Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. oktobar

Proteklog vikenda održana su dva polumaratona u Kragujevcu i Zrenjaninu na kojima su učešće uzeli članovi Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor.

13. Kragujevački polumaraton održan. Je u nedelju 5.10., a po rezultatima je verovatno najbrži polumaraton u Srbiji ove godine. U izuzetno jakoj konkurenciji, Tijana Kabić se popela na postolje zauzevši 5. mesto u apsolutnoj i 1. u starosnoj katogoriji.
Na Zrenjaninskom polumaratonu nastupili su Robert Lalić koji je završio na sjajnom šestom mestu u generalnom plasmanu i kao prvi u kategorij. 21kilometar istračao je i Zoran Nikolić.

U trci 7 kilometara - nordijsko hodanje Bogdan Nikolić osvojio je prvo mesto dok je na drugom bio Đorđe Rackov. Distancu od14 kilometara istrčali su Vedran Berleković i Branislav Katić, a štafeta "Somaratona" 3 x 7 kilometara u sastavu Mario Kundit, Boško Elek i Đorđe Munjas istračala je sjajno četvrto mesto.

Mnoge dečije bajke kakve ih znamo izmenjene su verzije originala, koji obiluju nasiljem i okrutnošću. Takva je i priča o Uspavanoj lepotici.

Bajka koja se danas priča deci ide ovako – princeza Aurora, nakon što se ubode na iglu vretena koje je začarala zla kraljica, padne u dug san koji jedino poljubac princa koji je iskreno voli može da prekine. Princ na belom konju se, naravno, pojavi, pobedi sve prepreke na putu do svoje voljene, ubije zlu kraljicu, poljubi princezu, probudi je i onda oni žive srećno do kraja života.

Međutim, originalna verzija koju je u XVII veku zapisao italijanski pisac Đambatista Bazile, znatno se razlikuje. Nema kletve, niti zle kraljice, nema princa, a ni naročito srećnog kraja.

Aurora padne u začarani san zbog proročanstva i ostane uspavana 100 godina tako da svi zaborave na nju.

Vek kasnije, jedan kralj slučajno nailazi na zapusteli dvorac i u kuli pronalazi usnulu devojku. Očaran njenom lepotom odluči da je siluje ili, kako priča eksplicitno kaže da “uživa u prvim plodovima ljubavi”. Nakon toga se vraća u svoje kraljevstvo.

Devet meseci kasnije, i dalje u snu, Aurora rađa dva sina.

Jednoga dana, san prekida jedno od njene dece kada isisa trn iz njenog prsta koji je prouzrokovao san. Aurora se budi samo da bi saznala da je postala majka dvoje dece.

Nakon nekog vremena, kralj odlučuje da želi da vidi Auroru opet. Vraća se u dvorac, samo da bi je zatekao probuđenu i sa blizancima. Otkriva joj ko je i između njih se rađa ljubav.

Postoji samo jedan problem koji stoji na putu srećnom paru – kralj je već oženjen, a kada kraljica sazna za muževljevu aferu, smišlja strašnu osvetu.

Šalje sluge kod Aurore koji je ubeđuju da pošalje decu na dvor jer kralj želi da ih vidi. Umesto toga, kraljica dečake odvodi kod kuvara, naređuje mu da ih ubije i od njih skuva jelo koje će kralj jesti te večeri. Kuvar umesto toga sakrije decu, a ispeče dva jagnjeta.

Nakon što je ubeđena da se otarasila dece, kraljica poziva i Auroru na dvor gde planira da je spali kao vešticu. Međutim, kralj saznaje za ovaj plan, spasava Uspavanu lepoticu i umesto toga na lomači spaljuje sopstvenu ženu.

Kuvar zatim otkriva da su deca sve vreme bila kod njega, Aurora i kralj se venčavaju i žive srećno do kraja života, prenosi Istorijski zabavnik.

Kao i mnoge druge priče iz tog vremena, ova verzija nosi moralizatorske pouke ali je, složićete se, prilično neprikladna za priču pred spavanje. Svima nam je ipak mnogo draža Diznijeva verzija, zar ne?!

Saobraćajna policija će od 6. do 12. oktobra ove godine sprovoditi međunarodnu akciju "Fokus na putu", čiji je cilj otkrivanje i sankcionisanje prekršaja vozača pri nepropisnom korišćenju mobilnog telefona u vožnji, kao i nepropisno korišćenje mobilnog telefona prilikom prelaska pešaka preko kolovoza, saopštio je danas MUP.

Akcija će istovremeno biti sprovedena u 34 evropske države članice mreža saobraćajnih policija Evrope (ROADPOL).

U saopštenju se naglašava da „korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri do čak 20 puta“, što taj prekršaj čini „jednim od trenutno najvećih problema bezbednosti saobraćaja na putevima“.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko pet odsto pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon za vreme vožnje kreće od četiri do osam odsto, u zavisnosti od vrste vozila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje da svi učesnici u saobraćaju radi svoje i bezbednosti drugih ne koriste mobilni telefon, slušalice ili druge uređaje koje utiču na ometanje pažnje.

Osećaj hladnoće koji ne prati druge ljude oko vas može biti znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže.

Sa dolaskom jeseni, mnogi ljudi se prirodno okreću toplijoj odeći i grejanju. Ali ako vam je stalno hladno, čak i kada drugima nije, razlog možda nije samo pad temperature, prenosi Index.hr.

Farmaceutkinja Nijam Makmilan upozorava da osećaj hladnoće može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema, a ne samo posledica vremena, piše Express.co.uk.

Ona upozorava da osećaj hladnoće koji ne prati druge ljude oko vas može biti znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže. U nastavku vam donosimo zdravstvena stanja koja mogu biti uzrok.

Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza)

Jedan od najčešćih razloga zašto se ljudi stalno smrzavaju, čak i u zatvorenom prostoru, jeste smanjena funkcija štitna žlezda.

Hipotireoza se javlja kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona koji regulišu niz važnih funkcija, uključujući metabolizam i telesnu temperaturu.

„Spor metabolizam može sniziti vašu unutrašnju temperaturu, čineći da se osećate hladno i osetljivo na niske temperature“, objasnila je Makmilan.

Pored osećaja hladnoće, drugi simptomi mogu uključivati umor i iscrpljenost, povećanje telesne težine, zatvor, depresivno raspoloženje, suvu kožu i kosu, promukao glas i neredovne ili obilne menstruacije.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, preporučuje se da posetite lekara koji može da proveri nivo hormona štitne žlezde.

Rejnoova bolest

Ako vam prsti na rukama ili nogama često osećaju utrnulost, belinu ili plavost, posebno na hladnoći, možda imate Rejnoovu bolest.

Ovo stanje uzrokuje sužavanje krvnih sudova, najčešće u prstima, što ograničava protok krvi i izaziva osećaj utrnulosti i ekstremne hladnoće.

„Za one sa Rejnoovom bolešću, hladni ekstremiteti nisu samo neprijatnost već svakodnevna borba“, rekao je Makmilan.

Anemija

Anemija je stanje u kojem telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika do organa i tkiva. To rezultira lošom cirkulacijom i osećajem hladnoće, posebno u rukama i stopalima.

Najčešći oblik anemije je nedostatak gvožđa, koji se može javiti ako ne unosite dovoljno gvožđa ishranom ili ako imate povećan gubitak krvi, kao što je menstruacija ili bolest.

Pored osećaja hladnoće, simptomi anemije uključuju umor, vrtoglavicu, bledu kožu i kratak dah.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes može oštetiti živce, posebno u rukama i stopalima. Ovo oštećenje može prouzrokovati da stalno osećate hladnoću, čak i ako su vam ekstremiteti fizički topli na dodir.

Drugi simptomi dijabetesa uključuju povećanu žeđ, često mokrenje, neobjašnjiv gubitak težine i osećaj iscrpljenosti.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, obavezno posetite lekara da proveri šećer u krvi i druge važne parametre.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, u dve odvojene akcije, uhapsili su J. B. (18) i A. K. (19) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Kako je saopštila Policijska uprava u Somboru, pretresom stana koji koristi osumnjičeni J. B. (19), policija je pronašla i zaplenila tri kanistera sa oko 30 litara amfetaminskog ulja, oko 480 grama amfetamina i 1,6 kilograma marihuane.

Pored toga, otkriveno je i 35 grama praha za koji se sumnja da je kokain, kao i oko 4,5 kilograma smese koja služi za uvećanje mase narkotika i digitalna vagica za precizno merenje.

U odvojenoj akciji, uhapšen je i A. K. (18) iz okoline Sombora. Prilikom pretresa njegovog stana i drugih prostorija, policija je pronašla sedam biljaka za koje se sumnja da su kanabis, manju količinu sasušene marihuane i dve digitalne vagice.

Obojici osumnjičenih određeno je zadržavanje do 48 sati.

J. B. će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru, dok će A. K. biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Odigrano je četvrto kolo kuglaške Super lige Srbije i Prve lige Srbije – grupa Vojvodina. Somborski superligaši doživeli su poraze.

Ekipa Kljajićeva gostovala je u Zrenjaninu gde je doživeli neočekivan maksimalni poraz (3.571:3.280). Najbolji gostujući rezultat imao je Jovan Ćalić (581) koje su četiri čunja falila da dođe do boda. Ovo je drugi poraz Kljajićevčana koji su trenutno šesti tim lige sa polovičnim učinkom. Narednog vikenda ugostiće sastav beogradskog Partizana koji je mesto niže i sa bodom manje.

Neuspeh je doživela i ekipa somborskog Vihora koja je izgubila kao domaćin od ekipe subotičkog Spartaka 024 sa 3:5 (3.274:3.334). Pojedinačne poena za domaćina obezbedili su Miroslav Vitman (525), Ranko Kurteš (551) i Danilo Mandić (590). Vihor je trenutno na devetom, pretposlednjem mestu sa dva osvojena boda. U sledećem kolu očekuje ih derbi začelja sa fenjerašem iz Beograda (Tehnohemija).

Kordun je upisao četvrtu pobedu u prvoligaškom društvu. Pobedili su Slavia Okno iz Kovačice sa 6:2 (3.345:3.305). Marko Basara (575), Miloš Karagaća (571), Nikola Blagojević (561) i Milan Cimeša (574) bili su uspešniji od svojih rivala.

Kordunaši se nalaze na deobi prvog mesta sa ekipama Apatina i novosadskog 13. maja. Sva tri tima imaju maksimalnih osam bodova.

Narednog vikenda ekipa iz Kljajićeva u derbiju kola sastaje se upravo sa Novosađanima - piše somborsport.org.

Dodaci ishrani mogu da budu koristan način da se nadoknade nutritivni nedostaci i unapredi zdravlje, ali njihova prekomerna upotreba može da ima suprotan efekat.

Stručnjaci upozoravaju da određeni popularni dodaci, naročito u visokim dozama, mogu da izazovu ozbiljne probavne tegobe i druge zdravstvene probleme. Posebno izdvajaju tri česte greške koje je važno izbegavati.

Visoke doze antioksidanasa

Antioksidansi su u umerenim količinama korisni, ali njihovo preterano unošenje narušava ravnotežu slobodnih radikala i antioksidanasa u organizmu.

"Pazite na antioksidanse u visokim dozama, jer dodaci sa beta-karotenom i vitaminom E mogu da poremete ravnotežu crevnih bakterija", kaže lekar dr Kevin Hufman za SheFinds.

On upozorava da visoke doze beta-karotena povećavaju rizik od raka pluća kod pušača, dok je visok unos vitamina E povezan sa povećanim rizikom od krvarenja.

Previše gvožđa

Prekomerno uzimanje gvožđa može da izazove zatvor, mučninu i bolove u stomaku, a dugoročno može da oštetiti jetru. Iako je gvožđe neophodno za zdravlje, prevelike količine nose ozbiljne rizike.

Lekar dr Piter Brukner ističe: "Previše gvožđa može dovesti do stanja zvanog preopterećenje gvožđem. To oštećuje jetru i druge organe, a takođe remeti ravnotežu crevnih bakterija, izazivajući upale i probavne smetnje."

Previše cinka

Cink je važan za imunitet, ali u prevelikim dozama može da bude toksičan. Višak ovog minerala nadražuje zid želuca i izaziva probavne tegobe.

Lekar dr Majkl O. Mekini objašnjava: "Višak cinka iritira crevnu sluznicu i remeti nivo bakterija u želucu, što dovodi do probavnih problema."

Izvor: B92

Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predviđeno je legalizovanje bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra.

Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima koji se nalazi na predloženom dnevnom redu sednice Skupštine Srbije zakazane za utorak, 7.oktobar predviđeno je legalizovanje bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra, kao i da se zakon počne primenjivati dan nakon usvajanja u parlamentu.

Prijave bi se podnosile 45 dana nakon stupanja zakona na snagu, a taj proces trajao bi dva meseca.

Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.

Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.

Tako bi u Beogradu naknada u ekstra zoni iznosila 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150 a u šestoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150 a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200 a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.

U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.

U razlozima za donošenje zakona se navodi da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.

Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.

Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona.

Kao razlozi za mali broj donetih rešenja o legalizaciji i ozakonjenju ističu se zahtevna urbanistička, tehnička i geodetska dokumentacija, nedostatak planske dokumentacije, dugi i skupi administrativni postupci, nerešeni imovinskopravni odnosi na zemljištu, nezainteresovanost građana i slično.

Zakon bi doneo to da bi svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije bili evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti.

Donošenjem zakona obezbedila bi se pravna sigurnost građanima i ostvarilo načelo „svoj na svome“, a oni bi mogli da slobodno raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer bi po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez

rešenja o odobrenju za izvođenje radova bili upisani kao vlasništvo države.

Zakon, kako se navodi, sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.

Predloženo je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju - piše B92.

Iako mačke često imaju reputaciju nezavisnih životinja, nova istraživanja pokazuju da ljudi i mačke dele jedinstvenu povezanost — zasnovanu na hemiji mozga.

Ključnu ulogu u odnosu mačka-vlasnik igra hormon oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi. Ovaj neurohemijski signal luči se kada majka grli svoje dete ili kada prijatelji razmenjuju zagrljaj, podstičući poverenje i naklonost. Sada studije pokazuju da oksitocin igra značajnu ulogu i u povezivanju ljudi i mačaka.

Oksitocin takođe ima smirujuće dejstvo jer snižava nivo hormona stresa kortizola i aktivira parasimpatički nervni sistem, što pomaže telu da se opusti.

Ranija istraživanja pokazala su da prijateljski kontakt sa psima izaziva lučenje oksitocina i kod vlasnika i kod životinja, stvarajući obostrani osećaj povezanosti. Tek poslednjih godina proučava se efekat sličnih interakcija sa mačkama.

Mačke su diskretnije u izražavanju naklonosti, ali njihovi vlasnici često prijavljuju iste tople osećaje druženja i smanjenja stresa kao i vlasnici pasa. Studija iz Japana iz 2021. godine pokazala je da kratke sesije maženja sa mačkom podižu nivo oksitocina kod mnogih vlasnika, piše Live Science.

U toj studiji žene su nekoliko minuta provodile u kontaktu sa svojim mačkama dok su naučnici pratili hormone u njihovoj pljuvački. Rezultati su pokazali da je nežan fizički kontakt, poput milovanja ili blagog razgovora sa mačkom, povezan sa povećanjem oksitocina u odnosu na period odmora bez interakcije.

Petkanje mačke, ali i samo slušanje predenja, može pokrenuti oslobađanje oksitocina u mozgu. Studija iz 2002. godine sugeriše da taj oksitocinski odgovor smanjuje kortizol, što može doprineti sniženju krvnog pritiska i ublažavanju bola.

Kada se oslobađa oksitocin kod ljudi i mačaka?

Istraživanja ukazuju na specifične trenutke koji podstiču lučenje ovog hormona u međusobnoj interakciji. Blagi fizički kontakt, poput maženja, grljenja ili držanja u naručju, pokazao se kao glavni okidač.

Studija iz februara 2025. godine pokazala je da se nivo oksitocina povećava i kod vlasnika i kod mačaka kada je kontakt spontan i prijatan za životinju. Mačke koje same iniciraju kontakt, na primer, sedeći u krilu ili gurajući se uz vlasnika, pokazuju značajan porast oksitocina. Što više vremena provode u bliskom kontaktu sa ljudima, to je veći efekat.

Mačke koje su distancirane ili anksiozne pokazuju drugačije obrasce. Kod izbegavajućih mačaka (koje drže distancu) nije zabeležena promena oksitocina, dok kod anksioznih (koje stalno traže bliskost ali lako preplave rukovanjem) nivo oksitocina može biti već visok, ali se smanjuje nakon prisilnog kontakta. Ključ je poštovanje mačijeg komfora — tada oksitocin nesmetano teče.

Kako mačke pokazuju naklonost?

Za razliku od pasa, mačke ne traže stalni kontakt očima da bi se povezale. Njihovi signali su suptilniji, a najpoznatiji je sporo treptanje, koje je svojevrsni „mačiji osmeh“, signal poverenja i sigurnosti.

Predenje takođe igra ulogu u povezivanju sa ljudima. Niska frekvencija predenja povezana je sa smirujućim efektom na ljude, uključujući smanjenje pulsa i krvnog pritiska, dok oksitocin posreduje u tim benefitima.

Druženje sa mačkom, uz sve male oksitocinske „podsticaje“ iz svakodnevne interakcije, može delovati kao zaštitni mehanizam protiv anksioznosti i depresije, u nekim slučajevima pružajući utehu uporedivu sa ljudskom socijalnom podrškom.

Da li su mačke manje naklonjene od pasa?

Iako istraživanja uglavnom pokazuju jači oksitocinski odgovor kod pasa i ljudi, to ne znači da mačke ne razvijaju duboke veze. Psi, kao životinje pak, evoluirale su da traže ljudsku interakciju i odobravanje, što stalno stimuliše oksitocin. Mačke, potomci samostalnih lovaca, oslobađaju oksitocin tek kada se zaista osećaju sigurno.

Mačje poverenje nije automatsko, mora se zaslužiti. Ali kada se postigne, pojačava ga isti hormon koji povezuje ljude — roditelje, partnere i prijatelje. Sledeći put kada vam mačka polako trepne preko sobe ili se popne u krilo na predenje, znajte da se u vašim mozgovima takođe odvija hemija ljubavi i poverenja.