Izložba “Među javom i med snom”, novosadskog vajara Miodraga Miše Perića, otvorena je sinoć, u utorak, 24. marta u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” od 19.00 časova.
Retrospektivna izložba Miše Perića u nekom drugom društvenom kontekstu ponudila bi lirski prikaz unazad dvodecenijskog rada umetnika, međutim, kako je danas vreme preusmereno na nekontrolisani razvoj, na prvom mestu, veštačke inteligencije (koju smo sami stvorili), u isto vreme paradoksalno i nasušno, umetnik nudi jedan od mogućih pogleda u eri hibridne okoline, piše Slađana Dragićević Trošić, uradnica programa KC „Laza Kostić“.
– Visoko estetski pojmljene, poetične, raspričane, do najsitnijih detalja osmišljene i prevedene u sadašnjost deluju približno dosanjanom snu u kome se irealno preliva u okvire mogućeg, stvarnog. Pa ipak, posmatrajući ih u prostoru i vremenu od nešto više od dve decenije, čini se da su samo na početku nagoveštaja sna imanentnog svakoj javi – nastavlja.
Ona za Perićev rad kaže da ne/namerno izbegava svaku definiciju, ali ipak ima izvesne kinetike u njegovim delima, čak i mehanicističkog ustrojstva gotovo nespojivih elemenata nekog od mehanizama.
Slično se dešava, kako ističe, i sa reupotrebom odbačenih predmeta kojim ovaj umetnik manevriše u umetničkom diskursu, ali tako da ne dekonstruiše njihovu prvobitnu namenu kako se to radilo u istorijskim avangardama; naprotiv, u pojedinim segmentima, čak intenzivira utilitarnu ulogu odbačenog predmata, bez namere da se bavi interpretacijom pomenutog.
– Ono što dodaje su ostali odbačeni predmeti koji zajedno tvore začudne relacije koje deluju istovremeno zavodljivo i zastrašujuće, privlačno i odbojno. U tom smislu, važan segment Perićevog rada su organski materijali, poput pitonove kože, krzna, ili rogova životinje nekadašnjih statusnih simbola, koje obrađuje na način tako da još vise intenzivira njihovu prvobitnu namenu, ali računa i na estetiku bola, gde bi se teskoba pretvorila u snažan vizuelni izraz – piše Dragičević Trošić.
Neosporno je, objašnjava, da je retrospektivna izloža ukazala na izuzetnu umešnost njenog tvorca, koji je zasigurno računao, pored velike umetničke i radne discipline, na ona znanja koja su koristila starogrčkim majstorima.
„Potpuno je u redu da konačnog zaključka nema: poenta jeste u beskonačnom kretanju misli o delu. Ta misaona kinetika je nešto što je svojstveno Perićevim delima“, dodala je urednica.
Postavka izložbe trajaće do 8. maja 2026. godine.
