Sombor.info

Karate klub "Somborac" učestvovao je proteklog vikenda na internacionalnom karate turniru "Kup mladost 2026." , u organizaciji karate kluba "Mladost" iz Pančeva i Karate saveza Vojvodine. Na turniru je učestvovalo oko 400 takmičara iz 40 klubova iz Srbije , Rumunije i Bosne i Hercegovine.

Kristina Kosanović osvojila je šampionsku titulu u pojedinačnom kata nadmetanju. Zlatnu medalju osvojila je u uzrasnoj kategoriji seniorki.

Bila je ovo još jedna provera u sklopu priprema za Prvenstvo Srbije za seniore, koji se održava 29.marta u Čačku.

Naučnici su otkrili da bi popularna namirnica kimči mogla da pomogne u uklanjanju mikroplastike iz ljudskog tela.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Bioresource Technology pokazalo je da kimči, tradicionalno korejsko jelo od fermentisanog povrća (najčešće kupusa), ima potencijal da oslobodi telo od sitnih čestica plastike poznatih kao nanoplastika, piše People.

Nanoplastika je vrsta mikroplastike koja nastaje razgradnjom potrošačkih proizvoda, a čestice su toliko sitne da mogu prodreti u ćelije, tkiva pa čak i proći krvno-moždanu barijeru. Prema američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA), u hranu prvenstveno dospevaju zbog zagađenja okruženja u kojem se uzgaja.

Kako kimči pomaže?

Studija je pokazala da bakterije mlečne kiseline, koje se nalaze u kimčiju, na sebe vezuju čestice nanoplastike unutar creva. To omogućava da se štetne čestice grupišu i zajedno izbace iz tela kroz digestivni sistem.

Testiranja sprovedena na miševima potvrdila su ove nalaze. Kod miševa oba pola kojima je davan soj bakterije Leukonostok mezenteroides, izolovan iz kimčija, zabeleženo je više nego dvostruko povećanje količine nanoplastike u izmetu - prenosi B92.

Potencijal i u drugom povrću

Kimči nije jedina namirnica koja je pokazala ovakav potencijal. Časopis Food & Wine, pozivajući se na istraživače sa Univerziteta Tarleton Stejt, nedavno je izvestio da bi bamija i piskavica mogle imati slične korisne efekte.

Naučni tim je utvrdio da bamija i piskavica, kada se dodaju u zagađenu vodu, stvaraju supstancu koja vezuje čestice mikroplastike u grudvice. Te grudvice se zatim odvajaju od tečnosti i tonu na dno, čime se voda prečišćava.

YouTube testira novu funkciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji koja obećava da će zauvek promeniti način na koji konzumiramo sadržaj na ovoj platformi.

Ako ste ikada hvatali sebe kako mahnito pritiskate taster za premotavanje unapred pokušavajući da dođete do onog jednog bitnog trenutka u snimku od 20 minuta, Google ima rešenje za vas.

Nova opcija, koja je trenutno u fazi testiranja, koristi AI algoritme kako bi identifikovala najzanimljivije delove videa i omogućila korisnicima da "uskoče" direktno u centar zbivanja.

Sistem analizira podatke o gledanosti i ponašanju miliona korisnika kako bi predvideo koji su delovi snimka zapravo vredni vaše pažnje.

Dupli klik za "skok": Umesto standardnog premotavanja od 10 sekundi, korisnici koji učestvuju u testu videće dugme koje ih vodi pravo na sledeći "ključni kadar".

Kraj "praznog hoda": Funkcija je dizajnirana da preskoči sponzorske blokove, duge uvode i nepotrebna ponavljanja - piše B92.

Mašinsko učenje: Što se video više gleda, to AI preciznije zna gde se nalazi "ono pravo".

Kao što je to često slučaj sa YouTube inovacijama, postoji "kvaka". Funkcija je trenutno dostupna isključivo YouTube Premium pretplatnicima; korisnicima Android uređaja (u okviru YouTube eksperimenata) i samo na određenim tržištima (primarno u SAD).

Iako je funkcija još uvek u eksperimentalnoj fazi, prve reakcije sugerišu da bi ovo mogao da postane standard. Dok kreatori sadržaja verovatno brinu zbog smanjenog vremena gledanja (watch time), korisnici su oduševljeni idejom da uštede dragocene minute.

Za mnoge ljude tuširanje deluje kao najjednostavniji deo dana. Ujutru ili uveče, uključi se voda, uđe pod tuš, opere telo i kosa – i to je to. Međutim, dermatolozi upozoravaju da stvari nisu baš tako jednostavne.

Naime, veliki broj ljudi se tušira „pogrešnim redosledom“, što može da utiče na to da koža i kosa ne budu potpuno čisti. To nije ozbiljan problem, ali nije ni idealno – pogotovo ako se veruje da rutina daje maksimalan efekat - piše Nova.

Dodatnu komplikaciju donosi i činjenica da jutarnje i večernje tuširanje imaju različite prednosti, pa bi rutina trebalo da se prilagodi sopstvenim potrebama. Takođe, stručnjaci savetuju da se izbegava korišćenje čvrstih sapuna. Iako deluju bezazleno, oni mogu biti previše agresivni za kožu i ukloniti njena prirodna ulja.

I možda najvažnije pitanje – da li je zaista potrebno tuširati se svaki dan? Prema mišljenju dermatologa, odgovor je ne, naročito za osobe starije od 50 godina. U nekim slučajevima, svakodnevno tuširanje može čak i da šteti koži.

Zašto lekari savetuju osobama starijim od 50 da ne tuširaju svakodnevno

Kako objašnjava dr Nikol Negbenebor, dermatološki hirurg sa Univerziteta Ajova, koža sa godinama proizvodi manje prirodnih ulja i postaje tanja zbog gubitka kolagena. Upravo zbog toga je podložnija isušivanju, naročito uz često tuširanje.

Dermatolog dr Brajan Toj dodatno pojašnjava da mnogi sapuni uklanjaju prirodna ulja koja održavaju kožu hidriranom i zaštićenom. Osim toga, lojne žlezde s vremenom postaju manje aktivne, pa je koža prirodno suvlja, posebno na licu i nogama.

Dugi i vrući tuševi dodatno pogoršavaju stanje jer još brže uklanjaju zaštitni sloj sa kože. Isto važi i za određene vrste sapuna, poput antibakterijskih i dezodorantnih.

Zato stručnjaci savetuju da tuširanje bude kratko, uz mlaku vodu i blage preparate.

Koliko često se tuširati posle 50. godine

Ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve. Učestalost tuširanja zavisi od nivoa fizičke aktivnosti, količine znojenja i spoljašnjih uslova.

Prema rečima dr Toja, osoba koja je manje aktivna i većinu vremena provodi u zatvorenom prostoru tokom zime može se tuširati i dva puta nedeljno. S druge strane, neko ko živi u toploj i vlažnoj klimi i fizički je aktivan može imati potrebu za mnogo češćim tuširanjem.

Dr Negbenebor generalno preporučuje tuširanje dva do tri puta nedeljno ili svaki drugi dan, naročito kod osoba sa suvom kožom. Između toga, moguće je održavati higijenu pranjem određenih delova tela, poput pazuha ili prepona.

Naravno, ako dođe do znojenja ili prljanja, tuširanje je potrebno – ali uz mlaku, ne vrelu vodu i blage preparate.

Saveti za negu kože nakon 50. godine

Dermatolozi naglašavaju da je hidratacija ključna. Nakon tuširanja, kožu treba nežno obrisati peškirom, ali ostaviti je blago vlažnom, a zatim naneti hidratantnu kremu. Na taj način se „zaključava“ vlaga u koži.

Preporučuju se blagi proizvodi bez mirisa i sa što manje dodataka. Sa godinama, često je potrebno preći na gušće kreme ili masti koje pružaju intenzivniju negu.

Dr Toj ističe da hidratacija treba da bude svakodnevna navika, jer je to jedini način da se ublaži suvoća kože.

Sve ovo pokazuje da se telo menja sa godinama, a sa njim i potrebe za negom. Baš kao što se menja ishrana ili suplementacija, potrebno je prilagoditi i način tuširanja – koliko često, ali i kako se tuširamo. Neočekivani saveti ponekad su upravo oni najvažniji.

Ujutru u Vojvodini postepeno razvedravanje, pa će pre podne preovlađivati sunčano. U ostalim krajevima pretežno oblačno, ponegde sa slabom kišom, a na visokim planinama sa provejavanjem slabog snega.

Posle podne u svim predelima promenlјivo oblačno sa sunčanim intervalima, ali i sa lokalnom pojavom slabih padavina. Vetar u prvom delu dana slab, promenlјiv, a posle podne uglavnom severni, na jugu Srbije umeren do jak. Najviša temperatura od 10 °C na jugu i jugozapadu Srbije do 19 °C u Vojvodini, piše u izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Od četvrtka promena vremena

U sredu (25.03.) malo do umereno oblačno sa sunčanim intervalima, jutro prohladno, a tokom dana relativno toplo.

U četvrtak (26.03.) ujutro i pre podne naglo pojačanje južnog i jugoistočnog vetra, a posle podne i uveče značajnija promena vremena - zahlađenje s kišom, na planinama sa snegom, prvo u zapadnoj polovini Srbije, gde se očekuje od 10 do 30 mm padavina za 12 h. Vetar će do kraja dana oslabiti i biti u skretanju na severozapadni.

Od petka (27.03.) do kraja marta (31.03.) pretežno oblačno, osetno hladnije i povremeno vetrovito sa čestom kišom, na planinama sa snegom uz stvaranje i povećanje visine snežnog pokrivača. Uslova za kratkotrajnu susnežicu i sneg biće ponegde i u nižim predelima, naročito u večernjim, noćnim i jutarnjim satima.

Posle promenljivog i nestabilnog kraja marta, vremenske prilike ulaze u fazu postepenog zagrevanja, ali bez potpunog smirivanja. Najnovija tridesetodnevna prognoza pokazuje jasan trend rasta temperatura, ali i nekoliko iznenadnih oscilacija koje će obeležiti prelaz ka pravom proleću.

Već na samom početku perioda vidi se izražena nestabilnost. Temperature koje su u početku dostizale i oko 18 stepeni naglo padaju krajem marta, kada dolazi do kratkotrajnog zahlađenja. Minimalne vrednosti tada se spuštaju blizu 5 stepeni, što donosi osećaj svežijeg vremena nego što je uobičajeno za ovaj deo godine. Upravo u tom periodu beleži se i najveća verovatnoća za padavine.

Međutim, početak aprila donosi postepenu stabilizaciju. Temperature kreću da rastu, ali ne naglo, već u talasima. Najpre dolazi do blagog oporavka, a zatim sledi još jedan kratkotrajan pad, što ukazuje na tipično promenljivo prolećno vreme.

Pravi preokret nastupa nakon prve dekade aprila. Tada dolazi do kontinuiranog porasta temperatura, pa maksimalne dnevne vrednosti sve češće prelaze 15, a zatim i 18 stepeni. Sredinom meseca vreme postaje znatno prijatnije, sa stabilnijim dnevnim temperaturama i manjim oscilacijama tokom noći.

Druga polovina aprila donosi najtopliji deo ovog perioda. Temperature tada dostižu i oko 19 stepeni, uz znatno toplije noći, gde minimalne vrednosti prelaze 8 do 9 stepeni. Ovakvi uslovi već jasno nagoveštavaju ulazak u topliji deo godine.

Ipak, i pored ovog zagrevanja, ne treba očekivati potpuno stabilno vreme. Prognoza pokazuje povremene oscilacije i blage padove temperature, što je karakteristično za prelazni period između zime i proleća.

Kada se sve sabere, pred nama je dinamičan vremenski obrazac. Od kratkog zahlađenja i kišnog perioda krajem marta, preko promenljivog početka aprila, pa sve do osetnog otopljenja u drugoj polovini meseca. Proleće će se postepeno učvršćivati, ali uz povremene podsetnike da zima još nije potpuno rekla poslednju reč.

Nemački automobilski magazin Auto Bild ima jedinstvenu praksu dugoročnih testova vozila koji traju i do 100.000 kilometara. Tokom godina prikupili su bogatu bazu podataka o desetinama modela koji su prošli kroz izuzetno zahtevne uslove vožnje, a izdvojeni su i oni sa najmanje kvarova. Automobili se testiraju u svim vremenskim prilikama — od kratkih gradskih relacija do vožnje autoputem — pa rezultati ne predstavljaju samo tehničku analizu, već pružaju sveobuhvatnu i pouzdanu sliku o njihovoj izdržljivosti i kvalitetu.

Najpouzdaniji automobili nakon 100000 km

Sledeći modeli automobila su bili impresivni i postigli su najvišu ocenu. Ne samo da su demonstrirali visok kvalitet i pouzdanu tehnologiju, već su pokazali i samo minimalne slabosti u svakodnevnoj upotrebi i tokom demontaže! Dakle, najbolji nakon 100.000 km bio je Audi A3 Sportbek g-tron, testiran 2017. godine. Dobio je ocenu 1+ (u nemačkoj terminologiji, najbolja ocena od 1 do najgore ocene 5). Audi nije imao nijednu grešku. Sledeći sa ocenom 1+ je BMV M3, testiran 2023. godine, sa manuelnim menjačem i karbonski keramičkim kočnicama, piše Revija HAK.

Na trećem mestu je Audi A4 Avant TFSI ultra iz 2019. godine sa ocenom 1 (svi naredni modeli takođe imaju ocenu 1) bez većih problema. Sledeći je Audi A6 Avant 40 TDI (2021), koji, osim parking senzora koji je stalno aktivirao poruke o greškama, nije imao kvarova. BMW Z4 sDrive 30i (2021) je završio test izdržljivosti praktično bez habanja ili komplikacija. Nikada nije zahtevao neplanirane posete radionici tokom celog perioda. Čak ni demontaža pod strogim nadzorom DEKRA-e nije otkrila nikakve nedostatke ili značajno habanje.

Seat Ateka 1.4 Eko TSI Stajl (2020) – nakon vožnje na duge staze, nekoliko vozača se žalilo na bolove u leđima i utrnulost u zadnjici. To je rezultiralo kaznenim poenom, pokvarivši inače odlične i besprekorne performanse. VW T-Kros 1.0 TSI (2023) je prešao 100.000 kilometara bez ijedne greške ili defekta. Tokom završnog pregleda, primećen je svetlo smeđi film na prednjoj i zadnjoj osovini, koji, kao bezopasna površinska korozija, nije uticao na performanse T-Krosa. Motor, menjač, kvačilo – sve u besprekornom radnom stanju! BMV 320d Turing (2022) je izdržao 100.000 kilometara sa potpunim mirom i lakoćom. Nekoliko funkcionalnih slabosti u svakodnevnoj upotrebi, par (uglavnom kozmetičkih) problema prilikom demontaže i visoka cena – to je sve što se moglo primetiti.

Mazda CX-5 Skajaktiv-D 184 AVD (2021) je takođe prošla test bez ikakvih značajnijih nedostataka i uz besprekornu uslugu u radionici. Početna, ali i dalje bezopasna, korozija je pronađena ispod zaptivke prtljažnika. Ugrađeni dizel motor od 2,2 litra nije pokazivao znake habanja nakon 100.000 kilometara.

Suzuki Swift Sport 1.4 Boosterjet (2021) je završio test bez ikakvih problema. Tek tokom demontaže otkriven je defekt: (relativno mala) rđa u uzdužnim nosačima. Zaštita od korozije je bila nedovoljna. Bez ovog defekta, Swift Sport bi dobio najvišu ocenu.

Pesticidi su prisutni u voću i povrću koje svakodnevno konzumiramo, čak i nakon temeljitog pranja, a mnogi od njih mogu imati štetne posledice po zdravlje. Kako bi pomogla potrošačima da donose informisane odluke, neprofitna organizacija Environmental Working Group (EWG) svake godine objavljuje Vodič za kupce pesticida u proizvodima. Ovaj vodič rangira namirnice u dve kategorije – „Čistih petnaest“, koje sadrže najmanje ostataka pesticida, i „Prljavih dvanaest“, sa najvišim nivoima zagađenja. U najnovijem izveštaju posebno se ističe prisustvo takozvanih „večnih hemikalija“ PFAS u pojedinim vrstama voća, prenosi Food & Wine.

Vodič zasnovan na hiljadama uzoraka

EWG objavljuje svoj vodič godišnje od 2004. godine. Izdanje za 2026. godinu zasnovano je na podacima Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), koje je testiralo 54.344 uzorka od 47 vrsta voća i povrća, piše Index.hr.

Svi proizvodi su oprani pod mlazom vode 15 do 20 sekundi pre testiranja, a nejestive kore, poput onih na avokadima i citrusima, su uklonjene. Uprkos ovoj pripremi, uzorci su i dalje sadržali ostatke 264 različita pesticida. Na osnovu ovih nalaza, EWG rangira hranu prema učestalosti i koncentraciji hemikalija, kao i prema njihovoj toksičnosti.

„Liste Čistih petnaest i Prljavih dvanaest nisu namenjene da obeshrabre ljude da jedu voće i povrće, već da im pomognu da bolje razumeju šta bi moglo biti u njihovoj hrani kako bi mogli da donose informisane odluke u prodavnici“, objasnio je Varun Subramaniam, viši naučni analitičar EWG-a.

Poseban fokus na „večne hemikalije“

Jedan od najznačajnijih nalaza u ovogodišnjem izveštaju bio je otkrivanje PFAS pesticida. Konkretno, fludioksonil je pronađen u 14% svih uzoraka i u skoro 90% breskvi i šljiva. Dva dodatna PFAS pesticida, fluopiram i bifentrin, takođe su pronađena među 10 najčešće otkrivanih hemikalija.

„PFAS su klasa od više od 10.000 sintetičkih hemikalija poznatih kao ‘večne hemikalije’ zbog njihove ekstremne postojanosti u životnoj sredini“, kaže Subramaniam. Dodaje da, iako je potrebno više istraživanja, rane studije sugerišu da njihovi produkti razgradnje mogu predstavljati reproduktivne i razvojne rizike. Subramaniam takođe ističe zabrinutost zbog istovremene izloženosti više hemikalija, čiji kombinovani efekti mogu biti štetniji od bilo koje pojedinačne.

Kako smanjiti izloženost pesticidima

Subramaniam naglašava da koristi ishrane bogate voćem i povrćem nadmašuju rizike od izloženosti pesticidima. „Suština je da ljudi treba da nastave da jedu puno proizvoda, bilo da su organski ili konvencionalno uzgajani“, kaže on.

Da bi se smanjila izloženost, EWG preporučuje izbor organskih verzija sa liste „Prljavih dvanaest“ kad god je to moguće. Takođe savetuje temeljno pranje sveg voća i povrća pod mlazom vode najmanje 20 sekundi pre jela, što može značajno smanjiti količinu ostataka.

Čistih petnaest za 2026. godinu

Skoro 60 procenata uzoraka sa liste „Čistih petnaest“ nije imalo detektabilne ostatke pesticida. Ananas, kukuruz šećerac i avokado, koji su na vrhu liste, takođe imaju najnižu ukupnu toksičnost pesticida. Ovih 15 namirnica ima najniže nivoe ostataka pesticida: ananas, kukuruz šećerac, avokado, papaja, crni luk, grašak slatki, špargle, kupus, karfiol, lubenica, mango, banane, šargarepa, pečurke i kivi.

Prljavih dvanaest za 2026. godinu

Pesticidi su otkriveni u 96% uzoraka na listi „Prljavih dvanaest“. Pronađeno je ukupno 203 različita pesticida, a većina uzoraka je sadržala u proseku četiri ili više vrsta. PFAS pesticidi su pronađeni u 63% uzoraka na ovoj listi, dok je 90% krompira sadržalo hlorprofam, sredstvo protiv klijanja koje je zabranjeno u Evropskoj uniji. Ovih 12 vrsta voća i povrća proglašeno je najzagađenijim: spanać, kelj (uključujući raštan i slačicu), jagode, grožđe, nektarine, breskve, trešnje, jabuke, kupine, kruške, krompir i borovnice.

Jedna od škola koja nudi različite mogućnosti budućim srednjoškolcima je Srednja škola "Sveti Sava" iz Sombora, koja će u narednu školsku godinu upisati oko 120 učenika, na pet različitih smerova. video icon audio icon
Srednja škola "Sveti Sava" iz Sombora nudi više obrazovnih profila u okviru tri područja rada - iz oblasti hemije, tekstilstva i kožarstva i ličnih usluga. Među onima koji su već napravili svoj izbor je i Andrijana Lučar iz Deronja, učenica drugog razreda, smer tehničar za zaštitu životne sredine.

"Ovaj smer sam izabrala zbog hemije zato što ima mnogo istraživanja i zato što se radi o očuvanju okoline. Volim organsku hemiju, analitičku i izvore zagađenja životne sredine", rekla je Andrijana Lučar.

Iz oblasti hemije, pored tehničara za zaštitu životne sredine, učenici mogu da se opredele i za smer tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju - piše RTV.

"Tu su se naši učenici veoma dobro pokazali. Posle školovanja rade u mnogim laboratorijama, fabrikama, dosta njih nastavi školovanje, završi fakultete, neki naši bivši učenici su nam sada kolege. Drugo područje rada je tekstilstvo i kožarstvo, tu nam je tehničar dizajna odeće najatraktivniji smer. Taj smer privlači kreativne učenike, koji vole modu i dizajn. Ipak kod nas su trogodišnji smerovi iz područja rada lične usluge najpopularniji, a to su frizer i manikir i pedikir", rekla je Jelena Kokot, direktorka Srednje škole "Sveti Sava" Sombor.

Direktorka škole naglašava i razliku između obrazovanja trogodišnjeg smera pedikir i manikir u odnosu na danas sve popularnije kurseve.

"Na kursevima je fokus samo na noktima, dok kod nas, tokom tri godine obrazovanja učenici nauče kompletnu negu ruke, stopala, pa čak i nogu kao što su depilacije i kozmetički tretmani i posebno bih naglasila medicinski pedikir", objasnila je Jelena Kokot, direktorka Srednje škole "Sveti Sava" u Somboru.

Srednja škola "Sveti Sava" predstavlja mesto gde se spajaju znanje, kreativnost i praksa, a budući srednjoškolci imaju priliku da već danas naprave prvi korak ka svojoj profesionalnoj budućnosti.

Izložba “Među javom i med snom”, novosadskog vajara Miodraga Miše Perića, otvorena je sinoć, u utorak, 24. marta u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” od 19.00 časova.

Retrospektivna izložba Miše Perića u nekom drugom društvenom kontekstu ponudila bi lirski prikaz unazad dvodecenijskog rada umetnika, međutim, kako je danas vreme preusmereno na nekontrolisani razvoj, na prvom mestu, veštačke inteligencije (koju smo sami stvorili), u isto vreme paradoksalno i nasušno, umetnik nudi jedan od mogućih pogleda u eri hibridne okoline, piše Slađana Dragićević Trošić, uradnica programa KC „Laza Kostić“.

– Visoko estetski pojmljene, poetične, raspričane, do najsitnijih detalja osmišljene i prevedene u sadašnjost deluju približno dosanjanom snu u kome se irealno preliva u okvire mogućeg, stvarnog. Pa ipak, posmatrajući ih u prostoru i vremenu od nešto više od dve decenije, čini se da su samo na početku nagoveštaja sna imanentnog svakoj javi – nastavlja.

Ona za Perićev rad kaže da ne/namerno izbegava svaku definiciju, ali ipak ima izvesne kinetike u njegovim delima, čak i mehanicističkog ustrojstva gotovo nespojivih elemenata nekog od mehanizama.

Slično se dešava, kako ističe, i sa reupotrebom odbačenih predmeta kojim ovaj umetnik manevriše u umetničkom diskursu, ali tako da ne dekonstruiše njihovu prvobitnu namenu kako se to radilo u istorijskim avangardama; naprotiv, u pojedinim segmentima, čak intenzivira utilitarnu ulogu odbačenog predmata, bez namere da se bavi interpretacijom pomenutog.

– Ono što dodaje su ostali odbačeni predmeti koji zajedno tvore začudne relacije koje deluju istovremeno zavodljivo i zastrašujuće, privlačno i odbojno. U tom smislu, važan segment Perićevog rada su organski materijali, poput pitonove kože, krzna, ili rogova životinje nekadašnjih statusnih simbola, koje obrađuje na način tako da još vise intenzivira njihovu prvobitnu namenu, ali računa i na estetiku bola, gde bi se teskoba pretvorila u snažan vizuelni izraz – piše Dragičević Trošić.

Neosporno je, objašnjava, da je retrospektivna izloža ukazala na izuzetnu umešnost njenog tvorca, koji je zasigurno računao, pored velike umetničke i radne discipline, na ona znanja koja su koristila starogrčkim majstorima.

„Potpuno je u redu da konačnog zaključka nema: poenta jeste u beskonačnom kretanju misli o delu. Ta misaona kinetika je nešto što je svojstveno Perićevim delima“, dodala je urednica.

Postavka izložbe trajaće do 8. maja 2026. godine.

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor, uz podršku Grada Sombora, počelo je akciju „Mesec čistoće“.

I ove godine, građani će imati priliku da potpuno besplatno odlože kabasti, biorazgradivi, baštenski, kao i manje količine građevinskog otpada. Akcija se sprovodi na teritoriji čitavog grada, sa ciljem uređenja životne sredine i poboljšanja komunalnog reda, a iz nadležnog preduzeća upućen je apel građanima da otpad iznose najranije 24 časa pre predviđenog termina.

POGLEDAJTE RASPORED ODNOŠENJA SMEĆA TOKO MESECA ČISTOĆE

Akcija će trajati do 6. maja i obuhvatiće više od 321 ulicu grada Sombora. Raspored odnošenja smeća može se pogledati na sajtu JKP Čistoća - piše Dnevnik.

kako su rekli iz ovog preduzeća prema dosadašnjem iskustvu iz godine u godinu količina smeća se uvećava. Prosle godine je, kako su rekli, uklonjeno više od 12 hiljada kubnih metara otpada.

Građani bacaju delove nameštaja, nameštaj, baštenski otpad, ciglu, šut, beton. Ne sme da se iznosi komunalni i opasan otpad. Smeće se mora ostavljati na pristupačnim mestima, kolskim ulazima, a ne sme da se ostavlja na saobraćajnicama, trotoarima, biciklističkim stazama i uređenim površinama.

I na selima postoji ova akcija, traje od marta do decembra.