Sombor.info

Narodno pozorište Sombor, u petak, 25. novembra, premijerom predstave „Galeb“ Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića, obeležilo je jubilej 140 godina od osnivanja.

U predstavi igraju Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević i Stefan Beronja, a scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Bilјana Grgur, kompozitor Duda Buržujka, za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, a za scenski govor Saša Latinović.

U sklopu obeležavanja ovog velikog jubileja u Foajeu Narodnog pozorišta Sombor otvorena je i izložba „Pozorište u izgradnji“ autorke Milke Ljuboje, istoričarke Gradskog muzeja Sombor, na kojoj su predstavlјeni originalni arhitektonski projekti Adolfa Vojte za izgradnju zgrade Narodnog pozorišta iz 1881. i 1882. godine.

Premijeru predstave povodom 140 godina od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor ispratili su i zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević.

Vožnja električnih trotineta u Srbiji još uvek nije regulisana zakonom, te za vozače ovog prevoznog sredstva trenutno ne postoje nikakvi propisi, niti kazne. Međutim, to se uskoro menja, te će se električni trotineti naći u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju na putevima. U tekstu pročitajte koja pravila se uvode i dajte sud da li su dovoljna.

Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, vožnja električnih trotineta biće dozvoljena na biciklističkim stazama, a u izuzetnim situacijama i na kolovozu, i brzina će im biti ograničena na 25 km/h. Brzina kretanja električnih trotineta na površinama namenjenim pešacima, prema najavljenim zakonskim rešenjima, biće ograničena na tri do pet km/h, odnosno prilagođena brzini hoda pešaka.

Marko Arambašić iz Pametne infrastrukture za mikromobilnost izjavio je tim povodom za Novi dan TV N1, da danas i „ptice na granu znaju šta je električni trotinet“ i da mu je definitivno potrebno naći adekvatno mesto u saobraćaju.

Istakao je da je procena da se u Srbiji trenutno vozi preko 220.000 električnih trotineta, te da je reč o ekološkom, brzom i ekonomičnom vidu prevoza, koji u gradu može da zameni automobil. Arambašić je mišljenja i da neće biti problem ograničiti brzinu kretanja električnih trotineta u saobraćaju, jer se to može uraditi i preko kompjutera, ali veruje da će malo biti teže regulisati kretanje u pešačkim zonama.

Uprkos najavljenim kaznama za prekoračenje brzine, Arambašić je ukazao kako iskustva iz sveta, gde postoji zakonska regulativa, govore da će se broj električnih trotineta u saobraćaju dalje samo povećavati.

Na pitanje da li bi bilo dobro uvesti obaveznu registraciju električnih trotineta, Arambašić je ocenio da takvo rešenje ne bi imalo smisla, jer se u gotovo svim zemljama električni trotinet tretira kao bicikl, a bicikli nemaju tablice.

Sagovornik N1 ukazao je, međutim, na problem infrastrutkure u gradovima Srbije gde nedostaju staze i adekvatni putevi za kretanje električnih trotineta. Dodao je i da bi bilo dobro postaviti mikromobilne habove na više lokacija, na kojima bi se omogućilo besplatno punjenje, ne samo električnih trotineta, već i svih drugih alternativnih vidova prevoza na električni pogon.

Izvor: nova.rs

Unapređenje vodovodne infrastrukture nastavlјa se izgradnjom vodovodne mreže u ulici Solunskih boraca u Somboru. U toku je iskopavanje i postavka vodovodnih cevi.

Izgradnja će biti izvršena u dva kraka u ukupnoj dužini od 923,28m, a radove izvodi Javno komunalno preduzeće „Vodokanal“.

Sredstva za izgradnju vodovoda u ulici Solunskih boraca obezbeđena su iz budžeta grada Sombora.

Protiv dvojice Kineza, sa privremenim prebivalištem u Srbiji, biće podnete krivične prijave za delo teške krađe počinjene na štetu Elektrodistribucije.

NJih dvojica su, kako saznajemo, u poslednjih najmanje šest meseci u prostoru bivše sonćanske kudeljare ilegalno rudarili kriptovalute, za čega su koristili preko sto uređaja za rudarenje. Utvrđeno je, takođe, da su za ovaj „posao“ krali električnu energiju tako što su prethodno samoinicijativno prepravili trafostanicu?!

Tačan iznos pričinjene štete biće naknadno utvrđen, ali se pretpostavlja da su, mesečno, trošili kilovata u iznosu između 10 i 15 hiljada evra!

Kako nezvanično saznajemo, Kinezi su objekat stare kudeljare, koji se nalazi izvan sela na oko 3-4 km, uzeli u zakup i u njemu su i živeli. Da li su imali smenu ili su sve vreme bila samo njih dvojica, biće utvrđeno u istrazi.
Uređaji su oduzeti, a Kinezi privedeni i protiv njih će biti pokrenut krivični postupak za delo teške krađe.

Izvor: apatinskenovine.rs

Sinoć je u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu obeležena 130. godišnjica od rođenja kompozitora Pala Abrahama. Ovaj rođeni Apatinac proslavio se 1920-ih i 1930-ih kao stvaralac filmske i operetske muzike, a za kratko vreme postao je jedan od najpopularnijih evropskih kompozitora svog vremena.

Na događaju je prezentovana inicijativa za obnovu sinagoge u Apatinu, jedne od svega četiri preostale u Vojvodini i jedine koja još uvek nije rekonstruisana.

Tom prilikom, Klara Sentđerđi iz odeljenja za kulturu ambasade Mađarske u Beogradu navela je da se radi o „malom, ali istorijski i arhitektonski izuzetno značajnom objektu“, te ukazala na loše stanje u kome se sinagoga iz 19. veka danas nalazi.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać istakla je da je lokalna samouprava posvećena očuvanju multikulturalnog nasleđa Apatina.

„Veoma važan aspekt tog nasleđa je rekonstrukcija sinagoge i naša želja da joj udahnemo novi život kao mestu kulture i istorijskog sećanja“, rekla je ona.

Koraćeva je objasnila da je prva procena da je za otkup i građevinsku rekonstrukciju potreban iznos od 200 hiljada evra, a da će sredstva biti prikupljana putem donacija.

Ona je takođe dodala da se u Apatinu nalazi i izuzetno vredan „stenvej“ klavir iz 1912. godine, koji je nekada bio u vlasništvu kompozitora Abrahama, te da je ideja da se ovaj instrument takođe restaurira i smesti u prostor sinagoge.
Prisutne je uključenjem iz Španije pozdravio i poznati pijanista Ištvan Sekelj, inače potomak Pala Abrahama, koji je podržao inicijativu za obnovu sinagoge.

Događaj je završen izvođenjem najpoznatijih arija iz opereta Pala Abrahama i otvaranjem izložbe o jevrejskom nasleđu Apatina, koja će narednih dana biti izložena u galeriji Jevrejskog kulturnog centra.

U sklopu obeležavanja 130. godišnjice rođenja velikog kompozitora, u petak 25. novembra u apatinskom Kulturnom centru će biti priređena projekcija filma o životu Pala Abrahama, kao i koncert njegovih dela. Ulaz na ovaj događaj je slobodan.

Nije dostavljen nijedan zakonit dokaz - istakao je Aleksandar Petrović, advokat okrivljenih novinara Sare Mikić i Save Majstorova.

Juče su pred Prekršajnim sudom u Somboru, kao okrivljeni, saslušani novinari portala SOinfo.org, Sara Mikić i Sava Majstorov. Advokat odbrane, Aleksandar Petrović, ukazao je da se njima stavlja na teret da su u decembru 2021. godine organizovali proteste u kojima je blokiran stari kružni tok, „iako su oni o navedenom događaju samo verno izveštavali baveći se na profesionalan način svojim novinarskim pozivom”.

– Za navedeno nije dostavljen nijedan zakonit dokaz, te je odbrana zahtevala da se iz spisa predmeta isključe sve službene beleške i video snimci koji su nastali na nezakonit način uz kršenje brojnih ustavnih i procesnih prava – rekao je advokat Aleksandar Petrović.

On je dodao da ovo nije običan prekršajni postupak u kome se neko tereti za prekoračenje brzine ili zato što je razgovarao mobilnim telefonom na pešačkom prelazu. Ovde je, istakao je Petrović, reč o jedinom postupku koji se u na teritoriji Republike Srbije vodi protiv novinara zato što su radili svoj posao izveštavajući o događajima koji su aktuelni u njihovom gradu.

– Ukoliko kojim slučajem novinari Sara Mikić i Sava Majstorov budu osuđeni na prekršajne kazne, to će biti svojevrsan trijumf cenzure medija i elementarnog ugrožavanja ustavnog prava na rad, te planiramo da o daljem toku ovog postupka blagovremeno obaveštavamo širu javnost i novinarska udruženja – zaključio je advokat Aleksandar Petrović.

Podsećamo, Sava Majstorov, Sara Mikić i aktivista Danijel Mirkov su u aprilu ove godine okarakterisani kao organizatori blokada u Somboru. Prete im novčane kazne od 100 do 150 hiljada dinara. Takođe, protiv njih su podnete i prekršajne prijave zbog blokade puteva.

Izvor: cenzolovka.rs

Kako bi se omogućila bolјa pristupačnost javnim ustanovama za sve građane, Grad Sombor ove godine izdvojio je sredstva za postavlјanje prilaznih rampi na ulazu objekte pet ustanova.

U toku je postavlјanje rampe koja će olakšati ulazak i omogućiti lakšu dostupnost usluga Doma zdravlјa koje se sada nalaze u objektu bivšeg ATD-a u ulici Mite Popovića, a radove koji su u toku obišli su danas gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić.

Bolјa pristupačnost javnim objektima, imajući u vidu prvenstveno lakšu pristupačnost za osobe sa invaliditetom, od sada je dostupna na ulazu u Centar za pružanje usluga socijalne zaštite koji se nalazi u Grašalković palati, na ulazu u Muzej Podunavskih Švaba, kao i u zgradi Kulturnog centra „Laza Kostić“, gde je završena postavka rampi. Takođe, nova prilazna rampa biće postavlјena i na ulazu u Gradsku biblioteku „Karlo Bijelicki“.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su predlog Zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim su penzije od 1. novembra vanredno usklađene za devet odsto, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako navode iz fonda, za isti procenat usklađuju se i novčane naknade.

S tim u vezi, dodaje se da je prosečna penzija uvećana za 2.787 dinara, te da najniža penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 18.404,58 dinara.

Najviša penzija za sve korisnike od 1. novembra iznosi 169.512,30 dinara.

Osim toga, novčana naknada za pomoć i negu drugog lica za prvu grupu (100 odsto), od 1. novembra ove godine iznosi 22.030 dinara, dok novčana naknada za telesno oštećenje za korisnike sa 100 odsto oštećenja koje je posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti iznosi 9.179,33 dinara.

Novčana naknada pogrebnih troškova za sve kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti, poljoprivrednici) od 1. novembra iznosi 50.721 dinar.

Vrednost opšteg boda koji utiče na visinu prvog obračuna penzije iznosi 991,30 dinara.

Moskvič je pokrenut davne 1947. godine, ali se tokom vremena pokazao nekonkurentnim, pa je 1998. ova marka ugašena. Ipak, usled aktuelne situacije u automobilskoj industriji i povlačenju brojnih kompanija iz Rusije, ova zemlja je rešila da ponovo započne proizvodnju zaboravljenog Moskviča, a u tekstu saznajte na čijoj osnovi će biti i kako će izgledati.

Rusija je to dugo najavljivala, a sad je napokon i pokrenula proizvodnju zaboravljene marke automobila – Moskvič.

Ovde se ne radi ni o kakvom brzom razvoju, jer Rusi su jednostavno preuzeli kineski automobil i sad ga sklapaju u bivšoj Renault fabrici u okolini Moskve. Novi Moskvič-3 biće kopija malog kineskog krosovera JAC S4.

U Rusiji će se automobil u proizvoditi s benzinskim motorom od 150 KS.

Redakciji TV Nova S obratili su se žitelji Sombora koji žive blizu prihvatnog centra jer su, kako kažu, zabrinuti za svoju bezbednost jer često dolazi do sukoba među grupama migranata a tvrde i da su i njihove porodične kuće neretko na meti.

Popularno izletište Šikara – bilo nekada, kažu Somborci, sada više liči na deponiju. U ovom izletištu od početka migrantske krize smešten je prihvatni centar za izbeglice. Meštani kažu da nisu imali nikakvih problema dok su u njemu bile smeštene samo porodice.

„Tu je bilo sto porodica, ali kada su počeli da dolaze samci, oni su ih istisnuli. Neverovatno je da je neko došao na ideju da napravi kamp u izletištu u šumi“, kaže Zoran Stajin, predsednik udruženja „Moja šikara“.

Na slici koju su građani Sombora prosledili televiziji, oko prihvatnog centra na izletištu vidi se smeće, šatori, razbacana garderoba, ostaci hrane ali i vatra u šumi.

„Njima je hladno, nemaju drva i šta će, odu u šumu, poseku drva i greju se“, objašnjava Stajin.

Meštani koji žive u neposrednoj blizini izletišta, a samim tim i prihvatnog centra, pred kamere nisu smeli ni želeli. Kažu da su uznemireni kada svedoče međusobnim sukobima migranata.

„Često dolazi žandarmerija, zamislite kako je ljudima koji žive u blizini. Nekada po sto njih trči oko njihovih kuća u stampedu“ priča Zoran Popović iz udruženja „Moja Šikara“.

„Mi bi bili zadovoljni samo sa jednim rešenjem – da se migranti isele odavde“, zaključio je Stajin.

Iz gradske uprave Sombor ranije je medijima saopšteno da je bezbednosna situacija u kampu stabilna.

Izvor: nova.rs