Sombor.info

Veoma je važno čime ćete popiti tabletu jer upravo to može uticati na to da li će lek delovati.

Stručnjaci upozoravaju da omiljeni jutarnji napici mogu znatno smanjiti delotvornost tableta protiv alergije. Određena pića mogu ometati dejstvo feksofenadina, čestog antihistaminika koji se koristi za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa, poznatijeg kao polenska kijavica, ali i za smirivanje kožnih osipa i svraba nakon uboda insekata, piše Food Bible.

Većina odraslih i dece može bezbedno da uzima feksofenadin, ali osobe koje su imale probleme sa jetrom, bubrezima ili srcem trebalo bi pre uzimanja da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom, prenosi Index.hr.

Prema britanskom NHS-u, oprez je potreban i kod trudnica, dojilja, kao i osoba koje su ranije imale alergijsku reakciju na neki antihistaminik ili drugi lek. Ipak, veoma je važno čime ćete popiti tabletu jer upravo to može uticati na to da li će lek delovati. To je loša vest za ljubitelje voćnih sokova.

Sok od pomorandže

Ako jutro volite da započnete čašom sveže ceđenog soka od pomorandže, možda bi trebalo dvaput da razmislite. Stručnjaci iz Bolt Pharmacy upozoravaju da sok od pomorandže može znatno smanjiti apsorpciju feksofenadina.

To se događa zato što jedinjenja u tom napitku mogu da blokiraju transportne proteine u zidu creva, zbog čega se lek slabije apsorbuje i može imati slabiji efekat. Studije pokazuju da konzumacija soka od pomorandže uz ovaj lek može smanjiti njegovu bioraspoloživost za oko trećinu, pa i više.

Sok od grejpfruta

Kao i sok od pomorandže, i sok od grejpfruta može smanjiti efikasnost leka. „Sok od grejpfruta može dovesti do toga da manja količina feksofenadina dospe u krvotok, čime se smanjuje delotvornost leka“, objasnila je Šju Mej Huang iz američke Agencije za hranu i lekove (FDA).

FDA navodi da probleme sa apsorpcijom feksofenadina mogu izazvati i pomelo, voće iz jugoistočne Azije koje ukusom podseća na slatki grejpfrut, kao i tangelo, kiselkasti hibrid citrusa.

Sok od jabuke

Još jedan napitak koji bi trebalo izbegavati jeste sok od jabuke. Ako vam se čini da curenje nosa i svrab očiju ne popuštaju ni nakon što ste uzeli tabletu, razlog bi mogla biti upravo čaša soka od jabuke. Kao i sokovi od pomorandže i grejpfruta, i on može ometati dejstvo feksofenadina.

„Taj napitak može uticati i na druge lekove, na primer na lekove za krvni pritisak i beta-blokator atenolol“, izjavila je medicinska antropološkinja Teri Gredon za The People’s Pharmacy.

Alkohol

Sa dolaskom lepšeg vremena možda ćete poželeti da popijete antihistaminik pre odlaska na druženje na otvorenom kako vam alergije ne bi pokvarile zabavu. Ipak, budite oprezni: NHS upozorava da alkohol ne bi trebalo piti uz feksofenadin.

Ta zdravstvena služba navodi da je alkohol najbolje izbegavati jer vas u kombinaciji sa lekom može učiniti pospanim i pojačati nuspojave poput vrtoglavice. Drugs.com savetuje izbegavanje alkohola i uzimanje leka isključivo sa vodom, kako bi telo moglo pravilno da ga apsorbuje.

U petak , 15. maja 2026. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori”, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 30. maja 2026. godine.

Naziv izložbe: „Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori”

Prateći tekst: Izložba „Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori“ koncipirana je kao problemski usmeren izbor radova koji osvetljavaju ključne tokove savremenog italijanskog stripa u kontekstu njegovog razvoja u 21. veku. Kroz originalne table i reprodukcije razmatra se raznovrsnost autorskih poetika, vizuelnih strategija i narativnih modela koji određuju savremene domete ovog medija.

U okviru izložbe predstavljeni su radovi autora Branislava Baneta Kerca, Morena Burattinia, Marcella Mangiantinia, Darka Perovića i Sibina Slavkovića, čiji opusi omogućavaju sagledavanje dinamičnih odnosa između italijanske i srpske strip-tradicije, kao i njihovih međusobnih uticaja i kulturnih transfera.

Izložba istovremeno ima i analitičko-edukativnu dimenziju, jer upućuje na složenost procesa nastanka stripa — od scenarističke koncepcije do finalne likovne realizacije — afirmišući strip kao relevantno polje savremene umetničke produkcije.

Učesnici:

Branislav Bane Кerac (7. septembar 1952) srpski je strip crtač, scenarista i ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku. Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba.Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu. Učesnik je većeg broja samostalnih i zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2025.god. živi i radi u Somboru, član je Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Moreno Buratini (7. septembar 1962) je italijanski strip scenarista, strip kritičar, kustos i predavač jezika. Rođen je u San Marčelu Pistojeze, u Toskanu. Završio je osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Firenci, gde je diplomirao na temu stripa. Bio je dugogodišnji urednik strip serjala Zagor, koji je oblikovao savremene tokove italijanskog stripa. Pisao je scenarije i za druge strip serijale.

Sibin Slavković (10. oktobar 1953) je srpski strip crtač, scenarista, ilustrator, urednik i izdavač. Кao strip crtač i ilustrator, afirmaciju stiče u „Dečjim novinama“, a kasnije i u izdanjima novosadskog „Dnevnika“ i „Foruma“. Bio je član stripske grupe „Beogradski krug 2“, a od 1979. do 1983. bio je urednik „YU stripa“. Živi i radi u Novom Sadu. Član je Udruženja stripskih
umetnika Srbije.

Marcello Mangiantini (rođen 30. aprila 1971) italijanski je strip-crtač koji se, nakon završenog likovnog obrazovanja u umetničkoj školi u Luki (_Istituto d’Arte di Lucca_) i dodatnog usavršavanja kroz rad na stripu, profesionalno afirmisao početkom 2000-ih. Od 2003. godine kontinuirano sarađuje sa vodećim italijanskim izdavačima, radeći na značajnim serijalima kao što su _Zagor_, _Dampyr_, _Dragonero_, _Martin Mystère_, _Adam Wild_ i _Nathan Never_. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi i festivala stripa u Italiji, Srbiji i drugim evropskim zemljama, dok kroz rad na serijskim i autorskim projektima potvrđuje stabilan profesionalni kontinuitet i prepoznatljivo mesto u savremenoj italijanskoj strip-produkciji.

Darko Perović (rođen 1965. godine u Beogradu) diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Tokom 1990-ih godina seli se u Barselonu, gde započinje međunarodnu profesionalnu karijeru i ostvaruje saradnju sa brojnim evropskim izdavačima, posebno na francusko-belgijskom, španskom i italijanskom tržištu, radeći i na italijanskim strip-serijalima. Autor je više strip-albuma i serijala, među kojima se izdvajaju projekti realizovani za izdavačke kuće kao što su Glénat i Delcourt, uključujući naslove _Magellan_ i _Taras Boulba_. Učesnik je brojnih izložbi i festivala stripa u Francuskoj, Španiji, Srbiji i drugim evropskim zemljama, a njegov profesionalni rad karakteriše kontinuirano prisustvo u evropskoj strip-produkciji i aktivna veza sa italijanskom strip-scenom.

Koncepcija i izbor radova: Danilo Bogdanović

Кonjički klub „Vojvođanin“ u nedelju, 10. maja organizuje prvi ovosezonski trkački dan na Gradskom hipodromu u Somboru. Početak je zakazan za 14 časova, a na programu će biti devet kasačkih trka.

Ovog vikenda igraju se mečevi 23. kola somborskog prvog razreda. Dva meča na programu su u subotu. Lider iz Karavukova gostuje sastavu Kule. Gosti su favoriti protiv osmog tima lige.

Interesantan meč očekuje se u Stanišiću gde domaće Jedinstvo dočekuje Borac iz Bačkog Gračaca. I jedni i drugi ovog proleća igraju promenjivo i po principi toplo – hladno, tako da je teško prognozirati ishod ovog duela. I preostali somborski predstavnici svoje mečeve igraju sa timovima sa područja Odžaka. Ekipa iz Šantića gostuje u OFK Odžacima, a Jedinstvo 1947 (Kolut) Zadrugaru iz Srpskog Miletića. Polet iz Rastine će na svom terenu dočekati Panoniju iz Lalića.

Derbi začelja igra se u Kruščiću gde gostuje fenjeraš iz Svilojeva. Nadležni komesari odredili su službena lica za sve mečeve ovog vikenda.

Delegiranje: Kula – Polet (K) (sudije Janković, A. Zeljković, R. Zeljković, delegat Petrović), OFK Odžaci – Aleksa Šantić (sudije Stanišić, Maravić, M. Aničić, delegat Cimeša), Omladinac (D) – Bratstvo 2019 (sudije Koberski, G. Trivunović, Radović, delegat Cvijanović), Zadrugar – Jedinstvo 1947 (sudije Molnar, Milanović, Tašić, delegat Arsić), Jedinstvo Stanišić – Borac (BG) (sudije Mijatović, Duduković, M. Aničić, delegat Katačić), Polet (R) – Panonija (sudije Komloši, Babić, Popović, delegat Samardžić), Mladost (K) – Terekveš (sudija Grizer, delegat Mitrović).

Sve utakmice ovog kola igraju se u terminu od 17 časova - piše somborsport.org.

U Prigrevici će ove godine biti održane tradicionalne „57. Majske svečanosti“, kulturno-sportska manifestacija koja okuplja veliki broj meštana i gostiju. Program će trajati tri dana, od danas, 8. do 10. maja 2026. godine, sa bogatim i raznovrsnim sadržajem.

Svečanosti počinju u 16 sati, uličnim trkama u centru sela, u kojima učestvuju učenici Osnovne škole „Mladost“. U 17 časova planiran je dečiji program – bina na otvorenom – PU „Pčelica“ Leptirići iz Prigrevice. Istog dana u 17.30 sati održaće se sportske dečije igre kod pravoslavne crkve, dok je u 20 sati zakazan koncert na otvorenom, na kom nastupa grupa „Bravo bend 025“.

Drugog dana, u subotu 9. maja, program počinje u 15 sati takmičenjem u kuvanju pasulja – bina na otvorenom. Od 18 u sportskoj hali sledi rukometna utakmica između RК „PIК Prigrevica“ i RК „Budućnost“ iz Alibunara. U 19 sati u Spomen biblioteci biće održano književno veče, na kojem učestvuje pesnik Rade Кnežević – knjiga “Кrajina zove”, Pevačka grupa “Jarački jarani”, a u 20 sati na bini na otvorenom nastupiće muzička grupa “Treestyle” i poznata pevačica Viki Miljković - piše Radio Dunav.

Završni dan manifestacije, nedelja 10. maj, počinje u 11 satipolaganjem venaca na spomen-obeležja na Trgu heroja. U 11.30 u Domu kulture biće održana svečana akademija. Sportski deo programa nastavlja se u 17 sati rukometnom utakmicom između Rukometnog Кluba „PIК Prigrevica“ (seniori) i RК „ PIК Prigrevica“ (veterani).

Tokom trajanja svečanosti, posetiocima će biti dostupni i prateći sadržaji. Zavičajni muzej u Domu kulture biće otvoren 8. i 9. maja od 17 do 20 sati, kao i 10. maja od 10 do 13 sati. Prostorije Udruženja Ličana biće otvorene 8. i 9. maja od 10 do 20 sati, u prostorijama Mesne kancelarije u ulici Vasilja Gaćeše 55.

Organizatori pozivaju sve građane i goste da prisustvuju ovoj tradicionalnoj manifestaciji i uživaju u bogatom programu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. maj

Većina ljudi u Crnoj Gori živi blizu jedni drugih, manje od sedam stotina hiljada, ali način na koji provode vreme na internetu nagoveštava velike promene. Prošetajte bilo kojom ulicom u Podgorici ili pored budvanske obale — stara mesta za klađenje i dalje stoje zbijena uz kafiće i pekare. Ipak, ispod svakodnevne rutine, promena se kreće bez buke. U poslednje vreme, pažnja se sve više seli ka ekranima. Sajtovi za klađenje, lokalno poznati kao kladionice, danas rade mnogo više nego što samo prikazuju rezultate utakmica. Zbog njih se menjaju navike u raspolaganju novcem. Menja se i to kome ljudi veruju na internetu. Čak se i večernje rutine tiho savijaju u novom pravcu.

Od uličnih ćoškova do pametnih telefona

Klađenje u Crnoj Gori nekada je značilo svratiti do lokalnog kioska. Nekoliko reči sa radnikom na šalteru često je vodilo u razgovor o fudbalskim kvotama. Ipak, sve se promenilo kada su telefoni postali centralni deo svakodnevnog života. Podaci iz izveštaja o gejming industriji na Balkanu ukazuju na rast brojeva, što potvrđuju i regionalni nalazi kompanije H2 Gambling Capital. Digitalne platforme danas prikupljaju više opklada nego ranije širom jugoistočne Evrope. Taj trend važi i za Crnu Goru — tačna statistika možda nije uvek dostupna, ali smer kretanja je jasan.

• Penetracija mobilne telefonije u Crnoj Gori prelazi 100 odsto, delom zbog korišćenja više SIM kartica
• Pristup internetu je široko rasprostranjen, posebno u urbanim sredinama
• Mlađi korisnici više vole interakciju preko aplikacija nego fizičke posete

Onlajn platforme se ne zatvaraju u ponoć. Ne zahtevaju odlazak bilo gde. Postoje u onom tihom trenutku pred san ili tokom pauze za kafu. To više nije događaj. Utkano je u svakodnevni život.

Digitalne navike: kulturna promena pod maskom

Online kladionice crna gora je ono što ljudi kucaju kada traže jasan pregled opcija za klađenje u Crnoj Gori, gde su platforme predstavljene, objašnjene i upoređene pre nego što odluče gde će igrati. Korisnici koji se prijavljuju na platforme za klađenje takođe

• Proveravaju rezultate uživo
• Prate sportsku analitiku
• Uključuju se u praćenje podataka u realnom vremenu

To gradi navike stalne digitalne interakcije. Gledanje fudbalske utakmice više nije pasivno. Drugi ekran, najčešće telefon, uvek je uključen. Opklada je postavljena. Kvote su proverene. Statistika osvežena. Klađenje uživo sada oblikuje način na koji ljudi prate sport, slično kao u Velikoj Britaniji ili Italiji. Samo što se u Crnoj Gori sve dogodilo brže. Brže. Možda zato što se sve dešava odjednom.

Novac u pokretu: mikro transakcije i nove navike

Ovde stvari postaju zanimljive. Onlajn klađenje nije samo zabava; ono suptilno menja način na koji ljudi postupaju sa novcem. Digitalni novčanici, trenutne uplate i klađenje na male iznose stvaraju obrazac mikro transakcija. Umesto jedne velike opklade, korisnici često postavljaju nekoliko manjih. To dovodi do:

• Veće naviknutosti na onlajn plaćanja
• Veće udobnosti u korišćenju fintek alata
• Prelaska sa razmišljanja zasnovanog na gotovini na praćenje digitalnog stanja

Crna Gora se tradicionalno više oslanjala na gotovinu. Ali platforme koje nude brze uplate karticama ili elektronskim novčanicima polako guraju korisnike ka digitalnim finansijskim ekosistemima. A kada se neko navikne da dopunjava nalog za klađenje, korišćenje onlajn bankarstva za druge usluge više ne deluje tako strano. Studije ponašanja u digitalnom kockanju, uključujući i one na koje se poziva UK Gambling Commission, pokazuju da ljudi drugačije doživljavaju trošenje kada to nije fizički novac. Manje je opipljivo. Manje neposredno. Da, to može povećati rizik, ali istovremeno ubrzava digitalnu pismenost. Korisnici brzo uče: limite, isplate, procese verifikacije. To postaje neka vrsta praktične obuke za savremene finansijske alate.

Poverenje u sistem bez granica

Poverenje je krhko, posebno na manjim tržištima. Pa zašto im korisnici veruju? Zato što funkcionišu. Uplate stižu. Interfejsi su čisti. Korisnička podrška odgovara. Vremenom, pouzdanost gradi kredibilitet, ponekad efikasnije nego lokalne institucije. Poverenje više nije strogo vezano za geografiju. Crna Gora ima zakonske okvire za kockanje, ali sprovođenje pravila i digitalni nadzor ponekad zaostaju za tehnologijom. To stvara zanimljivu dinamiku

• Korisnici se više oslanjaju na reputaciju platforme nego na nacionalnu regulativu
• Recenzije i preporuke drugih znače više od zvaničnih oznaka
• Poverenje postaje decentralizovano

Ljudi počinju da veruju sistemima koje mogu direktno da testiraju, a ne institucijama za koje im se kaže da treba da im veruju.

Suptilna društvena transformacija

Tradicionalne kladionice bile su društveni prostori. Onlajn platforme su drugačije. Sada klađenje postaje

• Privatno
• Personalizovano
• Vođeno algoritmima

Preporuke zamenjuju razgovore. Podaci zamenjuju intuiciju. Nije nestalo — samo se premestilo. Grupni četovi, forumi i aplikacije za poruke sada nose razgovore koji su se nekada vodili u kladionicama. Ima u svemu tome nečeg neosporno ljudskog. Male opklade. Interne šale. Onaj način razmišljanja „samo još jedan pokušaj“. Klađenje, kada mu se pristupa odgovorno, i dalje ostaje zabava. Malo neizvesnosti, dašak sreće, razlog da vam bude stalo do utakmice sredinom nedelje koja bi inače prošla neprimećeno.

Zaključak

Nema dramatičnog naslova, nema naglog preokreta. Promena je postepena, gotovo tiha. Novac postaje digitalan. Poverenje postaje bezgranično. Navike postaju vezane za ekrane. Ipak, ispod svega toga, ljudi ostaju isti. Radoznalost ih gura napred. Rizik ih vuče dalje. Osećaji pred donošenje odluke — nepromenjeni kroz godine. Samo se način na koji se ti osećaji pojavljuju sada razlikuje. Sledeći put kada vidite nekoga pored mora, sa šoljicom u ruci, kako tapka po ekranu, znajte ovo: tu je više od kvote na neki tim. Taj klik je deo nečeg šireg. Sporog spleta navika koje se menjaju, alata koji se razvijaju, života koji se preoblikuju bez buke i bez upozorenja.

Sudbina planeta u svakom zvezdanom sistemu neraskidivo je povezana sa životnim ciklusom njihove matične zvezde. U našem Sunčevom sistemu upravo Sunce određuje uslove koji utiču na mogućnost razvoja života na okolnim svetovima.

Kako se Sunce menjalo tokom milijardi godina, menjali su se i uslovi za nastanjivost planeta poput Zemlje, Marsa, Venere i drugih tela u sistemu - piše Nova.

Uticaj Sunca na nastanjivost planeta

Stabilnost uslova na Zemlji

Zemlja se izdvaja kao jedina poznata planeta koja je tokom milijardi godina uspela da zadrži vodu i uslove pogodne za život. Ova stabilnost rezultat je kombinacije njene veličine, geološke aktivnosti i atmosfere, koji zajedno štite površinske vode i omogućavaju razvoj složenih oblika života.

Sunčeva energija pokreće Zemljinu klimu i vremenske procese, dok atmosfera održava uslove pogodne za opstanak živih organizama. Ipak, kako Sunce stari i postaje toplije, Zemlja se suočava sa sve većim izazovima, uključujući rast temperatura, poremećaje klimatskih obrazaca i smanjenje količine kiseonika.

Prema procenama naučnika, za oko milijardu godina Zemljina sredina mogla bi postati nenastanjiva i početi da liči na atmosfere bogate ugljen-dioksidom kakve danas imaju Venera i Mars.

Faza crvenog džina i sudbina planeta

Sunce će jednog dana potrošiti zalihe vodonika i proširiti se u crvenog džina, povećavajući svoj prečnik za više miliona kilometara.

Tokom te faze Merkur i Venera će gotovo sigurno biti progutani. Zemlja bi mogla da izbegne potpuno uništenje, ali će izgubiti atmosferu i površinske okeane. Mars i spoljne planete opstajaće i dalje, ali će era nastanjivih stenovitih planeta biti završena.

Ledeni džinovi: Uran i Neptun

Uran – planeta koja „leži na boku”

Uran je ledeni džin sa najnižim temperaturama u Sunčevom sistemu. Letelica Voyager otkrila je njegov gotovo jednoličan sloj oblaka i neobičan sistem prstenova koje održavaju mali meseci svojom gravitacijom.

Jedna od najneobičnijih karakteristika Urana jeste ekstremni nagib ose rotacije od oko 98 stepeni, zbog čega planeta praktično rotira „na boku”.

Naučnici smatraju da je ovakva orijentacija posledica ogromnog sudara sa objektom veličine Zemlje tokom formiranja planete. Taj događaj verovatno je oslabio i unutrašnju toplotu Urana, zbog čega je danas relativno hladan i geološki neaktivan svet.

Neptun – tajanstveni ledeni džin

Neptun je po sastavu sličan Uranu, ali se nalazi još dalje od Sunca. Uprkos tome, poseduje izuzetno dinamičnu atmosferu sa nadzvučnim vetrovima koji dostižu brzinu i do 2.400 kilometara na čas.

Voyager je na Neptunu otkrio ogromnu tamnu oluju nalik uraganu većem od Zemlje, kao i neobično snažno oslobađanje unutrašnje toplote.

Jedna teorija navodi da se pod ogromnim pritiskom u atmosferi Neptuna ugljenik i metan pretvaraju u „kišu dijamanata”. Kako dijamanti tonu i tope se u dubljim slojevima atmosfere, oslobađa se toplota koja pokreće ekstremne vremenske pojave.

Pošto Neptun nema čvrstu površinu koja bi usporavala oluje, atmosferski sistemi mogu trajati veoma dugo gotovo bez trenja.

Stenovite planete i njihove jedinstvene istorije

Merkur – planeta krajnosti

Merkur je planeta sa najvećim brojem kratera među stenovitim planetama Sunčevog sistema. Ima neobično veliko metalno jezgro i veoma izduženu orbitu.

NASA-ina misija MESSENGER otkrila je iznenađujući hemijski sastav bogat isparljivim elementima, što je dovelo u pitanje ranije teorije o njegovom nastanku.

Jedna od novih teorija sugeriše da se Merkur prvobitno formirao mnogo dalje od Sunca, možda u blizini Zemlje ili Venere, a da je kasnije gravitacionim interakcijama gurnut ka unutrašnjem delu sistema.

Ogroman sudar mogao je da odstrani veliki deo njegovog omotača i kore, ostavljajući ogromno metalno jezgro gotovo ogoljeno.

Mars – nekada nastanjiv, danas pustinja

Mars pokazuje brojne tragove nekadašnjih mora i hidrotermalne aktivnosti, naročito u oblasti Aridia Basin, što ukazuje da je pre milijardi godina možda imao uslove za život.

Međutim, mala veličina Marsa, približno polovina prečnika Zemlje, dovela je do brzog hlađenja njegovog jezgra. Zbog toga je prestao rad magnetnog dinama koji je stvarao zaštitno magnetno polje.

Bez magnetne zaštite, solarni vetar postepeno je odneo atmosferu i vodu sa planete.

Mars je tako izgubio svoju zaštitnu „barijeru”, pretvarajući se u hladan i suv svet na kojem tečna voda više ne može dugo opstati na površini.

Promene klime i snažna vulkanska aktivnost izazivale su ogromne poplave, ali nisu bile dovoljne da Mars dugoročno zadrži nastanjive uslove.

Džinovske planete i njihova uloga u dinamici Sunčevog sistema

Saturnovi prstenovi i meseci

Saturnovi prstenovi, sastavljeni uglavnom od ledenih čestica, ostaci su nekadašnjeg meseca koji je uništen pod dejstvom plimnih sila u blizini takozvane Rocheove granice, udaljenosti na kojoj gravitacija planete nadjačava strukturalnu čvrstoću satelita.

Svemirska letelica Cassini otkrila je složene strukture unutar prstenova, uključujući vertikalne formacije visoke do tri kilometra i velike komade materijala koji oblikuju praznine u prstenovima.

Ovi detalji pokazuju da su Saturnovi prstenovi dinamičan sistem koji se neprestano menja pod uticajem gravitacije Saturna i njegovih meseca.

Jupiterov gravitacioni uticaj

Formiranje Jupitera dramatično je promenilo izgled mladog Sunčevog sistema.

Dok se kretao kroz prvobitni asteroidni pojas, Jupiter je raspršio ili izbacio veliki deo materijala, sprečavajući formiranje dodatnih planeta poput Ceresa i ograničavajući masu Marsa na svega oko 10 odsto Zemljine mase.

Migracija Jupitera prema unutrašnjem delu sistema verovatno je sprečila nastanak takozvanih super-Zemalja u blizini Sunca, što je indirektno pogodovalo formiranju Zemlje.

Kasnije je gravitaciona rezonanca sa Saturnom promenila Jupiterov pravac kretanja i omogućila stabilne uslove za razvoj stenovitih planeta.

Jupiter kao zaštitnik Zemlje

Jupiter se često opisuje kao gravitacioni štit Sunčevog sistema jer privlači ili skreće mnoge objekte koji bi inače mogli pogoditi Zemlju.

Jedan od najpoznatijih primera bio je sudar komete Shoemaker-Levy 9 sa Jupiterom 1994. godine.

Pre udara, Jupiterove plimne sile rastrgle su kometu na više delova, koje je zatim progutala atmosfera planete.

Svemirska sonda Galileo posmatrala je eksplozije koje su oslobodile energiju jednaku milionima megatona TNT-a, ostavljajući ogromne tamne tragove u atmosferi Jupitera.

Ovaj događaj jasno je pokazao koliko Jupiter može biti važan u zaštiti Zemlje od katastrofalnih udara.

Magnetna polja i zaštita atmosfere

Zemljin magnetni štit

Zemljino magnetno polje nastaje zahvaljujući kretanju rastopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru planete.

Ovo polje formira zaštitni omotač koji odbija štetne čestice Sunčevog vetra i kosmičko zračenje, čuvajući atmosferu i vodu na površini.

Interakcija naelektrisanih čestica sa magnetnim poljem stvara i polarnu svetlost, jednu od najlepših prirodnih pojava na Zemlji.

Marsova izgubljena magnetosfera

Mars je nekada posedovao snažno magnetno polje, o čemu svedoče magnetizovane drevne stene i tragovi nekadašnjih aurora.

Međutim, zbog manje veličine jezgro planete hladilo se mnogo brže nego Zemljino, pa je magnetni dinamo prestao da radi svega oko 500 miliona godina nakon formiranja Marsa.

Gubitak magnetne zaštite omogućio je Sunčevom vetru da postepeno uništi atmosferu i ukloni vodu sa površine planete.

Kako je voda stigla na Zemlju

Voda je ključna za život, ali unutrašnje planete Sunčevog sistema formirale su se u veoma toplim uslovima koji nisu pogodovali zadržavanju velikih količina vode.

Migracija Jupitera i Saturna imala je presudnu ulogu u dopremanju ledenih asteroida i kometa bogatih vodom u unutrašnji deo sistema.

Ovaj gravitacioni „ples” usmerio je brojna ledena tela ka Zemlji i omogućio nastanak ogromnih okeana koji danas prekrivaju oko dve trećine površine planete, sa približno 1,3 milijarde kubnih kilometara vode.

Istorija Sunčevog sistema predstavlja složenu kombinaciju evolucije zvezde, formiranja planeta, sudara i gravitacionih interakcija.

Sunčeva energija, zajedno sa gravitacionim uticajem džinovskih planeta, oblikovala je atmosfere, orbite i uslove za život na svakom svetu u sistemu.

Jedinstvena kombinacija Zemljine veličine, magnetnog polja, geološke aktivnosti i položaja u odnosu na Sunce omogućila je opstanak života milijardama godina.

Istovremeno, planete poput Marsa, Merkura, Urana i Neptuna pokazuju koliko različiti mogu biti putevi evolucije svetova koji su nastali pod uticajem sličnih kosmičkih sila.

Razumevanje ovih procesa pomaže naučnicima da bolje prouče planete u našem sistemu, ali i da tragaju za potencijalno nastanjivim svetovima izvan njega.

Simon Rodžers, urednik Google podataka, u kolumni za "MakeIt" u uvodniku napisao je da ljudi troše previše vremena na društvenim mrežama u želji da se predstave kao najbolja verzija sebe, a da jako vremena koriste da bolje i kvalitetnije upoznaju život ili kako je napisao "nećemo ni da priznamo da nemamo pojma šta radimo".

U kolumni Rodžers je napisao sledeće:

"Kao urednik podataka u Googleu, dane provodim analizirajući najveći javno dostupan skup podataka na svetu. Za mene je to mozak sveta predstavljen kroz podatke. On pruža jedinstven uvid u ono o čemu su ljudi razmišljali tokom protekle dve decenije.

Način na koji kolektivno pretražujemo internet jednostavno nije isti kao način na koji se predstavljamo na društvenim mrežama. Ne postoji „glupo pitanje“, a analiza ovih ogromnih trendova daje nam veoma precizan odraz naše zajedničke radoznalosti.

Kada se analiziraju bilioni upita koji se postavljaju svake godine, pojavljuju se neverovatni obrasci. Ovo su tri pitanja koja ljudi najčešće postavljaju i koja najviše otkrivaju o nama kao i iznenađujući uvidi u to ko smo zapravo.

1. „Kako skuvati jaje“ i druge osnovne životne veštine

Ako pogledate najčešće postavljana pitanja svih vremena širom sveta, možda biste očekivali složena metafizička pitanja. Iako se pitanje „Šta je ljubav?“ zaista nalazi među prvih deset, listom ipak ubedljivo dominiraju svakodnevne, obične stvari.

„Kako skuvati jaje“ jedno je od najčešće pretraživanih pitanja koja počinju sa „Kako da...“ u vezi sa hranom širom sveta. Ljudi takođe stalno pretražuju stvari poput „Kako popraviti WC šolju“ ili „Kako popraviti vrata“.

Lako je pogledati ove podatke i zaključiti da gubimo osnovne životne veštine, odnosno da ponekad zaboravljamo kako se rade prilično osnovni zadaci odraslih ljudi. Ali ovi upiti mogu zvučati kao da dolaze iz slatkog, nevinog neznanja tinejdžerskih godina, čak i kada ih postavljaju odrasli.

U tim podacima krije se jedna veoma ohrabrujuća ljudska osobina. Pretraga nam pruža prostor bez osuđivanja, u kojem možemo da priznamo šta ne znamo. Činjenica da milioni ljudi ukucavaju ova osnovna pitanja znači da smo, čak i kada smo potpuno izgubljeni, i dalje aktivno spremni da učimo i unapređujemo se.

2. „Posao koji pomaže ljudima“

Način na koji gledamo na karijeru dramatično se promenio tokom poslednjih nekoliko godina, a podaci Google Trends-a to potvrđuju u ogromnim razmerama. Pretrazi se obraćamo za smernice kada naiđemo na profesionalne prepreke, tiho postavljajući pitanja poput „Kako tražiti povišicu“, „Kako tražiti povratnu informaciju“ ili „Kako tražiti preporuku“.

Godinama je jedna od najčešćih pretraga u vezi sa karijerom bila, očekivano, „poslovi koji su dobro plaćeni“.

Međutim, postoje snažni pokazatelji da u svetu posle pandemije ljudi traže ispunjenije profesionalne puteve. Nedavno smo u podacima videli duboku promenu: pretrage za „poslove koji pomažu ljudima“ zapravo su prestigle pretrage za „posao koji je dobro plaćen“. Najčešće pretraživane profesije u toj kategoriji su zanimanja poput terapeuta, socijalnog radnika i psihologa.

Koliko god brinuli za svoju finansijsku budućnost, naše zajedničke pretrage pokazuju kolektivnu želju da smisleno doprinesemo društvu.

3. „Kako pomoći...“

Stalno nam govore da internet ističe naše najsebičnije, najpodeljenije ili najbesnije porive. Ali podaci o pretragama snažno osporavaju ideju da su ljudi zainteresovani samo za sebe.

Pretrage koje počinju sa „Kako pomoći...“ nikada nisu bile brojnije nego sada. I u SAD i u Velikoj Britaniji, najčešće pretraživano pitanje u ovoj kategoriji tokom poslednje decenije bilo je „Kako pomoći nekome sa depresijom“, a odmah iza toga slede anksioznost i napadi panike. To je podsetnik da, iako pretraga može biti početna tačka, stručna medicinska ili psihološka pomoć može biti neophodna kada se neko bori sa ozbiljnim problemima.

Kada vidimo da se neko muči, naš kolektivni prvi instinkt jeste da želimo da pomognemo samo ne znamo uvek odakle da počnemo. Bilo da je reč o globalnoj krizi ili prijatelju koji prolazi kroz težak period, okrećemo se internetu kako bismo pronašli savet kako da budemo tu za druge.

Izvor: MakeIt

Od 15. juna do 15. decembra počinje testiranje centralnog informacionog sistema tehničkih pregleda (CISTEP). Registracija vozila ubuduće će biti moguća isključivo uz validan digitalni zapis sa tehničkog pregleda.

Rezultate će primati mašina koja je potpuno objektivna i neće biti moguće manipulisati izveštajima, rekao je Andrija Vujičić iz Udruženja tehničkih pregleda Srbije.

To znači - nema više naknadnih ispravki, nema "dogovora", a svaki podatak sa pregleda biće direktno očitan iz mernih uređaja, piše RTS.

Registracija vozila ubuduće će biti moguća isključivo uz validan digitalni zapis sa tehničkog pregleda.

Probni period trajaće šest meseci, a ukoliko sistem ispuni očekivanja, puna primena planirana je od 1. januara 2027. godine.

Andrija Vujičić iz Udruženja tehničkih pregleda Srbije rekao je za RTS da se tehnički pregled ni u čemu neće razlikovati za vlasnike vozila, odnosno da korisnici praktično neće primetiti nikakvu razliku.

Naveo je da tokom test faze, taj sistem neće biti obavezan, već će služiti za proveru funkcionalnosti i otklanjanje eventualnih nedostataka.

Direktno očitavanje podataka

Novi sistem, kako je rekao, omogućiće da se podaci sa uređaja za merenje sile kočenja, izduvnih gasova i drugih parametara automatski šalju u centralni informacioni sistem, koji ih obrađuje.

"To znači da više neće biti moguće naknadno menjati rezultate ili manipulisati izveštajima. Rezultate će primati mašina koja je potpuno objektivna i koja će određivati da li je nešto u skladu sa propisima", naglasio je Vujičić.

Ukoliko se tokom pregleda utvrdi neispravnost, vozači će imati rok od sedam dana da kvar otklone bez ponovnog plaćanja.

"Vi se posle sedam dana vraćate na tehnički pregled i pregleda se samo ta neispravnost koja je prvi put konstatovana i ne plaćate ponovo ništa", rekao je Vujičić.

Prema njegovim rečima, sistem će biti povezan i sa drugim državnim bazama — od registra obaveznog osiguranja do eUprave, APR-a i baze licenci kontrolora.

Kako je objasnio, na taj način će se automatski proveravati da li tehnički pregled obavlja ovlašćeno lice, kao i da li su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Nema novih pravila niti većih cena

Vujičić ističe da se sam postupak tehničkog pregleda ne menja.

"Pravilnik o tehničkom pregledu apsolutno ni u čemu nije promenjen. Sve je isto kao što je bilo do sada, samo što će postojati jedan digitalni zapis koji će svima olakšati rad", rekao je on.

Dodaje i da se cena tehničkog pregleda neće menjati, jer je zakonom već propisano da troškovi održavanja sistema ulaze u postojeću cenu usluge.