Juče se dogodilo 118 saobraćajnih nesreća u Srbiji

Dve osobe su izgubile život, 11 zadobilo teške, a 34 lica lakše povrede

U utorak, 24. decembra na putevima u Srbiji, zbog jakog nevremena i snega, dogodilo se 118 saobraćajnih nesreća u kojima su dve osobe izgubile život, dok je 11 osoba teško povređeno. Čak 34 osobe lakše je povređeno.

Uzroci nesreća

Jako nevreme i snežna oluja izazvali su haos na putevima u utorak. Saobraćajne nesreće događale su se svako malo, a prema podacima MUP na teritoriji Srbije u 24 sata dogodilo se čak 118 saobraćajnih nesreća.

Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća koje su se dogodile tokom jučerašnjeg dana bila je neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta, kao i gubitak kontrole nad vozilom usled klizavog kolovoza prekrivenog snegom i ledom.

- S obzirom na predstojeće novogodišnje praznike i veliki broj proslava, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na vozače da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol ili psihoaktivne supstance. Takođe apelujemo na vozače da vožnju prilagode vremenskim uslovima, imajući u vidu pojavu magle i snežne padavine - upozorili su iz MUP-a za "Blic".

Dve žrtve snežne oluje

Prva žrtva nevremena u Srbiji bio je mladić Vladimir J. (23) koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Smedereva. On je usled usled velikog snega proklizao kolima i sudario se sa cisternom i nastradao na licu mesta.

Druga žrtva jučerašnjeg nevremena u Srbiji je muškarac (51) koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći u naselju Doroslovo u Somboru, kada je izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo sa puta, a zatim udario u drvo.

Kako se ponašati na putu tokom nevremena

U vremenskim uslovima kakvi su bili u utorak u Srbiji, uvek je najsigurnije garažirati vozilo i ne kretati na put, ali ukoliko to ipak činite, važno je znati kako se ponašati tokom vožnje, ukoliko vas zadesi poledica na putu ili ako vas negde susretne snežna vejavica, zaveje i zaglavi.

Kada se na putu nalazi led, postoji izuzetno malo ili najčešće ne postoji nikakvo trenje i otpor koji bi pneumatike usmeravao tamo gde želite. Pošto su, dakle, tehnički uslovi nešto na šta se ne možete osloniti, jedini način da vožnja u uslovima ledene kiše bude iole bezbedna jeste – ljudski faktor.

- Prvi i osnovni savet kada je led na kolovozu jeste da, jednostavno, ne vozite. Ako ste već na putu, osnovni saveti su da vozite sporo i budite oprezni, poštujući svu signalizaciju uz pravljenje velikog odstojanja od vozila koje se nalazi ispred vas – kratko kažu saobraćajci.

Kako kočiti na zaleđenom putu

Ako ste ipak na zaleđenom putu, korišćenje kočnica predstavlja najveći izazov. Jasmina Bončić, instruktorka vožnje iz Auto-škole “Desetka plus”, objasnila je ranije da je uslov za bezbedno kočenje procena razdaljine koja je za to potrebna.

- Nema tu preteranog kočenja, već se koči motorom u kombinaciji sa blagim pritiskanjem pedale nožne kočnice. Koči se postepeno kako bi se izbegla blokada točkova. Ako točkovi blokiraju, vozilo proklizava i gubi se kontrola. Tada treba otpustiti kočnicu, zatim postepeno zakočiti, a istovremeno kočiti motorom - preći u manji stepen prenosa, odnosno prebaciti menjač u nižu brzinu - rekla je za RTS Bončićeva.

Kako je objasnila, “na nizbrdici nikako ne treba juriti, već kočiti lagano, nežnim spuštanjem i podizanjem stopala s kočnice”.

Skretanje na poledici

Ništa manje izazovno od kočenja, jeste i skretanje na poledici. Pre nego što se uđe u krivinu, kako savetuju saobraćajni stručnjaci, treba usporiti kako bi se očuvala stabilnost vozila.

- Potrebno je okretati volan lagano, ali ako se oseti da je prednji deo vozila neupravljiv odmah treba skloniti nogu sa papučice gasa, usporiti i blago kočiti ako je potrebno. Ako se zadnji deo vozila zanese, tada se lagano dodaje gas da bi se auto vratio na pravac. U krivinama preporučljivo je voziti sporo ujednačenom brzinom da bi se izbeglo zanošenje vozila – kažu oni.

Zašto je važno kretati iz druge brzine

Konačno, ako vam automobil u ovakvim uslovima stane, potrebno je znati na koji način ga ponovo najbezbednije moguće staviti u pogon.

- Da bi se sprečilo proklizavanje treba krenuti lagano i postepeno ubrzavati. Ako točkovi proklizaju, ili se auto zaglavi u snegu, treba krenuti iz druge brzine jer se tako smanjuje sila koja deluje na točkove i povećava pogonska snaga. Ako auto ima automatski menjač, treba uključite winter režim – savetuju saobraćajni stručnjaci.

Izvor: blic.rs

U 11. kolu Prve bowling lige Srbije ekipa Stonsa je savladala ekipu Timsoft Plus sa 10:6 (4.140:4.026). Beograđani su bolje otvorili meč i nakon tri seta imali su prednost od 5:1.

Somborci su uspeli da se trgnu i u završnici meča uspeli su da se stabilizuju i poravnaju rezultat u setovima. Zahvaljujući većem broju srušenih pinova Bowling Stonsi su dobili dodatna četiri boda, koja su im obezbedili nove prvenstvene bodove. Najbolji pojedinac u pobedničkom timu bio je Bojan Obradović sa 1.132 srušena pina, Milka Rebić je oborila 1.063 pina, Oto Imre 1.018, Marko Minić 478, a Nikola Ilić 451.

Stonsi su nakon ovog kola zadržali šestu poziciju sa 11 bodova. Sledi zimska pauza, a prvenstvo se nastavlja krajem januara kada će somborski tim ugostiti ekipu Inela.

Izvor: somborsport.org

Čista duša zrači dobrotu i inspiriše druge da prihvate sopstvenu unutrašnju svetlost. Takvi ljudi su ljubazni, saosećajni i odišu energijom koja smiruje i teši sve koji dođu u kontakt s njima. Ovo su znakovi da neko ima čistu dušu

Bezuslovna ljubav prema svima

Jedna od najlepših osobina čiste duše je njena sposobnost bezuslovne ljubavi. Ljudi voli iz srčane dobrote, bez obzira na to koliko ih dobro poznaje ili ne. Ono što im je najvažnije jeste da vole bližnjeg i šire ljubav i dobrotu.

Njihova ljubav prema drugim ljudima proističe iz jednostavnog uverenja: „Svaka osoba vodi svoje bitke i najmanje što mogu da uradim je da je podržim i volim.“

I tako im prihvatanje svih i ljubav prema svima pomaže da žive istinski, ljubavi ispunjen život.

Održavaju empatiju

Svi možemo biti saosećajni, ali nismo svi empatični. Samo čista duša poznaje pravu empatiju i može da se stavi u kožu druge osobe, da je duboko oseti i poveže se s njom.

Ljudi čiste duše slušaju bez osuđivanja, utešavaju, ne očekujući ništa zauzvrat, i vole bez granica.

Dok većina ljudi mora da se trudi da strpljivo sluša šta se dešava s drugima, osoba s čistom dušom ne samo da aktivno sluša, već i pomaže.

Prirodno prihvatanje uspona i padova

Život je poput vožnje na rolerkosteru, a promena je jedina konstanta. Čiste duše znaju da su usponi i padovi sastavni deo života.

Bilo da se radi o usponima u karijeri i napredovanjima, ili padovima zbog slomljenog srca i tuge, čiste duše znaju da je u životu potrebno iskusiti sve.

Mnogi ljudi teško održavaju emocionalnu ravnotežu u trenucima najvećih teškoća, dok osoba sa čistom dušom stoički prihvata i usponе i padove života.

Ljubav prema duhovnosti

Čista duša prirodno je privučena duhovnošću. Zanima je kako iskoristiti unutrašnju energiju i snagu koju imaju, kao i kako njihova mirna i vedra priroda može pomoći ne samo njima, već i drugima.

Neprestano žele da saznaju više o meditaciji, pažnji, ljubavi, afirmacijama, vizualizaciji i još mnogo toga. Ne samo da usvajaju ova znanja, već ih i šire, pomažući drugima na njihovom putu.

Ne osuđuju

Osuđujuća priroda, koja je karakteristična za većinu ljudi, potiče iz neznanja, osećaja superiornosti i želje za pripadnošću grupi.

Međutim, čista duša se ne boji i ne veruje u omalovažavajuće glasine, piše Sensa.

Ovo su razumni i saosećajni ljudi koji izbegavaju etiketiranje ljudi ili situacija, jer znaju da svako ima svoju priču i probleme.

Iako ne zatvaraju oči pred greškama drugih, uspevaju ostati neosuđujući prema stanju i teškoćama drugih.

U svakom delu ima nesebičnosti

Nesebičnost je temeljna osobina čiste duše. Njihova dela nisu usmerena na to da li će im neko uzvratiti uslugu ili ne, niti da li će imati koristi od drugih, već čine mnogo za druge jer su nesebični i žele da pomognu, podižući druge.

Davanje ih ispunjava, bilo da se radi o vremenu, novcu ili energiji.

Imaju čistu, prijatnu auru

Osoba s čistom dušom ima vrlo prijatnu i umirujuću energiju aure koja, čini se, privlači ljude i životinje.

Pored njih se osećate kao kod kuće i u njihovom društvu se zaista osećate cenjeno.

Čista duša uvek sija toplinom i ljubaznošću. Njihovo društvo nikada ne deluje kao obaveza, već kao nešto čemu se uvek radujete.

Reciklirana crna plastika, od koje se prave kuhinjske varjače, posude ili igračke, ispušta otrove, posebno ako se zagreva. To pokazuje jedna nova studija.

Crni luk se karamelizuje u tiganju, okrećete ga crnom lopaticom, ali pritom ste verovatno prekrili jelo nevidljivim hemikalijama.

To je zaključak nedavne studije objavljena u časopisu Chemosphere — crni plastični predmeti za domaćinstvo neprimetno ispuštaju štetne hemikalije.

Istraživači su testirali različite kućne predmete napravljene od crne plastikeda vide da li imaju tragove toksičnih supstanci koje se obično nalaze u recikliranim materijalima.

Vodeća autorka studije Megan Liu, menadžerka za nauku i politiku američke organizacije za zaštitu životne sredine „Budućnost bez toksina“, rekla je da 85 odsto testiranih proizvoda sadrži hemikalije koje se koriste kao usporivači plamena.

„Kupili smo 203 crna plastična predmeta, pribor za kosu, kuhinjski pribor i igračke, i testirali ih na brom, hemijski element koji ukazuje na prisustvo (štetnih) bromiranih usporivača plamena. Potom je odabrano 20 proizvoda sa najvišim nivoom broma i pronađeni su usporivači plamena u 17 od tih proizvoda“, rekla je Liu za DW.

Zašto je crna plastika štetna?

Plastika koja se koristi u elektronskim i električnim proizvodima sadrži usporivače plamena kako bi se sprečilo njihovo zapaljenje.

Dekabromodifenil etar je bio jedan od najčešće korišćenih usporivača plamena sve dok Evropska unija nije zabranila njegovu upotrebu u elektronici 2006. Od tada su ga slične hemikalije zamenile.

Međutim, kada se starija plastika reciklira, ove hemikalije mogu da uđu u kućne predmete.

Reciklirani delovi stare elektronike, kao što su kućišta televizora, često se koriste za pravljenje crne plastike za domaćinstvo, ali se ovi reciklirani proizvodi ne proveravaju striktno na prisustvo štetnih hemikalija koje usporavaju vatru. Z

bog toga je tim koji predvodi Liu testirao samo crnu plastiku na usporivače plamena, a ne druge obojene varijante.

„Nismo testirali plastiku druge boje. Otrovni usporivači plamena namerno su dodati u crna plastična kućišta oko elektronike“, rekla je Liu.

Liu je takođe otkrila više nivoe toksičnih usporivača plamena u plastici na bazi stirena koja se često koristi u elektronici, uključujući akrilonitril, butadien, stiren i polistiren visokog uticaja (HIPS), „što dodatno podržava našu hipotezu da usporivači plamena završavaju u svakodnevnim proizvodima, gde ih ne očekujemo.“

Koje zdravstvene rizike nosi crna plastika?

Plastika otporna na plamen, posebno DecaBDE, povezuje se sa rakom, hormonskom neravnotežom, nervnim i reproduktivnim oštećenjima. Potencijalno, to je paket skrivenih zdravstvenih rizika.

Slično tome, još jedno hemijsko jedinjenje zvano 2,4,6-tribromofenol u crnoj plastici je „povezano sa poremećajem štitne žlezde kod ljudi i miševa i otkriveno je u serumu, majčinom mleku i placenti“, navodi se u studiji.

Prema istraživanju iz 2015. objavljenom u časopisu Science of The Total Environment, ove supstance koje usporavaju plamen ispuštaju se u okolinu iz kućne elektronike poput televizora. Posledice su veće kada ovi zagađivači prelaze iz posuđa za kuvanje u hranu i iz igračaka u pljuvačku.

Ipak, nije problematična samo crna plastika. Istraživački savet Norveške je 2024. godine ustanovio da je četvrtina svih plastičnih hemikalija – ne samo onih koje se nalaze u crnoj recikliranoj plastici – opasna po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Da li je vreme da bacite crni plastični pribor za kuvanje?
U aktuelnoj studiji, najveće curenje štetnih hemikalija primećeno je u jednostavnoj crnoj kutiji u koju se pakuje suši. Studija je primetila visok rizik i u kuhinjskom priboru kao što su ljuštilice, lopatice i kašike.

Primetna kontaminacija je takođe pronađena u dečijim igračkama, uključujući plastične automobile.

Betani Karni Almrot, naučnica koja se bavi ekotoksikologijom na Univerzitetu Geteborg u Švedskoj, rekla je da programi reciklaže poput onih za plastične boce često neselektivno mešaju otpad.

„Mi znamo vrlo malo o tome koje su hemikalije prisutne u recikliranim materijalima“, rekla je Karni Almrot za DW.

Domaćinstva bi mogla da izbegavaju igračke sa crnim plastičnim komponentama i zamene pribor napravljen od ovih materijala drvenim. Takođe, nije pametno podgrevati hranu u crnim plastičnim posudama, a posebno treba baciti okrnjeni ili ulubljeni plastični pribor.

Ali Karni Almrot kaže da samo takve mere neće rešiti problem.

„S obzirom na to da je plastika prisutna u skoro svim proizvodima i na nedostatak informacija dostupnih javnosti, ljudi bi takođe trebalo da podrže sistemske promene upravljanja plastikom, uključujući zabrane i ograničenja hemikalija, promene u dizajnu proizvoda i prelazak na ponovnu upotrebu ili sisteme za dopunjavanje“, rekla Almrot.

Izvor: n1info.rs

Planirana isključenja struje u Somboru za četvrtak, 26.decembar

08:30 - 10:00
ULICE: 21.OKTOBRA 17

10:30 - 12:30
ULICE: APATINSKI PUT 2-36

Bluz je oduvek bio nedovoljno aktuelan na našoj muzičkoj sceni. Danas ga samo retki sviraju, a rekli bismo - još ređi ga slušaju. Ipak, somborski "SO blues band" odoleva trendovima i neguje ovaj muzički pravac, često kombinujući tradicionalne elemente s modernim zvukovima.

"SO blues band" nastao je inicijativom nekoliko muzičara, u želji da ožive bluz muziku na sceni Sombora, i to im polako i uspeva.

"Hajde da sviramo ono zašto smo i uzeli instrumente u ruke, šta nas je podstaklo. Zajednička nit bila je bluz. Počeli smo sa bluzom, ali naš bend svira i niumere koje su podstaknute tom muzikom, gde se dosta prepoznaje uticaj bluza", rekao je Petar Potkonjak, gitarista "SO blues banda".

"Na naše svirke dolaze ljudi koji znaju šta ih čeka, ali je uvek prijatno iznenađenje kada vidimo koliko mladih dolazi. Ja sam u ovaj bend pozvan da ih malo podržim i veoma mi je bilo drago zbog toga", rekao je Rafael Juhas, muzičar.

"Bend svima dozvoljava da svoj unutrašnji osećaj izraze kroz svirku. Uspeli smo da načinimo neku fuziju između bluza, džeza, latino zvuka i roka, i to postaje zanimljivo publici", rekao je Radovan Bejčanović, muzičar.

Bluz je imao ogroman uticaj na razvoj drugih muzičkih pravaca, tako su muzičari ovog benda svirali u mnogim džez bendovima, ali su oduvek važili za dobre i drago im je što u bluzu, kako kažu, uvek ima "sveže krvi".

"Voleo bih da se mladi upecaju, kao što sam se i ja upecao na nekoj svirci u srednjoj školi, kada sam ušao u neki kafić, čuo bluz i video ljude koji sviraju. Neko može da odsvira 1.200 tonova u sekundi, a da opet bude bez osećaja, dok neko drugi sa tri tona može celu priču da ispriča", rekao je Petar Potkonjak.

Jedan od najmljađih bluz bendova, "SO blues band" iz Sombora, ima velike planove, od redovnih svirki po kafićima, kako bi publiku što bolje upoznali sa ovom muzikom, do toga da pripremaju i svoje pesme.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. decembar

Gradsko kulturno-umetničko društvo "Sombor" obeležilo je 50 godina od osnivanja. Danas broji oko 200 članova, koji igraju u osam folklornih grupa, a muzika, pesma i igra članovima ovog društva znači život i znači porodicu koja se razvija u zdravoj i veseloj sredini.

Bunjevac, Banat, Srem, igre iz Budžaka iz Kumanovskog polja, igre iz kosovskog pomoravlja, Han ili Leskovac, samo su neke od igara koje se danas igraju u GKUD "Sombor". Korak po korak, uz osmeh i isprepletene ruke u kolu, stvaraju se neraskidive veze zajedništva jedne folklorne porodice , dok sama igra donosi radost i zadovoljstvo.

"Folklor je, osim igre, iskreno prijateljstvo. Tu su velike ljubavi, kasnije i brakovi, kumstva i sve ono ostalo. Igra je nešto zbog čega dolazimo, a sve ostalo nastaje iz igre i pesme", rekla je Zdenka Rakić, koreograf u GKUD Sombor.

"Folklor je porodica i posebno zajedništvo, velika ljubav, sticanje prijateljstava i drugarstava za ceo život."rekla je Dragana Vujošević, folklorašica GKUD Sombor.

Najdraži trenuci u folkloru svakako su putovanja, a njih je svake godine na pretek.

"U Skoplju u Makedoniji smo igrali i mislim da smo tamo stvarno taj put najbolje odigrali. Lep koncert smo dali, čak se i njihov gradonačelnik našalio i rekao da više ne dovode bolje igrače od njihovih", pohvalila se Slavica Lolić, folklorašica veteranka iz GKUD Sombor.

"Folklor igram od drugog razreda osnovne škole, jako puno dece je tada bilo na folkloru. Prvi nastup smo imali u Poljskoj i tada smo osvojili drugo mesto. Jako smo se lepo družili i to je na mene ostavilo najveći utisak i zato sam ostala u folkloru sve ove godine", rekla je Dragana Kunić, koreograf u GKUD Sombor.

Rame uz rame sa izvođačima igraju rekreativci, ali i veterani nekadašnji aktivni članovi somborskog društva.

"Foklor je moja želja iz detinjstva, u mestu gde sam ja živela nije bilo ovakvo KUD i oduvek sam želela da zaigram neko kolo u KUD-u", rekla nam je Dragana Vujošević.

"Počeo sam da igram pre 12 godina. Sestra me je povukla, inače nikada ne bih sam. Svidelo mi se odmah posle prve probe i evo me sada ovde. Ovde sam prihvaćen lepo i super mi je", rekao je Pavle Berać iz Gajdobre, sada igrač GKUD "Sombor".

"Već sam 26 godina u društvu, ja to volim, ovde se družimo, poštujemo, volimo, igramo i uveseljavamo druge", rekla je Slavica Lolić.

"Moj deda je bio koreograf, otac, ja i brat smo isto. Moja deca i evo sada i unuka igra folklor", rekao je Branko Kunić, osnivač GKUD Sombor.

"Imamo jednu rekreativnu grupu. Ideja je bila da ljudi koji su nekada davno igrali ili oni koji nisu nikada iograli, a uvek im je to bila želja, mogu da dodju u ovu grupu i da igraju, da se oslobode straha ili da ponove nešto što su davno igrali i da jednostavno uživaju u igri", rekla je Zdenka Rakić, koreograf GKUD "Sombor".

"Ima ljudi koji bi da igraju, ali ih je sramota, stide se, traže izgovore, tako da smo ovu grupu nazvali rekreativna grupa, ko hoće da igra na nastupima može, a ko neće ne mora, samo rekreativno dolazi", objasnio je Branko Kunić.

Folklor je kao srednje ime za prijateljstvo i sreću, umetnost koja spaja muziku i pokret, kultura jednog naroda koja se ogleda u očuvanju tradicije, a sve zajedno satkano je u folklornoj muzici koja se i dalje verno neguje u GKUD "Sombor" iz Sombora.

Izvor: RTV

Nova sezona u ski skokovima startovala je krajem novembra, i sigurno je obradovala mnoge koji su više od šest meseci čekali da takmičenje u njihovom omiljenom sportu ponovo startuje. Ski skokovi imaju svoju vernu publiku, a mnogi se rado i odlučuju da posete neki od skijaških centara gde se održavaju takmičenja. Naravno, za one koji skijaški skokove prate sa manje entuzuijazma, Četiri skakaonice se sigurno ne propuštaju, a tada ujedno vlada i najveće interesovanje za ovaj sport.

Kada je u pitanju nova sezona, ona je 46. po redu, i trajaće do 30. marta sledeće godine. Prošlogodišnji prvak, Štefan Kraft će sigurno i ove godine pokušati da dođe do trona, ali će imati sigurno veliku konkurenciju u tome. Ono što bi on sigurno ponovo želeo da uradi je da dođe do najboljeg na takmičenju Četiri skakaonice gde je samo jedanput uspeo da trijumfuje, a to je bilo pre tačno deset godina. 

Lilehamer

 Ovogodišnje takmičenje je otvoreno skijaškim skokovima u norveškom Lilehameru koji su održani 23. i 24. novembra. Na otvaranju sezone, najbolji je Pius Paške koji je to ostvario skokovima od 131.5 i 138.5 metara. Drugi je bio Danijel Čofenih koji je ostvario istovetne skokove od 1325 metara, a treći je bio Maksimilijan Ortner koji je skočio 132 i 131.5 metara.

Drugi dan skokova u Lilehameru je održan u pravim zimskim uslovima, a što je sigurno obradovalo mnoge koji su bili tamo, ali i koji su ski skokove gledali putem prenosa. Drugi dan je najbolji bio Austrijanac Jan Herl sa skokovima od 137 i 139.5 metara. Na drugom mestu se našao pobednik od prethodnog dana, Pius Paške koji je to uradio sa skokovima od 136.5 i 136 metara. Na trećem mestu se našao još jedan Austrijanac, drugi od prethodnog dana Danijel Čofenih sa skokovima od 136.5 i 135 metara. Interesantno je da je oba dana na četvrtom mestu bio Štefan Kraft koji sigurno nije bio zadovoljan ovakvim otvaranjem sezone, a to sigurno ni mnoge sportske kladionice nisu mogle da predvide.

Ruka

Drugi vikend za ski skakače se održao u Finskoj Ruki, i to 30. novembra i 1. decembra. Štefan Kraft je koliko-toliko uspeo da poboljša svoj nešto lošiji plasman od prvog vikenda, i uspeo je da oba dana stigne do postolja. Pius Paške je nastavio sa odličnim rezultatima, i ponovo je uspeo da bude prvi. On je ostvario skokove od 143.5 i 143 metra, i imao je skoro deset bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog. A na drugom mestu se našao Jan Herl sa skokovima od 138 i 141.5 metara. Štefan Kraft je stigao do trećeg mesta prvog dana u Ruki, i to najviše zahvaljujući svom više nego odličnom drugom skoku. U prvoj seriji je skočio 135 metara, ali je zato u drugoj seriji išao sve do 147 metara, i tako došao do prvog podijuma u novoj sezoni.

Drugog dana je jak vetar malo poremetio organizatore i takmičare, pa je stoga održana samo jedna serija, i na osnovu te serije je određen i plasman. Najbolji je u takvim uslovima bio Nemac Andreas Velinger skokom od 146.5 metara. Kao drugi na postolju se našao Štefan Kraft, a on je skočio 145 metara. Treće mesto je osvojio još jedan Nemac, Karl Gajger koji je ovaj rezultat ostvario skokom od 136.5 metara.

Visla

Sledeći vikend je održan u Poljskom, odnosno u Visli 7. i 8. decembra. Danijel Čofenih je uspeo da stigne do prvog mesta posle nekoliko odličnih rezultata u prva dva vikenda. On je to ostvario skokovima od 132 i 135.5 metara. Na drugom mestu se našao Švajcarac Gregor Dešvanden koji je napravio skokove od 126 i 131 metra. Na treće mesto je došao Pius Paške sa ostvarena oba skoka od po 127 metara.

No, drugog dana je Paške opet uspeo da stigne do pobede. Ovaj put je skakao bolje, i ostvario je rezultate od 136 i 133.5 metara. Na drugom mestu se našao Jan Herl koji je ostvario skokove od 135 i 134 metra, a na trećem mestu se našao Štefan Kraft koji je imao skokove od 134 i 129 metara.

Titize-Nojštat

Četvrti vikend ski skačaki su proveli u nemačkom Titize–Nojštatu, a takmičenje se održalo 14. i 15. decembra, a Pius Paške je bio apsolutni pobednik tog vikenda. Prvog dana je pobedio skokovima od 144 i 138 metara. Na drugom mestu se ponovo našao Gregor Dešvanden koji je ostvario skokove od 142.5 i 136.5 metara. Treći je bio Danijel Čofenih koji je ostvario slične skokove od 137.5 i 137 metara.

Kada je u pitanju drugi dan takmičenja u Nemačkoj, Pius Paške je došao do pobede skokovima od 141.5 i 142 metra. Drugi je bio Austrijanac Mihael Hajbek sa skokovima od 145 i 143 metra, a na trećoj poziciji se našao Kristofer Eriksen Sundal koji je skočio 143 i 140 metara.

Naredna takmičenja

Sledeći vikend za ski skakače će biti Engelberg u Nemačkoj, a odmah zatim sledi i novogodišnja turneja Četiri skakaonice koja će sigurno biti odlična prilika za klađenje uživo, i to sa prvom skakaonicom u Oberstdorfu, a koju prate takmičenja u Garmiš-Partenkirhenu, Insbruku i Bišofshofenu.

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da za vreme Novogodišnjih praznika neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja u sredu 01. januara i četvrtak 02. januara 2025. godine, kao i za vreme Božićnih praznika u ponedeljak 06. januara i utorak 07. Januara 2025. godine.