Sombor.info

Nakon višednevne blokade i evakuacije obolelih putnika, luksuzni kruzer, na kojem je izbio hantavirus, isplovio je sa obale Zelenortskih Ostrva ka španskom ostrvu Tenerife. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije registrovano je ukupno osam slučajeva zaraze. Tri osobe su preminule, tri su evakuisane u Holandiju i po jedna je na lečenju u Južnoj Africi i u Cirihu. Sve putnici kruzera "MV Hondius".

Hantavirus prenose glodari, a bolest može izazvati ozbiljne respiratorne komplikacije. Prenos među ljudima je redak, ali moguć kod pojedinih sojeva virusa, poput ovog - andskog soja, koji je izolvan kod putnika kruzera - piše N1.

"Problem sa hantavirusm je dugo vreme inkubacije. Ljudi mogu da budu zaraženi a da nedeljama nemaju nikakve simptome, ispolje ih posle nekoliko nedelja, a to je u epidemiološkom smislu najopasnija situacija, jer su u međuvremenu bili u kontaktu sa jako puno ljudi", objašnjava epidemiološkinja Verica Ilić.

Doktorka objašnjava da infekcija najčešće nastaje inhalacijom virusa koji se nalazi u česticama pomenutih izlučevina. Hantavirus daje dve kliničke slike - jedna je pulmonalna i ona je smrtonosnija. Simptomi kao i kod drugih respiratornih infekcija - temperatura, malaksalost i bol u mišićima, ali može doći do komplikacija.

"Dok se prepozna ili do nekog prvog smrtnog slučaja, obično se i ne zna o čemu se radi. Drugi klinički oblik je bubrežni koji dovodi do bubrežne insuficijencije i ono što je najdramatičnije je profuzno krvarenje iz svih otvora na telu u najtežim slučajevima, a najčešće do smrti dolazi zbog prestanka rada bubrega", dodaje epidemiološkinja.

Prvi smrtni slučaj zbog zaraze hantavirusom dogodio se na brodu. Reč je Holanđaninu starom 69 godina. Njegova supruga i telo iskrcani su na ostrvo Sveta Jelena 24. aprila. Ženi je pozlilo tokom povratka sa ostrva i ona je umrla u Južnoj Africi.

Putnike na kruzeru o smrti Holanđanina obavestio je kapetan broda, neznavši da je uzork hantavirus.

"Moja je tužna dužnost da vas obavestim da je jedan od naših putnika iznenada preminuo sinoć. Koliko god tragično bilo, verujemo da je to bilo posledica prirodnih uzroka. Takođe, kakvi god zdravstveni problemi sa kojima se borio, lekar mi je rekao da nisu bili zarazni, tako da je brod bezbedan kada je u pitanju to", rekao je kapetan Jan Dobrogovski.

Na brodu se i dalje nalazi skoro 150 putnika, ali španske vlasti tvrde da trenutno niko od njih nema simptome bolesti. Po dolasku broda na Tenerife strani državljani će biti upućeni u svoje zemlje dok će državljani Španije biti upućeni u bolnicu u Madridu na dalje provere.

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor raspisala je novi oglas za prijem u radni odnos, na određeno i neodređeno radno vreme sa punim radnim vremenom, za veliki broj medicinskog i nemedicinskog osoblja.

Kako navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi, pozicije su, na određeno vreme sa punim radnim vremenom, otvorene za jednog doktora medicine – specijalistu fizikalne medicine i rehabilitacije, 6 doktora medicine na četiri različita odeljenja, jednog strukovnog medicinsko – laboratorijskog tehnologa, 14 medicinskih sestara – tehničara, jednu pedijatrijsku sestru – tehničara, jednog laboratorijskog tehničara, jednog administrativnog radnika sa SSS, jednog nemedicinskog tehničkog radnika sa SSS, te dvoje nemedicinskih pomoćnih radnika sa nižom stručnom spremom.

Kada je u pitanju neodređeno radno vreme sa punim radnim vremenom, somborska bolnica upošljava osam medicinskih sestara – tehničara.

Konkurs je otvoren juče, 6. maja, a rok za podnošenje prijava je osam dana od dana od objavljivanja istog.

Pogledajte Oglas za posao

Pet kola pre kraja prvenstva PFL Sombor, najveća nedoumica je ko će u baraž sa trećeplasirane pozicije i koje ekipe će napustiti ovaj peti rang takmičenja. U subotu, 9. maja na „Igralištu kraj pruge“ sastaće se vodeći ŽAK i sedmoplasirana ekipa prvenstva Ravangrad 2018. Oba tima u meč ulaze rasterećeno. Žakovci su obezbedili plasman u viši rang, a ekipa sa Gradskog stadiona je sa tri vezane pobede, uz gol razliku 8:1, značajno napredovala na tabeli i time obezbedila opstanak.

U isto vreme Radnički će gostovati u Baču. „Crveno – beli“ su u izuzetno teškoj situaciji, nalaze se na 14. poziciji sa bodom više u odnosu na ekipu iz Selenče. Nakon dve startne prolećne pobede, na sedam narednih mečeva osvojili su tri boda (tri remija). Dinamo 1923 ovog vikenda dočekuje Krila Krajine, dok će Kordun put Lipara.

Derbi kola očekuje nas i u Crvenki gde istoimena ekipe dočekuje drugoplasirani BSK. Ekipa iz Krstura ugostiće „davljenika“ iz Selenče.

Delegiranje: Mladost – Radnički (sudije Pjević, Vasiljević, Ševo, delegat Pavlović), Crvenka – BSK (sudije Komloši, Bilek, Đurđević, delegat Srdić), Žak – Ravangrad 2018 (sudije Koberski, Cvjetićanin, Aničić, delegat M. Knežević), Rusin – Krivanj (sudije P. Dražić, Bilek, Janković, delegat Boškov), Dinamo 1923 – Krila Krajine (sudije R. Zeljković, Jerilović, A. Zeljković, delegat Đinović), Borac 46 – Slavija (sudije Dračić, Manić, S. Mitrović, delegat Paripović), Polet (S) – ČSK (sudije Malbašić, Karimanović, D. Mitrović, delegat Bugarski), Lipar – Kordun (sudije Rađenović, Vulić, Fekete, delegat Dražić).

Svi mečevi ovog kola igraju se u terminu od 17 časova.

Izvor: sombosrport.org

Naoružana nepoznata osoba, sa maskom na glavi i automatskom puškom u rukama, izvršila je u ponedeljak uveče, oko 21 čas, oružanu pljačku prodavnice mešovite robe na uglu ulica Miće Radakovića i Ognjena Price u Apatinu. Ovom prilikom je, prema nezvaničnim informacijama, odnela oko 60.000 dinara pazara i novac koji je radnica imala kod sebe u svojoj torbi.

Tokom pljačke u radnju je ušla još jedna mušterija, kojoj je razbojnik naredio da izadje napolje, a potom je i razbojnik izleteo iz marketa i pobegao u nepoznatom pravcu - pišu Apatinske novine.

Policija je iste večeri blokirala širi deo naselja oko prodavnice i vršila pretrese na više lokacija.

Кako saznaju Apatinske novine, za sada je jedna osoba uhapšena i protiv nje je pokrenut krivični postupak.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. maj

Deluje kao jedna od najvećih nepravdi prirode. Dok žene troše bogatstvo na anti-age kreme, serume i tretmane, muškarci često peru lice običnim sapunom (nek čak ni sapun ne koriste) i ipak sa pedeset godina uglavnom izgledaju jako dobro. Kada dobiju sede i bore, društvo ih opisuje kao „šarmantne”, dok žene sa svakom novom borom vode tihu borbu pred ogledalom.

Starenje je neizbežan proces, ali priroda nije potpuno ravnopravno podelila karte. Muško i žensko telo kroz godine prolaze kroz potpuno različite promene, a to je najvidljivije upravo na koži. Iako danas postoji bezbroj kozmetičkih proizvoda i tretmana, muškarci u ovoj „trci sa godinama” često prolaze bolje, čak i bez posebnog truda - piše Nova.rs.

Njihov mladalački izgled nije samo stvar genetike ili dobrog sna. Iza toga stoje biološke prednosti sa kojima se rađaju, ali i neke svakodnevne navike koje deluju poput prirodnog liftinga.

Deblja koža kao prirodni štit protiv bora

Jedan od glavnih razloga krije se u samoj strukturi kože. Muška koža je u proseku oko 25 odsto deblja od ženske.

Za to je zaslužan testosteron, hormon koji kod muškaraca podstiče gušću mrežu kolagena i elastina, proteina odgovornih za čvrstinu i elastičnost kože.

Zahvaljujući toj snažnijoj „kolagenskoj mreži”, prve sitne linije i bore kod muškaraca pojavljuju se znatno kasnije nego kod žena.

Zanimljivo je da, kada se bore kod muškaraca konačno pojave, one uglavnom budu dublje i izraženije. Ipak, pošto nastupaju kasnije u životu, ostavljaju utisak da muškarci sporije stare.

Hormoni igraju veliku ulogu

Dok muškarci tokom života prolaze kroz postepen i spor pad testosterona, žene se suočavaju sa mnogo intenzivnijim hormonskim promenama.

Najveći udarac za žensku kožu predstavlja menopauza. Tokom prvih pet godina menopauze žene mogu izgubiti čak do 30 odsto kolagena.

Ovaj nagli gubitak dovodi do toga da koža veoma brzo postane tanja, suvlja i manje elastična.

Kod muškaraca ne postoji tako drastičan „kolagenski pad”, pa njihovo lice stari postepeno i mnogo manje primetno.

Brijanje kao svakodnevni anti-age tretman

Možda zvuči neobično, ali jedna od najvećih muških tajni protiv starenja krije se u jutarnjem brijanju.

Svakodnevno brijanje funkcioniše kao vrsta mehaničke mikrodermoabrazije. Žilet ne uklanja samo dlačice, već i površinski sloj mrtvih ćelija kože.

Takav oblik svakodnevnog pilinga ubrzava obnavljanje ćelija i podstiče stvaranje novog kolagena, zbog čega koža na donjem delu lica često izgleda zategnutije i glađe.

Dok mnoge žene plaćaju skupe hemijske pilinge i tretmane u salonima, muškarci sličan proces obavljaju svakog jutra ispred ogledala.

Prirodna masnoća čuva mladolik izgled

Iako su se mnogi muškarci u mladosti borili sa masnom kožom i aknama, upravo im to kasnije može postati prednost.

Muške lojne žlezde su veće i aktivnije, zbog čega proizvode više sebuma, odnosno prirodne masnoće kože.

Taj prirodni sloj deluje kao zaštitni film koji zadržava vlagu i štiti kožu od isušivanja i spoljašnjih uticaja.

Suva koža mnogo je podložnija stvaranju bora, pa muška koža, zahvaljujući većoj prirodnoj hidrataciji, često duže ostaje glatka i sveža čak i bez jakih hidratantnih preparata.

„Silver fox” efekat i pritisak društva

Poslednji faktor nema veze sa biologijom, već sa načinom na koji društvo doživljava starenje.

Kada muškarac osedi i dobije bore oko očiju, često ga nazivaju „silver fox” tipom – zrelim, harizmatičnim i privlačnim muškarcem, poput Džordža Klunija.

Žene su, s druge strane, pod mnogo većim pritiskom da izgledaju večno mlado, što kod mnogih izaziva stres i nezadovoljstvo.

A upravo je stres jedan od najvećih neprijatelja kože, jer hormon kortizol ubrzava razgradnju kolagena.

Zbog svega toga često deluje da muškarci stare sporije, ali deo odgovora zapravo leži i u činjenici da im društvo mnogo lakše dopušta da prirodno stare, bez stalne potrebe za savršenstvom i prikrivanjem godina.

Psi. Niko ih neće sprečiti da proždiru sve i svašta – blato, puževe, kamenje, nepostojeći domaći zadatak – i da, izmet. Ali da li ste se ikada zapitali zašto jedu neke od tih stvari? Na primer, zašto psi jedu travu?

Dobro pitanje: ova pseća zagonetka ima nekoliko zanimljivih odgovora. Tačnije – teorija. Iako je proučavanje psećeg mozga u razvoju, naučnici još ne mogu sa sigurnošću da objasne šta tačno stoji iza ovog ponašanja, prenosi Science Focus.

„Malo istraživanja koje se bavilo ovim pitanjem nije dalo konačne odgovore“, objašnjava dr Emili Blekvel, predavač ponašanja i dobrobiti kućnih životinja na Univerzitetu u Bristolu.

„Postoji više mogućih razloga zašto psi jedu travu – i verovatno ne postoji samo jedno tačno objašnjenje, već više njih.“

Pa, koje su najčešće pretpostavke zašto psi jedu travu? Donosimo sve što treba da znate.

Zašto psi jedu travu?

Pre svega, smatra se da jedenje trave može biti znak anksioznosti ili unutrašnjeg konflikta kod pasa, možda zato što potiskuju želju da urade nešto drugo.

„To može biti tzv. pomerajuće ponašanje – nešto što se javlja kada životinja ima suprotstavljene nagone“, kaže Blekvel.

„Kao kada sedimo u čekaonici kod zubara. Možda bismo najradije pobegli, pa radimo nešto drugo, poput grickanja noktiju, da bismo ublažili napetost.“

Međutim, kod mnogih pasa jedenje trave može biti način da privuku vašu pažnju.

„Ako vlasnici reaguju na to ponašanje, psi brzo nauče da je to dobar način da dobiju pažnju“, kaže Blekvel.

„Istina, to nije jedan od najčešćih načina traženja pažnje, ali može tako da se razvije. A ako ne dobiju reakciju, mogu jednostavno da jedu travu jer nemaju šta drugo da rade.“

A šta ako vaš pas jede travu dok niste tu? To verovatno nije pokušaj da privuče pažnju. U tom slučaju, moguće je – samo moguće – da pokušava da dopuni ishranu.

„Neki smatraju da psi to rade kako bi uneli više vlakana“, kaže Blekvel.

„Međutim, to je samo teorija. Nije dokazano da psi kojima nedostaju vlakna češće jedu travu.“

A šta je sa najzabrinjavajućom mogućnošću: da li pas jede travu jer ga boli stomak? I to je moguće. Smatra se da i vukovi jedu travu kako bi očistili creva od parazita.

Ipak, malo je verovatno da trava izaziva povraćanje. Jedno istraživanje iz 2008. pokazalo je da, iako 68 odsto pasa redovno jede travu, samo 22 odsto njih povrati nakon toga. Drugim rečima, male su šanse da ćete morati da čistite pseću bljuvotinu sa travnjaka.

A ako ipak povrati? Budite zahvalni što nije pojeo nešto još gore…

Zašto psi jedu izmet?

Verovatno ste videli svog psa kako jede izmet – svoj ili tuđ.

Na sreću, prema rečima Blekvel, to verovatno neće naškoditi vašem psu, osim ako izmet potiče od životinje koja ima ozbiljnu bolest.

Nažalost, kao i kod trave, nije potpuno jasno zašto psi to rade. Stručnjaci za ponašanje pasa smatraju da to može biti posledica radoznalosti u ranom uzrastu.

„Štenci prirodno istražuju svet – i probaće sve“, kaže Blekvel. „A izmet im ne deluje odbojno kao nama.“

Ali čak i ako im se ukus ne dopada, možete nenamerno podstaći to ponašanje dok pokušavate da ga sprečite.

„Obično vlasnici potrče ka izmetu tokom šetnje kako bi sprečili psa da ga pojede. Ali time psu šalju signal da je izmet važan, što povećava njegovu vrednost. To može učiniti psa još odlučnijim da do njega stigne pre vlasnika“, objašnjava Blekvel.

„Na taj način, mnogi psi zapravo jedu izmet jer su to gotovo naučili od svojih vlasnika! Sve zavisi od vaše reakcije.“

Zaključak: ako tokom šetnje u parku vidite „nezbrinut“ izmet, vaša prva reakcija ne bi trebalo da bude da potrčite ka njemu. Posebno ako nemate psa – to bi izgledalo prilično čudno.

Izvor: N1

Urbani razvoj u Srbiji tokom poslednje decenije prošao je kroz intenzivnu transformaciju, pomerajući se sa čisto funkcionalne gradnje ka stvaranju humanijih i sadržajnijih javnih prostora. Gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša i Кragujevca nisu više samo centri ekonomske aktivnosti i administracije, već postaju živi organizmi koji svojim stanovnicima nude širok spektar mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Uloga urbanih inicijativa – bilo da dolaze od strane državnih institucija, privatnog sektora ili građanskih udruženja – postala je presudna u definisanju kvaliteta života u modernom dobu. Ova promena nije samo estetska; ona duboko zadire u sociološku i psihološku strukturu društva, oblikujući način na koji se ljudi povezuju, opuštaju i konzumiraju kulturu.

Slobodno vreme se u 21. veku više ne posmatra kao puka pasivnost ili odsustvo rada. Ono predstavlja aktivnu potragu za iskustvima koja obogaćuju pojedinca, a urbano okruženje mora biti sposobno da odgovori na te zahteve. Inicijative koje se fokusiraju na revitalizaciju starih industrijskih zona, uređenje priobalja i širenje pešačkih zona direktno utiču na to kako građani Srbije percipiraju svoj grad. U ovom opsežnom analitičkom tekstu istražićemo različite aspekte ovih inicijativa, njihov uticaj na socijalnu koheziju i način na koji digitalizacija menja arhitekturu moderne dokolice.
Кljučni pravci urbanih transformacija u Srbiji
Modernizacija gradskih jezgara u Srbiji oslanja se na nekoliko stubova koji zajedno čine novu arhitekturu slobodnog vremena. Ove transformacije imaju za cilj da vrate građane na ulice i u parkove, stvarajući ambijent koji podstiče interakciju.

Najznačajniji pravci delovanja uključuju sledeće stavke:

• Pešačke zone i mikro–lokacije: Proširenje pešačkih delova u centrima gradova smanjuje buku i zagađenje, istovremeno otvarajući prostor za ulične performanse, kafiće i male galerije.
• Revitalizacija priobalja: Projekti na obalama Dunava i Save transformisali su zapuštene delove obala u šetališta sa bogatim zabavnim i sportskim sadržajima.
• Adaptivno ponovno korišćenje (Adaptive Reuse): Pretvaranje starih fabrika, kao što je „Кineska četvrt” u Novom Sadu ili „Svilara”, u kulturne i kreativne habove.
• Zelene inicijative: Izgradnja „džepnih parkova” i instalacija pametnog urbanog mobilijara koji kombinuje prirodu i tehnologiju.
• Digitalni urbanizam: Integracija brzog interneta i pametnih informacionih tabli na javnim mestima radi lakšeg planiranja vremena.

Ovi pravci delovanja stvaraju multifunkcionalne prostore koji žive 24 sata dnevno. Na primer, pešačka zona nije samo put od tačke A do tačke B, već postaje scena na kojoj se odvija društveni život grada. Ovakav pristup urbanizmu omogućava građanima da pronađu svoj kutak za mir ili zabavu u zavisnosti od trenutnog raspoloženja. Ono što je posebno važno jeste činjenica da ove inicijative smanjuju potrebu za velikim putovanjima radi odmora, jer kvalitetno okruženje za slobodno vreme postaje dostupno unutar samog stambenog kvarta. Time se postiže veća održivost gradskog života i poboljšava mentalno zdravlje stanovništva koje je izloženo svakodnevnom stresu.

Кreativne industrije i novi koncept gradske zabave

Urbane inicijative u Srbiji sve više prepoznaju značaj kreativnih industrija kao pokretača razvoja okruženja za slobodno vreme. Stvaranjem prostora koji su dizajnirani za digitalne nomade, umetnike i inovatore, gradovi dobijaju potpuno novu energiju. Beogradski Dorćol ili novosadski limanski okrug postali su primeri kako se kroz kulturu i zabavu može redefinisati namena čitavog jednog dela grada. Ovi prostori nude alternativu tradicionalnim oblicima dokolice, fokusirajući se na interaktivnost i vizuelni identitet koji je blizak mlađim generacijama.

U ovom kontekstu, dolazi do zanimljivog preklapanja fizičkog i digitalnog sveta. Moderni urbani čovek traži zabavu koja je sofisticirana i lako dostupna sa bilo kog mesta. Кao što urbane inicijative oblikuju trgove i šetališta, tako i digitalne platforme oblikuju virtuelni prostor za dokolicu. Кorisnici u Srbiji danas zahtevaju visok nivo sigurnosti i vizuelnog ugođaja, bez obzira na to da li se nalaze u luksuznom baru na obali Save ili u privatnosti svog doma. Upravo zbog toga, resursi kao što je Wincraft kazino privlače pažnju onih koji cene moderan dizajn i tehnologiju. Ovakva mesta u digitalnoj sferi nude iskustvo koje se ideološki nastavlja na urbani prestiž i dinamiku koju vidimo u najnovijim građevinskim poduhvatima u zemlji. Digitalizacija zabave, uz podršku za kripto valute i VPN zaštitu, postala je neizostavni deo moderne urbane kulture Srbije, pružajući korisnicima mogućnost da testiraju svoju strategiju i sreću u okruženju koje odražava visok kvalitet i inovativnost.

Spoj fizičke arhitekture i digitalne dostupnosti kreira tzv. „pametno slobodno vreme”. Građani više ne moraju da biraju između izlaska u grad i onlajn zabave; oni te dve stvari kombinuju, koristeći tehnologiju kako bi unapredili svoj društveni život ili pronašli nove izvore adrenalina dok čekaju prijatelje u nekom od novootvorenih urbanih habova. Ovakav integralni pristup je budućnost razvoja srpskih gradova koji teže da postanu globalno prepoznatljivi.

Sociološki uticaj uređenih javnih prostora

Jedan od najvažnijih rezultata uspešnih urbanih inicijativa jeste jačanje socijalne kohezije. Кada grad ponudi uređen park sa besplatnim sadržajima, on briše granice između različitih ekonomskih i socijalnih slojeva. Javni prostori postaju demokratske arene u kojima svi imaju isti status. U Srbiji se ovo najbolje vidi kroz projekte koji su oživeli trgove u manjim gradovima, čineći ih mestima okupljanja svih generacija – od najmlađih do najstarijih sugrađana.

Uticaj kvalitetnog okruženja na zajednicu manifestuje se kroz nekoliko faktora:

1. Smanjenje osećaja izolacije: Pristupačni i prijatni prostori motivišu ljude da više vremena provode van kuće, što je ključno za borbu protiv usamljenosti u velikim urbanim centrima.
2. Povećanje bezbednosti: Osvetljeni, posećeni i dobro održavani delovi grada prirodno odbijaju kriminal i stvaraju osećaj sigurnosti za žene i decu.
3. Edukativni karakter: Integracija skulptura, info–tabli i botaničkih oznaka u šetališta pretvara šetnju u proces neformalnog učenja.
4. Ekonomska aktivacija lokalnih zajednica: Povećana frekvencija ljudi u određenim zonama direktno pomaže razvoju malih lokalnih biznisa, zanatlija i ugostitelja.

Svaka urbana inicijativa koja zanemari ovaj sociološki aspekt rizikuje da postane samo hladan arhitektonski eksperiment. Uspeh u Srbiji dolazi kada projekat razume duh lokalnog stanovništva i njegovu potrebu za bliskošću. Кada se zapušteni prolazi pretvore u šarene galerije na otvorenom, grad počinje da diše novom snagom. Ovakvi projekti inspirišu građane da i sami preuzmu inicijativu u uređenju svojih zajednica, što vodi ka održivijem i srećnijem društvu. Svaki metar nove biciklističke staze ili svaka nova klupa sa solarnim punjačem korak je ka modernoj Srbiji koja ceni vreme svojih stanovnika.

Uloga privatnog sektora i Javno–privatnog partnerstva

Iako država i gradske uprave nose najveći deo odgovornosti, uloga privatnog sektora u oblikovanju okruženja za slobodno vreme postaje sve značajnija. Svedoci smo izgradnje velikih tržnih centara koji više nisu samo mesta kupovine, već kompletni zabavni gradovi sa bioskopima, veštačkim stenama za penjanje i edukativnim centrima. Ove investicije često idu ruku pod ruku sa uređenjem okolne javne infrastrukture, čime se stvara obostrana korist za investitora i zajednicu.

Modeli javno–privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji pokazali su se efikasnim u održavanju velikih parkova i sportskih kompleksa. Privatne kompanije unose svoj menadžerski duh i efikasnost, dok javni sektor osigurava da prostori ostanu pristupačni svim građanima. Ovakav pristup omogućava da se i u vremenima ekonomskih izazova ne zaustavi razvoj delova grada koji su namenjeni isključivo rekreaciji i uživanju. Кljuč je u transparentnosti i dugoročnom planiranju koje u centar stavlja potrebe čoveka, a ne samo brzi profit.

Budućnost urbanih inicijativa: Održivost i tehnologija

Кada gledamo ka budućnosti, dva pojma će dominirati urbanim razvojem Srbije – održivost i tehnologija. Gradovi budućnosti moraju biti „otporni” (resilient), što znači da njihova infrastruktura za slobodno vreme mora biti sposobna da se prilagodi klimatskim promenama. Više zelenila, pametni sistemi za navodnjavanje i materijali koji ne zadržavaju toplotu postaće standard u svakom novom projektu u Beogradu ili Nišu.

Tehnologija će, sa druge strane, omogućiti još veću personalizaciju iskustva dokolice. Već sada vidimo začetke korišćenja proširene stvarnosti (AR) u turističkim obilascima srpskih gradova. U budućnosti, stanovnici će moći da kroz svoje digitalne uređaje „vide” istorijske rekonstrukcije zgrada dok sede na klupi u parku. Slobodno vreme postaće slojevito – spoj fizičkog odmora, digitalne interakcije i stalnog kontakta sa prirodom. Srbija ima potencijal da ove trendove ne samo prati, već i da kreira sopstvene autentične modele urbanog življenja.

Zaključak

Urbane inicijative u Srbiji su prešle dug put od jednostavnog uređivanja ulica do strateškog dizajniranja životnog stila. Danas je jasno da kvalitet okruženja za slobodno vreme direktno odražava ekonomski i kulturni nivo države. Projekti koji spajaju istoriju sa modernim potrebama, koji integrišu tehnologiju i čuvaju prirodu, jedini su siguran put ka stvaranju gradova kojima ćemo se ponositi.

Razvoj ove oblasti u Srbiji daje nam nadu da ćemo, uprkos svim izazovima savremenog doba, uspeti da sačuvamo ono što je najbitnije – ljudski kontakt i potrebu za igrom i zabavom. Urbanisti, arhitekte i donosioci odluka moraju nastaviti da osluškuju potrebe građana i da budu hrabri u uvođenju inovacija. Na kraju, grad nije samo skup zgrada i puteva; grad je osećaj koji imamo kada u njemu provodimo svoje najdragocenije trenutke. Moderna Srbija je na dobrom putu da taj osećaj podigne na svetski nivo, nudeći sigurnost, lepotu i nepresušne izvore inspiracije za sve koji u njoj žive ili je posećuju.

Hantavirus je grupa virusa koju prenose glodari, a kod ljudi može izazvati ozbiljna oboljenja koja pogađaju pluća i bubrege. Iako su infekcije relativno retke, posledice mogu biti veoma ozbiljne, pa čak i smrtonosne ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme.

Ovaj virus privukao je veliku pažnju javnosti zbog načina prenosa i mogućnosti izazivanja teških simptoma, naročito kod osoba koje dolaze u kontakt sa zaraženim glodarima ili njihovim izlučevinama.

Šta je hantavirus?

Hantavirus pripada porodici virusa koje prirodno prenose različite vrste glodara, poput miševa i pacova. Ljudi se mogu zaraziti slučajnim udisanjem čestica koje sadrže virus, a koje potiču iz urina, pljuvačke ili izmeta zaraženih životinja.

Postoji više vrsta hantavirusa, a simptomi i težina bolesti mogu se razlikovati u zavisnosti od regiona i tipa virusa. U Evropi i Aziji najčešće izaziva hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, dok u Severnoj i Južnoj Americi može izazvati ozbiljan plućni sindrom.

Kako se prenosi hantavirus?

Najčešći način prenosa hantavirusa jeste udisanje sitnih čestica prašine koje sadrže virus. To se može dogoditi prilikom čišćenja podruma, tavana, šupa, vikendica ili drugih prostora u kojima borave glodari.

Virus se može preneti i:

• kontaktom sa izmetom, urinom ili pljuvačkom zaraženih glodara

• dodirivanjem kontaminiranih površina pa potom lica ili usta

• ujedom zaraženog glodara, mada je to ređe

• konzumiranjem hrane kontaminirane virusom

Važno je naglasiti da se hantavirus uglavnom ne prenosi sa čoveka na čoveka, osim kod pojedinih retkih sojeva virusa zabeleženih u Južnoj Americi.

Koji su simptomi hantavirusa?

Simptomi se obično pojavljuju između jedne i osam nedelja nakon izlaganja virusu. U početku podsećaju na grip, što može otežati rano prepoznavanje bolesti.

Najčešći simptomi uključuju:

• povišenu temperaturu

• jak umor

• bolove u mišićima

• glavobolju

• mučninu i povraćanje

• bolove u stomaku

• vrtoglavicu

Kod težih oblika bolesti mogu se razviti ozbiljni problemi sa disanjem, kašalj, nakupljanje tečnosti u plućima i otkazivanje bubrega.

Zašto je hantavirus opasan?

Hantavirus može biti veoma opasan jer simptomi mogu brzo napredovati i dovesti do ozbiljnih komplikacija. Kod plućnog sindroma dolazi do otežanog disanja i naglog pogoršanja stanja, zbog čega je često potrebno bolničko lečenje.

U težim slučajevima bolest može izazvati:

• akutno oštećenje pluća

• otkazivanje bubrega

• nizak krvni pritisak

• unutrašnja krvarenja

• smrtni ishod

Rizik od komplikacija veći je kod osoba sa oslabljenim imunitetom, hroničnim bolestima i starijih osoba.

Kako se dijagnostikuje hantavirus?

Lekari dijagnozu postavljaju na osnovu simptoma, razgovora sa pacijentom i laboratorijskih analiza krvi. Posebno je važno obavestiti lekara ukoliko je osoba bila u kontaktu sa glodarima ili boravila u prostorima gde ih ima.

Rano otkrivanje bolesti može značajno povećati šanse za uspešno lečenje.

Kako se leči hantavirus?

Ne postoji specifičan lek koji direktno uništava hantavirus. Lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma i održavanje funkcija organizma.

Pacijentima može biti potrebna:

• terapija kiseonikom

• infuzija

• intenzivna nega

• dijaliza kod oštećenja bubrega

• podrška disanju u težim slučajevima

Što se ranije započne sa lečenjem, prognoza je bolja.

Kako se zaštititi od hantavirusa?

Prevencija je najvažnija zaštita od hantavirusa. Potrebno je smanjiti kontakt sa glodarima i održavati higijenu prostora.

Stručnjaci preporučuju:

• redovno čišćenje prostora gde mogu boraviti glodari

• korišćenje rukavica i maske tokom čišćenja

• provetravanje zatvorenih prostorija pre čišćenja

• izbegavanje usisavanja ili metenja suvog izmeta glodara

• pravilno skladištenje hrane

• zatvaranje rupa i otvora kroz koje glodari mogu ući

Prilikom čišćenja kontaminiranih površina savetuje se korišćenje dezinfekcionih sredstava umesto suvog brisanja koje može podići virus u vazduh.

Ko je najviše izložen riziku?

Veći rizik od zaraze imaju:

• osobe koje žive ili rade u ruralnim područjima

• poljoprivrednici

• šumski radnici

• lovci

• ljudi koji čiste zapuštene objekte ili vikendice

• kampisti i planinari koji borave u prirodi

Zbog toga je posebno važno pridržavati se preventivnih mera tokom boravka u prirodi ili rada u zatvorenim prostorima gde postoje tragovi glodara.

Da li treba paničiti zbog hantavirusa?

Iako hantavirus može biti veoma ozbiljan, infekcije su relativno retke. Najvažnije je informisati se, prepoznati moguće simptome i preduzeti preventivne mere kako bi se rizik od zaraze sveo na minimum.

Ukoliko nakon kontakta sa glodarima primetite simptome poput temperature, jakog umora ili problema sa disanjem, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.