poljoprivrednika - piše danas.rs.

Član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Predrag Veljković rekao je agenciji Beta da je u Mrčajevcima održan najveći sastanak poljoprivrednih udruženja do sada.

On je ocenio da su pritisci vlasti na poljoprivrednike koji protestuju veliki.

„BIA i dalje preti poljoprivrednicima koji učestvuju na blokadama puteva, ali mi ćemo istrajati“, rekao je Veljković.

Poljoprivrednici su najavili da će pored totalne blokade Ibarske magistrale u Mrčajevcima, blokade starog puta Kragujevac-Topola u Cerovcu i kružnog toka u mestu Zaklopača na magistralnom putu Kraljevo-Vrnjačka Banja, od utorka od 10.00 časova na više sati u toku dana biti blokirani putevi u mestu Zavalka, stari put Čačak-Kraljevo u Slatini.

Na više sati biće blokirani i putevi za Užice i Zaltibor u Lunovom selu i Mačkatu, u Svilanjcu put za Požarevac, u mestu Gornja Sabanta stari put za Kruševac, u Rači put Topola-Markovac.

U mestu Bare biće blokiran put Kragujevac-Gornji Milanovac, u Takovu put Takovo-Gornji Milanovac, nekoliko puteva u okolini mesta Bogatić, put Beočin-Ilok-granica sa Hrvatskom u mestu Susek, u Obrenovcu put Obrenovac-Ub.

Udurženje popljoprivrednika Novoseljanski paori blokiraće magistralni put Beograd-Temišvar.

Protest poljoprivrednika koji su nezadovoljni stanjem u poljoprivredi počeo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u Mrčajevcima kod Čačka.

Blokadu su organizovala dva čačanska i kraljevačka udruženja – „Šajkača“ i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, a onda se njihov protest proširio i na druga mesta i gradove u Srbiji.

Na listi pet najprodavanijih automobila našla su se dva modela iz Japana, dva iz Nemačke i jedan iz Sjedinjenih Američkih Država.

Honda Civic

Peta na listi je Honda Civic, koja uspešno osvaja kupce širom sveta od 1972. godine. Civic je poznat kao ekonomičan, pouzdan i istovremeno prijatan automobil za vožnju, a nudi se u mnogim verzijama, od osnovnih gradskih varijanti do sportskih modela Type R. Sa prodajom većom od 24 miliona primerka, svrstava se među neosporne klasike automobilske industrije, piše Avto Magazin.

Volkswagen Buba

Volkswagen Buba je takođe ikona. Od početka proizvodnje 1938. do kraja 2003. godine proizvedeno je 21,5 miliona primeraka. Zbog svoje jednostavne tehnologije, izdržljivosti i prepoznatljivog oblika, postao je globalni kultni automobil, koji i danas uživa mnogo simpatija ljubitelja klasičnih vozila.

Volkswagen Golf

Treće mesto zauzima Volkswagen Golf, koji se na putevima pojavio 1974. godine kao naslednik legendarne Bube. Svojom svestranošću, širokim izborom verzija i stalnim tehnološkim unapređenjima, Golf je postao merilo u evropskoj kompaktnoj klasi, sa ukupno više od 35 miliona prodatih vozila.

Ford F-serija

Na drugom mestu je Fordova F-serija, koja dominira američkim tržištem od 1948. godine. Reč je o seriji lakih kamioneta i pikap vozila, gde je model F-150 postao pravi simbol američkog načina života. Sa ukupnom prodajom od preko 40 miliona primeraka, to je najprodavanije vozilo u Sjedinjenim Američkim Državama i jedan od najvećih globalnih uspeha.

Toyota Corolla

Na prvom mestu je Toyota Corolla, koja je prodata u više od 50 miliona primeraka od 1966. godine. Corolla je sinonim za praktičnost, lako održavanje i izdržljivost, pa ne čudi što je postala globalni rekorder u prodaji.

Doktorka opšte prakse objašnjava da pretraga interneta verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju, veruje da pritom skoro svi prave istu grešku.

Mnogi od nas, čim osete neki zdravstveni problem, prvo posegnu za internet pretraživačem umesto da posete stručnjaka. Međutim, jedna doktorka izdala je oštro upozorenje svima koji svoje simptome proveravaju na Guglu, ističući da takva praksa može doneti više štete nego koristi, prenosi Net.hr.

Dr Radž Arora, doktorka opšte prakse koja radi za britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS), objašnjava da internet pretraga verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju simptome kako bi bolje razumeli svoje tegobe, veruje da pritom gotovo svi prave istu grešku.

Greška koju svi prave prilikom pretraživanja

„Reći ću vam da ne guglate svoje simptome, ali budimo iskreni, svejedno ćete to učiniti. Zato hajde da razgovaramo o tome kako to učiniti na bezbedan način", kaže ona.

Takođe objašnjava da Gugl pravi sažetak zasnovan na veštačkoj inteligenciji i podacima koje unesete. Taj kratak pregled ne uzima u obzir vaš govor tela, kako se osećate, niti bilo šta drugo osim reči koje ste uneli u pretraživač.

„Na osnovu toga mogu da se pojave brojne različite dijagnoze, ponekad potpuno relevantne, a ponekad i potpuno netačne. Zapravo, u većini slučajeva, potpuno su netačne“, tvrdi doktorka.

Ona savetuje da informacije koje ste pronašli na internetu možete podeliti sa svojim lekarom kako biste videli da li se slaže s njima, ali nikada ne bi trebalo da verujete internet pretrazi više nego lekarskoj dijagnozi.

Odloženo lečenje i nepotrebna anksioznost

Oslanjanje na internet samodijagnozu ne samo da može odložiti pravilno lečenje, već može izazvati i značajnu mentalnu štetu. Razlog je to što možete početi da brinete zbog nečega „potpuno nevažnog“ za vaše stvarno stanje, što dovodi do nepotrebnog stresa i anksioznosti.

Lekarka je svesna da ponekad može potrajati dok ne dobijete termin za pregled. U međuvremenu, podstiče ljude da vode dnevnik simptoma. Na taj način, kada dođe vreme za pregled, mogu svom lekaru pružiti što više informacija, što olakšava postavljanje tačne dijagnoze.

Šta kažu Gugl i zdravstveni sistemi

I sam Gugl jasno ističe da su rezultati pretrage simptoma namenjeni isključivo informisanju i da se ne smeju koristiti za postavljanje dijagnoze ili određivanje terapije.

Kompanija se takođe osvrnula na zabrinutost da bi rezultati pretrage zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli pružiti netačne zdravstvene savete.

Portparol Gugla izjavio je za Mirror da se značajno ulaže u kvalitet sažetaka veštačke inteligencije, posebno kada su u pitanju zdravstvene teme, i velika većina njih pruža tačne informacije".

Domovi zdravlja nude preglede kod različitih zdravstvenih stručnjaka, uključujući lekare, medicinske sestre, kliničke farmaceute ili fizioterapeute, u zavisnosti od vaše situacije.

Pregledi se mogu obaviti lično, telefonom ili putem interneta. Ako smatrate da vam je potreban pregled, najbolje je da kontaktirate svoj dom zdravlja. Prilikom zakazivanja, osoblje vas može pitati o prirodi vašeg problema kako bi vas uputili najprikladnijem stručnjaku i odredili hitnost pregleda.

Na kraju, iako je internet koristan alat za informisanje, ključno je zapamtiti da ništa ne može zameniti stručno mišljenje i dijagnozu kvalifikovanog lekara. Umesto da dozvolite algoritmima da vas plaše najgorim mogućim scenarijima, zabeležite svoje simptome i potražite profesionalni medicinski savet.

Povećanje obima stomaka s godinama uobičajena je pojava kod mnogih ljudi. To se događa čak i kada se telesna težina ne menja značajno.

Razlozi za ovaj fenomen nisu samo estetski, već imaju važnu ulogu u zdravlju i riziku od hroničnih bolesti.

Promene u metabolizmu i telu

Kako starimo, dolazi do usporavanja metabolizma – brzine kojom telo troši energiju. Smanjena metabolička stopa znači da telo sagoreva manje kalorija u mirovanju, pa se više energije skladišti kao masnoća, prenosi N1

Pored toga, s godinama se gubi mišićna masa, a to dodatno usporava metabolizam jer mišići troše više energije od masnog tkiva. Ova kombinacija doprinosi nakupljanju masti u središnjem delu tela, uključujući stomak.

Pojava novih masnih ćelija

Novo naučno istraživanje pokazalo je da starenje podstiče ćelijske preteče masnih ćelija da se pretvaraju u specifičnu podvrstu koja aktivno proizvodi nove masne ćelije u abdominalnom području.

Taj proces objašnjava zašto masnoća na stomaku često raste posebno u srednjim godinama.

Promene u hormonima

Hormonske promene su ključan razlog povećanja masnoće na stomaku s godinama.

Kod žena: Nakon menopauze nivo estrogena opada. Estrogen utiče na to gde telo skladišti masnoću. Kada ga ima manje, masnoća češće završava oko stomaka umesto na kukovima i butinama.

Kod muškaraca: Pad nivoa testosterona s godinama povezan je s većim nakupljanjem visceralne masti u predelu stomaka

Gubitak mišićne mase (sarkopenija)

S godinama dolazi do postepenog gubitka mišićne mase, stanja poznatog kao sarkopenija. Taj gubitak dovodi do smanjene sposobnosti tela da koristi kalorije i održava telesnu funkciju.

Kada se mišićno tkivo smanjuje, a masno tkivo povećava, to menja telesnu kompoziciju i utiče na veći stomak.

Promene u raspodeli masti

Raspodela masnoće u telu s godinama se menja. Mladi ljudi češće imaju masnoću ravnomernije raspoređenu po telu, dok starije osobe imaju veći udeo visceralne masti – masnoće koja leži duboko ispod trbušnog zida, oko organa.

Ta vrsta masnoće povezana je s većim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i upalnih procesa.

Stil života i aktivnost

Osim bioloških faktora, i način života utiče na rast stomaka. Smanjena fizička aktivnost, sedelački način života, manjak redovnog treninga snage i povećan unos kalorija mogu dodatno ubrzati nakupljanje masti u središnjem delu tela.

„To nije tačno“, kaže Desmond Tobin, profesor dermatoloških nauka na Univerzitetskom koledžu u Dablinu.

Kosa raste iz folikula – sićušnih struktura u vlasištu koje se nalaze 2–4 mm ispod kože. Unutar svakog folikula, vlakno dlake se formira mnogo pre nego što postane vidljivo na površini vlasišta. Do trenutka kada izbije na površinu, kosa koju šišaš je mrtvo, očvrsnuto tkivo.

„Sečenje onoga što je iznad površine nema nikakav uticaj na ono što se dešava u folikulu ispod“, kaže Tobin, a prenosi Gardijan.

Rast kose odvija se brzinom od oko 1 cm mesečno tokom faze rasta koja traje nekoliko godina, pre nego što kosa opadne i ciklus ponovo počne. Ta brzina je određena genetikom i ne može se ubrzati makazama.

Ono što se menja jeste to koliko kosa izgleda da raste. Toplotno stilizovanje i agresivni hemijski tretmani mogu oštetiti spoljašnji deo vlasi, čineći je lomljivom i sklonom cvetanju. Kada se kosa lomi brže nego što raste, čini se da nikada ne postaje duža.

Pa odakle onda potiče ovaj mit? Razmisli o šišanju neuredne žive ograde, kaže Tobin: „Kada je dobro oblikuješ šišanjem, može delovati gušće. Nisi promenio ono što se dešava u njenim dubljim granama – samo si zategao celokupan izgled.“

Kosa se ponaša na veoma sličan način. Pojedinačne vlasi se sužavaju kako se udaljavaju od vlasišta, pa njihovo kraće sečenje čini da deluju deblje. Uklanjanje ispucalih i oštećenih krajeva takođe može učiniti da kosa izgleda punije i zdravije, prenosi Gardijan.

Ako pokušavaš da pustiš kosu, kaže Tobin, prioritet nisu česta šišanja, već smanjenje oštećenja. „Savet bi bio da se vlas održava u netaknutom stanju, uz što manje agresivnog hemijskog ili toplotnog izlaganja.“

U organizaciji Karate saveza Vojvodine održano je Prvenstvo zone Bačka za decu do 14. godina. Isto je održano na četiri tatamija u sportskim borbama i katama, u sportskom centru Tikvara u Bačkoj Palanci. Karate klub Ravangrad na ovom prvenstvo pojavio se sa podmlađenim sastavom, a većini od njih ovo je bio prvi susret sa tatamijem.

Osvojeno je ukupno pet medalja, od kojih je jedna u borbama, dok su preostale osvojene u katama. Srebrnu medalju u borbama osvojio je Stefan Lazić (muške nade) koji je nastupio u kategoriji do 52 kg, dok je isto odličje u katama pripalo pioniru Vasiliju Tankoviću.

Bronzanim medaljama okitili su se: Sara Jurkov (pionirka), te poletarci Đorđe Balaša i Teodor Isailović, dok je Andrija Živković bio peti. Sa ovim rezultatom su stekli pravo učešća na prvenstvu Vojvodine koje će se održati 8. marta u Novom Sadu. S obzirom da je većini takmičara ovo bilo prvo pojavljivanje na takmičenju, koje je prvo zvanično u ovoj godini, ovi rezultati su u tolikoj meri još veći.

U subotnjem meču ekipa "Kljajićevo Čonoplja" je u svom meču 12. kola gostovala u Srbobranu gde su minimalno poraženi sa 30:29 (15:13).

Prvu osetniju prednost domaćin je stekao sredinom prvog dela kada su poveli sa četiri gola prednost (10:6). Krajem prvog i početkom drugog poluvremena gosti su serijom 4:0 poravnali rezultat (15:15), a sredinom drugog poluvremena su sa tri vezana pogotka za kratko i poveli (21:22). Do kraja meča igralo se gol za gol, da bi u poslenja dva minuta Srbobran golovima Šijačića i Kovačevića prelomili meč. U poraženom sastavu briljirao je Marko Veselovski sa 13 pogodaka. Zapisnik sa meča možete videti u prilogu. Nakon ovog kola Kljajićevo Čonoplja nalaze se na četvrtom mestu sa deset bodova.

U narednom kolu Kljajićevo Čonoplja će ugostiti fenjeraša iz Apatina, Dalmatinac u derbiju kola dočekuje PIK Prigrevicu, dok će Sombor biti slobodan.

Da se većina današnjih mladih roditelja pita, na decu ne bi pala ni trunka prašine. Bila bi zaštićena i od povreda, i od bolesti, pa čak i od obaveza. Živela bi pod staklenim zvonom, bez loših iskustava, izazova i borbe, iako im je sve to neophodno da se spreme za stvaran život.

Na sreću, mladi roditelji su spremni da uče i iz svojih i iz tuđih grešaka, a ovo su najčešće, navodi portal Biti roditelj.

Preterivanje s higijenom

Podrazumeva se da dete od malih nogu treba učiti važnosti lične higijene, ali to ne znači da mu ruke treba ribati antisepticima i sterilisati svaku stvar alkoholom. U prvim mesecima bebinog života, kada je koža najosetljivija, higijena u domu treba da bude na visokom nivou, samo treba paziti da to ne preraste u opsesiju.

Bebu ne treba kupati svako veče sapunima i kupkama, kako se ne bi narušila pririodna ravnoteža osetljive kože. Dovoljno je tuširanje toplom vodom i temeljno pranje pelenske regije. Kad beba počne da puzi, podrazumeva se da tepisi i nameštaj treba da budu čisti, ali ne i sterilni. Već tada dete treba učiti da se ruke peru pre i posle jela, nakon vršenja nužde, po povratku iz šetnje, pa će ono vremenom usvojiti tu korisnu naviku.

Pretopljavanje i neadekvatno oblačenje

Ovo je jedna od najčešćih grešaka koje mladi roditelji čine, a u tome ih najčešće podržavaju bake u strahu da se dete ne prehladi. Pedijatri su po tom pitanju jasni — prehlada se dobija zbog virusa, a ne zbog toga što nema rukavice i vuneni prsluk upasan u donji deo trenerke.

Zato decu treba oblačti u skladu s vremenskim uslovima, najbolje slojevito. Zimi se kapa, rukavice, nepromočiva odeća i topla jakna podrazumevaju, ali to ne znači da ih noću treba pokrivati s najdebljim jorganom jer će se u suprotnom znojiti, buditi i otkrivati.

Predupređivanje i najmanje greške

Padovi i greške su neizostavan, a možda i najkorisniji deo procesa učenja, pa zato detetu treba dozvoliti da utvrdi kako ne može da preskoči stepenik, kako sve ne može da naređa kocke, kako sve ne može da stavi kapicu, kako sve ne može da šutne loptu... Iz jalovih pokušaja će naučiti mnogo više nego iz svakog vašeg postupka kad nešto uradite umesto njega. Pozitivan stav prema greškama i neuspesima treba da se stekne u najranijem detinjstvu jer je vrlo koristan u zrelom dobu.

Prisljavanje deteta da jede

Skoro sva deca imaju faze kad odbijaju određene namirnice ili jednostavno odbijaju da jedu, što je dovoljno da se roditelji uspaniče i da uz molbe, pretnje i ucene pokušavaju da im uguraju „samo još jedan“ zalogaj u usta. To, savetuju stručnjaci, ne treba raditi jer i sasvim mala deca znaju da procene koliko im je dovoljno i kada su sita. Budite sigurni da će, kada osete glad, to znati i vi i čitav komšiluk.

Ukoliko je dete veselo, normalno se igra, raspoloženo je i ponaša se uobičajeno, znači da je sito. Sačekajte da prođe faza nejela, sve će se vratiti na staro.

Izolacija zbog straha od bolesti

Mnogi zaposleni roditelji, čak i oni koji ne mogu da se oslone na bake i deke, spremni su da okrenu život naglavačke kako bi izbegli slanje deteta u vrtić jer znaju da odlazak u kolektiv povećava rizik od razboljevanja. Oni pritom, kažu pedijatri, zaboravljaju da dete može da se razboli i kod kuće, jer će mu roditelji, starija braća i sestre i svi gosti redovno donositi viruse.

Zato dete ne treba držati pod staklenim zvonom, jer je bolje da se dečje boljke, poput varičela, preleže u dečjem uzrastu, a ne u školskom i zrelom dobu, kada su tegobe izraženije. Osim toga, izlaganje virusima jača imunitet, pa i na to treba misliti.

Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, eleganciji i simboličkoj vrednosti, zamija se svrstava među najpoželjnije sobne biljke.

U svetu sobnih biljaka, malobrojne vrste poseduju prepoznatljivost i popularnost kao Zamioculcas zamiifolia, poznatija pod nazivom zamija ili „dragulj Zanzibara“. Ova elegantna biljka, karakteristična po sjajnim, tamnozelenim listovima voštane teksture, potiče iz sušnih područja istočne Afrike.

Iako je u botanici poznata vekovima, njen globalni komercijalni uspeh započeo je 1996. godine, kada su je holandski uzgajivači počeli masovno da distribuiraju.

Danas je postala čest izbor za uređenje domova, kancelarija i javnih prostora, prvenstveno zbog svoje izuzetne otpornosti i minimalnih zahteva za održavanjem,ali i prečišćavanja vazduha u prostoru, piše The Spruce.

Održavanje biljke

Ključ izdržljivosti zamije nalazi se u njenoj podzemnoj strukturi. Biljka razvija velike, gomoljaste rizome koji funkcionišu kao rezervoari vode i hranljivih materija. Upravo ta adaptacija omogućava joj preživljavanje dugih sušnih perioda, što je čini idealnim izborom za početnike u uzgoju biljaka i osobe koje ih neredovno zalivaju.

Najveći rizik za zamiju ne predstavlja nedostatak vode, već njena prekomerna količina. Učestalo zalivanje izaziva truljenje korena, što je najčešći uzrok propadanja biljke. Tokom letnjih meseci dovoljno ju je zaliti jednom u dve do tri nedelje, dok se zimi taj interval produžava na jednom mesečno ili ređe.

Osim otpornosti na sušu, zamija pokazuje i visoku toleranciju na različite nivoe osvetljenja. Iako optimalno uspeva na svetloj, indirektnoj svetlosti, uspešno se prilagođava i uslovima slabijeg osvetljenja, gde njeni listovi poprimaju još tamniju nijansu.

Funkcionalne karakteristike

Osim estetske vrednosti, zamija poseduje i druge korisne karakteristike. Istraživanja su pokazala da deluje kao efikasan prečišćivač vazduha, sposoban da ukloni isparljiva organska jedinjenja poput benzena, toluena i ksilena iz okoline, čime doprinosi kvalitetu vazduha u zatvorenim prostorima.

Njenoj popularnosti doprinose i načela feng šuija, prema kojima se ova biljka smatra simbolom sreće, prosperiteta i pozitivne energije. Zbog toga se često naziva „biljkom novca“ ili „drvetom sreće“, a preporučuje se njeno pozicioniranje u jugoistočnom delu doma ili kancelarije radi privlačenja finansijskog blagostanja.

Njen snažan i uspravan rast simbolizuje stabilnost i napredak, što je čini prikladnim poklonom za poslovne prostore ili obeležavanje novih početaka.

Na šta treba obratiti pažnju

Uprkos brojnim prednostima, pri uzgoju zamije potrebno je obratiti pažnju na nekoliko aspekata. Svi delovi biljke Zamioculcas zamiifolia sadrže kristale kalcijum-oksalata, zbog čega su blago toksični ako se progutaju.

Konzumacija može izazvati iritaciju usne duplje, grla i sistema za varenje, stoga je biljku neophodno držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Kod osetljivih osoba, biljni sok može izazvati i blagu iritaciju kože, pa se prilikom presađivanja savetuje upotreba rukavica.

Druga važna karakteristika jeste njen spor rast. Zamija mesecima može zadržati nepromenjen izgled, što može biti neuobičajeno za uzgajivače koji očekuju brzu progresiju. Ipak, njena dugovečnost i otpornost tu osobinu pretvaraju u prednost jer biljka ne zahteva često presađivanje niti orezivanje.