Sombor.info

Tri kola pre kraja prvenstva 2. Republičke lige Srbije, odbojkašice Apatina osigurale su prvo mesto i prelazak u viši rang takmičenja.

Pobedom nad ekipom Proletera iz Zrenjanina (3:0), 17. u sezoni, ali i porazom NS Volej Tima u Novom Sadu od ekipe Bavaništa, praktično je i okončana trka za prvom pozicijom, koja će devojkama iz Apatina naredne sezone doneti igranje u Banka Poštanska štedionica Prvoj ligi Srbije, drugom rangu takmičenja u srpskoj odbojci.

Iako su mnogi očekivali da se Apatinke bore za prvo mesto do kraja sezone, utisak je da to nije bilo tako lako.

“Ovaj veliki uspeh je plod jednog dugogodišnjeg rada i posvećujemo ga gradu Apatinu i našim najvernijim navijačima. Činjenica da ćemo naredne sezone igrati u drugom rangu takmičenja je za nas veliki uspeh i radujemo se, jer ženska odbojka koja ima šest nivoa takmičenja je daleko najmasovniji sport u Srbiji posle fudbala”, izjavio je za Radio Apatin Miloš Popović, svojevremeno osnivač, a sada bukvalno “alfa i omega” kluba, koji je u prethodne dve ipo decenije osvojio deset titula, pet u muškoj i pet u ženskoj konkurenciji- piše Radio Apatin.

“Čestitao bih devojkama, one su najzaslužnije za ovaj uspeh. Čestitao bih i zahvalio se rivalkama, sa kojima smo vodili veliku borbu za svaki poen, set i pobedu i mogu samo da obećam da ćemo u narednoj sezoni učiniti sve da odbranimo čast vojvođanske odbojke, koja će imati tri ili četiri kluba u ovom rangu takmičenja”, dodao je Popović, koji ima veliku pomoć svoje najbliže asistentkinje Sanje Maleš.

Prema njegovim rečima, Apatin je četiri godine krčio put ka prvoligaškom društvu.

“Bio nam je potreban ceo olimpijski ciklus za ulazak u Prvu ligu Srbije. Četiri godine teškog, zajedničkog rada, na kraju se isplatio. Preskočili smo tri ranga takmičenja, drugu vojvođansku, prvu vojvođansku i nakon toga iz drugog navrata i Drugu Republičku ligu Srbije, pošto smo prošle sezone bili trećeplasirani”, pojasnio je Popović.

Apatinke u svojim redovima imaju miks mladosti i iskustva, ali je naš sagovornik svestan da će u narednoj sezoni morati da ojača igrački kadar.

“Sa budžetom koji sad imamo, teško da ćemo uspeti značajnije da se pojačamo, ali ostaje nam da se nadamo da će stići podrška iz opštine i da ćemo svi zajedno stvoriti jednog stabilnog prvoligaša, jer smatramo da je za Apatin velika stvar što u najpopularnijem ženskom sportu sada ima klub koji je praktično među 20 najboljih u državi”, zaključio je Popović.

Narednog vikenda, OK Apatin gostuje u Somboru, a kako sada stvari stoje, pobednički pehar i zlatne medalje za osvojeno prvo mesto u Drugoj Republičkoj ligi Srbije biće im uručeni 4. aprila u gradskoj hali sportova, po završetku utakmice Apatin - Banat Vršac.

Proteklog vikenda u Somboru je održano seniorsko prvenstvo Vojvodine u rvanju grčko – rimskim stilom. Učešće se uzelo 94 rvača iz 11 klubova naše pokrajine. Rvački klub Soko bio je opet među najbrojnijim klubovima.

Najjači rezultat upisao je Marko Fratrić koji je osvojio naslov prvaka Vojvodine pobedivši u finalu Jovana Miolskog takmičara Proletera iz Zrenjanina. Bronzana odličja za somborski klub osvojili su Filip Milić, Nemanja Mudrinić i Stefan Grba.

Rvački klub "Soko" je u ekipnoj konkurenciji zauzeo drugo mesto sa samo bodom zaostatka u odnosu na zrenjaninski Proleter (130) - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. mart

Sveža, hrskava i jednostavna, zelena salata je tihi heroj svakodnevne trpeze. U svetu brzih obroka podseća nas na snagu prirodnog, laganog i zdravog izbora koji osvežava telo i um.

Zelena salata sadrži esencijalne hranljive materije poput antioksidanasa, folata i vitamina C. Ove hranljive materije imaju brojne zdravstvene prednosti i mogu smanjiti rizik od bolesti.

Bogata vitaminima i mineralima

Salata je izvor esencijalnih hranljivih materija, uključujući folat i vitamin A. Folat je vitamin B grupe potreban za razvoj crvenih krvnih zrnaca i deobu ćelija. Tokom trudnoće potrebe za folatom rastu za 50 odsto.

Takođe je bogata vitaminom A, koji podržava rast, razvoj, imunološku funkciju i još mnogo toga. Trudnicama je potrebno više vitamina A za rast fetusa i za sopstveno zdravlje.

Zelena salata je puna antioksidanasa poput karotenoida, fenolnih kiselina i flavonoida. Antioksidansi štite od oštećenja ćelija neutralizujući visoko reaktivna jedinjenja koja se nazivaju slobodni radikali.

Kada slobodni radikali nadvladaju odbrambene mehanizme organizma, nastaje oksidativni stres. Oksidativni stres ubrzava starenje i ima veze sa srčanim bolestima i određenim vrstama raka.

Kada jedete hranu bogatu antioksidansima, poput zelene salate, možete podržati odbrambene snage organizma i smanjiti rizik od bolesti - piše B92.

Studija iz 2024. godine otkrila je da osobe s najvišim nivoima karotenoida imaju 24 odsto manji rizik od raka dojke.

Karotenoidi i polifenoli u salati takođe mogu pomoći u zaštiti od bolesti oka, moždanog udara i neurodegenerativnih bolesti.

Može pomoći u kontroli telesne težine

Voda čini približno 95 odsto težine salate, što je čini hidratantnom namirnicom. Visok sadržaj vode takođe znači da salata ima veoma malo kalorija — manje od 10 kalorija po porciji.

Gubitak težine podrazumeva unos manje kalorija nego što ih sagorevate. Hrana bogata hranljivim materijama, a sa niskim udelom kalorija, poput zelene salate, može pomoći u kontroli težine.

Može podržati zdravlje kostiju

Salata je bogata vitaminom K, koji je važan za zdravlje kostiju. Dokazano je da vitamin K aktivira proteine koji pomažu u izgradnji i održavanju kostiju, kao i da reguliše razgradnju i stvaranje novog koštanog tkiva.

Dobro za mentalno zdravlje

Unošenje više sirovog povrća može poboljšati mentalno zdravlje i zaštititi od simptoma depresije.

Studija iz 2018. godine sprovedena na 422 osobe pokazala je da oni koji jedu više sirovog povrća i voća imaju niže stope depresije i zadovoljniji su životom. Zelena salata bila je među deset najčešće konzumiranih sirovih namirnica koje potpomažu bolje mentalno zdravlje.

Rizici na koje treba obratiti pažnju

Zelena salata je bezbedna za konzumaciju za većinu ljudi. Alergija na zelenu salatu je retka, ali osobe sa stanjem koje se naziva senzibilizacija na protein prenosa lipida (LTP) mogu imati blagu alergiju do teške alergijske reakcije.

Salata takođe može biti kontaminirana štetnim bakterijama koje izazivaju bolesti koje se prenose hranom, kao što su ešerihija koli, listerija, salmonela i ciklospora. Važno je temeljno oprati salatu pre konzumacije.

Meteorolozi kažu da se u Srbiji već danas očekuje sneg na planinama.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da će danas u Srbiji biti umereno do potpuno oblačno, u brdsko-planinskim predelima ponegde slaba kratkotrajna kiša, a na visokim planinama slab sneg. Vetar slab i umeren istočnih pravaca. Najviša temperatura od 13 do 16 °C.

VREME NAREDNIH DANA

„U utorak i sredu malo i umereno oblačno sa najvišom dnevnom temperaturom od 13 do 18 °C, samo u utorak ponegde u brdsko-planinskim predelima je moguća slaba kiša, a na visokim planinama slab sneg. Od četvrtka naoblačenje i zahlađenje sa kišom, u brdsko-planinskim predelima i snegom. U košavskom području i planinskim predelima u četvrtak duvaće jak i olujni južni i jugoistočni vetar“, javlja RHMZ.

Evo kako to izgleda detaljnije po danima:

U ponedeljak će biti umereno do potpuno oblačno, u brdsko-planinskim predelima ponegde slaba kratkotrajna kiša, a na visokim planinama slab sneg. Vetar slab i umeren istočnih pravaca. Najniža temperatura od 1 do 7 °C, a najviša od 13 do 16 °C.

U utorak umereno oblačno sa sunčanim intervalima, a slaba kratkotrajna kiša se očekuje ponegde u brdsko-planinskim predelima, dok će u višim planinskim predelima provejavati slab sneg. Vetar slab i umeren, u planinskim predelima kratkotrajno i jak severni i severoistočni. Najniža temperatura od 2 do 7 °C, a najviša od 14 do 17 °C.

U sredu malo do umereno oblačno sa dužim sunčanim intervalima. Vetar slab i umeren, severni i severoistočni, uveče u skretanju na jugoistočni. Najniža temperatura od 2 do 7 °C, a najviša od 14 do 18 °C.

U četvrtak pre podne pretežno sunčano, posle podne i uveče postepeno naoblačenje koje će na severu i zapadu usloviti kišu. Vetar umeren i jak, u košavskom području i u planinskim predelima jugozapadne Srbije i olujni, južnih pravaca, uveče i tokom noći
u skretanju na zapadni pravac i u postepenom slabljenju. Najniža temperatura od 1 do 8 °C, a najviša od 12 do 16 °C.

I meteorolog amater Marko Čubrilo na Fejsbuku navodi da će do sredine nedelje biti sveže i uglavnom suvo, zatim nakratko toplije, ali od četvrtka počinje uticaj jakog, sekundarnog ciklona.

„Sve do kraja nedelje taj ciklon će donositi relativno hladno vreme uz padavine, sneg se očekuje preko 600 mnv, a postoji opcija da se snežna granica pusti i niže. Mesečni ECMWF sve do polovine aprila simulira vreme hladnije od proseka. Do srede promenljivo oblačno i sveže, ponegde uz slabe padavine, najčešće u planinskom delu regiona, Sneg na preko 1.000 mnv. Vetar slab do umeren jugoistočni, dok bi se dnevni maksimumi kretali od +6 do +15 stepeni Celzijusa.“

Dakle, prvo se u sredu očekuje osetno toplije vreme jer će se preko nas nakratko pokrenuti strujanje vazduha uz južnog Mediterana kao posledica približavanja jakog, hladnog fronta Alpima. Narednog dana se očekuje formiranje jakog, sekundnog ciklona nad Jadranom koji bi se preko našeg regiona kretao ka jugu Mađarske i dalje na Ukrajini.

Moguć mraz i sneg i u nizijama

„Od tačne putanje tog ciklona i njegove snage će zavisiti detalji razvoja vremena krajem nedelje, ali za sada je svakako izgledna obilna kiša i veći deo regiona bi mogao dobiti preko 50 mm taloga, što je iznad proseka za ceo mart. Sneg se svakako očekuje preko 600 mnv, a videćemo za koji dan hoće li se snežna granica spuštati i u nizije. U petak i za vikend vrlo vetrovito uz jak severozapadni vetar na kopnu i buru duž Jadrana“, kaže Čubrilo.

Četvrtak donosi maksimume od +5 na severozapadu do +18 na jugoistoku regiona, zatim do kraja nedelje svugde hladnije, najčešće od +1 do +7 stepeni Celzijusa.

„Zbog oblačnog vremena za sada ne prete mrazevi, ali kada se početkom aprila nakratko razvedri, to bi mogao biti problem. Novo pogoršanje je izgledno oko 4. aprila. Do četvrtka uglavnom suvo, zatim jače pogoršanje, zahlađenje i obilnije padavine“, zaključuje Čubrilo.

"Čalabrcnuti" - to je navodno najčudnija reč u srpskom jeziku. Ne po značenju, nego po tome kako zvuči.

Na stranici Dnevna doza pravopisa birala se po zvučnosti najčudnija srpska reč.

Pratioci su predlagali i glasali, a skoro 500 glasova dobila je reč - "čalabrcnuti".

"Čalabrcnuti je ujedno i možda najomiljenija srpska reč, pogotovo u kasnim noćnim satima", prokomentarisao je neko, piše N1.

Međutim, mada svi znaju da to znači pojesti nešto malo, na brzinu - retko ko se zapitao kako se došlo do jednog tako zanimljivog izraza.

Poreklo reči "čalabrcnuti"

"Čalabrcnuti ili labrcnuti znači prezalogajiti, pojesti nešto malo i na brzinu. Isto tako reč čalabrčak znači zalogaj, užina", navodi se na stranici Poreklo reči, a dat je i primer: "Čalabrčak dok ne prispije ručak".

"Prefiks 'čala' dolazi od turskog glagola 'çalmak' (udariti) i znači 'udri', te on opisuje brzinu radnje. Glagol 'brcnuti' je u vezi s glagolom 'brkati' koji znači prevrtati, preturati; mešati jelo. Glagoli brcnuti i brkati nastali su onomatopejom br-br. Istog porekla su i reči 'brljati' (kašikom premetati po činiji), 'brljav' (musav), 'brljotina', 'brlog'", objašnjeno je.

Deset najčudnijih srpskih reči

1. čalabrcnuti
2. grkljan
3. krkljanac
4. šćućuriti
5. džangrizalo
6. štititi
7. škrgutanje
8. nauštrb
9. dragička
10. šeprtlja

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević najavila je izmenu uredbe o dečjem dodatku kroz podizanje cenzusa za 5.000 dinara za ostvarivanje prava na ovu vrstu državne pomoći, objavilo je ovo ministarstvo. Šta to znači za porodice koje su ove godine izgubile pravo na ovu vrstu finansijske pomoći države?

„Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim organima, pripremilo je Predlog nove Uredbe o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak, kojim se podiže cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak za 5.000 dinara, tačnije sa dosadašnjih oko 13.000 dinara na 18.000 dinara“, rekla je ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević prilikom posete Majdanpeku, objavilo je ovo ministartvo, prenosi N1.

Kako se navodi, ministarka je objasnila da su, usled redovnih godišnjih povećanja minimalne zarade u Srbiji, pojedine porodice gubile pravo na dečji dodatak, "što ne sme da bude slučaj".

Ovim izmenama se, prema njenim rečima - štite najugroženiji i omogućava se da veliki broj onih koji su to pravo izgubili, ponovo mogu da ga ostvare.

Šta znači podizanje cenzusa?

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (član 30) i važećom Uredbom o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak predviđeno je da se pravo na dečiji dodatak ostvaruje "ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, po članu porodice ne prelazi utvrđeni cenzus".

To je, praktično, granica koju prihod "po glavi" porodice ne sme da pređe kako dte ne bi izgubilo pravo na dečji dodatak.

Iznos cenzusa se, prema važećoj uredbi, usklađuje dva puta svake godine, 1. januara i 1. jula (počev od 2019. godine) sa kretanjem inflacije u prethodnih šest meseci. Njihove nominalne iznose utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Tako, prema Rešenju o nominalnim iznosima dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2026. godine taj cenzus iznosi 13.247,48 dinara, što predstavlja iznos po članu porodice. Visina cenzusa za jednoroditeljske porodice nešto je veća i propisana je istim rešenjem.

Dečiji dodatak, prema ovom rešenju, od 1. januara 2026. godine isplaćuje se u iznosu od:

• 4.415,83 dinara za dete za koje je ostvareno pravo,
• za dete za koje je ostvareno pravo, za jednoroditeljske porodice i staratelje iznosi 5.740,56 dinara,
• za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje interresorne komisije koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, iznosi 6.623,76 dinara,
• za dete koje ispunjava uslove za uvećanje po više osnova, iznosi 7.948,49 dinara.

Koji su još uslovi

Prihodi nisu jedini uslov za ostvarivanje prava na dečji dodatak.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom propisuje da ovo pravo može da se ostvari pod usovom da "podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne neto zarade po zaposlenom.

Ako imaju novca u iznosu većem od dve prosečne neto zarade, pravo na dečji dodatak ne može da se ostvari "za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom u Republici Srbiji".

Postoji još ograničenja: podnosilac zahteva za dečji dodatak ne sme da poseduje nepokretnosti bilo u Srbiji, bilo u inostranstvu. Isto važi i za članove porodice podnosioca zahteva.

Ovde postoji izuzetak - pravo na dečji dodatak će ipak imati, ako ne poseduju nepokretnosti ni u Srbiji, ni u inostranstvu, "osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu".

Može da ima i drugu nepokretnost - u Srbiji ili van nje - ali ne veće površine od 20 kvadrata (u idealnom delu)...

Sve uslove za isplatu dečjeg dodatka pročitajte u Zakonu o finansijskoj pdorši porodici sa decom.

Kako su neki postojeći korisnici izgubili pravo

Vlada Republike Srbije usvojila je 11. septembra 2025. na sednici Odluku o redovnom povećanju minimalne cene rada u iznosu od 371 dinar po radnom času koja se primenjuje od 1. januara 2026.

To znači da se minimalna zarada u Srbiji ove godine kreće od 59.360 dinara za mesece sa najmanjim brojem radnih sati (februar) do 68.264 (jul, decembar).

Ako je reč o četvoročlanoj porodici, gde jedan član radi za minimalac, to znači da se prihod "po glavi" kreće od najmanje 14.840 dinara (u februaru, koji ima svega 160 radnih sati) do 17.066 dinara (u julu i decembru koji imaju najveći broj radnih sati - 184). Jasno je da i najniži ovogodišnji minimalac, podeljen "po glavi" četrovočlane porodice, dovodi do premašivanja cenzusa za ostvarivanje prava za dečji dodatak, koji je trenutno na nivou od 13.247,48 dinara.

Ukoliko bi se on povećao, kao što najavljuje ministarka, na 18.000 dinara, to znači da u našem primeru roditelj koji prihoduje "sme" da ima platu do 72.000 dinara, a da se ne izgubi pravo na dečji dodatak.

Šta će biti sa prethodnim periodom, od januara otkako je minimalac uvećan, pa do dana kada se usvoji izmenjena uredba sa višim cenzusom - nije pojašnjeno.

Mali Stapar, na Malom bačkom kanalu kod Sivca, krajem minule sedmice, u večernjim satima, bio je poprište akcije tokom koje su na delu uhvaćena dvojica ribokradica kojima je oduzeto osam mreža i oko 80 kilograma "plena".

Pored dvojice profesionalnih ribočuvara iz Sombora, u sprečavanju nelegalne aktivnosti učestvovali su još volonteri iz Sivca, Kljajićeva i Crvenke.

Jedan od njih, sivački poljočuvar Miroslav Lazić, ističe da bi krivolovci, da nisu sprečeni u svojoj raboti, do jutra upecali oko pola tone ribe, čijom bi prodajom ostvarili značajnu korist, a istovremeno bi znatno osiromašili riblji fond pecaroškog raja na koji su se okomili - pišu Novosti.

Računica
CENE rečne ribe na pijaci i u ribarnicama kreću se u rasponu od 600 do 1.000 dinara - neke vrste su i skuplje - a krivolovci, čak i da im je prodaja za 200 dinara jeftinija, tokom samo jedne noći mogu da "ulove" nečiju mesečnu zaradu.

- Pratili smo ih izvesno vreme, jer smo dobili informaciju da javno prodaju veće količine ribe. Upali su u zamku tako što što smo im zatvorili oba smera za eventualno bekstvo, pa nisu mogli ni prema Sivcu, odnosno Kljajićevu, ni prema Kruščiću, odakle su došli i gde im je adresa - opisao je Lazić.

Ribokradicama, protiv kojih su podnete krivične prijave, zaplenjeni su i alat, i oprema, i plastični čamac, ali i motorna testera, pa se sumnja da su bili spremni i za nelegalnu seču drveća.

Sva riba koju su mrežama izvukli vraćena je u vodu i - preživela je.

U Sivcu su, inače, organizovane patrole za danonoćno čuvanje Velikog i Malog bačkog kanala od krivolova. Sastavljene su od poljočuvara, lovočuvara opremljenih termovizijskim uređajima za noćno osmatranje, kao i pecaroša, dobrovoljaca kojima su "Vode Vojvodine" dodelile značke ribočuvara-volontera, sa ovlašćenjem da se legitimišu u ime ovog javnog preduzeća. To je bilo neophodno, jer trojica profesionalnih ribočuvara iz Sombora ne stižu da obiđu čitav rejon od ukupno 170 kilometara kanala, koliko im je povereno.

I, takozvane kanalske patrole u Sivcu su dosad zaplenile hiljade metara mreža i desetine čamaca za ribokrađu - što pravih, što improvizovanih, načinjenih od kamionskih i traktorskih guma.

Predavač: Miloš Zarić, etnolog-antropolog, kustos Kuće legata

Program će biti održan u utorak, 31. marta, u 19.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića.

Veljko Petrović (1884–1967) i Ljubica Cuca Sokić (1914–2009), dve upečatljive umetničke ličnosti različitih senzibiliteta, u svom književnom, odnosno ilustratorskom radu posvetili su se temi detinjstva, oblikujući je kroz sopstvene, duboko lične poetike. Uprkos različitim pristupima, opusi oba legatora u okviru ove tematike pokazuju iznenađujuću strukturalnu kompatibilnost.

Kako bismo doprli do dubljih slojeva interpretacije, oslonićemo se na teorijske pristupe i metode razvijane u okviru antropologije umetnosti, jedne od subdisciplina kulturne antropologije, koja omogućava komparativna razmatranja različitih umetničkih praksi, poput književnosti i ilustracije, u njihovoj međusobnoj značenjskoj povezanosti. Kao putokaz u analizi poslužiće nam simboličan lik Alise iz čuvene priče Luisa Kerola, čiji se „pad u zečju rupu“ može tumačiti kao ulazak u zagonetne i dinamične prostore nesvesnog, ali i kao poziv na istraživačku avanturu usmerenu ka razumevanju dubinskih mehanizama umetničkog stvaralaštva.

Radoje Čupić je rođen u Novom Sadu 3. februara 1958. godine, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i Akademiju umetnosti u klasi profesora Dejana Mijača i Dimitrija Đurkovića.

Godine 1985, kao mlad glumac, dolazi u Sombor, gde postaje član glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor. Pamtimo ga po ulogama u mnogobrojnim predstavama: „Homo volans“,„Mala“ „Strankadžije, „Lepeza ledi Vindermir“, „Rado ide Srbin u vojnike“, „Figarova ženidba ili ludi dan“, „Fiškal galantom“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron - dan ranije“, „Putovanje za Nant“, „Mara-Sad“, „Sumnjivo lice“, „Zla žena“, „Ruženje naroda u dva dela“, „Ostrvo sa blagom“,„Opsada crkve Svetog Spasa“, „Majstor i Margarita“, „Čarobnjak“...

Godine 1999. postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde ostvaruje niz izvrsnih uloga i stiče status prvaka drame. Nosilac je mnogobrojnih nagrada za glumu.
Penzionisao se 160. izvođenjem predstave „Džandrljiv muž“, u februaru 2023. godine.

Odigrao je više od osamdeset uloga u pozorištu i oko pedeset uloga na filmu i televiziji. Bavio se i pozorišnom režijom režirao u nekoliko vojvođanskih pozorišta.

Ispraćaj sa kremacijom našeg dragog Čupeta održaće se u sredu, 25. marta u 14:15 na Gradskom groblju (Novo groblje), Rumenački put, Novi Sad.

Neka mu je večna slava.