Ne treba gajiti iluzije, očekuju nas sve vrelija leta i sve ekstremniji oblici vremenskih nepogoda, bile to oluje, suše, poplave ili požari, kaže u razgovoru za “Blic nedelje” dr Vladimir Đurđević klimatolog i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
- Nisam iznenađen, i ne samo ja, već i mnogobrojni istraživači širom sveta koji se već decenijama bave klimatskim promenama i koji znaju da nas ovakav rasplet situacije neizbežno očekuje s obzirom na to da na vreme nisu preduzeti neophodni koraci da se proces klimatskih promena zaustavi. Neophodni koraci su naravno, na prvom mestu napuštanje uglja, nafte i gasa kao primarnih energenata, koji već decenijama, tačnije više od jednog veka, dominantno definišu proces proizvodnje energije. Međutim, čak i danas se, i pored svog znanja koje imamo, proces napuštanja ovih energenata tek nazire na horizontu.
- Suki Manabe, japanski meteorolog, je 2021. dobio Nobelovu nagradu iz fizike, za radove koje je objavio krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih a u kojima je više nego uspešno, to naravno danas znamo, predvideo klimatske promene kojima danas svedočimo. U jednom od intervjua Manabe je rekao da ne zna da li je srećan zato što je dobio ovu prestižnu nagradu ili ipak preovlađuje zabrinutost jer su se njegove prognoze obistinile. Ovo je osećaj koji dele mnoge od mojih kolega širom sveta. Jednostavno, u nauci je već decenijama sasvim jasno u kom smeru idemo ali i šta je potrebno da uradimo da promenimo ovaj smer, međutim adekvatna akcija i dalje izostaje.
- Biću iznenađen kada budem video da sve zemlje sveta zaista preduzimaju korake koji su neophodni da ceo proces zaustavimo u granicama koje su koliko-toliko prihvatljive. Jednostavno, potrebno je da emisije ugljen-dioksida koje nastaju tokom sagorevanja ovih energenata svedemo na nulu, a da bismo u tome uspeli, svet energetike bi, ako smo već neke prilike iz prošlosti propustili, morao danas mnogo brže da se menja nego što je to slučaj, kaže Vladimir Đurđević klimatolog.
- Skoro sasvim izvesno, a da bismo razumeli zašto, moramo da se vratimo na ugalj, naftu i gas. Tokom sagorevanja ovih energenata, emituje se ugljen-dioksid, tako da je zbog njihovog sagorevanja tokom poslednjih 150 godina, čovečanstvo povećalo koncentraciju ovog gasa u atmosferi za više od 50%. Ovo je dovelo do zagrevanja planete, jer ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas efekta staklene bašte, koji ovom efektu doprinosi sa nešto više od 25%. Zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida, planeta je danas toplija, u proseku za jedan stepen. Sve zemlje sveta su potpisale Pariski sporazum, u kome stoji da bi proces daljeg zagrevanja morao ostati ispod dva stepena, ukoliko želimo da klima na planeti ostane relativno stabilna, i ukoliko želimo da broj i intenzitet ekstremnih događaja ne postane „nepodnošljiv“.
- Zaustavljanje temperature, znači da treba da prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, jer sve dok nastavljamo da dodajemo ovaj gas u atmosferu planeta će biti sve toplija. Napuštanje uglja, nafte i gasa nije jednostavan zadatak, i procena je da nam, kao globalnom društvu potrebno najmanje oko 30 godina da bismo ovaj zadatak ispunili. Drugačije rečeno ako želimo da zaustavimo klimatske promene na granici od dva stepena, potrebno je da do 2050. prestanemo da koristimo ove energente. Ako se dogodi ovaj najoptimističniji scenario napuštanja fosilnih goriva, globalno zagrevanje će se zaustaviti na dva stepena, što u odnosu na trenutni nivo zagrevanja znači dodatnih jedan stepen zagrevanja do 2050.
- Ukratko, u narednih 30 godina u najboljem slučaju videćemo isto zagrevanje, od jednog stepena, kojem smo svedočili u poslednjih 150 godina. Iz ovih činjenica jasno je da će ceo proces da se ubrzava u narednim decenijama. Da se vratimo na 45 stepeni. U Srbiji je 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci izmeren apsolutni maksimum za našu zemlju od 44,9 Celzijusa. S obzirom da je izvesno da nas u narednih 30 godina očekuje dodatno globalno zagrevanje od jedan stepen, skoro je izvesno da ćemo u Srbiji osmotriti i temperature preko 45 stepeni. U svakom slučaju pred nama je mnogo vrelih leta, a leta koja su za nama pamtićemo kao uočljivo blaža i prijatnija od onih koja ćemo imati u budućnosti. U godinama koje dolaze promene će biti sve vidljivije iz decenije u deceniju.
Jedini izlaz je zabrana fosilnih goriva
- Napuštanje fosilnih goriva je suština zaustavljanja procesa klimatskih promena, međutim nema povratka na klimu iz prošlosti. Jednog dana kada naše emisije ugljen-dioksida budu jednake nuli, klima se neće vratiti „na staro“. Kada proces jednom bude zaustavljen klimatske promene će ostati na tom nivou, na kome su zaustavljene, veoma dugo, stotinama godina u budućnosti. Granica od dva stepena, koja je postavljena kao osnovni cilj Pariskog sporazuma, je definisana kao granica koja nam daje prostora da se prilagodimo promenjenim klimatskim uslovima, koji će biti „na sceni“ u tom trenutku, a to znači ekstremniju klimu u odnosu na današnje uslove.
- Što više odstupimo od ove granice prilagođavanje će biti sve teže, a sam proces će biti ekonomski veoma skup, verovatno i stihijski i haotičan. Ako se ne zaustavimo na granici od dva stepena, već nastavimo da koristimo fosilna goriva na način kako je to do sada bio slučaj, odnosno na način da svake godine potrošimo malo vaše uglja, nafte i gasa nego prethodne, odnosno da svake godine dodamo malo više ugljen-dioksida u atmosferu nego prethodne, planeta do kraja veka može da se zagreje za dodatna četiri stepena. Planeta koja je za četiri stepena toplija od današnje, je prilično negostoljubiva za ljude i živi svet na njoj. U ovom slučaju slike budućnosti su prilično tmurne, ali da ne ulazimo u detalje te slike, mnogo je važnije da čitaoci razumeju da ovakva budućnost nije neizbežna već da imamo izbor i šansu da izaberemo mnogo sigurniji put, jer danas ne postoje ni ekonomske ni tehnološke prepreke da izaberemo opciju u kojoj se umesto fosilnih goriva energija isključivo proizvodi iz obnovljivih izvora.
- Nažalost, mnogi čak ni danas ne veruju u takav svet, ali svet koji svu potrebnu energiju proizvodi iz obnovljivih izvora energije, vetra, sunca i vode, ne da je moguć, već donosi i mnogobrojne druge benefite osim zaustavljanja klimatskih promena. Takav svet je pitanje izbora a ne prevazilaženja tehnoloških i tehničkih ograničenja ili ograničenja ekonomske prirode. Iz mnogobrojnih istraživanja i analiza, danas smo sigurniji mnogo više nego ikada pre, da sve zemlje sveta, uključujući i Srbiju, svu energiju koja im je potrebna mogu proizvesti iz obnovljivih izvora, ono što je potrebno je čvrsta odluka i malo vizionarskog duha.
Izvor: blic.rs
