Sombor.info

Jutarnja rutina 30-30-30 podrazumeva konzumiranje 30 grama proteina i vežbanje 30 minuta ubrzo nakon buđenja, a može da pomogne u kontroli telesne težine i šećera u krvi.

Metodom 30-30- 30, konzumira se 30 grama proteina u prvih 30 minuta nakon buđenja. Mogu da se jedu ugljeni hidrati i masti, ali najvažnije je da doručak sadrži oko 30 grama proteina.

Sledeći korak je vežbanje od 30 minuta. Preporučuje se da se rade kardiovaskularne vežbe. To znači kardio vežbe niskog intenziteta koje malo ubrzavaju puls, ali ne previše, poput hodanja ili vožnje bicikla u rekreativnom režimu.

Cilj je da se održite puls na ili ispod 135 otkucaja u minuti.

- Postoje brojni naučni dokazi da konzumiranje više proteina, posebno za doručak, može pomoći u smanjenju unosa kalorija tokom ostatka dana, jer proteini pomažu da se duže osećate siti - rekao je za Health Josten Fiš, registrovani dijetetičar.

Konzumiranje više proteina ali istog broja kalorija može podstaći brži gubitak težine.

- Pored toga, konzumiranje adekvatnog doručka bogatog proteinima može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi i borbi protiv insulinske rezistencije, uzroka tvrdoglavog gubitka težine - rekla je za Health Mišel Rutenštajn, registrovana dijetetičarka i kardiološka dijetetičarka.

Koraci za početak dana ovom metodom

Prvi korak - jesti 30 grama proteina

Treba pojesti 30 grama proteina u roku od 30 minuta nakon buđenja ujutru. Obroci mogu da budu:

svež sir sa ananasom
voćni smuti napravljen od proteinskog praha
grčki jogurt preliven orasima
hleb sa visokim sadržajem proteina preliven puterom od orašastih plodova ili jajima i sirom
kinoa prelivena tofuom, jajima, pasuljem ili sirom
kajgana, prelivena sirom

Drugi korak - vežbanje 30 minuta

Fokus treba da bude na kardiovaskularnim vežbama, a ne na treningu snage. To može da bude:

džogiranje
plivanje u bazenu
opuštena vožnja bicikla
plesanje uz muziku
trčanje na traci ili kroz naselje.

Prednosti metode 30-30-30

Metoda 30-30-30 pomaže u sagorevanju telesne masti umesto čiste mišićne mase. Postizanje brzine otkucaja srca iznad brzine otkucaja srca u mirovanju poboljšava ili održava kondiciju i podstiče sagorevanje telesne masti.

Konzumiranje proteina za doručak takođe može podržati ovaj cilj sagorevanja masti.

- Konzumiranjem 30 grama proteina u prvih 30 minuta nakon buđenja, pojedinci mogu pokrenuti svoj metabolizam i obezbediti svom telu esencijalne hranljive materije - rekao je Fiš:

- Doručak bogat proteinima može pomoći u kontroli apetita i regulisanju nivoa šećera u krvi.

(Blic)

Generacija Z sve češće pristupa ljubavnom životu praktično i organizovano, kroz dejting trend koji se zove "stack dating", piše HuffPost.

Šta je "stack dating"?

"Stack dating" znači da u jednoj nedelji (a ponekad i u isti dan) imate više kratkih ljubavnih sastanaka i to dok obavljate svakodnevne aktivnosti - idete na kafu, u šetnju, u teretanu, a čak i dok ručate napolju. U Tinderovom "Future of Dating" izveštaju navodi se da je 51 odsto pripadnika generacije Z otvoreno prema novim načinima uklapanja dejtinga u svoj dnevni raspored.

Pol Brunson opisuje taj pristup kao planiranje ostatka dana. Ideja je da se ljudi brže upoznaju uživo, umesto da se nedeljama dopisuju. Brunson tvrdi da generacija Z ne želi da dejting "pojede" njihov celi dan niti da razbije rutinu, važno im je vreme, ali i osećaj da sve ostaje pod kontrolom.

"U svojoj srži, 'stack dating' je odgovor generacije koja kaže: 'Želim smislen odnos, ali želim da poštujem i svoju rutinu, svoje blagostanje i svoje prioritete'" - piše B92.

Da li ovaj trend povećava šanse da nekog upoznate?

Brunson smatra da može da poveća šanse - ne zato što ćete "nabacati" više dejtova, nego zato što su susreti kratki, opušteni i bliži vašem stvarnom životu. Kad ste manje pod pritiskom, lakše je da budete svoji i brže se vidi hemija među partnerima (ili, pak, njeno nepostojanje).

S druge strane, Ema Hatorn, stručnjakinja za ljubavne odnose na sajtu Seeking.com, nije oduševljena ovim pristupom. Prema njenom mišljenju, "stack dating" često završi kao moderni "speed dating" za prezaposlene: praktično, ali previše usmereno na broj dejtova, a premalo na kvalitet.

Upozorava da ovaj tempo mnogima postane emocionalno naporan - kad dejting počne da izgleda kao još jedna obaveza u kalendaru, lako nestanu i uzbuđenje i prisutnost.

Za kraj, nameće se pitanje: da li tretiranje dejtinga kao zadatka pomaže da pronađete ljubav - ili vas samo vodi prema najlakšoj opciji, osobi koja se slučajno uklapa u vaš raspored. U toj opsesiji optimizacijom često strada spontanost, a upravo je ona važna i u vezama.

Da li bi trebalo da kažete svom dejtu da nije jedini/a?

Ako praktikujete "stack dating", da li bi trebalo ovtoreno da govorite o tome? Hatorn smatra da je iskrenost najbolja politika: moderni dejting ionako često podrazumeva da se ljudi viđaju s više osoba, ali otvorenost sprečava pogrešna očekivanja kasnije.

Ne morate to odmah da kažete na prvom dejtu, no, ako se već spomene, bolje je da ne lažete - teško je da gradite nešto smisleno ako je od starta neiskreno.

Italija se poslednjih godina bori sa prevelikim brojem turista – uvedene su takse za posetioce u Veneciji i ograničenja za najposećenije atrakcije. Ipak, uprkos merama, zemlja i dalje veoma želi da privuče ljude – ali ne kao turiste, već kao stanovnike.

Mnoge manje opštine i sela širom Italije poslednjih godina nude nekretnine za samo 1 evro, kako bi se oživela napuštena mesta i povećao broj stanovnika. Međutim, prelepi region Trentino na severu Italije odlučio je da stvari postavi drugačije – i velikodušnije - piše Nova.

Ako vas privlače vinogradi, ski-staze, čista jezera i blizina Dolomita, možda je vreme da spakujete kofere – jer Trentino nudi 2026. godine 100.000 evra za one koji su spremni da se dosele.

Trenutno je u razmatranju 33 mesta, a Savet regije Trento izdvojio je 10 miliona evra u periodu od dve godine za sprovođenje ovog projekta. Predsednik regiona, Maurizio Fugatti, istakao je da je ova „eksperimentalna inicijativa“ osmišljena kako bi se ojačala društvena povezanost i život u zajednici u ovom delu Italije.

Naravno, postoji i nekoliko pravila. Novac nije predviđen za bezbrižno uživanje u italijanskom životu, već isključivo za obnovu napuštenih kuća. Od ukupnog iznosa, 20.000 evra može se iskoristiti za kupovinu nekretnine, dok je preostalih 80.000 predviđeno za renoviranje.

Takođe, obavezni ste da u toj kući živite najmanje 10 godina – ili je eventualno izdajete po „umerenoj“ ceni – u suprotnom biste morali da vratite dobijeni novac.

Postoji još nekoliko ograničenja. Ako već živite u regionu i mlađi ste od 45 godina, ne možete da konkurišete za ovaj program. Uz to, ukupna vrednost renovacije ne sme da premaši 200.000 evra, što znači da možete dodatno uložiti najviše 120.000 evra iz svog džepa.

Inteligencija se može definisati kao opšta mentalna sposobnost razmišljanja, rešavanja problema i učenja. Ona obuhvata kognitivne funkcije poput percepcije, jezika, planiranja i pamćenja.

Naravno, postoji razlika između “školske” i “životne” inteligencije, ali osobe sa niskim nivoom inteligencije često imaju poteškoće u oba aspekta. Pošto su zaključivanje, učenje i rešavanje problema ključni elementi inteligencije, takve osobe se teže snalaze u svim tim oblastima.

Ovo je osam suptilnih osobina ljudi sa niskim IQ.

Nisu naročito radoznali

Osobe sa niskim IQ retko pokazuju interesovanje za učenje novih stvari ili dublje razumevanje tema. Zadovoljavaju se površnim objašnjenjima, bez potrebe da istraže uzroke. Često imaju siromašniji rečnik i slabiju intelektualnu radoznalost. Ne razmišljaju izvan sopstvenog pogleda na svet i teško razumeju tuđe perspektive, zbog čega deluju zatvoreno.

Centar za pozitivnu psihologiju Univerziteta u Pensilvaniji otvorenost definiše kao spremnost da se aktivno traže dokazi koji osporavaju sopstvena uverenja i da se ti dokazi objektivno razmotre. Suprotno tome je ograničena pristrasnost, kada ljudi traže samo ono što potvrđuje njihova već formirana mišljenja. Istraživanja pokazuju da otvoreniji ljudi postižu bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti.

Teško se prilagođavaju novim situacijama

Osobe sa niskim IQ često imaju poteškoće kada se nađu u novim okruženjima. Planiranje i rešavanje problema im ne ide lako, što otežava prilagođavanje novim ulogama ili situacijama. Iako na papiru mogu delovati kompetentno, u realnim životnim okolnostima često nemaju mentalnu fleksibilnost potrebnu za pronalaženje rešenja.

Ne znaju šta ne znaju

Ljudi sa nižim IQ često precenjuju sopstvenu inteligenciju, što je poznato kao Dunning-Krugerov efekat. Psiholog Dejvid Daning ukazao je da ljudi često nisu svesni sopstvenog neznanja. Ovaj fenomen, nazvan metaignorancija, podrazumeva nesposobnost da se prepoznaju sopstvene granice u znanju. Za razliku od inteligentnijih osoba koje priznaju šta ne znaju, osobe sa nižim IQ često nemaju tu vrstu intelektualne skromnosti, što vodi ka nerealno visokom mišljenju o sebi.

Svet vide crno-belo

Niži IQ se često povezuje sa pojednostavljenim pogledom na svet. Takve osobe razmišljaju u krajnostima i teško prihvataju nijanse ili kompleksnost. Američko psihološko udruženje ovaj način razmišljanja naziva dihotomnim ili polarizovanim mišljenjem. Ljudi skloni ovakvom razmišljanju često koriste izraze poput “uvek”, “nikad” i “nemoguće”.

Studija iz Japana iz 2021. godine povezala je ovakav način razmišljanja sa nižim kognitivnim sposobnostima i manjom željom za učenjem. Takve osobe ne teže širenju vidika i ostaju u okvirima sopstvenih uverenja.

Retko menjaju mišljenje

Osobama sa niskim IQ nedostaje kognitivna fleksibilnost. Njihovi stavovi su kruti i retko se menjaju, čak i kada su suočeni sa novim informacijama. Često negativno reaguju na intelektualne izazove i mogu postati frustrirani ili agresivni kada im se mišljenje dovede u pitanje.

Teško razmišljaju hipotetički

Zbog nižeg nivoa inteligencije, ove osobe teško razmatraju situacije koje nisu konkretne i opipljive. Apstraktno i hipotetičko razmišljanje im predstavlja problem, jer se oslanjaju isključivo na ono što mogu direktno da vide ili iskuse.

Nedostatak empatije

Prema kineskom istraživanju iz 2019. godine, inteligentniji ljudi pokazuju veći nivo empatije. Oni imaju veću sposobnost razumevanja drugih i izraženiju emocionalnu osetljivost. Nasuprot tome, osobe sa nižim IQ često pokazuju manje empatije prema ljudima oko sebe.

Egocentričnost

Razumevanje tuđe perspektive zahteva određeni nivo emocionalne i praktične inteligencije. Osobe sa nižim IQ često su fokusirane isključivo na sopstveno iskustvo i teško sagledavaju širu sliku.

Istraživanje iz 2023. godine identifikovalo je pet tipova pogleda na svet: lokalizovani, ortodoksni, pragmatični, orijentisan na nagradu i preživljavanje. Pokazalo se da su obrazovaniji i otvoreniji pojedinci skloniji fleksibilnijem i širem pogledu na svet, dok osobe sa ograničenijim pogledima češće razmišljaju isključivo o sopstvenoj koristi.

Upravo u tome leži ključna razlika – obrazovanje i otvorenost šire horizonte, podstiču kritičko razmišljanje i razvijaju toleranciju prema drugima.

Izvor: YourTango

Kolagen je poslednjih godina postao jedan od najpopularnijih sastojaka u svetu ishrane i lepote – nalazi se u proteinskim pločicama, napicima, pa čak i u kremama za kafu.

Kolagen je svuda oko nas, a proizvođači tvrde da pomaže protiv bora, produžava osećaj sitosti i jača kosti i zglobove.

Ali koliko u tim tvrdnjama ima istine?

Kako piše The New York Times, stručnjaci upozoravaju da marketing često stvara nerealna očekivanja o tome šta kolagen zaista može da uradi za naše zdravlje.

Šta je zapravo kolagen

Kolagen je protein koji čini osnovu strukture našeg tela – nalazi se u koži, mišićima, kostima, tetivama i vezivnom tkivu.

Već od dvadesetih godina života organizam počinje da proizvodi manje kolagena, a postojeći se brže razgrađuje kako starimo - prenosi Danas.

Zbog toga je kolagen dugo bio ključni sastojak kozmetičkih proizvoda, ali se danas sve češće dodaje i u hranu i pića.

Zašto je svuda oko nas?

Kompanije ga dodaju u različite proizvode kako bi privukle potrošače koji žele da povećaju unos proteina ili poboljšaju izgled kože.

Tako se na tržištu mogu naći:

napici sa kolagenom koji obećavaju smanjenje bora
dodaci ishrani koji navodno produžavaju sitost
proteinske pločice koje promovišu zdravlje kože i zglobova

„Sve polazi iz dobre namere“, kaže dermatološkinja Loren Talja iz Nortvestern Medicine.

Ipak, dodaje da način na koji se kolagen promoviše često dovodi do pogrešnog utiska o njegovim efektima.

Odakle dolazi kolagen u hrani

Kolagen koji se koristi u suplementima i industrijskoj hrani najčešće se dobija iz nusproizvoda prerade mesa i ribe – poput kostiju, kože ili vezivnog tkiva krava i svinja.

Zatim se dodatno obrađuje kako bi bio lakši za varenje i kako bi mogao da se doda u različite proizvode bez izraženog ukusa.

Da li zaista deluje?

Iako kolagen ima važnu ulogu u organizmu, stručnjaci ističu da njegovo unošenje kroz hranu ili suplemente ne znači nužno da će telo taj protein iskoristiti baš tamo gde želimo – na primer u koži ili zglobovima.

Drugim rečima, telo razgrađuje kolagen na aminokiseline, koje zatim koristi prema sopstvenim potrebama.

Upozorenje stručnjaka
Kako piše New York Times, kolagen može biti deo uravnotežene ishrane, ali nije „čudotvorni sastojak“ kakvim ga često predstavljaju reklame.

Najvažnije je imati realna očekivanja – i znati da nijedan dodatak ne može zameniti osnovne navike poput kvalitetne ishrane, sna i brige o zdravlju.

Protok vremena je linearan, ali proces starenja kod ljudi – nije.

Starenje nekada dolazi iznenada.

Umesto postepenog i ravnomernog toka, ljudski organizam prolazi kroz faze naglog razvoja u detinjstvu, zatim relativne stabilnosti u ranoj odrasloj dobi, da bi sa godinama ušao u fazu ubrzanog starenja.

Novo istraživanje pokazuje da se ključna prekretnica u tom procesu najčešće dešava oko 50. godine života - piše danas.rs.

Nakon tog perioda, kako navode naučnici, tkiva i organi počinju da stare znatno brže nego u prethodnim decenijama. Posebno su pogođeni krvni sudovi, koji spadaju među strukture najosetljivije na starenje.

Istraživanje, koje su 2025. godine sproveli naučnici iz Kineske akademije nauka, zasniva se na analizi proteina u različitim tkivima ljudskog tela. Na osnovu promena u proteinima, istraživači su razvili tzv. „biološke satove“ za pojedine organe i mapirali način na koji oni stare tokom života.

„Analiza je pokazala jasnu prekretnicu oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi među tkivima koja najranije pokazuju znake ubrzanog starenja“, navodi se u radu.

Kako telo stari – i zašto je to važno

Ljudi imaju relativno dug životni vek u poređenju sa većinom sisara, ali to dolazi uz određenu cenu – postepeni pad funkcije organa i povećan rizik od hroničnih bolesti.

Da bi bolje razumeli ovaj proces, naučnici su analizirali kako se proteini menjaju u različitim tkivima tokom života. U istraživanju su korišćeni uzorci 76 donora starosti između 14 i 68 godina, a analizirano je ukupno 516 uzoraka iz 13 različitih tkiva.

Obuhvaćeno je sedam ključnih sistema u organizmu:

kardiovaskularni (srce i aorta)
digestivni (jetra, pankreas i creva)
imuni (slezina i limfni čvorovi)
endokrini
respiratorni
kožni
mišićno-koštani

Istraživači su utvrdili da se sa godinama povećava prisustvo proteina povezanih sa bolestima – uključujući kardiovaskularne probleme, fibrozu tkiva, masnu jetru i tumore.

Najveće promene između 45. i 55. godine

Najizraženije promene uočene su upravo između 45. i 55. godine života. U tom periodu dolazi do značajnog „preuređenja“ proteina u organizmu, posebno u aorti, što ukazuje na veliku osetljivost krvnih sudova na starenje.

Promene su primećene i u slezini i pankreasu, organima ključnim za imunitet i varenje, piše Science Alert.

Eksperiment na životinjama potvrdio nalaze

Kako bi proverili rezultate, naučnici su izdvojili jedan protein povezan sa starenjem krvnih sudova i ubrizgali ga mladim miševima. Rezultati su pokazali pad fizičkih sposobnosti – slabiji stisak, manju izdržljivost i lošiju koordinaciju – kao i jasne znakove starenja krvnih sudova.

Starenje nije ravnomeran proces

Ranija istraživanja ukazivala su na još dve „kritične tačke“ u starenju – oko 44. i 60. godine. U tim fazama dolazi do promena u metabolizmu, funkciji srca, mišića, kože i imunog sistema.

Nova studija potvrđuje da starenje nije linearan proces, već složen niz faza koje različito utiču na pojedine delove tela.

Šta ovo znači za budućnost medicine

Razumevanje kada i kako pojedini organi najbrže stare moglo bi da pomogne u razvoju ciljane terapije i prevencije bolesti povezanih sa godinama.

„Naša studija postavlja temelje za sveobuhvatno razumevanje starenja na nivou celog organizma i može doprineti razvoju preciznih medicinskih intervencija“, zaključuju autori.

Ovakvi nalazi mogli bi u budućnosti da pomognu ne samo u produženju života, već i u poboljšanju njegovog kvaliteta u starijem dobu.

U Domu kulture u Bačkom Monoštoru danas popodne održan je Uskršnji market, koji je okupio više od 30 izlagača iz Sombora, Bačkog Monoštora, Apatina i drugih mesta. Posetioci su imali priliku da uživaju u bogatoj ponudi ručno rađenih predmeta i dekoracija inspirisanih Uskrsom i prolećem.

Organizatori manifestacije su UG "Podunav" i KUDH "Bodrog", koji su izrazili zadovoljstvo velikim odzivom izlagača i posetilaca - piše RTV.

"Dvorana Doma kulture bila je ispunjena cvećem, uskršnjim dekoracijama za balkone i dvorišta, kolačima, kao i proizvodima od meda i belog luka. Ovo je prvi put da organizujemo Uskršnji market i želja nam je da ova manifestacija postane redovan deo ponude u Monoštoru. Tokom jeseni organizujemo Sajam torti i kolača, koji smo prošle godine povezali sa manifestacijom 'Harmonija Podunavlja', koja spaja prirodu i kulturno nasleđe. Planiramo da ove godine obnovimo i manifestaciju 'Regeneracija Dunava', kao i da organizujemo Božićni sajam, kako bismo tokom cele godine imali događaje za sve generacije", izjavila je Zdenka Mitić iz UG "Podunav".

U okviru pratećeg programa, u kući časnih sestara održana je kreativna radionica za decu, na kojoj su najmlađi crtali uskršnja jaja.

"Na radionici su učestvovala deca koja pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku ili izborni predmet Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao i najmlađi članovi 'Bodroga', ali i druga deca. Radionicu je vodila naša kreativna članica Miljana Kovač Gladović. Ovo je nastavak projekta 'Ruke pune ideja', a cilj nam je da u narednim godinama, uoči Uskrsa, organizujemo radionice izrade tradicionalnih uskršnjih pisanica, kakve su nekada bile prisutne u Monoštoru", istakla je predsednica KUDH "Bodrog" Anita Đipanov Marijanović.

Posebno iznenađenje za najmlađe bio je uskršnji zeka, koji ih je obradovao simboličnim poklonom – šargarepom.

Jedinstvo iz Stanišića osvojilo je sva tri boda u duelu protiv Omladinca iz Deronja.

Gosti su poveli u 4. minutu golom Radovana Veselinovića sa „kreča“. Deset minuta kasnije Stevan Oluić je poravnao rezultat. Devet minuta pre odlaska na odmor gosti su ponovo poveli, a strelac novog gola bio je Nikola Savić. To je bio i rezultat prvog dela. Domaćin je u nastavku meča preokrenuo rezultat u svoju korist. Postigli su Stanišićanci još dva pogotka. U sedmom minutu nastavka Oluić je svojim drugim golom prvo poravnao rezultat, da bi u 66. minutu postigao i treći, a time i postavio konačan rezultat.

U drugom meču današnjeg programa sastali su se Borac iz Bačkog Gračaca i Jedinstvo 1947 iz Koluta. Susret je završen podelom bodova. Domaći sastav je na isteku pola časa poveo golom Željka Preradovića. U drugom minutu nastavka izjednačio je Slobodan Bojić.

U nedelju se igraju preostali mečevi ovog (17) kola: Zadrugar – Polet (K), Polet (R) – OFK Odžaci, Mladost (K) – Kula, Terekveš – Aleksa Šantić, Panonija – Bratstvo 2019 - piše somboprsport.org.