Sombor.info

Familijarna hiperholesterolemija je nasledni poremećaj u načinu na koji telo reciklira LDL, ili „loš“ holesterol.

Osobe sa familijarnom hiperholesterolemijom se rađaju sa povišenim LDL holesterolom. Holesterol kod svih ljudi obično raste s godinama. Međutim, kod osoba sa familijarnom hiperholesterolemijom, LDL nivoi su već visoki pri rođenju i rastu s vremenom.

Visok LDL doprinosi stvaranju naslaga, što dovodi do mnogo veće nego normalne šanse za razvoj koronarne bolesti srca. Ako se ne leči, osobe sa FH imaju 20 puta veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Uzroci familijarne hiperholesterolemije

Familijarna hiperholesterolemija obično je uzrokovana mutacijom gena za LDL holesterolski receptor, koji je odgovoran za transport LDL holesterola iz krvi u ćelije, gde se koristi ili uklanja iz tela. Mutacije drugih gena takođe mogu uzrokovati nasledni povišeni holesterol. Ti geni uključuju PCSK9 gen i gen za apolipoprotein B. Ako nasledite specifičnu vrstu mutacije u bilo kojem od ova tri gena, možete razviti ovu bolest.

Koliko je česta familijarna hiperholesterolemija?

Otprilike jedna od 200 odraslih osoba ima FH (familijarnu hiperholesterolemiju) genetsku mutaciju. Uključujući decu, FH pogađa oko 1,3 miliona ljudi u SAD-u. Međutim, samo oko 10% njih je svesno da imaju ovu bolest. Dobra vest je da se FH može lečiti lekovima i promenama u načinu života.

Postoje dva tipa FH:

Heterozigotna FH (HeFH): Ovo je češći oblik i nasledjuje se od jednog roditelja. U težim slučajevima, nivoi LDL holesterola mogu preći 190 miligrama po decilitru (mg/dL) krvi. Ako se ne leči, osobe sa HeFH mogu razviti srčane bolesti već u 30. godini života.

Homozigotna FH (HoFH): Ovo je retki oblik i nasledjuje se od oba roditelja. Nivoi LDL holesterola mogu preći 400 mg/dL krvi. Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, osobe sa HoFH mogu razviti srčane bolesti već u prvoj deceniji života, ponekad već sa 2 ili 3 godine. Saznajte više o HoFH.

Dijagnostikovanje familijarne hiperholesterolemije

Oba tipa FH mogu se dijagnostikovati fizičkim pregledom, laboratorijskim rezultatima, kao i ličnom i porodičnom istorijom. Takođe se mogu otkriti kroz molekularnu dijagnozu, genetsku dijagnozu ili genetsko testiranje. Genetsko testiranje može biti korisno jer upozorava rođake na rizik.

Neki ljudi sa FH imaju fizičke simptome, dok mnogi nemaju.

Jedan od simptoma može biti nakupljanje holesterola u Ahilovim tetivama ili tetivama ruku i laktova. Osobe sa HoFH takođe mogu razviti naslage holesterola u drugim područjima, poput kože oko očiju ili na spoljnim ivicama rožnjače.

Ako jedna osoba u porodici ima FH, svi neposredni rođaci — roditelji, braća i sestre, deca — treba da budu testirani. Takođe, ako neko u porodici ima infarkt miokarda u ranom uzrastu, preporučuje se da se i ostali članovi porodice testiraju.

Deca sa povećanim rizikom za FH treba da budu testirana počevši od 2. godine života. Svako dete treba da ima proveru holesterola između 9. i 11. godine, kao i ponovnu proveru između 17. i 21. godine.

Šta je kaskadno testiranje i zašto je važno za identifikovanje genetskih stanja?

Kaskadno testiranje je metoda koja se koristi za identifikovanje osoba unutar porodice koje mogu biti u riziku od naslednih genetskih stanja. To podrazumeva testiranje bliskih rođaka osobe kod koje je dijagnostikovano određeno genetsko stanje, kako bi se utvrdilo da li i oni imaju istu genetsku mutaciju.

U slučaju familijalne hiperkolesterolemije i povišenog Lp(a), rana intervencija može pomoći u upravljanju nivoima LDL holesterola i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Lečenje familijarne hiperholesterolemije

Familijalna hiperkolesterolemija ostaje nedovoljno dijagnostikovana i nedovoljno lečena. Međutim, osobe sa FH imaju odličnu prognozu ako se stanje otkrije rano i pravilno leči. Osobe sa HoFH, ili one za koje se sumnja da imaju HoFH, treba da započnu lečenje što je pre moguće. Ako se ne leči na vreme, HoFH može dovesti do smrtonosnih kardiovaskularnih komplikacija u detinjstvu.

Familijalna hiperkolesterolemija se ne može lečiti samo dijetom i vežbanjem. Ove promene u načinu života mogu pomoći, ali su lekovi preporučeni kako bi se smanjili nivoi LDL holesterola za najmanje 50%.

Lečenje obično uključuje upotrebu statina, a možda će biti potrebni i drugi lekovi za smanjenje holesterola, kao što je ezetimib. Osobe sa izuzetno visokim LDL holesterolom, kao što su oni sa HoFH, mogu imati potrebu za lečenjem koje se zove LDL afereza. Ovo je procedura slična dijalizi koja se sprovodi svake nekoliko nedelja kako bi se uklonio holesterol iz krvi.

Druga vrsta lekova za smanjenje lipida, poznata kao sekvestranti žučnih kiselina, kao što su kolestiramin ili kolesevelam, takođe može biti korišćena. Ovi lekovi smanjuju količinu holesterola koji se apsorbuje iz creva, što zauzvrat smanjuje količinu holesterola u krvi.

Injekcioni lekovi, poznati kao PCSK9 inhibitori, takođe mogu smanjiti nivoe holesterola. Ovi lekovi ciljaju i blokiraju PCSK9 protein, čime se oslobađa više receptora na ćelijama jetre koji uklanjaju LDL holesterol iz krvi.

Ako ste dijagnostikovani sa FH, razgovarajte sa svojim lekarom o odgovarajućem planu lečenja. Takođe, obavestite svoje porodicu o FH kako bi mogli da se testiraju i leče, piše Heart.org.

Napadi pasa sve su češći o čemu svedoči i nedavni koji se dogodio u Rakovici, kada je dečak (7) povređen prilikom napada vlasničkog psa u toku šetnje, nakon čega je vlasnik psa pokušao da pobegne sa lica mesta. Poznati advokat Ivan Simić objašnjava za portal Nova.rs da veliki problem predstavlja to što ova oblast nije adekvatno zakonski regulisana, ali da postoji opcija u kojoj neodgovorni vlasnik psa može da se nađe iza rešetaka.

U beogradskom naselju Rakovica nedavno se dogodio napad psa na dete (7). Kako su preneli mediji, pas se otrgao vlasniku sa povoca i nasrnuo na mališana. Nakon incidetna, prema istim informacijama, vlasnik psa je pokušao da pobegne sa lica mesta, ali je za njim krenuo otac deteta koji ga je sustigao i udario. Vlasnik psa je u tom momentu izvukao biber-sprej i poprskao oca.

Dete je zbog povreda odmah prebačeno u Tiršovu, dok su oba muškarca privedena.

Šta čeka neodgovorne vlasnike?

Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo pitanje kažnjavanja neodgovornih vlasnika pasa koji na neadekvatan način čuvaju i vode svoje pse, posebno kada je reč o takozvanim „opasnim rasama“. Advokat Ivan Simić kaže za portal Nova.rs da u ovakvim slučajevima, nažalost, nema pravde, jer prosto to pitanje nije sistemski uređeno, poput mnogih stvari u našem društvu.

„Neretko smo bili svedoci situacija da vlasnički psi, posebno oni koji spadaju u neku kategoriju “borbenih” pasa, napadaju čak i decu. Takođe, spomenuo bih i slučaj pasa, ako se ne varam koji su bili rasni, koji su nasmrt izujedali čovek dok je šetao po obroncima Fruške gore. Da se kod nas pravila uopšte ne poštuju, nije neka novost, a ne samo da se ne poštuju, već i ne znamo ko će i na koji način sankcionisati vlasnika psa, koji istog šeta na neadekvatan način“, objašnjava naš sagovornik.

Advokat ističe se često dešava da psi nemaju korpu koja je obavezna i šetaju bez povoca, iako je reč o „borbenim“ psima, koji po zakonu moraju da je imaju.

„To bi trebalo da bude u nadležnosti komunalne inspekcije i komunalne policije, ali nisam siguran da oni imaju kapacitet, ni motiv, da se bave procesuiranjem lica i načinom na koji vode drže i pse. U slučaju neopštovanje pravila, morao bi da se podnese zahtev za pokretanje prekšajnog postupka, te bi se se vodio postupak u Prekršajnom sudu. A ukoliko dođe do teških telesnih povreda, ili, ne daj Bože, smrtnih posledica, u tom slučaju morao bi se sprovesti krivični progon. Odnosno takve protivpravne radnje bi se kvalifikovale kao teško delo protiv opšte sigurnost iz člana 288, u vezi sa članom 278, kada je predviđena kazna od jedne do osam godina, a ukoliko je nastupila smrt jednog ili više lica, ponovo je reč o članu 288 u vezi sa članom 278, gde je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina“, ističe Ivan Simić.

On napominje da postoji i lakša mera, kada se radi o nehatnom postupanje učinilaca, pa će se kazniti kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kada su u pitanju teške telesne povrede, a ukoliko se radi slučaju u kom je došlo do smrti jednog ili više lica zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

„Primećuje se da u segmentu krontole posutupanja sa držanjem i vođenjem domaćih životinja, konkretno pasa, ne postoji uređena vrsta ponašanja i postupanja, odnosno, pre svega nije primetno da postoji bilo kakvo preventivno delovanje. Nije suština u kažnjavanju, već je suština u preventivnom delovanju, pogotovo kada se radi o ovakvoj vrsti protivpravnog i društveno neprihvatljivog ponašanja, a ukoliko već govorimo o kažnjavanju, ono mora biti dosledno i bez izuzetaka“, kaže sagovornik.

On ističe da nema primera da je bilo ko od vlasnika pasa odgovarao zbog toga što psa vodi i drži neadekvatno i naglašava da se u dosadašnjoj praksi nije se često, a ni retko susretao, niti ima saznanja da je iko ikada odgovarao zbog ovakve vrste društveno opasnog ponašanja.

„Ovu oblast je nužno i neophodno dodatno urediti i razraditi, kao u nekim uređenim gradovima i državama gde ne možete tako neobezbeđeno voditi pse, jer biste bili momentalno drastično novčano kažnjeni, a ponavaljam, nemam sazanja da je iko adekvatno kažnjen što neadekvatno vodi posebno tu kategoriju tzv „borbenih pasa““, rekao je za kraj advokat Ivan Simić.

Poklon ili nasledstvo samo su neki od razloga zbog kojih maloletna deca u Srbiji postaju vlasnici nekretnina. Nije baš uvek lako i jednostavno da dete poseduje stan ili kuću, a često je i kontrolisano od Centra za socijalni rad. Naročito kako će se nekretninom upravljati, bar do punoletstva.

Prema konačnim rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstva stanova 2022. godine u Republici Srbiji ima ukupno 3.613.352 stana. Broj maloletnika koji poseduju neku nekretninu nije poznat, piše portal za oglašavanje 4.zida.

Kako maloletnici postaju vlasnici nekretnine?

“Pozitivno zakonodavstvo u Srbiji omogućava da osobe, koje nemaju 18 godina, pod određenim uslovima mogu da budu vlasnici nepokretnosti”, kaže Brane Krunić, advokat iz Subotice.

Tako, dete koje je napunilo 14 godina može da se bavim određenim pravnim poslovima uz saglasnost roditelja, a u pojedinim slučajevima i organa starateljstva, pojašnjava on.

“Dete koje je napunilo 15 godina može da preduzima i pravne poslove u kojima može da upravlja i raspolaže sopstvenom zaradom ili imovinom koju je stekao vlastitim radom”, priča Krunić.

Ipak, maloletnici mogu da postanu vlasnici nekretnina i pre nego što napune 14 godina, u određenim pravnim poslovima, kao što su kupoprodajom, poklonom, nasledstvom…

„U takvim situacijama roditelji imaju punu kontrolu nad radnjama koje preduzimaju u ime i za račun maloletnog deteta, jer su im oni zakonski zastupnici”, pojašnjava advokat.

Kada roditelji u ime maloletnog deteta kupuju nepokretnost, tada se kod javnog beležnika zaključuje i overava ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji se overava u formi solemnizovane potvrđene isprave, a ne u obliku javnobeležničkog zapisa, piše portal 4.zida.

“To znači da ugovor o kupoprodaji može da sačini i advokat”, dodaje Krunić.

Zakonodavac se vodi principom da kada maloletno dete dobija, odnosno stiče određenu nepokretnost i kada uveća sopstvenu imovinu, da se to uvek vodi kao interes koji je učinjen u korist deteta, pa u takvim situacijama nije potrebna saglasnost Centra za socijalni rad.

Međutim, u slučajevima da maloletno dete želi da proda određenu nepokretnost, tada je zakonodavac usmerio obavezu da pored samih roditelja kao zakonskih zastupnika, Centar za socijalni rad mora da izda određenu pismenu saglasnost u vezi sa prodajom nepokretnosti, ističe Krunić.

“Postupak prodaje takvih nepokretnosti se obavlja kupoprodajnim ugovorom, koji za razliku od prethodnog slučaja, sačinjava i overava javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa. Centar za socijalni rad, kako bi u potpunosti zaštitio interese maloletnika, jer se u praksi dešavalo da roditelji nekad rade na štetu maloletnika, vodi računa o proceni vrednosti nekretnine. Kontroliše da li će biti prodata po tržišnoj vrednosti, kakve su odredbe ugovora koji će roditelj da potpiše u ime deteta, na koji način će se isplatiti kupoprodajna cena”, kaže advokat.

I tu nije kraj kontroli. Centar za socijalni rad mora da isprati i trošenje tog novca.

“Zahteva se pravdanje trošenja tog novca, fiskalnim računima ako je kupljen školski pribor ili je plaćena stipendija za školu, ekskurziju ili slično. Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva. Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes deteta”, ističe Krunić.

Kako su rekli u Javnobeležničkoj komori Srbije, ukoliko roditelj ili staratelj od sopstvenih sredstava kupuje nepokretnost maloletnom detetu, nije potrebna nikakva dodatna saglasnost i roditelji ili staratelji nastupaju kao zakonski zastupnici deteta.

U svim drugim slučajevima, kažu i u komori, potrebna je saglasnost Centra za socijalni rad i javni beležnici će je tražiti.

Potrebna dokumenta i naknade

Potrebni su dokazi o roditeljstvu ili starateljstvu, a u slučaju da se nepokretnost kupuje od sredstava maloletne osobe potrebna je i saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad.

U načelu, s obzirom na to da su maloletne osobe po zakonu „poslovno nesposobne osobe“, ugovor o kupovini nepokretnosti na njihovo ime biće overen u formi javnobeležničkog zapisa, radi maksimalne zaštite prava maloletnika. Naknada za javnog beležnika za ovaj postupak zavisi od tržišne vrednosti nepokretnosti i određena je Javnobeležničkom tarifom, kažu u Komori.

Bez povraćaja PDV-a

Ukoliko je kupac stana maloletno dete treba voditi računa i o nemogućnosti ostvarivanja prava na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno o nemogućnosti ostvarivanja prava na refundaciju PDV-a. Zakonom je propisano da su ove pogodnosti predviđene samo za punoletne kupce prvog stana, dakle sa navršenih 18. godina u momentu zaključenja kupoprodajnog ugovora, kaže advokat.

Mali stanovi više se traže

Roditelji koji kupuju stanove za decu često biraju garsonjere i jednosobne stanove zbog niže ukupne investicije, a lokacije poput Mirijeva, Kanarevog brda, Petlovog brda, Vidikovca i Miljakovca se izdvajaju kao pristupačne opcije sa cenama od oko 1.800 do 2.200 evra po kvadratu, objašnjava Aleksandra Mihajlović, sa portala 4zida.

Na osnovu podataka sa sajta 4zida.rs, cene manjih stanova u Beogradu, poput garsonjera i jednosobnih, značajno variraju u zavisnosti od lokacije i tipa gradnje. Prosečno oglašena cena kvadrata za stanove u novogradnji u centralnim opštinama, poput Vračara i Starog grada, prelazi 3.500 evra, dok se na primer u Zemunu ili Voždovcu, prosečne cene kreću od 2.500 evra.

Kada je reč o starijim stanovima, kvadrat se na Novom Beogradu u zavisnosti od bloka i mikrolokacije kreće od 2.600 pa do više od 4.000 evra (blog 58 ili blok 67 na primer).

Na Zvezdari je za kvadrat potrebno izdvojiti između 2.000 i 2.800 evra.

Nova ili stara gradnja?

Kada se bira između novogradnje, starogradnje i stanova u izgradnji, odluka zavisi od prioriteta kupca – novogradnja nudi modernije uslove stanovanja, ali stanovi u izgradnji često omogućavaju povoljniju cenu po kvadratu, dodaje Mihajlović.

“Stanovi u novogradnji imaju savremenu izolaciju, kvalitetniju stolariju, bolju energetsku efikasnost i moderan raspored prostorija. To smanjuje troškove grejanja i hlađenja na duži rok. Novogradnja ne zahteva dodatna ulaganja nakon kupovine – nema potrebe za renoviranjem instalacija, kupatilskih sanitarija ili kuhinje, što je često slučaj kod starijih stanova”, kaže naša sagovornica.

Ovakvi stanovi često dolaze sa dodatnim sadržajima poput garažnih mesta, video-nadzora, recepcije što ih čini atraktivnim za mlađe generacije. Kupovina stana u fazi izgradnje omogućava nižu cenu kvadrata u poređenju sa završenim projektima. Takođe, kupac ima veću fleksibilnost u izboru rasporeda ili završnih materijala.

“Sa druge strane, stariji stanovi često, mada ne i uvek, imaju povoljniju cenu kvadrata, posebno na lokacijama gde je cena novogradnje izrazito visoka, kao što su Stari grad ili Vračar. Kupovina starijeg stana može značiti značajnu uštedu na ukupnoj investiciji. Starogradnja je često smeštena u potpuno razvijenim delovima grada, sa blizinom škola, zdravstvenih ustanova, prodavnica i javnog prevoza. Na tržištu starogradnje češće postoji prostor za pregovore sa prodavcima, dok su cene novogradnje uglavnom fiksne”, ističe Mihajlović .

Izvor: n1info.rs

U Košarkaškoj ligi Srbije, u Novom Sadu odigran je pokrajinski derbi između Vojvodine i Džokera iz Sombora, a tim iz Novog Sada upisao je pobedu.

Košarkaši Vojvodine savladali su na svom parketu tim Džokera iz 86-79.

Novosađani su imali jedan poen prednosti posle prve četvrtine 23-22. U drugoj deonici meča slična slika na terenu, a košarkaši u belim dresovima su uspeli da povećaju prednost pred odlazak na pauzu, te je u tim momentima na semaforu pisalo 50:46 za domaćina.

Treći segment susreta pripao je gostima, 21:20 i u poslednju deonicu ušli su sa samo tri poena zaostatka za Novosađanima.

Do kraja meca vodila se borba za svaku loptu, a na kraju su domaćini uspeli da ostvare pobedu.

Najefikasniji na utakmici bio je Roberts iz redova gostiju koji je ubacio 20, dok je kod domaćina Rebrača postigao 18 poena.

U narednom četrnaestom kolu Novosađani gostuju u Novom Pazaru, dok tim Džokera na svom parketu dočekuje ekipu iz Vršca - piše RTV.

Svečanom sednicom u velikoj sali zgrade Županije danas je obeleženo 50 godina od osnivanja Džudo kluba „Bačka“.

Na samom početku svečanosti, prisutne je pozdravio predsednik Džudo i sambo kluba „Bačka“ Vlatko Belovuković.

„Kako bi rekli, 50 godina ne izgleda tako mnogo, ali pola veka to je već neki ozbiljan vremenski period. Upravo iz tog razloga smo se okupili u ovom somborskom hramu, koji je kroz istoriju mnogo toga doživeo i preživeo“ istakao je Belovuković.
Prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, čestitavši klubu ovaj značajan jubilej.

„Za Sombor sa ponosom govorimo da je grad sporta i da su sportisti naši najbolji ambasadori, ali ništa od toga ne bi bilo da u osnovi nema sportskih organizacija i klubova na teritoriji našeg grada čiji je rad i trud doveo do stvaranja mnogih šampiona. Malo klubova u Somboru može da se pohvali sa istorijom dugom pola veka, a kada govorimo o istoriji, uglavnom se u prvi plan stavljaju neosporni sjajni rezultati i odličja kojima se dičimo, ali nije to ono što je dovelo Džudo klub Bačka do jubileja koji danas obeležavamo, već stručan rad, požrtvovanost i ljubav prema ovom sportu ljudi koji rukovode klubom, zajedno sa svim generacijama koje su odabrale da budu njegov deo“ poručio je Ratković.
Kratkim filmom prikazan je istorijat kluba, a ovom prilikom, dodeljene su i plakete pojedincima i organizacijama za doprinos razvoju kluba.

Da li planirate putovanje avionom? Na određene stvari morate da obratite pažnju.

Putovanje avionom do bilo koje destinacije je uzbudljivo iskustvo, ali ako putujete prvi put, može biti i stresno.

Glavni razlog za ovaj stres nije kupovina karata, niti dolazak na aerodrom na vreme, već poštovanje svih mogućih pravila u vezi sa stvarima koje smete ili ne smete da ponesete u avion.

Iako različite avio-kompanije imaju različita pravila neke stvari su zajedničke svima.

Šta se ne može uneti u avionu?

Pre putovanja, proverite pravila avio-kompanije i zemlje odredišta, jer se detalji o tome šta se može unneti u avionu mogu promeniti.

Zabranjeni predmeti u ručnom prtljagu

Oružje i replike: Vatreno oružje, vazdušne puške, pištolji, replike oružja, čak i igračke koje liče na pravo oružje.

Oštri predmeti: noževi, brijači, makaze sa sečivima dužim od 6 cm, skalpeli, šiljasti predmeti kao što su šiljci za penjanje ili makaze za manikir.

Tupi predmeti: palice za bejzbol, palice za golf, palice za kriket, hokejaške palice ili bilo koji predmet koji se može koristiti kao oružje.

Eksplozivni i zapaljivi materijali: vatrometi, pirotehnika, rakete, petarde, eksplozivne boce, zapaljivi sprejevi (npr. lak za kosu u velikim količinama).

Hemikalije i otrovi: kiselina, izbeljivač, otrovi, suzavac, hloroform ili radioaktivni materijali.

Zabranjeni predmeti u prijavljenom prtljagu

Litijumske baterije: Baterije iznad dozvoljene granice (obično 100-160 Vh) ili neispravne baterije.

Izuzetno zapaljive materije: Benzin, aceton, gasne boce (osim u posebno deklarisanim slučajevima, kao što je oprema za kampovanje).

Eksplozivi: dinamit, municija ili mine, osim ako nisu deklarisani i transportovani u skladu sa striktno propisanim pravilima.

Tečnosti u ručnom prtljagu

Sve tečnosti moraju biti u posudama do 100 ml.

Svi kontejneri moraju biti smešteni u providnu, zapečaćenu plastičnu vreću kapaciteta do 1 litra.

Izuzeci: lekovi, hrana za bebe i posebne dijetetske potrebe sa dokazom o autentičnosti.

Specifični predmeti

Dronovi: Obično su dozvoljeni, ali baterije se moraju ukloniti i nositi u ručnom prtljagu.

Alati: Bušilice, šrafcigeri, čekići i slični predmeti su zabranjeni u ručnom prtljagu.

Opasni predmeti u bilo kom obliku

Komprimovani gasovi: Gasne boce (npr. za ronjenje ili kampovanje) bez posebne dozvole.

Radioaktivni materijali: Apsolutno zabranjeno.

Prsluci za spasavanje sa samonaduvavanjem: Dozvoljeni samo uz prethodno odobrenje avio-kompanije.

Šta se može uneti u avionu?

Bilo da se radi o predmetima u vašem koferu ili predmetima koje nosite u torbi za ručni prtljag koji dolazi sa vama, postoje neke stvari o kojima ne morate da brinete.

Pribor za nokte

Male makaze, škare za nokte i turpija su dozvoljeni u ručnom prtljagu.

Ova vrsta predmeta mora biti prikazana tokom bezbednosnog pregleda, ali sve dok su makaze za nokte male (sečivo kraće od 6 cm), nećete imati problema.

Elektronska oprema

Postoji mnogo elektronske opreme koju možete poneti sa sobom u avion, a na listi se nalaze laptop, tablet, fen ili pegla za kosu, oprema za fotoaparate i fotografije, pegla za putovanje i električni brijač.

Kada prođete kroz obezbeđenje, postoji šansa da će od vas biti zatraženo da pokažete kako se predmet može osvetliti.

Hrana i piće

Ako hranu i piće nosite kao suvenire za svoju porodicu i prijatelje ili jednostavno za uživanje, moraćete da ih spakujete u kofer koji nije ručni prtljag. Ali ako sa sobom u torbi nosite grickalice poput suvog voća ili orašastih plodova, to vam je dozvoljeno.

Pribor za šivenje

Igle za pletenje, igle za šivenje ili male makaze za sečenje konca su dozvoljene u avionima, čak i u torbi koju nosite.

Dakle, ako planirate da pletete tokom svog putovanja – samo napred, a ako želite da budete dodatno sigurni, uzmite drvene igle, a ne metalne.

Medicinska oprema i lekovi

Medicinska oprema se može uneti u kabinu aviona, zajedno sa torbom, pod uslovom da je avio-kompanija unapred odobrila. Tim za medicinsku opremu avio-kompanije će proceniti da li se vaš zahtev može odobriti i izdati odobrenje za nošenje predmeta.

Ako nosite lekove, možete ih nositi i u ručnom prtljagu u posebnoj torbi. Preporučuje se da tu torbu imate spremnu za pregled.

Šminka i kozmetika

Parfemi, kreme, maskare, puderi u prahu, paste za zube, šamponi i druge tečnosti mogu se nositi u avionu, ali imaju posebna pravila:

Sve tečnosti moraju biti u posudi do 100 ml.

Sve tečnosti treba staviti u jednu providnu plastičnu vreću sa patent zatvaračem dimenzija do 20cm k 20cm ukupnog kapaciteta do 1 litra.

Torba mora biti potpuno zatvorena i stavljena u ručni prtljag.

Morate ukloniti torbu sa tečnostima iz svog drugog ručnog prtljaga da biste prošli dodatni pregled, piše Net.hr.

Hrana za decu

Ako putujete sa detetom (8 dana – 2 godine), možete poneti količinu mleka za bebe, mleka u prahu, sterilisane vode i hrane za bebe koja vam je potrebna za let, čak i ako prekoračite uobičajene granice tečnosti.

Ovi predmeti ne moraju da stanu u providnu kesu potrebnu za druge tečnosti, ali ih pripremite za inspekciju aerodromskog obezbeđenja.

Izvor: n1info.rs

U subotu, 21. decembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se Javni čas polaznika Studija klasičnog baleta, u 18.00 časova.

Ulaz je slobodan!

Postoji jednostavan, jeftin i lako dostupan sastojak koji bi mogao da pomogne kod samnjenja holesterola, a u pitanju je beli luk.

Iako možda neće imati najugodniji zadah, zdravstvene koristi konzumacije belog luka nadilaze tu manu.

Visok nivo "lošeg" LDL holesterola mogu začepiti krvne žile, povećavajući rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Osobe s visokim holesterolom često moraju da kombinuju promene u načinu života s lekovima kako bi smanjile nivo LDL-a.

Međutim, uz nekoliko prirodnih koraka, poput dodavanja belog luka u prehranu, moguće je pomoći telu da bolje reguliše holesterol.

Prema istraživanjima, konzumiranje jednog čena belog luka dnevno (oko 3 do 6 grama) može smanjiti nivo holesterola za čak 10 odsto.

Glavni "krivac" za ovu zdravstvenu korist je alicin, snažan antioksidans koji daje belom luku njegov prepoznatljiv miris. Alicin može da blokira proizvodnju LDL holesterola u jetri, vezujući se za LDL receptore na ćečijama jetre.

Što je unos belog luka veći, to može imati snažniji učinak na smanjenje LDL-a.

Istraživanja pokazuju da način na koji konzumirate beli luk može uticati na njegovu učinkovitost.

Ekstrakt belog luka pokazao je najdoslednije rezultate u snižavanju ukupnog holesterola.

Seckani ili sveže drobljeni beli luk zadržava više alicina, dok industrijski obrađeni u obliku granula može izgubiti deo tog korisnog jedinjenja.

Stručnjaci upozoravaju: Beli luk nije čudotvorno rešenje

Prema dijetetičarki Vitoriji Tajlor, belik luk može dodati ukus jelima, ali naglašava da je važno gledati celu ishranu, ne oslanjati se samo na jedan sastojak.

"Beli luk je koristan, ali sam po sebi nije dovoljan za smanjenje rizika od srčanih bolesti", kaže Tejlor.

Osim belog luka, postoje i drugi koraci koje možete preduzeti za zdravlje srca.

Redovna fizička aktivnost (najmanje 2.5 sata nedeljno)

Zdrava ishrana, koja uključuje masnu ribu poput skuše i lososa, maslinovo ulje i ulje repice te namaze na njihovoj bazi, celovite žitarice poput smeđeg pirinča, integralnog hleba i testenine od celovitog zrna, orašaste plodove i semenke, kao i voće i povrće - piše index.hr.

Ukoliko ste ljubitelj kafe, onda ste možda u poslednje vreme čuli za sve popularniji espresino – kafu sa čokoladom koja se pije širom Italije, a najbolja je u Rimu, Torinu i na samom jugu ove zemlje…

Espresino – savršen spoj kafe i čokolade

U Apuliji, na peti Italije, jedno od omiljenih pića je espresino, nastao iz opsesije fantastičnom kombinacijom čokolade i kafe. Espresino lako možete napraviti i kod kuće – tako što ćete na dno šolje staviti kakao, zatim sipati espreso, dodati vruću mlečnu penu i sve završiti kakaom. U mnogim italijanskim kafićima umesto kakaa dodaje se kašika Nutele, piše Punkufer.hr

Jedan od srodnika espresina je marokino – piće za koje se koriste isti sastojci, ali u espresinu kakao ide u šolju pre espresa. Marokino, koji je posebno popularan tokom zime, naći ćete u Rimu, baš kao i monačelu (malu časnu sestru), koja kombinuje espreso, kakao i šlag.

Prilikom pripreme espresina najvažnije je imati dobru kafu, kao i mašinu koja pravi dobar espreso. Mleko je takođe važno – trebalo bi da bude penušavo, ali ne previše penasto.

U Torinu je popularan bicerin, piće koje kombinuje kafu, čokoladu i mlečnu penu ili šlag u tri neodoljiva sloja - piše Danas.

Tunel Rogfast se kopa na deonici ispod Boknafjordena i Kvitsofjordena u norveškom Rogalandu i biće dug 27 kilometara, a njegove dve cevi široke deset i po metara biće položene na dubini od 392 metra ispod nivoa mora.

Rogaland Fiked Link, ili Rogfast kako ga od milja zovu, je podmorski tunel koji se gradi u Norveškoj, a kada bude završen 2033. godine, biće to najduži i najdublji podmorski tunel na svetu.

Norveški autoput E39 vodi od Kristijansanda na jugu Norveške do Trondhajma na severu. Vožnja od početne do krajnje tačke, koja danas traje 21 sat, po završetku ovog građevinskog megaprojekta biće skraćena za polovinu i olakšaće život među fjordovima, koji će morati mnogo manje da se oslanjaju na trajekte, prenosi Punkufer.hr.

Norvežani nisu početnici u izgradnji podvodnih tunela koji mnoga njihova ostrva spajaju jedno sa drugim ili ih čine „bližim obali“, a trenutno najduži je tunel Rifilke, koji je takođe položen 292 metra ispod površine mora i tako je najdublji tunel na svetu.

Sam tunel Rogfast se kopa na deonici ispod Boknafjordena i Kvitsojfjordena u norveškom Rogalandu i biće dug 27 kilometara, a njegove dve cevi široke deset i po metara biće položene na dubini od 392 metra ispod nivoa mora, čime će se postaviti novi svetski rekord, ali i nova merila u inženjerstvu puteva. Očekuje se da će kroz tunel prolaziti oko šest hiljada vozila dnevno.

Za izgradnju Rogfasta biće iskopano osam i po miliona kubika kamena, koji će – jer su ipak Norvežani – biti iskorišćen za druge građevinske projekte i melioraciju okolnog zemljišta.

Uz napredne tunelske tehnike i rešenja koja stavljaju pod kontrolu sumanuti pritisak i obezbeđuju strukturni integritet probijenih stena, gotov tunel će takođe biti opremljen najsavremenijim sistemom za praćenje koji će analizirati podatke u realnom vremenu i zato će Rogfast biti jedan od najbezbednijih tunela na svetu.

Cena ovog megaprojekta je veoma visoka – iznosiće oko 22 milijarde norveških kruna, odnosno oko 2,1 milijardu evra. Finansije su bile razlog što izgradnja pauzirana nakon početnog zamaha 2019. godine, pa su radovi nastavljeni dve godine kasnije, a očekivani rok završetka pomeren sa 2026. na 2033. godinu - piše n1info.rs.