Sombor.info

Na prvi pogled deluje kao jednostavno pitanje: ko bolje podnosi bol, a ko bolest – muškarci ili žene? Međutim, naučna istraživanja pokazuju da odgovor zavisi od toga o čemu tačno govorimo.

Kada je reč o samom osećaju bola, brojna istraživanja potvrđuju da žene u proseku imaju veću osetljivost. Pregled studija objavljen na PubMedu pokazuje da žene češće imaju niži prag bola i veću osetljivost na bolne nadražaje, uz veću učestalost hroničnih bolnih stanja, prenosi N1 Sarajevo.

Razlog nije samo psihološki – naučnici sve više ukazuju na biološke razlike u samim mehanizmima bola. Novija istraživanja pokazuju da se bol može stvarati i obrađivati drugačije na nivou nervnih ćelija i imunološkog sistema kod muškaraca i žena, uključujući različite tipove ćelija koje učestvuju u procesu bola.

Ipak, veća osetljivost ne znači nužno i manju izdržljivost. Istraživanja pokazuju da žene češće razvijaju strategije prilagođavanja na dugotrajan bol, iako istovremeno češće pate od hroničnih bolnih stanja.

Kada je reč o bolestima, slika se menja. Naučni radovi iz oblasti imunologije pokazuju da žene imaju snažniji imunološki odgovor, što im u proseku omogućava efikasniju borbu protiv nekih infekcija. Međutim, isti mehanizam povećava i rizik od autoimunih bolesti, kada imuni sistem napada sopstveno telo.

S druge strane, muškarci u proseku imaju slabiji imunološki odgovor na određene patogene, što može dovesti do izraženijih simptoma tokom infekcija – fenomen koji se često popularno naziva „muška prehlada“.

Zaključak nauke nije jednostavan: muškarci u proseku kasnije registruju bol, dok žene češće pokazuju veću osetljivost i imaju veću učestalost hroničnog bola. Kada je reč o bolestima, žene često imaju snažniji imuni odgovor, dok muškarci mogu imati teže simptome tokom infekcija.

Drugim rečima – razlike postoje, ali nisu onakve kakvima ih često zamišljamo.

U specijalnom rezervatu prirode Deliblatska Peščara u subotu 09.05.2026 god. održan je "7. Fox trail". Nordijci ARK Somaratona imali su zapažen nastup u trci nordijsko hodanje na 6 km. Na trci je učestvovalo više od 35 učesnika. U "dinskom" okruženju i obilju sitnog peska, na stazi koja zahteva odličnu fizičku spremnost Bogdan Nikolić je osvojio 3. mesto u generalnom plasmanu a Đorđe Rackov je uspešno završio trku.

U istom terminu u organizaciji West Srbija Trails-a organizovana je veoma zahtevna trail trka Povlen – Ljubovija gde su odvažni učesnici mogli birati između 117 km. i 57 km. visinske razlike od 2000 metara.

Redovni učesnik na tim brdskim trkama bio je član ARK “Somaraton” Miroslav Liščević koji je uspešno savladao stazu 57 km.

Izložba Animalia et populus — životinje i ljudi — suživot posvedočen arheološkim zapisom, autorke Divne Gačić, otvorena je 7. maja u Gradskom muzeju Sombor.

Svet životinja kao inspiracija predstavlja celinu koja je težište izložbe i sadrži arheološke predmete koji verno ili stilizovano prikazuju različite životinje, kako divlje tako i domaće, izrađene od raznovrsnog materijala (gline, kamena, kosti, ćilibara, stakla, srebra, zlata i drugih metala), u različitoj formi (terakota, skulptura, reljef, mozaik, crtež…), korišćene u razne svrhe, od onih za svakodnevnu upotrebu (poput posuđa, svetiljki, nakita…) do magijskih i religijskih predmeta (amuleti, žrtvenici…). Budući da pripadaju različitim praistorijskim i istorijskim epohama, ovi predmeti svedoče o značaju koje su životinje imale u pojedinim razdobljima a istovremeno pokazuju maštu i vešte ruke majstora, oslikavajući duh vremena u kom su nastali. Izabrani predmeti i njihova arheološka, upotrebna i simbolička vrednost pokazuju svu slojevitost odnosa čoveka i životinja kroz milenijume i vekove na našim prostorima.

Izvod iz kataloga, reč autorke

U ponedeljak, 18. maja, sa početkom u 20 sati, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin, biće održan koncert ljubavnih pesama, naziva „Kad srce zapeva“. Kako saznajemo od našeg sugrađanina Nemanje Guzijana, organizatora, u pitanju je koncert na čijem repertoaru će se naći tradicionalna muzika, sevdah, starogradske i narodne pesme. Pored Nemanje, na koncertu će nastupiti Hana Tompa, Duško Mešinkovski i Strahinja Rašić, a ovaj događaj ujedno će biti i najava Guzijanovog prvog samostalnog albuma.

„Na koncertu će premijerno biti pušten spot za pesmu Zavet. U pitanju je jedina autorska pesma na albumu koju sam napisao i tekst i muziku i aranžman. Ona će doneti emociju i atmosferu celog albuma, da možete naslutiti kako će album izgledati. Inače, album izlazi u septembru i radi se o mom prvom albumu, na kom će biti 9 pesama. Radio sam ga u svojoj sobi, sam. Na njemu će biti moji prijatelji, saradnici, ljudi koji će ga ulepšati svojim instrumentom ili glasom. Nosi duh naše tradicionalne muzike, onakve kakva jeste“, izjavio je Nemanja, te istakao da je u pitanju paganski folk metal projekat, sa specifičnim ritmovima, specifičnim tekstovima i predivnim harmonijama - piše Radio Apatin.

Naš sagovornik najavljuje da na albumu, naziva „Ne manji od svojih predaka“, neće biti samo srpskih, već i bugarskih, makedonskih i bosanskih pesama.

„Ono što vam obećavam jeste da je album autentičan i nije prilagođen modernim standardima. Dolazi iz duše i drugačiji je u odnosu na sve stvari koje sam do sad radio, ali i drugačiji u odnosu na sadašnju etno scenu“, rekao nam je Guzijan.

Nemanja, Hana, Duško i Strahinja najavljuju za 18. maj veče puno lepih emocija i dobre energije. S tim u vezi, pozivaju sve naše sugrađane da dođu na koncert i uživaju zajedno sa njima. Cena ulaznice iznosi 500 dinara.

Fudbaleri ŽAK-a pobedom nad ekipom Ravangrad 2018 obezbedili su plasman u četvrti fudbalski rang. Žakovci su danas slavili nad ekipom sa gradskog stadiona sa 3:1, te četiri kola pre kraja šampionata imaju 15 bodova više od prvog pratioca iz Bačkog Brestovca. „Željezničari“ su poveli u 19. minutu pogotkom Lazara Milića. Osam minuta kasnije izjednačio je Mihajlo Lakić sa „kreča“. Samo četiri minuta kasnije lider je ponovo poveo, a strelac drugog gola bio je Lazar Žeželj. Pobedu domaćeg tima potvrdio je Pavle Smolović osam minuta pre isteka regularnog dela meča.

U derbiju kola sastali su se Crvenka i BSK. Crvenčani su slavili sa golovima Milenka Babića 2 i kapitena Milana Subotića.

Ovom pobedom Crvenka će prenoćiti na trećoj poziciji sa dva boda više od Rusina, koji sutra dočekuje Krivanj. U derbiju začelja sastali su Mladost iz Bača i Radnički. „Crveno – beli“ su odlično odigrali prvih 25 minuta susreta. Za samo sedam minuta postigli su tri gola i praktično obezbedili pobedu i osvojili tri važna boda u borbi za opstanak. Nikola Japundžić je pogađao u 17. i 24. minutu, dok je treći gol postigao Antun Laubenštajnh u 21. minutu.

U nedelju se sastaju: Rusin – Krivanj, Dinamo 1923 – Krila Krajine, Borac 46 – Slavija, Polet (S) – ČSK, Lipar – Kordun - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 11. maj

Decenijama je odlazak na picu u Italiji bio sinonim za brz, opušten i, pre svega, pristupačan obrok. Međutim, nova analiza italijanske organizacije za zaštitu potrošača Altroconsumo pokazuje da ovoj tradiciji polako dolazi kraj.

Mesta gde se za picu i piće može izdvojiti manje od deset evra postala su prava retkost, a cene u restoranima rastu brže čak i od same inflacije, prenosi BIZLife.

Bolzano skinuo Milano sa trona

Iako bi mnogi očekivali da su cene najviše u Milanu ili Rimu, istraživanje sprovedeno u 30 italijanskih gradova donelo je iznenađenje. Najskuplji grad za ljubitelje pice trenutno je Bolzano, gde obrok (pica i piće) u proseku košta oko 15 evra.

Evo kako izgleda lista gradova sa najvišim prosečnim cenama:

Bolzano: 15,00 evra
Palermo i Sasari: 14,50 evra
Trento i Firenca: preko 13,00 evra
Milano: Raspon od 8,00 evra do čak 22,50 evra

S druge strane, Rim je zadržao umerenost sa prosekom od 11,45 evra, dok su gradovi poput Reggio Calabrije i Livorna jedini preostali bastioni gde se još uvek može ručati za manje od 10 evra.

Od kvarta do luksuza

Zanimljivo je da unutar istog grada razlike u cenama mogu biti astronomske. U Palermu, na primer, picu možete platiti 9 evra u lokalnoj piceriji, ali i neverovatnih 28 evra u restoranima koji neguju "ambiciozniji" pristup.

Slična situacija je u Firenci i Milanu, gde cene variraju i do 15 evra razlike, zavisno od prestiža lokacije i "kraft" sastojaka koji se koriste.

Pica skuplja od inflacije

Podaci pokazuju da su cene pice i pića porasle u proseku za 4,4% u odnosu na prošlu godinu, što je znatno više od opšte stope inflacije u Italiji. Najveći skok zabeležen je u Udinama (skoro 13%), dok su Bari i Peskara takođe zabeležili dvocifren rast.

Čak ni Napulj, kolevka pice, nije imun na poskupljenja – tamo su cene skočile za 7,8%. Jedini gradovi koji prkose trendu su Venecija i Parma, gde je zabeležen blagi pad cena, dok su u Ankoni cene ostale stabilne.

Pica prestaje da bude "narodno jelo" i sve više postaje restoransko iskustvo koje zahteva pažljivo planiranje budžeta. Za turiste i lokalce, granica od 12 evra, koja se nekada smatrala gornjom granicom za pica-obrok, danas je postala novi standard ispod kojeg se retko ide.

Dizel će na pumpama u Srbiji od danas u 15.00 poskupeti dva dinara, litar će koštati 223 dinara.

Cena benzina ostala je nepromenjena, litar košta 191 dinar.

Dizel za poljoprivrednike košta 184 dinara za litar.

Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95, produžena je do 23. juna.

Savremeno uređenje enterijera danas izgleda potpuno drugačije nego pre samo nekoliko godina. Nekada su se stanovi i kuće opremali tako da isti nameštaj i raspored ostanu decenijama, dok se danas sve više traže fleksibilna i pametna rešenja koja mogu lako da se prilagode načinu života, navikama i prostoru.

Upravo zbog toga minimalistički stil i takozvani „skriveni enterijer“ postaju jedan od najvećih trendova kada je reč o modernim kuhinjama. Posebnu pažnju privlači deo zida između gornjih i donjih kuhinjskih elemenata, koji više nema samo dekorativnu funkciju.

Klasične pločice sa fugama, koje mnogi smatraju nepraktičnim za održavanje, sve češće zamenjuju veliki pomični paneli elegantnog izgleda. Na prvi pogled deluju kao luksuzne mermerne ili kamene obloge, ali iza njih se zapravo krije dodatni prostor za odlaganje.

Kada se panel pomeri, otkrivaju se skrivene police, organizovani pretinci za začine, šolje i čaše, kao i mesta predviđena za male kuhinjske aparate. Zahvaljujući tome, kuhinja u svakom trenutku može izgledati potpuno uredno i minimalistički, čak i tokom pripreme hrane.

Dizajneri enterijera smatraju da ovakav koncept predstavlja budućnost modernih kuhinja, jer zid više nije samo estetski detalj već postaje funkcionalni deo prostora koji skriva stvari, olakšava organizaciju i maksimalno koristi svaki centimetar.

Na društvenim mrežama ovakva rešenja izazvala su ogromnu pažnju. Snimci takozvanih „skrivenih kuhinja“ prikupili su veliki broj pregleda i komentara korisnika koji su oduševljeni spojem luksuznog izgleda i praktičnosti. Mnogi su pisali da kuhinja izgleda čisto, prostrano i elegantno bez obzira na broj stvari koje se nalaze unutra.

Ipak, nisu svi potpuno uvereni da je ovakav dizajn idealan za svaki dom. Pojedini smatraju da su za ovakve sisteme potrebne velike kuhinje i dodatna dubina prostora kako bi mehanizmi mogli pravilno da funkcionišu. Neki veruju i da su ovakva rešenja pogodnija za luksuzne kuće i velike stanove nego za manje gradske kuhinje.

Veliku pažnju ovom trendu doneo je indijski studio za dizajn enterijera FABROS INT, poznat po modularnim kuhinjama i modernim sistemima za organizaciju prostora. Njihovi projekti često uključuju skrivene pregrade, pomične zidove, multifunkcionalne ormare i nevidljive sisteme za skladištenje, zbog čega su postali veoma popularni na društvenim mrežama.

Njihovi primeri pokazuju kako čak i sasvim običan prostor može postati moderan, vizuelno atraktivan i izuzetno praktičan za svakodnevni život. Upravo ta kombinacija estetike i funkcionalnosti danas je ono što većina ljudi traži prilikom uređenja doma.

Izvor: Jutarnji

Odrastanje tokom 1970-ih i 1980-ih oblikovalo je generaciju poznatu po snalažljivosti i otpornosti. Deca su tada provodila dane napolju, bez stalnog nadzora i tehnologije, vraćajući se kući tek u sumrak.

Nestrukturisana igra, vožnja bicikla, osmišljavanje sopstvene zabave i roditeljsko „nađi sebi nešto da radiš“ učili su ih samostalnosti. Dosada nije bila problem koji rešavaju roditelji, već podsticaj da deca sama nešto smisle, prenosi N1.

Upravo je ta sloboda, piše Your Tango, razvijala kreativnost, snalažljivost i sposobnost rešavanja problema. Zato se za odrasle koji su odrastali 70-ih i 80-ih često kaže da se ne „blokiraju“ kada im niko ne kaže šta treba sledeće da urade.

Bili su slobodni da preuzimaju rizik

Odrastanje je podrazumevalo penjanje na opasno visoka stabla, skakanje u vodu nepoznate dubine, vožnju bicikla bez kacige, pa čak i igranje sa petardama. Nije bilo „helikopter roditelja“ niti stalnih upozorenja. Svaka ogrebotina, slomljena kost ili manja nezgoda naučila je nervni sistem važnoj lekciji.

Istraživanja iz razvojne psihologije pokazuju da deca koja tokom igre doživljavaju fizički rizik razvijaju bolju procenu opasnosti i imaju niži nivo anksioznosti kasnije u životu. Njihov mozak naučio je da razlikuje stvarnu opasnost od rizika kojim se može upravljati kroz iskustvo, a ne zato što bi odrasla osoba uskočila da ih spasi. Zato će pripadnici te generacije u kriznim situacijama često ostati smireni i usredsrediti se na rešenje dok drugi paniče.

Bili su prepušteni sopstvenim mislima

Za razliku od današnjih generacija, deca 70-ih i 80-ih razumela su vrednost samoće. Provodili su sate sami u svojim sobama, slušajući albume od početka do kraja ili pokušavajući da snime omiljenu pesmu sa radija bez glasa voditelja. Ležali bi na travi sa prijateljima ne radeći ništa posebno ili bi sami istraživali svet oko sebe.

Nisu bili usamljeni, već su naučili da se osećaju prijatno u tišini. Poznata studija u kojoj su učesnici radije birali blage elektrošokove nego da 15 minuta sede sami sa svojim mislima zvuči smešno generaciji koja je cenila tišinu. Nisu „skrolovali“ - razmišljali su, maštali i obrađivali svoje utiske.

Morali su da stvaraju nešto ni iz čega

Iako direktna poređenja među generacijama nisu sprovedena, sve veći broj istraživanja sugeriše da su starije odrasle osobe generalno manje anksiozne od mlađih generacija odraslih u svetu stalne digitalne stimulacije.

Odrastanje pre nego što je svaki trenutak tišine bio ispunjen bukom naučilo ih je da dosada nije vanredno stanje. Zato i danas mogu strpljivo da čekaju u dugim redovima ili da se voze u tišini bez osećaja nervoze. Ne plaše se neprijatne tišine i ne paniče ako zaborave slušalice kod kuće.

Morali su da čekaju na stvari

Nedostatak trenutnog zadovoljstva oblikovao je ovu generaciju na suptilne načine. Nije bilo maratonskog gledanja serija; omiljena emisija prikazivala se jednom nedeljno, ako je uopšte bila na jednom od tri dostupna kanala. Glavnu reč o programu imao je otac.

Fotografije su se snimale na film, nosile na razvijanje i čekale danima, bez mogućnosti pregleda ili popravke. Telefonski brojevi pamtili su se napamet, a prijatelji su se zvali nasumično, uz nadu da su kod kuće.

Istraživanja o odloženom zadovoljstvu pokazuju da je učenje čekanja i tolerisanja frustracije povezano sa boljom kontrolom impulsa i emocionalnom regulacijom. Zato pripadnike ove generacije trenutno zadovoljstvo retko ispunjava; naučeni su da većina vrednih stvari zahteva vreme.

Verovalo im se da će se snaći

Deca su ujutru izlazila iz kuće sa jednim pravilom: „Budi kod kuće pre nego što se upale ulična svetla.“ Nije bilo proveravanja, praćenja lokacije niti nadzora. Veći deo dana roditelji nisu tačno znali gde su im deca. Sami su išli u školu, sami se vraćali i ulazili u praznu kuću posle nastave.

Nije bilo stalnog nadzora, ali je postojalo očekivanje. Roditelji nisu bili prijatelji, već autoritet koji je verovao u sposobnost svoje dece. Morali su sami da procenjuju situacije i donose odluke bez intervencije odraslih. Zato danas mogu kritički da razmišljaju bez stalnog usmeravanja ili potvrde. Preživeli su detinjstvo koje bi danas izazvalo čuđenje, ali ih nije slomilo, već ojačalo i pripremilo za život.