Sombor.info

U subotu 30. avgusta održano je 40. jubilarno izdanje trkačkog i plivačkog festivala u Kanjiži koja se može pohvaliti dugom i uspešnom tradicijom organizovanja ove manifestacije. Ove godine okupilo se više stotina trkača i plivača koji su plivali i trčali na glavnoj trci od 10 km. i na kraćoj stazi na 4.3 km.

Atletsko rekrativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora imao je trkače na obe trke i postigli su zapažene rezultate.

Pobednica trke na 10 kilometra je članica Ark ‘’Somaraton’’ Tijana Kabić koja je ubedljivo trijumfovala ispred svoje konkurencije. Na istoj trci u svojim starosnim kategorijama Đuka Čeljuska je istrčao prvo mesto, Arpad Šarkezi drugo a Ilija Zvekanov treće mesto. Trku na deset kilometara uspešno su istrčali i Boris Majstorović, Zoran Nikolić i Boško Jerković.

I na kraćoj distanci 4.3 km. pobeda u ženskoj konkurenciji, trijumfovala je članica našeg kluba Zorica Kulić koja je potvrdila svoju odličnu trenutnu formu. U ovoj trci u muškoj konkurenciji Milan Kovačić zauzeo je treće mesto a trku su uspešno završile i Mina Bošnjak kao i Ana Kovačić koja je trčeći u kolicima gurala sina Vuka.

“Ispunjavanje zahteva seljaka predstavlja spasavanje vlasti, sela i države”, ocenjuje Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu dodajući da nije dobro što oni svoje zahteve ispostavljaju na ulici.

On ističe da smo kada je došla kriza imali dovoljno, čak i viškove, pšenice i ulja, kukuruza…

“Mogli su značajni viškovi da se izvezu, jer je pšenica dostigla najvišu cenu u istoriji.

Ali, vlada nije znala ili nije htela da zna šta sve ima na zalihama, pa je stigla zabrana izvoza.

Tek kada su seljaci izašli na ulice da traže pravdu, a to je početak dizanja kuke i motike, naš 13. ministar agrara od 2000. godine, popuštanjem zahtevima seljaka, priznao je te greške!

I ne samo on, već i vlada, koja kroz svoje zakasnele kompromise, sa svojim zakasnelim odlukama, pokušava da ,,ugasi požar”.

Sad se ide u krajnost ne gledajući da i u mirnodopsko vreme u robnim rezervama mora da bude 10 odsto od ukupnih potreba životnih namirnica. Daje im se slobodni izvoz! Ni to nije dobro, pa vlast ide u nove greške”, smatra Gulan.

Agroekonomista Milan Prostran ističe da su u teškoj i sušnoj godini naši poljoprivrednici obezbedili da ne moramo da uvozimo hranu i imaju moralno pravo da traže da im se poboljšaju uslovi.

“Poljoprivrednici imaju puno razloga da traže bolje uslove poslovanja. Najviše ih muči pitanje visokih troškova i to još od jeseni prošle godine. Najviše su zabrinuti kako će da započnu novu poljoprivrednu godinu sad od septembra”, napominje on.

Cene đubriva, semena, a pre svega goriva u poslednjih godinu dana otišle su na rekodne nivoe i sada su se problemi nagomilali.

“Verovatno ih je na ulicu isterala muka jer se nakupilo dosta problema. Bio je zabranjen izvoz pšenice, pa je posle odobren sa kvotama. Nagomilalo se problema i imaju pravo da traže da im država pomogne sa troškovima. Moraju da sednu i razgovaraju i država i poljoprivrednici i prehrambena industrija i izvoznici. Nema modela kako se ponašati u ovakvoj situaciji i svaka zemlja se snalazi kako zna i ume.

Treba sesti i razgovarati, ali ne samo ministar poljoprivrede, već i ministar finansija i da se otvoreno kaže šta se može, a za šta se nema para…”, smatra Prostran.

On ističe i da zahtev za cenom suncokreta od 700 evra po toni nije realan, jer država nije određivala cenu nijedne kulture.

“Ta cena suncokreta proizvela bi ogromnu cenu ulja”, dodaje on.

Takođe jedno od rešenja je hitno donošenje sistemskog zakona koji bi trajao nekoliko godina, “jer problem visokih cena inputa, semena, đubriva, goriva će trajati još nekoliko godina. Taj problem imaju i farmeri u EU, ne samo mi, samo što se iz EU budžeta izdvaja 33 odsto za poljoprivredu, a iz našeg manje od pet odsto”, zaključuje naš sagovornik napominjući da već za dvadesetak dana počinje nova poljoprivredna godina i da treba obraditi 800.000 do milion hektara.

Izvor: danas.rs

Koliko treba da se brinemo?

Novi heniparivus pronađen je nedavno u Kini. Ta vest uznemirila je mnoge, te se nameće pitanje koliko zapravo znamo o njemu.

U pitanju je virus životinjskog porekla koji može da zarazi ljude i do sada je zarazio određen broj osoba, doduše mali. Izaziva respiratorne tegobe, ali dobra vest je da se ne širi lako kod ljudi.

Naime, naučnici kažu da nisu previše zabrinuti jer se čini da se virus ne širi lako među ljudima, niti je fatalan. Virus nazvan Langya henipavirus (LayV) može izazvati respiratorne simptome kao što su groznica, kašalj i umor, i usko je povezan sa dva druga henipavirusa za koja se zna da inficiraju ljude — virusom Hendra i virusom Nipah.

Istraživači kažu da se LayV virusom zarazilo samo 35 ljudi od 2018. godine, a čini se da nijedan slučaj nije povezan.

„Nema posebne potrebe da brinete o ovome, ali stalni nadzor je bitan“, kaže Edvard Holms, evolucioni virusolog sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.

Redovno testiranje ljudi i životinja na viruse u nastajanju važno je za razumevanje rizika od bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude, kaže on.

Pritom, velike epidemije zaraznih bolesti obično se javljaju nakon mnogo lažnih uzbuna, kaže Emili Gurli, epidemiološkinja sa Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru.

„Ako aktivno tražimo te varnice, onda smo u mnogo boljoj poziciji da nešto zaustavimo na vreme ili da nešto ranije pronađemo.“

Simptomi od teške upale pluća do kašlja

Istraživački tim koji je identifikovao LayV je to uradio dok je nadgledao pacijente u tri bolnice u istočnim kineskim provincijama Šandong i Henan između aprila 2018. i avgusta 2021. Učesnici su postali deo studije ako su imali groznicu. Tim je sekvencirao LayV genom iz brisa grla uzetog od prvog pacijenta identifikovanog sa bolešću. U pitanju je bila 53-godišnja žena.

Tokom studije istraživači su pronašli ukupno 35 zaraženih osoba, uglavnom farmera. Oni su imali simptome od teške upale pluća do kašlja. Većina pacijenata je izjavila da je bila u dodiru sa životinjom u mesec dana od pojave simptoma.

LayV genom pokazuje da je virus najbliže povezan sa Mojiang henipavirusom, koji je prvi put izolovan kod pacova u napuštenom rudniku u južnoj kineskoj provinciji Junan 2012.

Henipavirusi pripadaju porodici virusa Paramyxoviridae, koja uključuje male boginje, zauške i mnoge respiratorne viruse kojima se inficiraju ljudi. Nekoliko drugih henipavirusa je otkriveno kod slepih miševa, pacova i rovki, od Australije do Južne Koreje i Kine, ali se zna da samo Hendra, Nipah i sada LayV mogu da zaraze ljude, piše magazin Nature.

Istraživači nisu pronašli jake dokaze da se LayV širi među ljudima — nije bilo klastera, slučajeva u istoj porodici, u kratkom vremenskom periodu ili u neposrednoj geografskoj blizini. Od 35 slučajeva nijedan nije povezan, kažu naučnici.

Gurli kaže da je ovo dobra vest, ali studija je retrospektivno pratila kontakte za samo 15 članova porodica devet zaraženih osoba, što otežava da se utvrdi koliko su tačno pojedinci bili izloženi. Ipak, ona napominje da u podacima nije videla ništa što bi „izazvalo uzbunu iz perspektive pretnje pandemijom“.

Životinjsko poreklo

Da bi utvrdili potencijalno životinjsko poreklo virusa, istraživači su testirali koze, pse, svinje i goveda i sitne životinje koje žive u selima zaraženih pacijenata. Pronašli su LayV antitela kod nekoliko koza i pasa i identifikovali LayV virusnu RNK u 27 odsto od 262 uzorkovane rovke.

To sugeriše da su rovke rezervoar za virus, da prenose LayV između sebe „i nekako slučajno, tu i tamo, zaraze ljude“, kaže Gurli.

Ali to kako su ljudi uopšte zaraženi, nije jasno – da li direktno od rovki ili preko posredne životinje.

Potrebno je uraditi još istraživanja da bi se utvrdilo kako se virus širi u rovkama i kako se ljudi zaraze, kaže ona.

Holms kaže da postoji hitna potreba za globalnim sistemom nadzora koji bi otkrio prelivanje virusa i kako bi se brzo saopštili ti rezultati da bi se izbegle nove pandemije, poput one koju je izazvao koronavirus.

Izvor: nova.rs

Članovi Gradskog veća Sava Dojić i Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Mlake“, obišli su danas radove na izgradnji parkirališta ispred Vrtića „Suncokret“ u Somboru.

Pored izgradnje parking prostora, u okviru projekta radiće se i rekonstrukcija asfalta i postojećih staza u dvorištu vrtića.

Kako bi mališani bili bezbedniji pri dolasku i odlasku iz vrtića, i kako bi se saobraćaj u ovom delu ulice nesmetano odvijao, predstavnici Saveta mesne zajednice predložili su ovaj projekat na participativnom budžetiranju, a stanovnici Mlaka su ga i izglasali za realizaciju tokom 2022. godine.

Ovo je druga godina zaredom kako se u okviru participativnog budžetiranja, koje sprovodi grad Sombor, realizuje po jedan projekat za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu.

U Apatinu je održna prezentacija investiciono-komercijalnog projekta Arka sa cilјem razvoja turističke ponude prostora Zelena glava na svetskom tržištu.

– Predsednik Liberlanda je došao na ideju da što više otvori prostor Zelene glave za posetioce. Ova lokacija ima ogroman potencijal za izgradnju i razvoj turističkih kapaciteta. U katastru se prostor koji ćemo preurediti vodi kao Zelena glava i Majorova bara. Na njemu smo zamislili rekreativno-turističke sadržaje. Površina prostora koji ćemo ponuditi zainteresovanima je ukupno sedam hektara, od toga pet zemlјišnog prostora i dva hektara vodenog ogledala. Čitavu ovu ideju je osmislio i započeo Sveto Bajić, poznati apatinski privrednik. On je naš partner, sa nama je u ovom poslu i podržava nas. Nasledili smo deo njegovih projekata i delimično ih preradili jer smo videli da prostor ima još veći potencijal nego što smo mislili, a to želimo da iskoristimo, rekao je za Radio Dunav Milan Miščević, finansijski savetnik Liberlanda.

Prezentaciji projekta Arke prisustvovali su pored lokalnih privrednika i predstavnici Gibraltara, Škotske, Amerike, Belgije i drugih zemalјa.

– Primetili smo da je ovo jedna od najbolјih investicionih lokacija. Srbija ima izuzetno lošu turističku ponudu koja je tek poslednjih godina počela da se razvija. Podrška države u tom je neupitna. Srbija promoviše izgradnju i podstiče ulaganje u fizičke fondove, da se gradi na Fruškoj gori, Kosmaju, Kopaoniku, Zlatiboru, Zlataru. Razlika u ovoj lokaciji u odnosu na prethodno nabrojane je što mi turistima možemo ponudimo sadržaje tokom čitave godine. Imamo Dunav, blizu smo velikih tržišta Mađarske, Austrije, Češke i Slovačke, u blizini dve granice, velikih gradova Beograda i Zagreba, kao i autoputa, tvrdi Miščević.

Na prostoru Arke investitori imaju inovativne ideje od kojih, prema njihovim rečima, neće imati koristi samo oni već i opština Apatin. Projekat je uradio Semjuel Lang, jedan od najviše nagrađivanih svetskih arhitekata, Amerikanac poreklom iz Kine, koji trenutno radi za arhitektonski studio Zaha Hadid.

– Ovaj prostor, zahvalјujući opštini Apatin, jedini ima kompletnu infrastrukturu (kanalizacija, gas, struja, internet) što je teško naći i u Evropi, a ne u Srbiji. Blizu smo Nacionalnog parka. U prethodnim godinama doneti su svi potrebni urbanistički planovi i vodi se kao građevinsko zemlјište. Sve što je opština trebala da uradi ovde je već uradila. Planirana je izgradnja naselјa vila i hotela, plutajućih kuća. Ideja je da investitori zakupe infrastrukturu i kao akcionarsko društvo učestvuju u razvoju turizma. Očekujemo da već 2023. godine ova platforma oživi, kaže Milan Mišković.

Izvor: Radio Dunav

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investivcije Đorđe Zorić, sa predstavnicima Mesne zajednice „Kolut“, obišao je danas radove na rekonstrukciji puta Kolut – Bezdan, gde je u toku postavlјanje prvog sloja asfalta.
Zahvalјujući ovim radovima, kompletna deonica puta između dva naselјena mesta biće obnovlјena. Izvođač radova je „Vojput“, a investitor „Putevi Srbije“.

U delu saobraćajnice gde se odvijaju radovi saobraćaj se odvija naizmeničnim propuštanjem vozila.

U petak i u subotu 2. i 3. septembra u Kuli Mađarski Kulturni Centar Nepker petnaesti put po redu organizuje svoju najposećeniju manifestaciju „Dani Tradicije“. Početak programa počinje drugog septembra otvaranjem izložbe amaterskog slikara iz Kaloče u Galeriji Kulturnog centra sa početkom u 19 časova.

Sutradan, u subotu, u okviru manifestacije na programu je tradicionalno kuvanje ovčijeg paprikaša, razni kulturni program i turnir u malom fudbalu. U delu kulturnog programa nastupaće folklorna grupa iz Kaloče, kulturno-umetnička društva iz Kule i okoline, a decu očekuje igraonica i dečji turnir u malom fudbalu. Očekuje se dolazak čelnika Pokrajinske vlade i lokalne samouprave, predstavnika saveta nacionalnih manjina, kao i zvaničnika političkih, medijskih i crkvenih organizacija. Takođe, očekuje se i dolazak zvaničnika iz pobratimlјenog grada Kaloče. Turnir u malom fudbalu počinje u 13 časova i 15 minuta a kulturni deo programa u 16 i 30 časova, na sportskim terenima Geder u Kuli. Prijave za takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša mogu da se predaju lično u Nepkeru ili na broj telefona 025-722-613. Kotizacija iznosi 900,00 dinara.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać sa saradnicima priredila je prijem za trojicu apatinskih heroja, Đuru Šašića, Srđana Majstorovića i Sašu Lukića, koji su pre tri sedmice spasili troje naših sugrađana iz Dunava. Zajedno sa svojim spasiocima, prijemu su prisustvovali i Tijana Kusulja, njena ćerka Tia i sestrić Petar, koji će taj 22. juli, kad su ih ovi hrabri ljudi izvukli iz reke, slaviti kao svoj drugi rođendan.

-Hvala vam na hrabrosti i žrtvi koju ste iskazali u momentu kad niste imali vremena da razmišljate o svojoj bezbednosti i svom životu. Našli ste se u situaciji koja je potpuno nepredvidiva, reagovali ste najbolje moguće i ja vam se u ime svih građana opštine Apatin na tome zahvaljujem. Dunav jeste naša komparativna prednost, svi mi ga volimo, ali je veoma nepredvidiv i moramo da ga poštujemo, reči su kojim se predsednica obratila herojima i, u znak zahvalnosti, uručila im prigodne poklone, ručne satove i zahvalnice.

Trojica naših hrabrih sugrađana su se prisetili dešavanja toga dana na Dunavu i naglasili da bi opet isto postupili. Takođe su istakli i važnost da sva deca osnovnoškolskog uzrasta dobro nauče da plivaju, ali i da se održavaju na vodi u slučaju neke nepredviđene situacije.

Tokom prijema je podržana i inicijativa da se svoj trojici, za iskazanu hrabrost, dodeli najviše opštinsko priznanje, Oktobarska nagrada.

Izvor: apatinskenovine.rs

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima MZ „Nova Selenča“, obišao je danas radove na uređenju raskrsnice ulica Gruje Dedića i Milete Protića.

Kako bi ova raskrsnica bila bezbednija za sve učesnike u saobraćaju, Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora pokrenuo je inicijativu za njeno uređenje. U toku su radovi na postavlјanju „ležećih policajaca“ radi usporavanja saobraćaja, postavka ogledala za bolјu preglednost puta, a radi se i na postavlјanju nove horizonatalne i vertikalne signalizacije na ovoj raskrsnici.

Vrednost radova je oko 1,4 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, putem konkursa, opredelio sredstva u iznosu od 300.000 dinara, a preostali deo sredstava obezbeđen je iz budžeta Grada Sombora.

ZAHVALJUJUĆI sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije, u toku su radovi na rekonstrukciji zgrade Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" u Somboru.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković ističe da se kompletno radi krovna konstrukcija, fasada, zamena stolarije, radovi na hidro i električnim instalacijama, ugradnja PVC stolarije, prilagođavanje ulaza i saniranje zgrade gde se nalazi kućna nega.

U okviru ovog projekta dograđuju se dva lifta, koji će biti, kao i ulazi, prilagođeni osobama sa invaliditetom. U dvorištu ustanove nalazi se ambulanta kućne nege koja je bila teško pristupačna pacijentima, ali će se ovaj problem uskoro rešiti. Kako se procenjuje, ovi poslovi će koštati više od 182 miliona dinara.

Izvor: novosti.rs