Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević najavila je izmenu uredbe o dečjem dodatku kroz podizanje cenzusa za 5.000 dinara za ostvarivanje prava na ovu vrstu državne pomoći, objavilo je ovo ministarstvo. Šta to znači za porodice koje su ove godine izgubile pravo na ovu vrstu finansijske pomoći države?
„Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim organima, pripremilo je Predlog nove Uredbe o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak, kojim se podiže cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak za 5.000 dinara, tačnije sa dosadašnjih oko 13.000 dinara na 18.000 dinara“, rekla je ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević prilikom posete Majdanpeku, objavilo je ovo ministartvo, prenosi N1.
Kako se navodi, ministarka je objasnila da su, usled redovnih godišnjih povećanja minimalne zarade u Srbiji, pojedine porodice gubile pravo na dečji dodatak, "što ne sme da bude slučaj".
Ovim izmenama se, prema njenim rečima - štite najugroženiji i omogućava se da veliki broj onih koji su to pravo izgubili, ponovo mogu da ga ostvare.
Šta znači podizanje cenzusa?
Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (član 30) i važećom Uredbom o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak predviđeno je da se pravo na dečiji dodatak ostvaruje "ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, po članu porodice ne prelazi utvrđeni cenzus".
To je, praktično, granica koju prihod "po glavi" porodice ne sme da pređe kako dte ne bi izgubilo pravo na dečji dodatak.
Iznos cenzusa se, prema važećoj uredbi, usklađuje dva puta svake godine, 1. januara i 1. jula (počev od 2019. godine) sa kretanjem inflacije u prethodnih šest meseci. Njihove nominalne iznose utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
Tako, prema Rešenju o nominalnim iznosima dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2026. godine taj cenzus iznosi 13.247,48 dinara, što predstavlja iznos po članu porodice. Visina cenzusa za jednoroditeljske porodice nešto je veća i propisana je istim rešenjem.
Dečiji dodatak, prema ovom rešenju, od 1. januara 2026. godine isplaćuje se u iznosu od:
- 4.415,83 dinara za dete za koje je ostvareno pravo,
- za dete za koje je ostvareno pravo, za jednoroditeljske porodice i staratelje iznosi 5.740,56 dinara,
- za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje interresorne komisije koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, iznosi 6.623,76 dinara,
- za dete koje ispunjava uslove za uvećanje po više osnova, iznosi 7.948,49 dinara.
Koji su još uslovi
Prihodi nisu jedini uslov za ostvarivanje prava na dečji dodatak.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom propisuje da ovo pravo može da se ostvari pod usovom da "podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne neto zarade po zaposlenom.
Ako imaju novca u iznosu većem od dve prosečne neto zarade, pravo na dečji dodatak ne može da se ostvari "za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom u Republici Srbiji".
Postoji još ograničenja: podnosilac zahteva za dečji dodatak ne sme da poseduje nepokretnosti bilo u Srbiji, bilo u inostranstvu. Isto važi i za članove porodice podnosioca zahteva.
Ovde postoji izuzetak - pravo na dečji dodatak će ipak imati, ako ne poseduju nepokretnosti ni u Srbiji, ni u inostranstvu, "osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu".
Može da ima i drugu nepokretnost - u Srbiji ili van nje - ali ne veće površine od 20 kvadrata (u idealnom delu)...
Sve uslove za isplatu dečjeg dodatka pročitajte u Zakonu o finansijskoj pdorši porodici sa decom.
Kako su neki postojeći korisnici izgubili pravo
Vlada Republike Srbije usvojila je 11. septembra 2025. na sednici Odluku o redovnom povećanju minimalne cene rada u iznosu od 371 dinar po radnom času koja se primenjuje od 1. januara 2026.
To znači da se minimalna zarada u Srbiji ove godine kreće od 59.360 dinara za mesece sa najmanjim brojem radnih sati (februar) do 68.264 (jul, decembar).
Ako je reč o četvoročlanoj porodici, gde jedan član radi za minimalac, to znači da se prihod "po glavi" kreće od najmanje 14.840 dinara (u februaru, koji ima svega 160 radnih sati) do 17.066 dinara (u julu i decembru koji imaju najveći broj radnih sati - 184). Jasno je da i najniži ovogodišnji minimalac, podeljen "po glavi" četrovočlane porodice, dovodi do premašivanja cenzusa za ostvarivanje prava za dečji dodatak, koji je trenutno na nivou od 13.247,48 dinara.
Ukoliko bi se on povećao, kao što najavljuje ministarka, na 18.000 dinara, to znači da u našem primeru roditelj koji prihoduje "sme" da ima platu do 72.000 dinara, a da se ne izgubi pravo na dečji dodatak.
Šta će biti sa prethodnim periodom, od januara otkako je minimalac uvećan, pa do dana kada se usvoji izmenjena uredba sa višim cenzusom - nije pojašnjeno.
