Sombor.info

Endokrinolog prof. dr Miloš Žarković za portal N1 govorio je zdravlju štitaste žlezde i pojasnio šta su nodusi - čvorići i kada oni mogu da budu opasni.

U Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najveće endokrine žlezde, koja reguliše ključne procese u organizmu.

Na početku razgovora prof. Žarković nam objašnjava da je štitasta žlezda - žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda) koja se nalazi u vratu, neposredno iznad grudne kosti.

"Ona luči tiroidne hormone, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Tiroidni hormoni regulišu brojne funkcije, a najvažije je regulacija metabolizma i funkcija mozga, dok su kod dece apsolutno kritični za razvoj mozga", kaže dr Žarković.

Šta su čvorići - nodusi na štitastoj žlezdi i zašto su toliko česti?

Endokrinolog Miloš Žarković kaže da su tiroidni čvorići (nodusi) sve promene u kojima se struktura tkiva razlikuje od normalne strukture tkiva.

"Oni su verovatno najčešće strukturne promene koje se viđaju kod ljudi. Učestalost nodusa je oko 50 odsto (svaki drugi čovek ima nodus), ali učestalost zavisi od starosti. Kod mlađih od 30 godina nodusi su retki dok kod osoba starijih od 70 godina skoro svako ima nodus. Moglo bi da se kaže da su nodusi posledica starenja štitaste žlezde", navodi doktor.

Kada mogu da budu opasni?

Kao olakšavajuću okolnost prof. Žarković navodi da je najveći deo nodusa štitaste žlezde benigne prirode i bezopasan.

"Međutim jako veliki nodusi i oni koje su iza grudne kosti mogu da predstavljaju problem i mogu da se uklone ili hirurški ili nekom od metoda termoablacije", dodaje sagovornik.

Sumnja na malignitet, prema rečima profesora, postavlja se na osnovu ultrazvučnog pregleda, nekih laboratorijskih analiza i na osnovu karakteristika i porodične istorije pacijenta.

Kada je potrebna biopsija?

Dalje, prof. Žarković navodi da se biopsija nodusa radi kada postoji mogućnost postojanja maligniteta u nodusu.

"Većina nodusa na kojima je urađena biopsija su benigni. Do pet odsto nodusa su maligni", kaže endokrinolog.

Takođe objašnjava da je prag sumje za biopsiju nizak, jer je intervencija veoma bezbedna, ne mnogo neprijatna, a većina karcinoma štitne žlezde se izleči samo operacijom.

Kontrola jedanput godišnje

Doktor Žarković kaže da je najbolje kontrolisati se jednom godišnje, a laboratorijske analize raditi po potrebi.

"Posle oko pet godina kontrole ultrazvukom mogu da se prekinu", dodaje doktor.

Ciste i čvorići - koja je razlika?

Sagovornik portala N1 kaže da su ciste šupljine ispunjene tečnošću i da su skoro uvek bezazlene.

"Naječešće se ne leče. Retko je potrebna operacija, jedino velike ciste koje smetaju pacijentu. Optimalna metoda lečenja je minimalno invazivna ablacija etanolom", zaključuje prof dr. Miloš Žarković.

U petak, 21. marta održana je trka "Balkan express run" u Pančevu.

Uz prelep ambijent Pančevačkog keja, Somborci su imali zapažen nastup u trci nordijsko hodanje na 4 km te uz konkurenciju od 30 nordijskih hodača osvojili sledeće plasmane: Bogdan Nikolić prvo mesto u generalnom plasmanu.

Damir Milankov Gozer uz lični PB zauzeo je 7. mesto u generalnom plasmanu. Đorđe Rackov osvojio je 8. mesto u muškoj konkurenciji.

Sloboda je u Užicu upisala svoj osmi uzastopni trijumf u Košarkaškoj ligi Srbije, pošto je ubedljivo bila bolja od Sombora BC rezultatom 90:58 u meču koji je potrajao jedva sat i po vremena i gde se pobednik znao već na poluvremenu.

Užičani su imali 12 poena razlike na odmoru, potom su to uvećali na čak +27 pred poslednju deonicu, gde su samo nastavili da dominiraju napadački.

Rasporedili su svi u Slobodi poene, pa je Nana Opoku postigao 15 poena, kao i Luka Aksentijević, dok je Petar Bogićević meč završio sa 14 poena.

U timu Sombora BC, Marko Bajić i Džejson Kvinsi Morgan uspeli su da postignu po 13 poena.

Juče, nešto pre podneva, na putu Sombor - Apatin dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj, na svu sreću, niko nije povređen, ali je pričinjena znatna materijalna šteta.

Po nezvaničnim informacijama, do nezgode je došlo tokom preticanja, kojom prilikom je automobil marke "pasat", koji se kretao iz pravca Apatina, upao u makazice i bočno udario u džip koji mu je dolazio u susret - pišu apatinskenovine.rs.

Zbog uviđaja, put Apatin - Sombor je bio zatvoren duže od sat vremena.

Crveni krst Sombor organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi u naseljenom mestu Gakovo, koja će biti održana u subotu, 28. marta, u periodu od 9 do 11 časova, u prostorijama Doma kulture. Svi zainteresovani, uzrasta od 18 do 65 godina, koji se osećaju zdravo, dobrodošli su da učestvuju u ovoj humanoj akciji i pokažu solidarnost na delu.

Dobrovoljno davanje krvi predstavlja jedan od najplemenitijih načina da se pomogne drugima, a organizatori posebno ohrabruju i nove davaoce da se priključe.

Odigrana su četiri susreta 19. kola Područne fudbalske lige Sombor. U derbiju kola sastali su neporažen timovi prolećnog dela ŽAK i Borac 46. „Željezničari“ su poveli već u uvodnim minutama susreta golom napadača Nikole Makara. Domaćin je sa minimalnom prednošću otišao na odmor. U petom minutu nastavka Makar je svojim drugim pogotkom na meču duplirao prednost svog tima. Pobedu su potvrdili Lazar Žeželj i Marko Batinić u finišu meča.

Važna tri boda upisala je i ekipa Ravangrada koja je minimalno porazila ČSK. Odlučujući momenat meča dogodio se u 44. minutu kada je omaleni napadač Mihajlo Lakić zatresao mrežu golmana gostiju Blaščanina. Zapisnik… U preostala dva meča dana sastali su se Krila Krajine – Mladost i Crvenka – Polet (S). Duel u Bačkoj Palanci završen je pobedom domaćina, dok u opštinskom derbiju u Crvenki nije bilo pobednika. Danas se igraju preostali mečevi ovog kola. Kordun i Dinamo 1923 gostuju u Bačkom Brestovcu i Ruskom Krsturu, dok će Radnički dočekati Lipar. U derbiju začelja Krivanj dočekuje Slaviju - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. mart

Ko, obično, prvi primeti da dete ima nespušten testis?

U svakom slučaju, doktori bi trebalo da posumnjaju na ovaj problem. Mi, takođe, savetujemo roditeljima da ponekad, u toku kupanja muške dece, provere da li su testisi u skrotumu (odnosno «jajašca u kesici»)

Ukoliko ne mogu da napipaju testis u skrotumu (sa jedne ili obe strane), neophodno je da konsultuju dečjeg urologa. On je veštiji da obavi taj pregled i da definitivno kaže da li se testis pipa ili ne - piše bitiroditelj.com.

Kako nastaje nespušteni testis (retencija testisa)?

Tokom razvojnog perioda muškog fetusa, testisi nastaju u abdomenu (trbuhu). U poslednjim mesecima trudnoće, spuštaju se iz trbuha u skrotum («kesica», mošnice). Ali, nekad uopšte ne dođe do spuštanja, ili je ono nepotpuno. Tako da jedan, ili oba testisa ne dođu na svoje normalno, prirodno mesto, već ostanu u trbuhu ili ingvinalnom (preponskom) kanalu.

Postoji više teorija koje objašnjavaju zašto se testis ne spusti. Trenutno je uglavnom prihvaćena hormonska teorija, mada ima autora koji više veruju da mehanička prepreka igra glavnu ulogu.

Zašto testisima preti opasnost?

Viša temperatura u trbuhu i ingvinalnom kanalu nego u skrotumu, dovoljna je da izazove degenerativne promene u testisu. Što je duže vreme testis van svoje normalne pozicije, to je veća verovatnoća da bude oštećen i kasnije nefunkcionalan. Kod dece čija oba testisa nisu spuštena na vreme u skrotum, postoji velika mogućnost da imaju problema sa plodnošću. Kod dece sa jednim nespuštenim testisom, ovaj rizik nije veliki, ali ipak postoji.

Drugi razlog zbog koga je problem nespuštenog testisa veoma značajan, jeste povećan rizik za nastanak malignih promena tog testisa. Što je testis duže zaostao u spuštanju, odnosno što je viša njegova pozicija prema ili u trbuhu, to je veća verovatnoća za razvoj tumora testisa posle 30. godine života.

Kako se dijagnostikuje?

Kao što sam naveo, običnim pregledom može da se napipa «prazan» skrotum. Postoji mogućnost da je testis zastao na putu svog spuštanja, odnosno da se radi o pravom «nespuštenom testisu». S obzirom da u prvih šest meseci života može da dođe do nastavka procesa spuštanja testisa u skrotum, definitivna dijagnoza se postavlja tek nakon tog perioda.

Drugi mogući razlog praznog skrotuma je migrantni (šetajući) testis, gde povremeno dolazi do refleksnog povlačenja testisa na gore (u ingvinalni kanal). Obično se takav testis spontano spusti u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi. Lekar ga lako prepoznaje, jer pri pregledu testis može da se spusti do dna skrotuma, što nije moguće kod retencije, odnosno nespuštenog testisa. Ohrabrujuće je da ovo stanje ne zahteva lečenje, jer spontano prolazi do puberteta. Međutim, neophodno je redovno kontrolisanje, pošto nekad (mada retko) migrantni testis može da postane pravi nespušteni testis, a tada zahteva hirurško lečenje.

Na kraju, ako testis ne može da se napipa, radi se laparoskopija (finim optičkim instrumentima se pregleda unutrašnjost trbuha), radi postavljanja definitivne dijagnoze, odnosno razjašnjenja da li se testis nalazi u trbuhu ili ga uopšte nema. Ako je kod pacijenta potvrđeno da testis sa te strane ne postoji, sav njegov hormonski i potencijal plodnosti se nalazi u preostalom testisu, na suprotnoj strani. Dečak će biti normalan i zdrav muškarac ukoliko se taj (preostali) testis sačuva. Bilo kakva trauma ili otok, bol i crvenilo na tom testisu – zahteva hitno javljanje lekaru. Nekad su važni sati da se taj testis sačuva.

Kada je najbolje vreme za lečenje nespuštenog testisa?

Hirurška intervencija nespuštenog testisa je neophodna. Reč je o delikatnoj, ali rutinskoj operaciji, koja predstavlja jednu od najčešćih operacija u dečjoj urologiji. Optimalan period za njeno obavljanje je uzrast deteta od 12. do 24. meseca života. Svako odlaganje intervencije posle tog perioda smanjuje šansu za plodnost i vodi u sterilitet (povećava mogućnost da se ošteti plemenito tkivo testisa).

U našoj zemlji, veliki je broj dece kod koje se problem otkrije tek u uzrastu od pet-šest godina, a dešava se i da se mladići tek sa 16 ili 17 godina prvi put obrate lekaru za pomoć. Iako je situacija bolja u odnosu na raniji period, i dalje je u Srbiji procenat pacijenata koji se jave kasno, veći u odnosu na razvijene evropske zemlje. Mada danas nespušteni testis najčešće otkrije lekar pri pregledu novorođenčeta, i roditelji moraju da obrate pažnju na mogućnost postojanja ovog problema – da bi se, ukoliko je potrebno, na vreme reagovalo.

Hormonska terapija

Referentni centri koji se bave ovim problemom, savetuju i hormonsku terapiju (u zavisnosti od toga kavo je histološko stanje nespuštenog testisa), zajedno sa operativnim spuštanjem testisa. Postoje rezultati koji govore da takav vid terapije dodatno smanjuje kasne probleme sa plodnošću tih pacijenata. Pošto su rezultati još uvek u fazi potvrđivanja, nisu prihvaćeni od svih. Mada, takav vid lečenja ima realnu osnovu – u tome što je najverovatniji uzrok retencije testisa hormonske (endokrine) prirode.

Umesto zaključka, ostaje upozorenje da za siguran, normalan rast i razvoj testisa – lečenje nespuštenog testisa mora da započne rano, najbolje na kraju prve godine života. Hirurška intervencija fiksacije testisa u skrotalnu vreću se radi sa velikim uspehom, i uz minimalne komplikacije.

Docent dr Zoran Radojičić

Skupština grada Sombora održala je 11. sednicu kojom je predsedavao predsednik Skupštine grada Sombora Vladislav Živanović. Odbornici su odlučivali o 19. tačaka dnevnog reda.

Između ostalog Skupština je usvojila Odluku o prvim izmenama i dopunama Odluke o određivanju lokacije za skladištenje građevinskog otpada i otpada od rušenja od objekata na teritoriji Grada Sombora. Prema ovoj odluci, umesto 4 lokacije koje su predviđene prvobitnom odlukom određena je samo katastarska parcela br. 28939 К.O.Sombor 2 kao parcela na kojoj će se skladištiti građevinski otpad i otpad od rušenja objekata. Za ovu lokaciju je urađeno Idejno rešenje sa situacionim planom, te će se na istoj parceli nalaziti i mobilno postrojenje za tretman građevinskog otpada i otpada od rušenja objekata.

Odbornici su usvojili i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji Grada Sombora. Izmene su donete kako bi uskladio normativni okvir sa potrebama koje su se pokazale u dosadašnjoj praksi.

Takođe, usvojena je Odluka o donošenju izmena i dopuna plana generalne regulacije na prostoru MZ „Stara Selenča“, „Selenča“ i „Nova Selenča“, kao i Odluka o izradi drugih izmena i dopuna plana generalne regulacije na prostoru MZ „Nova Selenča“, „Selenča“ i „Stara Selenča“, a usvojen je i Plan kvaliteta vazduha Grada Sombora za period 2025. do 2030. godine.

Na 11. sednici Skupštine grada Sombora za direktora Javnog komunalnog preduzeća „Vodokalanal“ Sombor imenovan je Darko Кosanović, a za direktora ustanove za fizičku kulturu Sportski centar „Soko“ Sombor imenovan je Lazar Japundžić.

Posle porasta broja slučajeva meningitisa u Velikoj Britaniji, uprkos tome što u Srbiji trenutno nema naznaka povećanog prisustva ove infekcije, oprez je neophodan, poručio je direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije, infektolog dr Goran Stevanović.

Nakon vesti o širenju meningitisa u Velikoj Britaniji, infektolog dr Goran Stevanović je za javni servis građana – Radio-televiziju Srbije objasnio koje su razlike između bakterijskog i virusnog meningitisa, kolike rizike nose i kada pomaže vakcinacija.

"Kad govorimo o infekcijama nervnog sistema, uvek ima razloga za strah i zabrinutost, jer to su među najtežim infekcijama i čak kad se sve uradi apsolutno na vreme i kad se terapija započne vrlo rano, uvek su skopčane sa rizikom i komplikacijama i nepovoljnim ishodom", istakao je Stevanović.

Osvrćući se na situaciju u Velikoj Britaniji, gde su zabeleženi slučajevi meningitisa sa smrtnim ishodom, Stevanović navodi da je reč o bakterijskom uzročniku, navodi RTS.

"Radi se o meningokoku grupe B. To je bakterijski izazivač koji se pojavljuje povremeno, nekad epidemijski, nekad sporadično. Velika Britanija je uvela vakcinaciju za kompletnu populaciju još 2015. protiv meningokoka i nisu očekivali pojavu oboljenja", objašnjava dr Stevanović, dodajući da je do širenja došlo jer je infekcija zahvatila populaciju koja nije obuhvaćena vakcinacijom.

"Virusni meningitis je mnogo lakša forma bolesti, sa mnogo manjim procentom nepovoljnih ishoda. Vrlo retko se javljaju komplikacije", naglašava Stevanović, dodajući da je to uobičajeno za prelazni period godine.

U Srbiji vakcinacija protiv bakterijskog izazivača meningitisa preporučena osobama ugroženog imuniteta
Dr Goran Stevanović ističe da se vakcinacija protiv meningokoka primenjuje u strogo određenim situacijama.

"Kod nas u zemlji je ta vakcina preporučena za osobe koje imaju oslabljen imunitet. Osobe koje su bile u direktnom kontaktu sa obolelima od meningokoka primaju antibiotsku terapiju. Znači ne treba svi da koriste antibiotik."

Virusni meningitis najčešće se prenosi kontaktom ili prljavim rukama, dok se bakterijski prenosi respiratornim putem. Kada je reč o simptomima, izuzetno je važno reagovati na vreme.

"Prva simptomatologija koja treba da pokrene pozornost je visoka temperatura, poremećaj opšteg stanja i intenzivna glavobolja praćena povraćanjem. U takvim okolnostima je potreban pregled lekara koji će, ako postoji sumnja na meningitis, uputiti na adekvatnu dijagnostiku koja se radi u specijalizovanim ustanovama", zaključio je dr Stevanović.

Podsećamo, zbog sumnje da je zaražen meningitisom, učenik Elektrotehničke škole iz Banjaluke primljen je u Univerzitetski klinički centar, a virusni meningitis potvrđen je kod jednog dečaka predškolskog uzrasta.