Malo znanja је velika opasnost. Samopouzdanje ide sa njim pod ruku.
Nisu ovo misli nekih od radocitiranih velikana, ali se mogu izvesti ako se pozabavite temom neznanja.
Recimo, analitičar kakav je Bertrand Rasel je tvrdio da su ’oni koji osećaju sigurnost glupi, a oni sa imalo mašte i razumevanja ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću’.
U Šekspirovim redovima ćete pronaći da ’budala misli da je mudra, a mudar zna da je budala’.
Za Konfučija je pravo znanje znati nivo svog neznanja.
Problem je mnogo veći
I Bukovski je voleo ovu temu i pisao je da je ’problem sveta što su inteligentni ljudi puni sumnji, dok su glupani puni samopouzdanja’.
Bukovski u stvari ovakvim razmišljanjem pokreće temu neznanja koje ima i te kakvu moć da pokrene niz problema. I, tu nije kraj. Moć neznanja i samopouzdanja koje ga prati je toliko, da je ušlo u sve tokove ekonomskog i političkog funkcionisanja, pa se još jedna misao može uzeti kao podrška – ‘samopouzdanje neznalica je jedna od najvećih katastrofa čovečanstva’.
Bernard Šo je procenjivao ljude ovako: ako ništa ne znaju, a misle da sve znaju, bio je siguran da je u pitanju politička karijera. I veliki Volter je zapisao kao svedok jednog događaja:
“Mora da je veoma neupućen jer odgovara na svako pitanje koje mu se postavi.“
Tako da se može zaključiti da se trend naznalica sa sigurnim nastupom nastavlja i danas. Međutim, danas ima i ime i naziva se ’efektom’ krštenim po dvojici psihologa Daningu i Krugeru sa Cornell Univerziteta koji su nakon nekoliko istraživanja izdvojili ispitanike koji su veoma teško nepristrasno sudili o sebi. I ne samo da nisu imali sposobnost da sebe realno procene, već su o sebi imali pozitivno mišljenje, tačnije o svojim sposobnostima.
Šta je Daning-Krugerov efekat?
U pitanju je, dakle, vrsta saznajne ili kognitivne pristrasnosti – neko ko nema znanja ili ne vlada određenim veštinama sebe ipak nerealno pozitivno ocenjuje i doživljava. I ne samo to, već sebe u tom smislu uzdiže u odnosu na druge.
Nije posebno teško u praksi prepoznati osobe sa Daning-Krugerovim sindromom:
Glasniji su u grupi (dok oni mudriji ćute)
Vode glavnu reč i nameću svoje mišljenje
Donose zaključke na osnovu neproverenih i često netačnih podataka
Nemaju sposobnost da sebe sagledaju ’spolja’ i zbog ovakve limitirane perspektive misle da su veoma sposobni i superiorni.
Dejvid Daning, jedan od utemeljivača ovog sindroma zapisao je:
„U mnogim slučajevima ovakva nesposobnost ove ljude ne čini dezorijentisanim, zbunjenim ili opreznim. Naprotiv. Oni su često blagosloveni neprikladnim samopouzdanjem podstaknuti nečim što im se čini kao znanje“
Samopouzdanje i neznanje u poslu
Ovakav ’poremećaj’ ili ’nemogućnost’ realnog sagledavanja i sebe i okoline, poslednjih godina je jedna od važnijih tema u poslovnim krugovima. Pored činjenice da je mnogo započetih biznisa i kompanija doživelo kratak vek upravo zbog Daning-Krugerovog efekta koga su ’emitovali’ njihovi osnivači, postoji još veći problem koji se tiče samog funkcionisanja timova i čitavih poslovnih struktura.
Kako ovakav sindrom i njegovi ’vlasnici’ mogu da utiču na posao i poslovne odluke?
Problem je neznanje, ali i to što osobe sa ovakvim ponašanjem ne znaju da ne znaju
Neznanje vodi u nekompetenciju, a sve zajedno vodi u neuspeh
Dominacija ’neznalica’ u odnosu na ’znalce’ koji su daleko tiši i skloni stalnom preispitivanju i učenju
Daning-Krugerov efekat može da prouzrokuje takve odnose da će oni veštiji i kompetentniji biti saterani na margine ili pak odstranjeni
Ove osobe nemaju sposobnost da spoznaju svoje neznanje i svoje greške što može da bude presuda poslu
Potreba da nameću svoje stavove i da ih zastupaju polovičnim argumentima, vodi u neku vrstu kontaminacije poslovnih timova, ali i šire, i toga nisu ni svesni
Daning-Krugerov efekat je posebno plodno tle pronašao u medijima, pogotovo u eri vladavine društvenih mreža gde su najglasniji i najuticajniji
Ovaj efekat može da bude opasan ako je u pitanju liderska pozicija. Recimo, osnivač kompanije nije sposoban da identifikuje sposobnosti i znanje drugih ljudi. I ne samo to. Teško prihvata činjenicu da neko drugi može da zna bolje ili da ima jasniju sliku o industriji ili poslu. Kao rezultat, ne zapošljavaj ljude koji su izazov i koji donose konstruktivne ideje. ’Ja sve već znam’ jasno će reći lider ponosni ’vlasnik’ efekta kakav je Daning-Krugerov.
Izvor: bonitet.com
