Sombor.info

Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu ove godine zabeležen je pad kupovine stanova uz pomoć kredita u odnosu na iste period prethodne godine. Razgovarali smo sa predstavnicima banaka, koji su nam otkrili da su glavni krivci za manje interesovanje za stambene kredite visoke kamate, predviđanja stručnjaka da će euribor nastaviti da raste i visoke cene nekretnina. Građani su u strahu da će im kamate skočiti u nebesa, te da će im biti sve teže da svoj dug otplaćuju. A u krizno vreme, uz galopirajuću inflaciju - banke nude promo ponude kako bi i oni koji su se premišljali, ipak odlučili na podizanje kredita. S druge strane, stručnjaci ističu da, čak i u vreme visokih kamata, kupovina stana "na kredit", nije uvek loša opcija.

Kako je objašnjeno u izveštaju RGZ, u trećem kvartalu 2022. godine, 10 odsto kupljenih nekretnina plaćeno je iz kreditnih sredstava, što je za četiri odsto manje u poređenju sa trećim kvartalom prethodne godine. Od svih nekretnina, iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. Tako je iz kredita, u trećem kvartalu ove godine, bilo plaćeno ukupno 25 odsto kupljenih stanova u Srbiji, ali to je za osam procenata manje u odnosu na isti period 2021.

Zašto sve manje ljudi podiže kredite?
Kako bismo saznali koji su sve faktori uticali na bankarske klijente i njihovo manje interesovanje za kredite, kontaktirali smo dve banke. Odgovor je jasan – visoke kamate obeshrabruju buduće kupce stanova.

Kako za Nova.rs kažu iz Procredit banke, trenutni nivo euribora, ali i ocene stručnjaka da će on i dalje rasti, predstavljaju glavnu prepreku za klijente. Takođe, treba imati u vidu i visoke cene nekretnina.

„Uticaj na tražnju imaju, jednim delom, geopolitička dešavanja, makroekonomski indikatori, kao i povećanje vrednosti euribora. Takođe, tu su i predviđanja stručnjaka da će euribor, kao i cene kvadrata i dalje imati trend rasta. Može se reći da su zbog geopolitičkih dešavanja, te trenutne ekonomske krize, građani postali obazriviji u pogledu donošenja odluka o zaduživanju stambenim kreditom“, kažu bankari za Nova.rs.

Iz Procredit banke dodaju i da euribor još uvek ima tendenciju rasta, a sve zbog težnje Evropske centralne banke da smanji inflatorne pritiske.

Da li su banke menjale svoje ponude?

Zanimalo nas je i da li su banke, usled smanjenje potražnje za stambenim kreditima menjale svoje ponude.

Tako iz OTP banke kažu da su dodatno povećali tržišno učešće u segmentu stambenih kredita, odnosno da su povećali potencijalnu prodaju u odnosu na konkurenciju. Naravno, od banke do banke zavisi da li su osetile ovaj „potres“, ali na tržištu je primetan manji broj kreditnih kupaca nego prethodne godine.

Iz OTP banke kažu i da su čak otvorili promo period, u kojem su krediti sa varijabilnom stopom povoljniji nego što su bili do sada.

Iz Procredit banke takođe ističu da na smanjenu potražnju nisu imale uticaj nikakve promene u poslovnoj politici banke, s obzirom na to da se na tom polju ništa nije menjalo.

„Ponuda naše banke nije se menjala, kao ni kreditna metodologija, niti način donošenja odluka o kreditima“, kažu iz Procredit-a i dodaju da su i oni poboljšali uslove, odnosno ponudili klijentima kredite sa dužim periodom otplate.

Da li je uopšte vreme za uzimanje kredita?

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je smanjeno interesovanje za stambeno kredite u ovom trenutku normalno i očekivano.

„Ljudima su sveža nedavna iskustva kada su rate za stambene kredite skočile zbog rasta euribora“, smatra Grubišić i dodaje da smo mi dugo bili naviknuti na niske kamatne stope i da je sada usledio šok“, kaže Grubišić.

Ipak, kada je reč o kupovini stana zbog rešavanja stambenog pitanja, ukoliko postoje mogućnosti, ne treba čekati sa kupovinom i dizanjem kredita.

„Porodica koja planira da živi u tom stanu nema šta da čeka, pogotovo sada u trenutku kada su i kirije skočile“, kaže Grubišić.

Sa druge strane, smatra naš sagovornik, kada je reč o investicionoj kupovini stana, tu ne treba žuriti.

„U tom slučaju rizik je uvek veći“, kaže Grubišić.

Izvor: nova.rs

ZAHVALJUJUĆI konkursu Ministarstva za brigu o selu, još 42 porodice dobiće svoj novi dom u somborskim selima.

- Briga o mladima i briga o selu su oblasti koje su u našem stalnom fokusu. Oživljavanje sela je važan deo odgovorne politike Aleksandra Vučića da sačuvamo naš identitet i da pružimo vetar u leđa našim mladima pri realizaciji svojih životnih projekata. Izuzetno sam srećan što, pored mladim bračnim parovima, omogućene su i kupovine kuća za samohrane majke i smatram i verujem da jačanje žena na selu, osnaživanje naših žena je važan deo našeg posla i odgovornosti - poručio je graodnačelnik Sombora Antonio Ratković.

Tokom 2021. i 2022. godine ovim putem krov nad glavom dobile su 93 porodice iz Grada Sombora. Ove godine za kupovinu kuće u Svetozar Miletiću odlučilo se šest porodica, u Doroslovu osam, Telečkoj, Rastini i Staparu po dve, Aleksa Šantiću, Stanišiću i Gakovu po četiri, Bačkom Monoštoru per, Čonoplji i Bačkom Bregu po jedna i u Bezdanu tri.

Izvor: novosti.rs

Sivački Dom kulture bio je domaćin 38. po redu Festivala akustičarske muzike. Festival je opravdao očekivanja i samu svoju svrhu, a to je promovisanje akustičarske muzike i afirmacija talentovanih muzičara.

I ove godine festival je imao međunarodni karakter, pošto su, pored domaćih izvođača, nastupali i izvođači iz Slovenije i Hrvatske. Specijalni gosti ovogodišnjeg festivalskog izdanja bili su grupa „Legende“ i prošlogodišnji pobednici, grupa Bad Week.

Tročlani žiri imao je težak i odgovoran zadatak da izabere pobednika, pošto je svih 16 kompozicija pokazalo visok nivo kvaliteta. Ipak, odluka je doneta, te je tako pobednik 38. Festivala akustičarske muzike Sebastijan Doe iz Hrvatske sa pesmom „Svi smo mi jedno“, drugo mesto pripalo je Milanu Kosanoviću iz Kljajićeva sa pesmom „Lepe stvari“, dok je treće mesto zauzeo bend „Žare i koprive“ iz Sremske Mitrovice, sa pesmom „Ne moraš“.

Kada je u pitanju pobednik publike, u toj kategoriji najbolji učesnik je „Dinamika bend“ iz Novog Sada sa pesmom „Nisi tu“. Generalni pokrovitelji festivala su Opština Kula i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Narodna biblioteka „Miodrag Borisavljević“, povodom 100 godina od rođenja Duška Radovića, u sredu 30.11. od 18 časova predstaviće izložbu aforizama ovog velikog pesnika, pisca, novinara, aforističara i TV urednika.

„Za decu treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje“, govorio je Dušan Radović (1922.-1984.) koji se najmlađim slušaocima prvi obratio sa "Poštovana deco". Generacije i danas stasavaju uz njegovog "Strašnog lava" i "Kapetana Piplfoksa", a pamti se i po kultnim emisijama "Na slovo na slovo", "Hiljadu zašto" i "Poletarac".

Oni nešto stariji pamte kako su se godinama budili uz prepoznatljiv dubok i hrapav glas, duhovitim komentarima i satiričnim doskočicama na talasima Radija Studio B.

O izložbi „Bio jednom jedan laf“ koja će biti postavljena u apatinskoj biblioteci, govoriće njeni autori Olga Krasić-Marjanović, Sara Ivković-Marković i Violeta Đorđević.

Crni panter navodno je pre tri sata viđen i snimljen na šetalištu "Šlajz" pored Velikog bačkog kanala u Vrbasu. Pecaroš, koji je napravio snimak, prosledio ga je ekološkom udruženju „Pokret za sve nas“ (PZSN) u Vrbasu.

Nenad Tešić iz PZSN rekao je, za „Novosti“, da su policajci i lovci već na terenu. Zver je navodno snimljena na 20 metara od restorana ribolovačkog udruženja i na 50 metara od prvih kuća u Vrbasu, u naselju Mađaršor.

Tešić tvrdi da je na Šlajzu pronađeno raskomadano telo psa, za kojeg se pretpostavlja da je bio žrtva pantera. Međutim, načelnik Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine Nemanja Ivanović kaže za "Blic" da nisu dobili zvaničnu prijavu da je nekome nestao pas.

- Panter je navodno viđen u Vrbasu, u kontaktu sam sa policijom i lovočuvarima. Što se tiče informacija o raskomadanom psu, nemamo potvrdu o autentičnosti, niko nije prijavio da mu nedostaje pas ili da je nestao. Nemam potvrdu da je nađen leš životinje - rekao je Ivanović i naglasio da je najvažnije ne dizati paniku, kao i da je zbog svega, pojačano prisustvo policije na ulicama.

Zver je prethodnog dana navodno viđena u ataru sela Feketić, u opštini Mali Iđoš. Njeno pojavljivanje u Vrbasu je, potvrđuje Tešić, logično, jer je Mali Iđoš susedna opština, a panter je u Feketiću snimljen kako se kreće u pravcu Vrbasa.

- Potrebno je da se zver danonoćno prati, a lovačko društvo, koje je opremljeno termokamerama, može da je locira i noću. Lovci mogu da je uspavaju strelicama i da posle toga bude smeštena u zoološki vrt – kazao je Tešić.

Prema njegovim rečima, dosadašnje kretanje pantera, koji je prvo uočen u Apatinu, pokazuje da on iz Vojvodine ide prema centralnoj Srbiji.

- Oni koji ne shvataju ozbiljnost situacije, govore da je panter bezopasan i da napada samo kad je sateran u ćošak. Sama činjenica da je on praktično među ljudima, upućuje na to da je u opasnosti i da će se braniti, zbog čega treba biti oprezan – upozorio je Tešić.

Izvor: blic.rs

Veći broj slučajeva respiratornog sincicijskog virusa (RSV) zabeležen je u Hrvatskoj i Sloveniji.

Epidemija RSV virusa uobičajena za jesen, a najčešći je kod dece predškolskog uzrasta, mada se mogu zaraziti i stariji.

Ove godine je ranije nego uobičajeno registrovan u Sjedinjenim Američkim Državama, a zdravstvene službe Hrvatske i Slovenije prve su ga registrovale u regionu, pišu N1 Slovenija i Dnevnik.hr.

– Može se dobiti u rasponu od novorođenčeta do predškolskog uzrasta, ali nisu imuni ni oni starijeg doba. Kod mladih izaziva najtežu kliničku sliku, ali viđali smo i stariju decu sa simptomima. Pažnju treba obratiti kada je dete napadno mirno i bledo ili bledo i uznemireno, tahipnoično, kada neprestano kašlje. Postoji i takva klinička slika gde napadi kašlja traju dugo – tvrdi Goran Tešović iz Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu.

On dodaje da je dobra vest što grip još uvek nije uzeo maha, pa postoji izvesnost da se neće poklopiti sa RSV virusom.

U Sloveniji je tokom prošle nedelje zabeležno 90 slučajeva RSV virusa od čega je 15 imalo težu kliničku sliku.

Treba znati da RSV virus izaziva akutnu infekciju disajnih puteva. Prenosi se kašljem dodirom, poljupcima i kontaminiranim predmetima.

Članovi Gradskog veća Anita Stojakov i Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima Gradskog muzeja Sombor direktorom Davidom Firanjem i kustosima Ljubicom Bačić i Brankicom Ćurčić učestvovali su na VII Međunarodnom stručnom skupu „Memorija rumunskog sela“ u organizaciji Muzeja banatskog sela u Temišvaru, koji je održan 24. i 25. novembra.

Ovom prilikom, predstavnici dva grada razgovarali su o uspostavlјanju saradnje Sombora i Temišvara, kao i Gradskog muzeja Sombor i Muzeja banatskog sela u Temišvaru, čija se realizacija očekuje na jesen 2023. godine, u godini kada će Temišvar poneti titulu Evropske prestonice kulture.

U okviru muzeografske sekcije, kustoskinja istoričarka umetnosti Brankica Ćurčić predstavila je delatnost Gradskog muzeja Sombor, kao organizatorka muzejskih aktivnosti u somborskom Muzeju, dok je u okviru etnološke sekcije izlaganje o somborskom ubrađaju imala viši kustos etnolog i antropolog Gradskog muzeja Sombor Ljubica Bačić.

Po nalogu Apelacionog suda, koji je ukinuo prvostepenu presudu, glavni pretres će se održati pred potpuno izmenjenim većem

Pred Višim sudom u Somboru, za 1. decembar zakazano je ponovljeno suđenje Aleksandru Aleksiću (30) iz Ruskog Krstura, koji je prvostepenom presudom bio osuđen na devet godina zatvora zbog nanošenja teških povreda sugrađaninu Igoru Vinajiju (41), od kojih je ovaj preminuo.

Po nalogu Apelacionog suda, koji je ukinuo prvostepenu presudu, glavni pretres će se održati pred potpuno izmenjenim većem.

Tragediji na betonskim tribinama lokalnog fudbalskog kluba Rusin, u Ulici Petra Rizniča u Ruskom Krsturu, 10. februara 2020. godine oko 20 časova, prethodila je svađa, a zatim i fizički sukob. Dvojica muškaraca su se, navodno, posvađala zbog devojke, a Igor je, tvrdi se, u jednom tenutku uzeo komad betona i njime udario Aleksandra. Ovaj je uzvratio, ali razbijenom flašom, kojom ga je udario po glavi. Povreda je bila smrtonosna.

Dok je Vinaji ležao na betonu okrvavljene glave, Aleksić je otišao do obližnje prodavnice i odatle pozvao policiju i ispričao šta se dogodilo na igralištu. Posle toga se vratio na teren, gde su prethodno obojica pili alkohol i sačekao Hitnu pomoć i policiju.

NJih dvojica su se, po pričama meštana Ruskog Krstura, posvađali osam meseci pre kobnog događaja, a te večeri su se našli kako bi izgladili nesporazume i pokušali da se izmire.

Tako je i bilo, ali su nastavili da piju, pa je između njih ponovo došlo do sukoba, koji se nastavio tučom, a završio tragedijom.

Aleksić se od hapšenja nalazi u pritvoru, a kako nam je rečeno u Višem sudu u Somboru, ova mera mu je produžena do 26. januara 2023. godine.

Izvor: alo.rs

Ministar finasija Siniša Mali izjavio je da će prijavlјivanje za novu jednokratnu pomoć države od 5.000 dinara namenjene mladima početi 1. decembra i trajaće do 15 decembra.

- Svi mladi od 16 do 29 godina mogu da se prijave jednostavno, kao i ranije, broj lične katre i matični broj, izaberete banku u koju ćemo da uptalimo novac i mi ćemo već od 16. do 20. decembra svima isplatiti, objasnio je Mali.

Naveo je da je prve dve pomoći od po 100 evra primilo 1.060.000 mladih u Srbiji i da zato očekuje da će i ovog puta interesovanje biti veliko.

On je podsetio da će od 1. januara penzioneri imati još 12,9 procenata uvećenja penzija, što je sa prethodnim uvehcanjem od devet procenata sa početka novembra, kumulativno povećanje od 20,1 odsto za 2023. godinu.

Mali je dodao da će od početka naredne godine biti uvećane plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, kao i minimalna zarada za 14,3 procenta, što znači da će minimalac biti iznad 40.000 dinara i da će “pogurati” plate naviše.

-Mi ćemo u decembru ove godine imati prosečnu platu od 720 evra, a u decembru naredne godine sa ovim povećanjima biće 820 evra. Prosečna pnezija u Srbiji će u decembru biti oko 280 evra, a u decembru naredne godine će biti 320 evra sa povećanjima, rekao je Mali.

Fizi Bizi Fest po dvanaesti put okupio je mlade naučnike u Sombor i svojom zanimlјivom ponudom privukao pažnju mnogobrojnih posetilaca. Ova međunarodna naučno – popularna manifestacija, koja ima za cilј da približi nauku „običnim“ lјudima, za centralni događaj imala je naučno – eksperimentalnu postavku na kojoj su se predstavili mladi naučnici iz osnovnih i srednjih škola sa svojim mentorima, a učešće su uzeli i studenti nekoliko fakulteta. Takođe, u sklopu Festivala organizovana su i naučno – popularna predavanja, a u Muzeju podunavskih Švaba otvorena je izložba „Fizi Bizi i Tesla“.

Festival je posetio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je ovom prilikom izrazio zahvalnost svim profesorima koji razvijaju radoznalost i lјubav prema nauci kod svojih učenika.

„Podrška i ulaganje u mlade, u njihovo znanje, radoznalost i razvijanje lјubavi prema nauci predstavlјa jačanje samih temelјa našeg grada i najvažniji zalog za budućnost. Ponosan sam na mlade koje imamo u našem Somboru, koji su sami inicirali i pokrenuli festival, koji je od školskog projekta postao festival nauke grada Sombora. Ponosan sam i srećan što imamo i takve profesore koji su svetionici prema kojima se uspravlјamo. Oni rade najodgovorniji i najvažniji posao za našu zajednicu jer ne prenose samo znanje, nego i motivišu, inspirišu i razvijaju lјubav prema učenju i nauci kod novih generacija koje su budućnost našeg grada. Zadovolјstvo je kada možemo da pokažemo da Grad brine i pruža ruku svemu što je podrška mladosti, pameti i promociji nauke“ poručio je gradonačelnik.

Ispred Centra za razvoj „Planeta“ Sanja Balać istakla je da su ove godine zainteresovanost za Festival pokazali učesnici obrazovnih institucija ne samo iz Sombora, već i iz drugih gradova i opština.

„Imamo preko 250 učesnika, to su uglavnom učenici osnovnih i srednjih škola iz Sombora, međutim tu su i studenti Pedagoškog fakulteta iz Sombora, zatim Prirodno – matematičkog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, imamo goste iz Hrvatske, njihove gimnazijalce, zatim imamo goste iz Stare Pazove, Kule, Kovina, Bora“ rekla je Balać.

12. festival nauke i obrazovanja „Fizi Bizi Fest“ organizovali su Centar za razvoj obrazovanja „Planeta“ i Fondacija Gimnazije „Velјko Petrović“, uz podršku Grada Sombora, Centra za promociju nauke i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.