Sombor.info

U današnje vreme, kvalitetan veb sajt više nije luksuz već potreba za svaku ozbiljnu firmu. Bez obzira da li vodite restoran, prodavnicu, advokatsku kancelariju, salon lepote ili proizvodnu firmu u Somboru, profesionalna online prezentacija može značajno uticati na broj novih klijenata i rast poslovanja.

Mnoge lokalne firme još uvek koriste zastarele sajtove ili uopšte nemaju internet prezentaciju, zbog čega gube potencijalne kupce koji svakodnevno pretražuju usluge putem Google pretrage. Upravo zato je važno investirati u moderan, brz i SEO optimizovan sajt koji će vas izdvojiti od konkurencije.

Kompanija Chilli Media specijalizovana je za profesionalnu izradu sajtova, internet prodavnica i digitalni marketing za firme širom Srbije, uključujući i lokalna preduzeća u Somboru.

Zašto je kvalitetan sajt važan za firme u Somboru?

Sve više građana prvo pretražuje internet pre nego što donese odluku o kupovini ili angažovanju određene usluge. Ukoliko vaša firma nema moderan sajt, potencijalni klijenti često će izabrati konkurenciju koja je bolje predstavljena online.

Profesionalno izrađen sajt donosi brojne prednosti:

• povećava poverenje kupaca,
• omogućava lakše pronalaženje firme na Google-u,
• predstavlja proizvode i usluge 24 sata dnevno,
• povećava broj upita i prodaju,
• poboljšava komunikaciju sa klijentima.

Posebno je važna SEO optimizacija, odnosno prilagođavanje sajta Google pretrazi kako bi se firma pojavljivala među prvim rezultatima kada korisnici traže određene usluge u Somboru.

Moderna izrada sajtova prilagođena svim uređajima

Danas većina korisnika internet pretražuje putem mobilnih telefona, zbog čega je neophodno da sajt bude potpuno prilagođen mobilnim uređajima. Spori i nepregledni sajtovi često odbijaju posetioce već nakon nekoliko sekundi.

Tim kompanije Chilli Media – izrada sajtova i digitalni marketing kreira moderne i funkcionalne internet prezentacije koje se brzo učitavaju, izgledaju profesionalno i prilagođene su svim ekranima.

Pored standardnih poslovnih sajtova, moguće je napraviti:

• online prodavnice,
• portale,
• booking sisteme,
• sajtove za apartmane i hotele,
• prezentacije za restorane i lokale,
• SEO optimizovane blogove i magazine.

SEO optimizacija – ključ za veću posećenost

Lep dizajn nije dovoljan ukoliko korisnici ne mogu pronaći vaš sajt na Google-u. Zato SEO optimizacija igra jednu od najvažnijih uloga u modernom poslovanju.

Kvalitetna SEO strategija omogućava:

• bolje pozicije na Google pretrazi,
• veću organsku posećenost,
• više potencijalnih kupaca,
• dugoročne rezultate bez skupih reklama.

Za lokalne firme iz Sombora posebno je važan lokalni SEO, odnosno optimizacija za pretrage poput:

• „frizer Sombor“
• „restoran u Somboru“
• „auto servis Sombor“
• „izrada sajtova Sombor“

Na taj način potencijalni klijenti lakše dolaze upravo do vaše firme.

Digitalni marketing za rast poslovanja

Pored izrade sajtova, ozbiljan rast poslovanja danas gotovo je nemoguć bez kvalitetnog digitalnog marketinga. Društvene mreže, Google oglasi i SEO kampanje mogu značajno povećati broj klijenata i vidljivost brenda.

Pravilna kombinacija modernog sajta i online marketinga omogućava lokalnim firmama da budu konkurentne ne samo u Somboru već i širom Srbije.

Zaključak

Internet je postao glavno mesto gde korisnici traže proizvode i usluge. Firma koja nema moderan i optimizovan sajt danas propušta veliki broj potencijalnih klijenata.

Ulaganje u profesionalnu izradu sajta i SEO optimizaciju predstavlja dugoročnu investiciju koja može značajno povećati vidljivost, prodaju i poverenje kupaca.

Nekada je sve bilo jednostavno. Rodi se dete, pogleda se u kalendar, vidi koji je svetac tog dana i mali Vasilije ili mala Paraskeva spremni su za život. Ako ti se svetac baš i ne dopada, uvek su tu bili baka i deka da „pozajme“ ime, pa smo imali beskonačne nizove Dragana, Zorana, Vesni i Snežana. Bila su to vremena kada je najegzotičnije ime u odeljenju bilo Sanela ili Robert.

Danas je davanje imena detetu postao poduhvat ravan lansiranju rakete na Mars. Roditelji se ponašaju kao brend menadžeri koji lansiraju novi proizvod na tržište. Ime mora biti zvučno, kratko (po mogućstvu jednosložno), internacionalno, ali i „starinski srpsko“. U poslednje vreme, poželjno je da ima i blagi miris Orijenta.

Rezultat? Deca nam se zovu kao likovi iz mešavine epske fantastike i turskih serija.

Trka za originalnošću dovela je do toga da su klasična imena postala retkost. Ako u parku viknete „Milice!“, verovatno se neće okrenuti niko mlađi od 30 godina. Ali ako viknete „Aria!“, „Lave“ ili „Noa“, rizikujete da izazovete pravi mali stampedo trogodišnjaka.

U toj želji da budu posebni, neki roditelji opasno „izlete iz krivine“ i dok se komšiluk krsti na nova „fensi“ imena, mnoge zemlje su morale da reaguju i uvedu liste zabranjenih imena.

Razlog je prost i human, zaštita dece od sopstvenih roditelja. Cilj je sprečiti da se dete celog života crveni u čekaonici kod lekara ili da postane meta podsmeha u školskom dvorištu, jer budimo realni, teško je graditi autoritet ako se zoveš Nutela.

U Srbiji, član 343 Porodičnog zakona „spušta loptu“. Roditelji imaju pravo da biraju, ali ime ne sme biti pogrdno, ne sme da vređa moral niti da je u suprotnosti sa običajima sredine. Ako matičar proceni da ste preterali sa „kreativnošću“, slučaj može da završi kod socijalne službe.

Dakle, u Srbiji izbor nije baš potpuno slobodan, ali u svetu je situacija još zanimljivija.

U Švajcarskoj, na primer, nije dozvoljeno ime Juda (iz očiglednih istorijskih razloga). U Nemačkoj je jedan par insistirao da im se sin zove Lucifer i država je to odbila. Verovatno su mislili da zvuči „moćno“ i „buntovno“, ali odgovor je bio jasan - ne može.

Švedska je, s druge strane, zabranila ime Metalika. Verovatno je tata bio veliki fan, ali zamislite dete koje sa 15 godina počne da sluša pop muziku.

Takođe su odbijena imena Elvis i Supermen.

Francuska je stopirala ime Princ Vilijam, a, što je još zanimljivije i ime Jagoda.

Najbizarnija kategorija su imena inspirisana brendovima i proizvodima.

U Švedskoj su roditelji hteli da devojčicu nazovu Ikea. Francuska je rekla „ne“ Nuteli i Mini Kuperu. Švajcarska je zabranila Mercedes i Šanel. U Meksiku su, verovali ili ne, roditelji želeli da sina nazovu Fejsbuk.

Iako kod nas ne postoji zvanična lista zabranjenih imena, ni Srbija nije imuna na kreativnost. Matičari su se naslušali svega, od Male Duge i Mirođije, preko Pravde i Hajdi, do Sjajne, Princeze i Svile.

Kod dečaka ponuda ide još dalje: Ris, Dinarko, Svilenko, Tarzan (već klasik), Mrgud, Granit, Omiljen, pa čak i Voljen.

Biti originalan jeste lepo, ali pre nego što detetu date ime po omiljenoj čokoladi, brendu ili filmskom junaku, setite se jedne stvari, to dete će jednog dana morati da se predstavi, zaposli i živi sa tim imenom.

Originalnost je dobra, ali zdrav razum je još bolji.

Ako baš želite kreativnost, nazovite psa Mini Kuper, a dete, dete ostavite na miru. Bar dok ne napuni 18, pa neka se onda samo preimenuje u Šljokicu, ako baš želi.

Priča koja je počela sa svega pet napuštenih goveda na izolovanom ostrvu pretvorila se u jedan od najneobičnijih prirodnih eksperimenata modernog doba.

Više od jednog veka to krdo je uspevalo da opstane u gotovo nemogućim uslovima, a kada su naučnici decenijama kasnije konačno analizirali njihov DNK, otkrili su podatke koji su potpuno promenili dosadašnje razumevanje njihovog razvoja i prilagođavanja.

Sve je počelo 1871. godine, kada je pet goveda ostavljeno na ostrvu Amsterdam, udaljenoj francuskoj teritoriji u južnom Indijskom okeanu. Ostrvo, površine svega oko 21 kvadratne milje, nalazi se približno 2.760 milja jugoistočno od Madagaskara i spada među najizolovanija mesta na planeti. Uprkos surovoj klimi i gotovo potpunoj izolaciji, mala grupa životinja uspela je da formira divlje krdo koje je opstajalo više od sto godina.

Najnovije istraživanje, objavljeno u maju 2026. godine u časopisu Molecular Biology and Evolution, rekonstruisalo je genetsku istoriju ovog neobičnog stada. Rad je predvodio genetičar Mathieu Gautier zajedno sa saradnicima iz INRAE i Univerziteta u Liježu. Naučnici su koristili sačuvane uzorke DNK prikupljene 1992. i 2006. godine, pri čemu su sekvencirali osam kompletnih genoma i dodatno genotipizirali još deset životinja.

Analiza genetskog materijala pokazala je da poreklo stada nije bilo jednostavno kako se ranije pretpostavljalo. Naučnici su otkrili dva jasno različita genetska korena. Gotovo tri četvrtine genetske osnove poticalo je od evropskih taurinskih rasa, posebno od današnjih Jersey goveda. Preostali deo imao je poreklo povezano sa zebu govedima iz regiona Indijskog okeana, životinjama prilagođenim toplijim klimatskim uslovima i srodnim populacijama sa Madagaskara i ostrva Majot.

Ovakvo mešano poreklo moglo je da bude ključ opstanka stada. Iako je početna grupa brojala samo pet životinja, istraživači smatraju da su osnivači već pre dolaska na ostrvo imali pomešano genetsko nasleđe. Pretpostavlja se da ih je na ostrvo doveo farmer po imenu Ertan i da su prethodno boravili na ostrvu Reunion. To znači da je genetska raznolikost bila veća nego što bi se očekivalo od tako male početne populacije.

Evropski deo njihovog porekla dolazio je od rasa naviknutih na hladnu, vlažnu i vetrovitu klimu, što je verovatno dodatno pomoglo opstanku na ostrvu poznatom po olujnim vetrovima, hladnoći i veoma ograničenim izvorima slatke vode. Životinje su, praktično, već bile biološki pripremljene za surove uslove koji su ih tamo čekali.

Nova genetska analiza istovremeno je srušila jednu od najpoznatijih teorija vezanih za ovo stado. Ranija studija iz 2017. godine, objavljena u časopisu Scientific Reports, tvrdila je da su goveda tokom nešto više od jednog veka prošla kroz ubrzani proces patuljastog rasta i da su se smanjila na približno tri četvrtine prvobitne veličine tela. To istraživanje, koje su vodili Roberto Roci i Mark V. Lomolino, zasnivalo se na analizi skeleta 90 odraslih životinja ubijenih krajem osamdesetih godina prošlog veka. Tada je stado predstavljeno kao redak savremeni primer takozvanog „ostrvske zakonitosti“, pojave u kojoj veliki sisari na izolovanim ostrvima evoluiraju u manje forme.

Međutim, novi genetski podaci ne podržavaju tu teoriju. Istraživači nisu pronašli jasan dokaz prirodne selekcije koja bi favorizovala smanjenje telesne veličine. Umesto toga, DNK pokazuje da su osnivači verovatno od početka bili manjih dimenzija i da su posedovali genetske karakteristike koje su omogućile brzo razmnožavanje nakon ekstremno malog početnog broja jedinki.

Krdo je tokom vremena raslo neverovatnom brzinom. Do 1952. godine brojalo je oko 2.000 životinja. Kasnije je došlo do velikog pada populacije usled bolesti, ali se stado do 1988. godine ponovo oporavilo i vratilo na približno isti broj.

Polazak od samo pet životinja značio je da je tokom generacija dolazilo do intenzivnog ukrštanja u srodstvu. Naučnici procenjuju da je nivo srodstva među jedinkama bio blizu 30 procenata, što obično povećava rizik od genetskih bolesti jer srodnici češće dele štetne mutacije. Ipak, istraživači nisu pronašli dokaze o ozbiljnom genetskom kolapsu koji bi se očekivao kod tako male početne populacije. Takođe nisu otkrili ni tragove da je prirodna selekcija eliminisala štetne genetske varijante.

Ključ opstanka, prema njihovom mišljenju, leži u tome što je period ekstremnog genetskog uskog grla bio relativno kratak. Krdo se veoma brzo proširilo, čime je smanjen gubitak genetske raznolikosti. Raniji posmatrači opisivali su životinje kao zdrave i vitalne, iako naučnici upozoravaju da su određeni skriveni genetski problemi možda ipak postojali.

U istraživanju je korišćeno sekvenciranje kompletnog genoma, metoda koja omogućava očitavanje gotovo čitavog genetskog koda životinje, umesto analize samo pojedinih delova DNK. Prema podacima MedlinePlus Genetics, takav pristup omogućava identifikaciju genetskih varijacija u bilo kom delu genoma i pruža daleko širu sliku od starijih tehnika koje su proučavale samo regione povezane sa proteinima.

Na kraju, pitanje opstanka stada pretvorilo se u sukob između očuvanja životinja i zaštite jedinstvenog ostrvskog ekosistema. Krajem osamdesetih godina stručnjaci za zaštitu prirode zaključili su da goveda predstavljaju ozbiljnu pretnju retkim autohtonim vrstama. Istraživanje Pierrea Jouventina iz 1995. godine u časopisu Biological Conservation navelo je da su životinje ugrožavale endemskog amsterdamskog albatrosa, ali i retko drvo Phylica arborea.

Zbog toga je 1987. godine podignuta ograda, a tokom naredne dve godine više od hiljadu goveda uklonjeno je sa južnog dela ostrva. Kasnije je Sporazum o očuvanju albatrosa i burnjaka potvrdio da su poslednje jedinke ubijene 2010. godine u okviru šireg programa obnove prirode, koji je uključivao i ponovno sađenje domaće vegetacije. UNESCO je 2019. godine francuske australijske teritorije na ovom području uvrstio na listu svetske baštine.

Ovo genetsko istraživanje bilo je moguće samo zahvaljujući tome što su naučnici godinama ranije sačuvali DNK uzorke 18 životinja. Prema izveštaju o istraživanju, kada je krdo konačno eliminisano nije postojao organizovan pokušaj očuvanja biološkog materijala. Upravo ti stari uzorci, analizirani modernim metodama i potpuno sekvencirani za osam jedinki, omogućili su naučnicima da više od 130 godina nakon dolaska prvih pet krava konačno otkriju kakvo je genetsko nasleđe opstalo na vetrovitom i izolovanom ostrvu Amsterdam.

Izvori / Molecular Biology and Evolution / Scientific Reports / MedlinePlus Genetics / Nova

Obratite pažnju - kada u reklamnim blokovima na televiziji iznenada krenu kampanje o vitaminskim dodacima za imunitet, preparati koji ublažavaju efekte prehlade i gripa ili grlobolju, to znači da smo u virusnoj sezoni.

Pred kraj proleća, a pre početka leta takozvana kijavica i prehlade su običajene pojave. Međutim, nekada je teško razaznati razliku između burne rekacije na alergiju i rinovirusa koji trenutno vlada.

Rinovirus je jedan od najčešćih uzročnika infekcija gornjih disajnih puteva i glavni razlog zbog kog ljudi tokom godine završavaju sa zapušenim nosem, bolovima u grlu, malaksalošću i kašljem. Iako mnogi simptome često pripisuju alergiji, lekari kažu da se iza njih vrlo često krije upravo virusna infekcija koja se lako prenosi i brzo širi, posebno u periodima kada ljudi više borave u zatvorenom prostoru - piše Nova.

Rinovirusi pripadaju grupi enterovirusa i smatraju se najčešćim uzročnicima obične prehlade. Naučnici su do sada identifikovali više od 100 različitih tipova rinovirusa.

Kada se rinovirus najčešće javlja

Iako mnogi misle da se prehlade javljaju isključivo zimi, rinovirus ima nešto drugačiji obrazac širenja. Najveći broj infekcija registruje se tokom rane jeseni i proleća, mada se virus može pojaviti tokom cele godine.

Stručnjaci objašnjavaju da se virus lakše prenosi kada ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorima, u školama, kancelarijama i javnom prevozu. Dodatni problem predstavlja činjenica da rinovirusi mogu dugo da opstanu na površinama poput kvaka, telefona ili stolova, pa se infekcija veoma lako prenosi dodirom.

Prema podacima Džons Hopkins medicine, rinovirusi su odgovorni za većinu slučajeva obične prehlade kod odraslih i dece. Odrasli prosečno obole dva do tri puta godišnje, dok deca mogu imati i do osam infekcija godišnje.

Kako se prenosi rinovirus

Virus se najčešće širi kapljicama koje zaražena osoba izbacuje kijanjem, kašljanjem ili čak običnim razgovorom. Takođe se prenosi preko kontaminiranih površina, nakon čega virus preko ruku dospeva do nosa, očiju ili usta.

Rinovirus je posebno zarazan tokom prvih nekoliko dana simptoma. Lekari upozoravaju da osoba može širiti virus i pre nego što shvati da je bolesna.

Simptomi koji često liče na alergiju

Simptomi rinovirusa uglavnom počinju jedan do tri dana nakon kontakta sa virusom. Najčešće se javljaju:

zapušen ili curav nos
kijanje
grebanje i bol u grlu
kašalj
glavobolja
malaksalost
bolovi u mišićima i zglobovima
osećaj umora
blago povišena temperatura, posebno kod dece

Kod mnogih ljudi simptomi mogu veoma podsećati na alergiju, naročito u prolećnim mesecima. Međutim, za razliku od alergije, rinovirus često izaziva izražen osećaj iscrpljenosti, bolove u telu i opšte loše stanje organizma.

Lekri opšte prakse u razgovoru za nova.rs navode da se boja sekreta iz nosa može menjati od providne do žute ili zelene i naglašavaju da to ne znači automatski bakterijsku infekciju niti potrebu za antibioticima.

Ko je pod najvećim rizikom

Kod većine ljudi rinovirus prolazi bez ozbiljnih komplikacija, ali određene grupe mogu imati teži oblik bolesti. To uključuje:

malu decu
starije osobe
pacijente sa astmom
osobe sa oslabljenim imunitetom
hronične bolesnike

Centar za prevenciju zaraznih bolesti upozorava da rinovirus može izazvati ozbiljna pogoršanja astme i drugih respiratornih bolesti.

Kako se leči rinovirus

Ne postoji specifičan lek koji uništava rinovirus. Terapija se uglavnom svodi na ublažavanje simptoma dok organizam sam ne eliminiše infekciju.

Lekari najčešće preporučuju:

odmor
unos dosta tečnosti
snižavanje temperature po potrebi
ispiranje nosa fiziološkim rastvorom
lekove protiv bolova i temperature
ovlaživanje prostorija

Stručnjaci posebno upozoravaju da antibiotici ne deluju na rinovirus jer je u pitanju virusna, a ne bakterijska infekcija. Nepotrebna upotreba antibiotika može doprineti razvoju rezistencije bakterija i dodatnim zdravstvenim problemima.

Simptomi kod većine ljudi traju između sedam i deset dana, mada kašalj i umor mogu potrajati i duže.

Kako smanjiti rizik od infekcije

Pošto vakcina protiv rinovirusa ne postoji, prevencija se uglavnom zasniva na higijenskim merama. Lekari preporučuju redovno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja lica neopranim rukama i izbegavanje bliskog kontakta sa zaraženim osobama. Takođe, navode da se u poslednje dve nedelje veći broj pacijenata javljao u Domovima zdravlja, iako nema potrebe, osim u slučaju da se infekcija pogorša praćena simptomima povišene temperature ili traje duže od 7 dana.

Stručnjaci objašnjavaju koja ulja mogu pomoći u snižavanju „lošeg” LDL i povećanju „dobrog” HDL holesterola - i zašto nisu sva biljna ulja jednako zdrava.

Kada se govori o ishrani za zdravlje srca, često se pojednostavljeno misli da su sve masnoće i ulja „loši“ i da ih treba izbegavati. Međutim, kardiolozi upozoravaju da je takvo razmišljanje pogrešno i da je ključ u vrsti masti koju unosimo, piše Parade.

„Ideja da su sve masti štetne je velika zabluda“, objašnjava dr Patrik Ki, kardiolog iz centra Vital Heart & Vein. „Ulja jesu kalorična, ali njihov uticaj na srce zavisi isključivo od sastava masnih kiselina.“

On pojašnjava da zasićene masti mogu povećati LDL holesterol, dok mononezasićene i polinezasićene masti imaju suprotan efekat - mogu doprineti njegovom snižavanju i poboljšanju odnosa masnoća u krvi, prenosi Danas.

Zbog toga izbor ulja može imati značajan uticaj na zdravlje srca, posebno kod osoba koje već imaju povišen holesterol.

„Pravilno odabrano ulje može direktno uticati na nivo dobrog i lošeg holesterola, ali i doprineti unosu korisnih masnih kiselina poput omega-3, koje dodatno štite kardiovaskularni sistem“, navodi dr Šrihari S. Naidu, kardiolog i profesor medicine na Medicinskom fakultetu u Njujorku.

Kardiolozi izdvajaju dva najbolja ulja

Prema mišljenju kardiologa, dva ulja se posebno izdvajaju kada je reč o povišenom holesterolu: maslinovo i avokadovo ulje.

Maslinovo ulje

Dr Čeng-Han Čen, interventni kardiolog, ističe da maslinovo ulje može pomoći u snižavanju LDL holesterola i istovremenom podizanju HDL holesterola, uz smanjenje oksidacije LDL čestica koje doprinose stvaranju naslaga u arterijama.

Posebno se preporučuje ekstra devičansko maslinovo ulje, koje sadrži najviše mononezasićenih masti i antioksidanasa.

„Maslinovo ulje je jedan od najboljih izbora, naročito kada se koristi umesto zasićenih masti u kuvanju“, kaže dr Naidu.

Jedna kašika maslinovog ulja sadrži približno:

120 kalorija
10 grama nezasićenih masti
2 grama zasićenih masti

Stručnjaci navode da je dnevni unos od jedne do dve kašike sasvim dovoljan, a u nekim slučajevima može i do četiri.

Avokadovo ulje

Avokadovo ulje ima sličan nutritivni profil kao maslinovo i takođe može doprineti boljem lipidnom statusu.

„Avokadovo ulje je druga najbolja opcija zbog visokog sadržaja mononezasićenih masti“, objašnjava dr Ki.

I ono u jednoj kašici sadrži:
120 kalorija
10 grama mononezasićenih masti
2 grama zasićenih masti

Kardiolozi preporučuju oko jedne do dve kašike dnevno, kao zamenu za zasićene i trans masti.

Koja ulja treba koristiti oprezno

Iako neka biljna ulja imaju određene prednosti, stručnjaci upozoravaju na ulja bogata zasićenim i trans mastima.

To su pre svega:
palmino ulje (povećava LDL holesterol)
delimično hidrogenisana ulja (sadrže trans masti)
višekratno korišćena ulja (nastaju štetna jedinjenja pri ponovnom zagrevanju)

Sa druge strane, umeren unos ulja poput ulja semenki grožđa, susamovog i orahovog ulja takođe može biti deo zdrave ishrane.

Kako pravilno koristiti ulja

Stručnjaci naglašavaju da je važno ne samo koje ulje koristimo, već i kako ga uključujemo u ishranu.

Čitajte deklaracije

Birajte proizvode sa jasnim oznakama poput „100% ekstra devičansko maslinovo ulje“, dok treba izbegavati nejasne mešavine i industrijski rafinisana ulja.

Zamenjujte, ne dodajte

Zdrava ulja ne treba dodavati preko postojećeg unosa masti, već ih koristiti kao zamenu za puter i druge zasićene masti.

Ishrana je celina

„Zdravlje srca ne zavisi samo od ulja“, ističu kardiolozi, naglašavajući važnost celokupne ishrane bogate vlaknima, voćem, povrćem i integralnim namirnicama.

Maslinovo i avokadovo ulje izdvajaju se kao najpovoljniji izbor za osobe sa povišenim holesterolom, ali ključ je u umerenosti i ukupno uravnoteženoj ishrani.

Orhideje spadaju među najomiljenije sobne biljke, a uz adekvatnu negu mogu živeti i više od 15 godina. Iako ih mnogi doživljavaju kao zahtevne za održavanje, stručnjaci ističu da pravilna briga omogućava da dugo ostanu zdrave i raskošno cvetaju.

Prema savetima baštovana iz Epic Gardening-a, postoji nekoliko važnih koraka koje treba preduzeti nakon kupovine orhideje kako bi se podstaklo snažno i dugotrajno cvetanje, prenosi Klix.ba.

Od presađivanja i zalivanja do pravilne ishrane, nega orhideja zahteva posebnu pažnju. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je jedna stvar najvažnija odmah nakon unošenja biljke kući.

Kao što kažu, prva stvar na koju treba obratiti pažnju jeste postavljanje orhideje na pravo mesto.

Orhideje su poznate po tome što su osetljive na uslove okoline, pa je važno pronaći mesto koje biljci pruža pravu količinu svetlosti. Upravo osvetljenje određuje intenzitet cvetanja, a za većinu sorti indirektna svetlost je najbolji izbor.

Jedna od najpopularnijih vrsta u domovima je falenopsis, poznat i kao orhideja moljac. Ova vrsta najbolje uspeva u prostorijama sa puno svetlosti, ali bez direktne sunčeve svetlosti.

Stručnjaci upozoravaju da orhideje nikada ne treba izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti jer to može oštetiti lišće i izazvati prerano opadanje cvetova.

Da bi se sprečilo prekomerno izlaganje suncu, preporučuje se postavljanje providnih zavesa koje mogu filtrirati svetlost i pružiti biljci adekvatnu zaštitu.

Tokom perioda kada nema dovoljno prirodnog svetla, preporučuje se korišćenje dodatnog veštačkog osvetljenja, posebno u prostorijama koje nisu dobro osvetljene.

Postavljanje orhideje Falenopsis na prozorsku dasku može biti dobar izbor, ali stručnjaci savetuju da se biraju prozori okrenuti ka severu ili istoku, jer te strane imaju najmanji rizik od direktne sunčeve svetlosti.

Ako su dostupni samo prozori okrenuti ka jugu, preporučuje se da se orhideja postavi dalje od prozora kako bi se izbegla oštećenja izazvana suncem.

Povodom održavanja 46. „Somborskog polumaratona“, u nedelju, 17. maja, u više ulica u Somboru biće privremeno obustavljen saobraćaj.

Prema informacijama organizatora, saobraćaj će biti zatvoren u periodu od 8.30 do 13 časova, a izmene će obuhvatiti ulice Кralja Petra I, Venac Radomira Putnika, Radišićevu, Кamenka Gagrčina, Vojvođansku, Batinsku, XII vojvođanske udarne brigade, Toze Markovića, Venac Petra Bojovića, Arsenija Čarnojevića, Venac Stepe Stepanovića, Dositejevu, Laze Кostića, Parisku, Staparski put, Žarka Zrenjanina, Podgoričku, Sonje Marinković i Trg Cara Uroša.

Iz ARK „Somaraton“ apeluju na građane da tokom trajanja manifestacije poštuju privremenu saobraćajnu signalizaciju, kao i uputstva saobraćajne policije.

Organizatori mole vozače za strpljenje i razumevanje, kako bi sportska manifestacija protekla bezbedno i u najboljem redu.

Narodno pozorište Sombor najavilo je danas da će 21. maja (20 časova) na njihovoj velikoj sceni premijerno biti održana predstava "Moji tužni monstrumi" Mate Matišića.

Reditelj i autor adaptacije Ivan Vanja Alač je rekao da su "Moji tužni monstrumi" nastali kao Matišićev odgovor na reakciju hrvatske javnosti na njegovu dramu "Ljudi od voska" - piše RTV.

"Bez obzira na to, ova drama je celina koja funkcioniše i stoji sama za sebe, pružajući jednako bogatu značenjsku slojevitost i onim gledaocima koji možda nisu upoznati sa prethodnom trilogijom ili autorovim životom", naveo je Alač.

"Ljudi od voska" su u adaptaciji i režiji Alača premijerno izvedeni u Somboru početkom 2024. godine i doneli su više od 20 nagrada, učestvujući na devet festivala, a reditelj je naveo da su sada osećali dužnost da na sceni budu još hrabriji u odnosu na prošli put.

Prva repriza "Mojih tužnih monstruma" je 4. juna u Narodnom pozorištu Sombor, a u predstavi igraju Saša Torlaković, Nikola Knežević, Adriana Salahović, Ivana V. Jovanović, Jugoslav Krajnov, Biljana Keskenović, Nemanja Bakić, Srđan Aleksić, Pero Stojančević, Ana Rudakijević i Anica Petrović.

Scenograf je Andreja Rondović, kostimograf Biljana Grgur, muziku je radila Dragana Jovanović, scenski govor Vlasta Ramljak, a snimanje i dizajn zvuka Aleksandar Vaci.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor i UG „Somborski književni festival” i organizuju Somborski književni festival.

22. 5. 2026. – PETAK

18.00 časova – svečano otvaranje Festivala

18.15 – razgovor i čitanje: Oto Horvat i Bojan Savić Ostojić (razgovor vodi Tamara Babić)

23. 5. 2026. – SUBOTA

18.00 – dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Tijani Katić

18.15 – razgovor i čitanje: Ivana Nešić i Stefan Tićmi (razgovor vodi Dragan Babić)

Program će biti održan u dvorištu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Kralja Petra I 11, 25101 Sombor, u slučaju lošeg vremena program će biti održan u Legatu Miroslava Josića Višnjića).

Gosti Somborskog književnog festivala - petak 22. maj

Na Somborskom književnom festivalu, u petak 22. maja, razgovor sa Bojanom Savićem Ostojićem i Otom Horvatom vodiće Tamara Babić.

Oto Horvat (Novi Sad, 1967), pisac i prevodilac. Objavio je pesničke knjige „Gde nestaje šuma” (1987), „Gorki listovi” (1990), „Zgrušavanje” (1990), „Fotografije” (1996), „Dozvola za boravak” (2002), „Putovati u Olmo” (2008) i „Izabrane & nove pesme” (2009), romane „Sabo je stao” (2014) i „Noćna projekcija” (2021), te zbirke priča „Kao Celanovi lјubavnici” (2016) i „Momenti 1–49” (2025). Dobitnik je „Brankove nagrade”, te nagrada „Miroslav Antić”, „Bilјana Jovanović”, „Mirko Kovač” i „Karolј Sirmai”. Živi u Firenci.

Bojan Savić Ostojić (Beograd, 1983), pisac i prevodilac. Objavio je nekoliko knjiga pesama i fragmenata, te novelu „Punkt” (2017), putopisne fragmente „Varvarin u Evropi” (2022) i romane „Nema oaze” (2019), „Ništa nije ničije” (2020), „Vreme vode” (2023) i „Lusi” (2025). Dobitnik je Nagrade „Zlatni suncokret” i Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević”. Živi u Staroj Pazovi.

Gosti Somborskog književnog festivala - subota 23. maj

Na Somborskom književnom festivalu razgovor sa Stefanom Tićmijem i Ivanom Nešić vodiće Dragan Babić.

Stefan Tićmi (Leskovac, 1992), pisac za decu i odrasle. Objavio je knjige „U’vatile me lutke” (2015), „Ja sam Akiko” (2018), „Kaput od mahovine” (2020), „Guguto memeto” (2023) i „Tata kaže gambit” (2025). Zbirka „U’vatile me lutke” prevedena je i prilagođena osobama sa oštećenim sluhom, dok je roman „Ja sam Akiko” doživeo niz umetničkih adaptacija – animirani film, mural, grafičku novelu, kao i više pozorišnih predstava. Prema romanu „Guguto memeto” snimlјen je kratki igrani film. Nјegova dela uvrštena su na prestižnu listu White Ravens Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Leskovca, Zmajevog pesničkog štapa, Nagrade „Trg od knjige” i Nagrade Politikinog zabavnika. Živi u Beogradu.

Ivana Nešić (Ćuprija, 1981), istoričarka umetnosti, književnica i prevoditelјka. Objavila je romane „Zelenbabini darovi” (2013), „Tajna nemuštog jezika” (2014), „Misija: Muzej” (2017), „Novčić sudbine” (2022) i „Uzidana” (2024), te knjigu biografija „Priče o prkosnim Srpkinjama” (2018). Dobitnica je nagrada „Rade Obrenović”, „Momčilo Tešić”, „Trg od knjige” i „Neven”, te Nagrade Politikinog zabavnika. Živi u Beogradu.