Sombor.info

U Stepanovićevu je 16. maja 2026. godine održano Prvenstvo Vojvodine za starije dečake i devojčice, kao i Prvenstvo Vojvodine za seniore, na kojem su nastupili i takmičari Džudo kluba „Ipon“ iz Sombora i ostvarili zapažene rezultate.

Vicešampion Vojvodine postao je Dejan Fituš u kategoriji do 60 kg, koji je osvojio srebrnu medalju, dok su bronzane medalje pripale takmičarima, koji su ponovo stali na tatami nakon 25 godina, Marijani Milković ('70kg) i Spomenku Maksiću ( +100kg).

Vrlo dobre nastupe zabeležili su među seniorima Stefan Maksić, a kod starijih ečaka/devojčica Andrija Matarić i Kristijana Vučković, koji su takmičenje završili na 5. mestu, nakon borbi za medalju.

Trener Antun Blašković ističe zadovoljstvo nastupom svojih takmičara, koji su pokazali veliko zalaganje, borbenost i sportsko ponašanje, dostojno predstavljajući svoj klub i grad.

U četvrtak, 21. maja, na Velikoj sceni, u 20 časova, biće premijerno izvedena predstava MOJI TUŽNI MONSTRUMI po tekstu Mate Matišića u adaptaciji i režiji Ivana Vanje Alača.

U predstavi igraju Saša Torlaković, Nikola Knežević, Adriana Salahović, Ivana V. Jovanović, Jugoslav Krajnov, Biljana Keskenović, Nemanja Bakić, Srđan Aleksić, Pero Stojančević, Ana Rudakijević, Anica Petrović.

Scenografkinja predstave je Andreja Rondović, kostimografkinja Biljana Grgur, kompozitorka Dragana Jovanović, scenski govor Vlasta Ramljak, asistentkinja scenografkinje Isidora Mihaljčić, asistentkinja kostimografkinje Olivera Damjanović.

U sredu, 27. maja, sa početkom u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturni centar “Laza Kostić” biće prikazan mađarski igrani film Jurodiva bajka.

Publika će imati priliku da pogleda ovo ostvarenje uz titl na srpskom jeziku.

Cena ulaznice iznosi 300 dinara, a karte se mogu kupiti na blagajni Kulturnog centra.

Glavni lik, seoski budala, Magare, proteran je u pustoš od strane sopstvenog sela. Njegov greh je veliki, on ne samo da drži ogledalo, već se do kraja drži edenskog sveta detinjstva, pravog Edena samozaboravne razigranosti. Dok u selu svi samo broje „lovu“ i kao „bezglavni insekti trčkaraju“.

Napolju, u pustoši, naivni Mala luda i skrivajuća Landraroza priključe se Magari, zapravo sustižu ga u njegovoj sudbini.

Selo pokušava da iz pustare protera Magareta, seoskog budalu i njegovog štićenika, Malu ludu, čijeg nepredvidivosti i čudotvorne moći se plaši zajednica. Pravo čudo neočekivano izvire iz eskalacije dramatične situacije…

Gde je Raj danas? – i to ćemo saznati iz filma snimljenog u Kanjiži.

U utorak, 26. maja 2026. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Koža na kožu”, umetnice Tamare Dragan Božović, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 12. juna 2026. godine.

Koža na kožu

Nakon pauze od četiri godine u toku svoje druge trudnoće vratila sam se ponovo u atelje. Velike životne promene nose sa sobom transformaciju čitavog našeg sistema, uverenja, pogleda na svet i odnosa u našem životu. Neizbežno je bilo da će se majčinstvo odraziti i na moj umetnički rad, ne samo po pitanju mojih mogućnosti koliko ću stizati da se bavim svojim radom, nego i po pitanju forme i tematike kojom ću se baviti.

Pauza je bila neminovna i blagorodna za mene. Nije išlo na silu, moralo je da dodje iz stomaka kako bi bilo autentično. Trenutak kada je ideja u meni sazrela je u drugom trimestru moje druge trudnoće.

Moji radovi dobijaju jednu novu dimenziju i toplinu koji prethodni nisu imali, sa metala prelazim na kožu i drvo, sa hladnih nijansi prelazim na toplije, a od oštrih uglova i geometrije radije biram zaobljeno i amorfno. Ono čemu ostajem verna jeste kvadrat kao format koji za mene predstavlja moju sigurnu bazu.

Izložba Koža na kožu govori o našem iskustvu radjanja, dodira, bliskosti i tragovima koje život može ostaviti na samu kožu. Izraz Koža na Kožu posebno je značajan za prve sate i dane našeg postojanja i rodjenja. Kada se dete rodi kako bi imalo najnežniju transformaciju iz jedne sredine, materice u kojoj je do tada bilo, u drugu spoljašnju sredinu. Dodir bebine kože sa kožom majke ili oca na nju ostavlja pozitivne imprinte i može čak da popravi negativno iskustvo ako ga je bilo tokom porodjaja. Toplinom majčinog tela dete reguliše svoju toplotu, stabilizuje disanje i polako počinje njegovo privikavanje na spoljašnji svet. U idealnim uslovima dete i majka se ne diraju minimum 2h, dok oboje integrišu svoje porodjajno iskustvo. Medjutim često su stvari daleko od idealnih i ova dijada ne dobija svoje pravo da se prilagodi transformaciji i tada nastaju razni negativni imprinti u sećanju. Ovi radovi pričaju moju ličnu priču kako se ja borim sa svojim iskustvima porodjaja i majčinstva.

Tamara Dragan Božović

Biografija

Diplomirala na Akademiji umetnosti Novi Sad, odsek Vajarstvo, u klasi prof. Gordane Kaljalović (2013). Master rad odbranila na istom Odseku u klasi prof. Tomislava Todorovića (2016).

Učesnica na preko petnaest kolektivnih izložbi, od kojih izdvajamo:

XVIII Medjunarodni bijenale minijature, Kulturni centar Mija Aleksić, Gornji Milanovac (2026)

Medjunarodna izložba minijature Tok, Galerija Blok, Novi Beograd (2025)

Ženstvenost u geometrijskoj apstrakciji, Moderna galerija Lazarevac, Lazarevac (2023)

Do sada je imala šest samostalnih izložbi, od kojih izdvajamo:

The stories we tell, Muzej u Beloj Crkvi, Bela Crkva (2022)

Surface Space, Galerija ‘73, Beograd (2020)

Surface Space, Galerija kuće Vojnovića, Inđija (2020)

Članica je SULUV-a (od 2020) i ULUS-a (od 2021).

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 18. maja do 31. maja ove godine, sprovodiće VI centralnu akciju pojačane kontrole saobraćaja na putevima u Srbiji, usmerenu na otkrivanje prekršaja koje čine pešaci i vozači dvotočkaša.

Imajući u vidu da su u prva četiri meseca 2026. godine poginula 34 pešaka i 22 vozača dvotočkaša, koji su i najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve građane da poštuju saobraćajne propise, da budu odgovorni i dodatno oprezni, kako bi se sačuvali ljudski životi i smanjio broj saobraćajnih nezgoda, naročito onih sa najtežim posledicama.

Posebno se apeluje na vozače motornih vozila da obrate dodatnu pažnju na pešake i dvotočkaše, smanje brzinu kretanja u zonama pešačkih prelaza, na mestima pojačane frekvencije pešaka, kao što su tržni centri i pijace, a na pešake i vozače dvotočkaša da poštuju saobraćajnu signalizaciju i koriste zaštitnu opremu.

Slučaj Ronalda Dageta i danas se često navodi kao jedan od najekstremnijih primera kažnjavanja povratnika u saobraćajnim prekršajima u SAD.

Jedna od najneverovatnijih presuda u američkom pravosuđu izrečena je pre tačno 19 godina, kada je sud u saveznoj državi NJujork poslao Ronalda Dageta iza rešetaka praktično do kraja života — zbog vožnje u pijanom stanju. Iako u poslednjem incidentu nije nikoga ubio, sud je zaključio da predstavlja ozbiljnu i trajnu opasnost za društvo.

Daget, tada 43-godišnjak, godinama je punio policijske dosijee zbog alkohola i vožnje. Još 1982. godine učestvovao je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je jedna osoba poginula, ali ga ni to nije zaustavilo. Tokom narednih decenija više puta je hapšen i osuđivan zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a sudovi su mu izricali kazne, uslovne slobode i zabrane upravljanja vozilom - pišu Novosti.

Kap koja je prelila čašu dogodila se 2007. godine, kada je Daget ponovo uhvaćen kako pijan i pod dejstvom droge vozi motocikl ulicama NJujorka. Prema navodima tužilaštva, zamalo je izazvao novu tragediju pošto je gotovo udario u porodični minivan. Ono što je posebno šokiralo javnost jeste činjenica da se incident dogodio svega 44 dana nakon isteka prethodnog uslovnog nadzora.

Sudija je tada njegovo ponašanje opisao kao "smrtonosno nepoštovanje bezbednosti drugih ljudi", ocenivši da je reč o čoveku koji očigledno ne može da prestane da seda za volan pod dejstvom alkohola. Zbog statusa višestrukog prestupnika, Daget je osuđen na kaznu od 20 godina do doživotnog zatvora, što znači da je tek nakon dve decenije mogao da stekne pravo da traži uslovni otpust.

Slučaj Ronalda Dageta i danas se često navodi kao jedan od najekstremnijih primera kažnjavanja povratnika u saobraćajnim prekršajima u SAD. Presuda je izazvala ogromnu pažnju javnosti, a mnogi su tada ostali zatečeni činjenicom da je neko zbog uporne pijane vožnje završio sa kaznom koja se uobičajeno povezuje sa najtežim krivičnim delima.

Vozači mogu značajno da utiču na potrošnju goriva, posebno kod automobila sa manuelnim menjačem.

Nemački TÜV objavio je nekoliko jednostavnih saveta koji mogu pomoći da automobil troši manje goriva i da se smanji opterećenje motora.

Preporuka stručnjaka je da se pri ubrzavanju što ranije prebacuje u viši stepen prenosa, dok pri usporavanju treba kasnije vraćati u niži.

Idealno je da motor radi između 1.500 i 2.500 obrtaja u minuti, jer je tada potrošnja najniža, a motor tiši.

Prilikom kretanja papučicu gasa ne treba pritiskati do kraja, već otprilike do dve trećine hoda.

Nakon ubrzanja važno je što je moguće duže održavati konstantnu brzinu, a TÜV preporučuje vožnju između 70 i 80 odsto maksimalne brzine vozila, ali svakako ne više od 130 km/h.

Za dodatnu uštedu savetuje se blagovremeno puštanje gasa i umereno kočenje, posebno pri prilasku semaforu ili raskrsnici.

Tempomat može pomoći na dužim deonicama auto-puta, ali kada je gužva na putu nije naročito koristan bez adaptivne funkcije.

Stručnjaci podsećaju i da dodatna težina povećava potrošnju. Samo 50 kilograma dodatnog tereta može povećati potrošnju i do 0,3 litra na 100 kilometara.

Pojedini ljudi deluju kao da im ništa ne može poljuljati veru u sebe, dok se drugi i nakon pohvale pitaju da li je zaista zaslužuju.

Kod njih sumnja u sopstvenu vrednost ne mora biti glasna, ali je stalno prisutna: previše analiziraju, upoređuju se s drugima, umanjuju svoje uspehe ili misle da je sve što rade "moglo biti bolje".

Spolja su često pristojni, sposobni i odgovorni, a iznutra vode tihe razgovore pune preispitivanja, prenosi N1

U astrologiji se određeni znakovi češće povezuju sa unutrašnjom nesigurnošću jer su osetljiviji na kritiku, imaju previsoke standarde ili previše brinu o tome šta drugi misle. To ne mora da znači da nikada neće postati samopouzdane osobe, ali njihov put do stabilnog samopoštovanja često traje duže. Ovo su tri znaka kojima se najčešće pripisuje manjak samopouzdanja.

Devica

Device često nemaju visoko mišljenje o sebi jer stalno traže greške. Njihov um prirodno ide ka pitanju: „Šta sam mogla da uradim bolje?“ Čak i kada postignu nešto veliko, često se uhvate za jednu sitnicu koja nije ispala idealno i time umanje ceo uspeh. Okolina ih može doživljavati kao sposobne i organizovane, ali one same retko su zadovoljne sobom.

Njihov problem je u visokim standardima koje najstrože primenjuju upravo na sebi. Device će lakše oprostiti tuđu grešku nego sopstvenu, a često se i previše upoređuju s drugima. Zbog toga njihovo samopouzdanje ume da bude krhko: ne zato što ne vrede, već zato što stalno podižu lestvicu i retko sebi priznaju da su dovoljne.

Rak

Rakovi često sumnjaju u sebe jer su emocionalno osetljivi i lako upijaju tuđe reakcije. Ako osete hladnoću, distancu ili kritiku, to ih može dugo pratiti i naterati da preispituju sopstvenu vrednost. Često problem nije u njihovim sposobnostima, već u strahu od odbacivanja: šta ako nisam dovoljno dobar, šta ako smetam, šta ako sam previše?

Osim toga, Rakovi retko stavljaju sebe u prvi plan jer ne vole da budu izloženi. Radije ostaju u sigurnijem prostoru i pružaju podršku drugima, a onda se pitaju zašto ih niko ne vidi. Kada su nesigurni, mogu se povući i zatvoriti, umesto da jasno pokažu šta žele i šta zaslužuju. Njihovo samopouzdanje jača kada nauče da tuđa promena raspoloženja nije uvek odraz njihove vrednosti.

Ribe

Ribe često nemaju visoko mišljenje o sebi jer su sklone idealizovanju drugih i potcenjivanju sebe. One veoma jasno vide tuđe kvalitete, ali svoje često umanjuju ili ih ne doživljavaju kao nešto posebno. Kada im neko uputi kompliment, Ribe često pomisle da je to preterivanje ili da su „imale sreće“, umesto da priznaju sopstveni trud i sposobnost.

Njihova nesigurnost često proizlazi i iz toga što su osetljive na atmosferu. Ako osete kritiku ili odbijanje, mogu to doživeti mnogo dublje nego što je druga strana mislila. Tada se povuku, počnu da sumnjaju u svoje odluke i gube hrabrost. Ribe najviše napreduju kada nauče da postavljaju granice i prestanu da traže potvrdu spolja, jer tada njihova prirodna vrednost postaje mnogo jasnija.

Granica konzumiranja elektronskih cigareta i vejpova se spušta – čak i deca od 11 godina koriste ovakve cigarete. Posledice su višestruke, po pluća, ali i centralni nervni sistem.

Doktorka medicinskih nauka iz oblasti javnog zdravlja dr Jasmina Radojlović kaže za RTS da se smanjuju kognitivne sposobnosti deteta – ono zaboravlja, nema koncentraciju. Da li je rešenje ovog društvenog i zdravstvenog problema u zabrani ili edukaciji?

Elektronske cigarete, i pored upozorenja da škode zdravlju, i dalje su popularne u Evropi, posebno među mladima.

Doktorka medicinskih nauka iz oblasti javnog zdravlja dr Jasmina Radojlović rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se spušta granica konzumiranja elektronskih cigareta i vejpova – čak i deca od 11 godina konzumiraju ovakve cigareta.

Navodi da oni koji koriste vejpove smatraju da nisu uživaoci duvana i da je to način da se reši zavisnosti od klasičnih cigareta.

Međutim, elektronske cigarete imaju ozbiljan efekat na ćelije koje oblažu disajne puteve. To potvrđuje rad srpskih naučnika koji je nedavno krunisan objavljivanjem naučne studije.

Razlike klasičnih cigareta i elektronskih

Govoreći o razlici izmeću klasičnih cigareta i elektronskih, dr Radojlović objašnjava da u običnom duvanu pored nikotina ima drugih kancerogenih hemijskih jedinjenja koja su opasna za zdravlje.

S druge strane, elektronske cigarete i vejpovi su bazirani na vodenoj pari, ali u sebi imaju etinol, teške metale i druga jedinjenja koja imaju dodatne mnogo veće posledice po naše zdravlje, posebno za populaciju čija se pluća još razvijaju.

Takođe, ovakve cigarete utiču i na centralni nervni sistem i mozak koji je motor našeg organizma.

„Vi smanjujete kognitivne sposobnosti deteta, ono zaboravlja, nema pažnju i koncentraciju, manji fond reči. Sve je to ozbiljan problem“, rekla je dr Radojlović.

Procene pokazuju da čak 90 odsto proizvoda dolazi iz Kine, dok značajan deo na evropsko tržište stiže kroz neregularne kanale.

„Kina je broj jedan po pitanju tehnologije i oni privlače mladu populaciju tako što imaju te elektronske cigarete u različitim oblicima, bojama, ukusima manga, mente, ali to je sve fasada. Mladima izgleda primamljivo da uđu i krenu u to, misle da je to atraktivno i 'in'“, navela je dr Radojlović.

Kako se suočiti sa problemom elektronskih cigareta

Da bi se rešio problem elektronskih cigareta, potreban je multidisciplinarni pristup koji bi obuhvatio porodicu i školu.

„Porodica treba da se okrene deci, roditelji moraju da prate dete i njegove reakcije. Treba da se uključe predškolske ustanove jer se već kod dece od pet-šest godina javljaju devijantna ponašanja. Funkcija škole više nije vaspitna, uglavnom se učitelji u nižim razredima fokusiraju na obrazovnu funkciju, mora da se vrati i vaspitna“, navela je dr Radojlović.

Doktorka se zalaže i za uvođenje zdravstvenog vaspitanja u osnovne škole i nemedicinske srednje škole. Poručuje i da treba podizati svest šire populacije bazarima zdravlja na mestima gde se kreće puno ljudi.

Svima koji se suočavaju sa anksioznošću poznat je osećaj da se ona može pojaviti u bilo kom trenutku tokom dana.

Ipak, jutarnja anksioznost, koja se javlja odmah nakon buđenja, mnogima je posebno teška jer se često pojavljuje bez jasnog razloga. Stručnjaci ističu da se ova vrsta anksioznosti razlikuje od one koju osećamo kasnije tokom dana, a kao jedan od glavnih uzroka navode povećan nivo kortizola - hormona stresa koji organizam prirodno luči ujutru nakon buđenja.

Srećom, postoji mnogo načina za borbu protiv nemira koji dolazi sa jutrima. Ovo je posebno tačno ako izbegavate rutine i ponašanja koja, često nesvesno, doprinose anksioznosti. Psiholozi identifikuju sedam jutarnjih navika koje mogu pokrenuti anksiozne misli čim se probudite, prenosi Index.

Šta je jutarnja anksioznost?

Prema psiholozima, anksioznost se može opisati kao mentalno i fizičko stanje negativnog iščekivanja koje je često praćeno osećanjima straha. Međutim, jutarnja anksioznost izgleda da je nešto drugačije.

Dr Debra Kisen, klinički psiholog, kaže za Parade da se to razlikuje od osobe do osobe, u zavisnosti od toga šta dan nosi.

„Kada se probudimo, u zavisnosti od našeg osnovnog nivoa anksioznosti, neki ljudi će se zapitati: ‘Šta me danas čeka? Koji me izazovi vrebaju?’ Prelazak iz sna u budnost je promena koja može izazvati anksioznost; to je tranzicija“, objašnjava dr Kisen.

Jutarnja anksioznost se takođe može objasniti nečim što se naziva reakcija buđenja kortizola (CAR), kaže dr Ana Elton, licencirani terapeut. Kada nivo kortizola dostigne vrhunac, počinje osećaj straha koji mnogi ljudi doživljavaju nakon buđenja.

„Kada se probudite, vaše telo prirodno oslobađa kortizol, koji nam pomaže da započnemo jutro i krenemo dalje“, objašnjava ona.

„Obično dostiže vrhunac u prvom satu nakon buđenja, a zatim dolazi do drugog skoka kada smo izloženi svetlosti.“

Prekomerni skokovi kortizola mogu izazvati anksioznost i stres.

Šta može izazvati anksioznost na početku dana?

Pored skokova kortizola, postoji nekoliko drugih uzroka jutarnje anksioznosti, a prema rečima dr Elton, ekrani mogu biti veliki okidač. „Kada se probudite i odmah posegnete za telefonom, vaš mozak nije spreman da bude aktivan i produktivan“, kaže ona, dodajući da je to posebno tačno za ljude koji odmah proveravaju stresan sadržaj, poput vesti.

Ona takođe navodi finansije kao glavni stresor, napominjući da istraživanja pokazuju da je prva stvar koju mnogi ljudi proveravaju ujutru njihov bankovni račun.

Dehidracija je takođe glavni biološki faktor.

„Gubite vodu tokom noći, a to uzrokuje skok kortizola i povećanje otkucaja srca“, kaže ona.

Preskakanje doručka ima sličan efekat. „Vaš šećer u krvi pada, a da bi to nadoknadilo, vaše telo oslobađa kortizol i adrenalin da bi vas održalo u životu“, objašnjava dr Elton.

Dr Kisen dodaje da kada se probudite, vaš mozak odmah prelazi u stanje uzbune, što je biološki odgovor preživljavanja. „Možda se budimo sa pojačanim odgovorom na strah“, kaže ona.

Sedam jutarnjih navika koje nesvesno podstiču anksioznost

Ponekad možete iskusiti jutarnju anksioznost, a da niste ni svesni da vam to pogoršava raspoloženje. Psiholozi dele šta bi mogao biti uzrok toga.

Odlaganje alarma: „Svaki put kada odložite alarm, vaše telo ponovo pokreće reakciju na stres, stvarajući niz skokova kortizola“, kaže dr Elton. „U suštini, više puta aktivirate svoj sistem anksioznosti pre nego što uopšte ustanete iz kreveta.“
Početak dana kafom, a ne vodom: „Preko noći gubite značajnu količinu vode, a čak i blaga dehidracija može povisiti kortizol i povećati broj otkucaja srca“, kaže dr Elton, napominjući da pijenje kafe pre vode može pojačati vašu reakciju na stres.

Prekomerno planiranje dana: „Neki ljudi imaju tendenciju da previše detaljno planiraju sve što moraju da urade“, kaže dr Kisen. Ona objašnjava da prekomerno planiranje znači da se već nameštate za anksioznost ujutru. „Osećate se kao da ste već izgubili pre nego što ste i počeli“, kaže ona.

Nedostatak plana: „Odluka da prođete kroz dan bez ikakvog plana može biti veoma anksiozna“, kaže dr Kisen. Ona predlaže da isplanirate dan prethodne večeri kako se ne biste osećali preopterećeno čim se probudite.
Provera telefona čim se probudite: „Naš mozak je osetljiv odmah nakon što se probudimo“, objašnjava dr Elton. „Uronjenost u obaveštenja ili vesti dovodi vas u reaktivno stanje pre nego što se vaš nervni sistem uopšte stabilizuje.“
Izbegavanje prirodnog svetla u roku od sat vremena od buđenja: „Jutarnje svetlo pomaže u regulisanju cirkadijalnog ritma i nivoa kortizola“, kaže dr Elton. „Njegovo preskakanje može poremetiti vaš sistem, povećavajući anksioznost i promene raspoloženja tokom dana.“

Ignorisanje sopstvenih osećanja: „Važno je razumeti da li ste tip osobe koja se budi sa naletom energije“, kaže dr Kisen. „Ali ako ste neko čiji je raspon pažnje ravnomernije raspoređen tokom dana, veća je verovatnoća da ćete se ujutru baviti zadacima koji su sporijeg tempa i manje zahtevni.“ Ključ je, zaključuje on, „upoznati sopstveni mozak i kako on koristi energiju, i kada ste na vrhuncu, a kada još niste potpuno prisutni.“

Kako prekinuti ciklus jutarnje anksioznosti?

Ako želite da se rešite jutarnje anksioznosti, psiholozi nude nekoliko pristupa. Prema rečima dr Kisen, razumevanje sebe i svojih granica, zajedno sa iskrenošću prema sebi, najbolji je način da se rešite nemirnih jutara.

„Biti realniji, svesniji i pažljiviji prema onome što želite da postignete dovešće vas u bolji položaj“, deli ona.

Dr Elton predlaže jednostavan trik za ublažavanje anksioznosti svakog dana: uradite jedan mali, lak zadatak čim se probudite. Ovo je korisno jer pruža osećaj produktivnosti.

„Na primer, nameštanje kreveta. Kada nešto završite, to vam daje mali udar dopamina, pa se osećate dobro i motivisani ste da nastavite“, kaže ona.