Sombor.info

Jugoslovenska glumica Marija Crnobori rođena je 1. oktobra 1918. godine u Banjolama, u istri. Tokom karijere duge 45 godina, ostvarila je brojne zapažene uloge, a život su joj obeležile tragedije.

Naime, Marija je imala sedmoro braće i sestara, ali je četvoro od njih preminulo tokom Drugog svetskog rata.

Glumica se kasnije udala za reditelja Marka Foteza sa kojim je dobila sina Aleksandra koji je, poput oca, postao uspešan reditelj. Svojevremeno je oktrila da su se venčali nakon što ga je ona zaprosila, i to na nesvakidašnji način - piše Nova.rs.

Marko je tvrdio kako se nikada neće oženiti glumicom, a Marija ga je zaprosila tako što mu je napisala pismo na 24 strane.

„Nisam imala nerava da to šaljem poštom, nego sam mu lično odnela i rekla: ‘To sada čitaj, a ja idem napolje u park’. Sedela sam na klupi i čekala. Kad sam se vratila, Marko je rekao: ‘Venčaćemo se 31. avgusta’. Tako je i bilo, venčali smo se tog dana 1946. u Dubrovniku“, rekla je ona jednom prilikom.

Iako su živeli harmoničnim životom, glumica je ostala i bez supruga i bez sina.

Najpre je 1976. godine u 62. godini života preminuo Marko, da bi 2009. godine glumica ostala i bez sina.

Aleksandar je iza sebe ostavio dve ćerke i tri unuka, o kojima se njegova majka brinula do kraja svog života. Nakon smrti sina, glumica se potpuno povukla u sebe.

„Danas najradije gledam kroz prozor da vidim lepu i visoku brezu koju je posadio moj sin. I tada kao da vidim njega“, poverila se glumica jednom prilikom svojoj koleginici Miri Stupici.

Marija Crnobori objavila je knjigu pod nazivom „Životić“ koju je predstavila dve godine pred svoju smrt, što je ujedno bilo i njeno poslednje obraćanje javnosti.

„Duboka starost je kazna, mada ipak nije loše živeti. Svi mi živimo neke svoje male živote. I neću da sednem, moram još da hodam po zemlji. Imam dva praunuka, Marka i Danila. I tri unuke. A u životu moraš imati i sreće. Ja je jesam imala. Imala sam i dobre učitelje u velikim teatrima, nekako mi je išlo…“, ispričala je glumica tada.

Marija Crnobori preminula je 21. oktobra 2014. godine u 97. godini života. Publika je pamti po ulogama u ostvarenjima „Sofka“, „Poslednji dan“, „Tuđa zemlja“, „Lica“, „Plava Jevrejka“, „Marija Magdalena“, „Selo bez seljaka“ i drugim.

Stres je postao neizbežan pratilac modernog života. Kao senka koja nas prati, on se uvlači u svaki kutak naše svakodnevice — od radnog mesta, preko porodičnih obaveza, do društvenih interakcija. Ali šta je zapravo stres?

U svojoj suštini, stres je prirodan odgovor tela na izazovne životne situacije, mehanizam koji nam govori da nismo potpuno spremni za prepreke koje su pred nama. Kada se aktivira, svi telesni sistemi se podižu do maksimuma kako bismo dali sve od sebe. Međutim, problem nastaje kada stres postane naš stalni saputnik umesto povremenog gosta - piše N1.

Jeste li se ikada zapitali zašto vas obuzima osećaj teskobe čak i kada objektivno ne postoji razlog za brigu? Ili zašto vam srce lupa pre važnog sastanka iako ste se temeljno pripremili?

Šta zapravo izaziva stres?

Stres nije samo apstraktan pojam — on ima konkretne uzroke koje možemo identifikovati i kojima možemo upravljati. Prema najnovijim istraživanjima, ključni izvori stresa u savremenom društvu uključuju:

Preopterećenost obavezama: Konstantan pritisak da budemo produktivni, da više postignemo za manje vremena
Finansijska neizvesnost: Brige oko ekonomske stabilnosti, troškova života i finansijske budućnosti
Međuljudski odnosi: Konflikti u porodici, na poslu ili među prijateljima
Velike životne promene: Selidbe, novi posao, gubitak voljene osobe ili razvod
Preopterećenost informacijama: Konstantna izloženost vestima, društvenim mrežama i digitalnim sadržajima
Nedostatak kontrole: Osećaj bespomoćnosti pred životnim okolnostima
Zdravstveni problemi: Fizičke bolesti ili mentalni izazovi koji dodatno opterećuju naš sistem

Zanimljivo je da stres često ne proizvode same okolnosti, već naša percepcija tih okolnosti. Način na koji tumačimo događaje oko sebe može biti presudan faktor u tome koliko stresa doživljavamo.

Kako prepoznati stres u telu i umu?

Stres se manifestuje kroz različite signale koje nam telo i um šalju. Neki od najčešćih pokazatelja stresa su:

U telu:

Nervoza u stomaku i „leptirići“
Ubrzano lupanje srca
Napetost u mišićima, posebno u vratu i ramenima
Glavobolje i migrene
Poremećaji spavanja i nesanica
Promene u apetitu
Suvoća u ustima
Znojenje dlanova
Kratak dah i ubrzano disanje
Drhtavica i tikovi

U umu:

Stalna zabrinutost i preokupiranost problemima
Razdražljivost i nestrpljenje
Poteškoće s koncentracijom
Zaboravnost
Osećaj preplavljenosti
Nedostatak motivacije
Osećaj preplavljenosti iskustvima

Jeste li prepoznali neke od ovih simptoma kod sebe? Ako jeste, vreme je da preduzmete korake ka oslobađanju od stresa.

Svesna pažnja — put do unutrašnjeg mira

Svesna pažnja predstavlja moćnu tehniku koja nam pomaže da se oslobodimo stresa. Kroz praksu svesne pažnje učimo kako da prepoznamo znakove stresa i napetosti i, umesto da reagujemo dodatnom uznemirenošću, aktiviramo svoje prirodne potencijale za prevazilaženje izazovnih situacija.
Šta je zapravo svesna pažnja? To je sposobnost da budemo potpuno prisutni u sadašnjem trenutku, svesni svojih misli, osećanja i telesnih senzacija, bez osuđivanja ili pokušaja da ih promenimo. Kroz redovnu praksu svesne pažnje razvijamo dublju svesnost o svojim navikama, reakcijama i osobinama.

Probajte ovu jednostavnu vežbu: zaustavite se na trenutak, zatvorite oči i usmerite pažnju na svoje disanje. Pratite kako vazduh ulazi kroz nos, ispunjava pluća i izlazi. Kada um odluta (a hoće), nežno ga vratite na disanje. Samo pet minuta ove prakse dnevno može značajno smanjiti nivo stresa.

Moć disanja u borbi protiv stresa

Koliko puta ste čuli savet „samo diši“ kada ste bili pod stresom? Iako zvuči jednostavno, promena ritma disanja zaista ima trenutni uticaj na nervni sistem. Kada smo pod stresom, disanje postaje plitko i ubrzano, što dalje pojačava osećaj napetosti.
Dijafragmalno disanje, poznato i kao trbušno disanje, predstavlja najefikasniji način da brzo smanjimo stres:

Smestite se u udoban položaj i položite jednu ruku na stomak
Polako udahnite kroz nos, osećajući kako vam se stomak (ne grudni koš) podiže
Zadržite dah nakratko
Izdahnite kroz usta, duplo sporije nego što ste udahnuli
Ponovite 5–10 puta
Naročito je efikasno produžiti izdah u odnosu na udah, što aktivira parasimpatički nervni sistem odgovoran za opuštanje.

Promena perspektive — novi pogled na stresne situacije

Možda najmoćniji alat u borbi protiv stresa jeste promena načina na koji posmatramo izazovne situacije. Kada se suočimo sa stresorom, imamo izbor: možemo ga doživeti kao pretnju ili kao izazov koji nas osnažuje.

Razmislite o sledećem: kada osećate nervozu pred važan sastanak, to nije znak slabosti, već pokazatelj da vam je stalo do ishoda. Umesto misli „Ovo će biti katastrofa“, pokušajte sa „Ova situacija je važna za mene i daću sve od sebe.“

Takođe, važno je zapamtiti da iako često mislimo da je stres koji osećamo vidljiv svima oko nas, to obično nije slučaj. Stres nikada ne izgleda toliko loše spolja koliko se mi osećamo iznutra. Često nas okolina doživljava kao stabilne i samouverene čak i kada smo ubeđeni da svi vide našu nervozu.

Preventivne strategije za dugoročno oslobađanje od stresa

Umesto da čekamo da nas stres preplavi, možemo preduzeti proaktivne korake da ga sprečimo ili bar umanjimo:

Temeljna priprema: Što smo bolje pripremljeni za izazovne situacije, manje smo pod stresom
Samorazumevanje: Prepoznajte šta vas konkretno dovodi do stresa i radite na tim oblastima
Pojednostavljivanje života: Ponekad je najbolji način borbe protiv stresa eliminacija nepotrebnih komplikacija
Redovna fizička aktivnost: Vežbanje nije samo dobro za telo već i za um — tokom fizičke aktivnosti oslobađaju se endorfini, prirodni borci protiv stresa
Zdrava ishrana: Izbegavajte preterani unos kofeina, šećera i prerađene hrane koji mogu pojačati simptome stresa
Kvalitetan san: Uspostavite zdravu rutinu spavanja koja će omogućiti organizmu da se regeneriše
Granice u digitalnom svetu: Ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama i vestima koje mogu biti veliki izvor stresa

Kada stres postane preveliki teret

Ponekad, uprkos svim naporima, stres može postati preveliki teret koji samostalno ne možemo nositi. Kako prepoznati kada je vreme da potražimo stručnu pomoć?

Obratite pažnju na sledeće znakove:

Stres koji traje nedeljama ili mesecima bez poboljšanja
Značajne promene u spavanju ili apetitu
Socijalno povlačenje i izolacija
Korišćenje alkohola ili drugih supstanci za ublažavanje stresa
Fizički simptomi koji ne prolaze
Misli o bezvrednosti ili beznađu
U takvim situacijama, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti od neprocenjive vrednosti. Stručnjaci poseduju alate i tehnike koje mogu pomoći u upravljanju hroničnim stresom i anksioznošću.

Svakodnevna praksa opuštanja

Oslobađanje od stresa nije jednokratni događaj, već kontinuirani proces koji zahteva posvećenost i praksu. Uključivanje tehnika opuštanja u svakodnevnu rutinu može značajno smanjiti opšti nivo stresa:

Kratke pauze za svesnu pažnju: Nekoliko minuta svesne pažnje tokom dana može prekinuti ciklus stresa
Vežbe istezanja: Čak i na radnom mestu možete raditi jednostavne vežbe istezanja koje oslobađaju napetost
Kreativno izražavanje: Pisanje, crtanje ili muzika mogu biti moćni ventili za oslobađanje stresa
Boravak u prirodi: Čak i kratak boravak u prirodnom okruženju može značajno smanjiti nivo stresa
Zahvalnost: Fokusiranje na pozitivne aspekte života umesto na probleme menja perspektivu i smanjuje stres
Kao što je navedeno u knjizi „U traganju za odgovorima – Svesna pažnja kao put“, isključivanje iz konstantnog „poziva na akciju“ u modernom svetu predstavlja veštinu koju mnogi od nas tek treba da razviju. Ponekad jednostavno ne znamo kako da stanemo i predahnemo, posebno ako to zaustavljanje ne treba da bude trajno stanje već samo kratki predah tokom dana.

Stres je neizbežan deo života, ali način na koji reagujemo na njega je naš izbor. Kroz razumevanje svojih okidača stresa, primenu tehnika opuštanja i razvijanje dugoročnih strategija za upravljanje stresom, možemo transformisati svoj odnos prema stresorima. Umesto da budemo žrtve stresa, možemo ga iskoristiti kao priliku za rast i razvoj.

Zapamtite da mala doza stresa može biti i korisna — ona nas motiviše da damo sve od sebe i prevaziđemo izazove. Ali kada stres postane hroničan, on narušava naše fizičko i mentalno zdravlje. Zato je važno pronaći ravnotežu i naučiti kako da „izbacimo stres iz sebe“ kada nam više ne služi.

Konačno, budite nežni prema sebi. Ne ljutite se kada osetite stres — to je normalna reakcija povezana sa osećajem straha i samozaštite. Svaki dan je nova prilika da unapredite svoj odnos prema stresu i korak po korak izgradite mirniji i ispunjeniji život.

Prvi supermesec u 2025. godini pojaviće se na nebu u utorak uveče, čime će započeti niz lunarnih događaja.

Pun "Žetveni Mesec" (Harvest Moon) izlazi u Velikoj Britaniji oko 18:20 po GMT vremenu 7. oktobra i označiće početak "tri uzastopna supermeseca" u poslednja tri meseca 2025. godine, piše N1.

To će ujedno biti "najveći i najsjajniji pun Mesec u godini do sada", kao i "prvi supermesec od novembra 2024. godine".

Šta čini pun Mesec supermesecom?

Mesec se ne kreće oko Zemlje u savršenom krugu, već u elipsi, što znači da se udaljenost između Meseca i Zemlje menja tokom godine.

Ako se pun Mesec desi kada je "najbliži Zemlji" — tačka koja se zove perigej — ili unutar 90 odsto te najbliže tačke, tada se može nazvati „supermesecom“.

Ovaj pojam je prvi upotrebio astrolog Ričard Nol 1979. godine, kako bi opisao pune mesece koji izgledaju primetno veće i sjajnije jer se podudaraju sa perigejom.

Supermesec može izgledati do 14 odsto veći i 30 odsto svetliji od drugih punih meseca.

Unutar astronomske zajednice postoje različite definicije supermeseca. Alternativna definicija kaže da je to svaki pun Mesec koji se nalazi unutar 360.000 kilometara od centra Zemlje — i prema tom tumačenju, oktobarski Žetveni Mesec ne bi ispunio uslov da bude supermesec.

Šta je Žetveni Mesec?

Puni meseci tokom godine imaju imena koja često datiraju vekovima unazad, i obično odražavaju prirodne pojave i aktivnosti iz tog perioda.

Oktobarski pun Mesec se inače zove Lovčev Mesec (Hunter’s Moon), ali je ove godine ujedno i Žetveni Mesec.

Žetveni Mesec je naziv za pun Mesec koji se najbliže poklapa sa jesenjom ravnodnevicom, koja je tradicionalno označavala vreme za skupljanje useva.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Somboru uhapsili su A. K. (2007) iz okoline ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumnjičenog, policija je pronašla:

Sedam biljaka za koje se sumnja da su kanabis.
Manju količinu sasušene biljne materije za koju se sumnja da je marihuana.
Dve digitalne vagice.

A. K. je određeno zadržavanje do 48 sati i biće, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru - piše snm.rs.

Na vikendici, u neposrednoj blizini kupusinske čarde, prošle noći dogodila se razbojnička krađa. Nekoliko maskiranih muškaraca, pred zoru, obilo je i nasilno upalo u vikendicu A.A. iz Kupusine. Vlasnika, koji se tog trenutka probudio, su vezali i opljačkali. Odneli su, kako nezvanično saznajemo, zlatnu ogrlicu, narukvicu i još nekoliko stvari, među kojima i mobilni telefon i otišli.

A.A. je nekako uspeo da odveže noge, ode do komšije i od njega pozove policiju, koja intenzivno traga za počiniocima ovog razbojništva.

Izricanje presude pedagoškom asistentu iz Odžaka koji se sumnjiči da je u dužem vremenskom periodu zlostavljao veći broj dece odloženo je.

Kako nezvanično saznajemo, izricanje presude je odloženo jer je traženo novo veštačenje.

Veći broj građana okupio se juče ispred Osnovnog suda u Somboru, gde je trebalo da bude izricanje presude, a pojedini su i nosili transparente na kojima je pisalo: „Dve i po godine čekamo pravdu“ i „Mirno spavaj svete, nije tvoje dete“.

Podsetimo, I. O. (28) uhapšen je u maju 2023. godine zbog sumnje da je počinio šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Kako se sumnjalo, I. O. je ova krivična dela činio u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju oštećenih lica, odnosno deci koja su rođena 2017, 2018, 2019. i 2020. godine i koja su pohađala Predškolsku ustanovu „Poletarac“.

Odigrana su dva uvodna meča trećeg kola Druge lige Vojvodine – grupa A. Rukometaši Kljajićevo Čonoplja slavili su u Gradskoj hali Mostonga nad ekipom Sombora (32:25), dok je Dalmatinac pobedio na gostovanju Hajduk iz Čuruga (30:37). Ekipa dva sela je već u 8. minutu stekla dva gola prednosti (4:2). Pet minuta kasnije stiglo je izjednačenja (7:7). Rezultatsku klackalicu gledali smo do 21. minuta.

Usledila je mini serija Kljajićeva od 4:0 i vođstvo 13:10. Na poluvremenu Somborci su zaostajali dva gola (15:13). Slična situacija je bila i nu drugom delu meča. Domaćin u ovom susretu je stalno imao minimalnu prednost. Ključni momenat susreta dogodio se u periodu od 43. do 50 minuta kada je sastav Kljajićevo Čonoplja uspeo serijom 6:1 da prelomi meč u svoju korist.

U pobedničkom timu Nikola Vorkapić i Marko Veselovski postigli su po osam pogodaka. U dresu Sombora istakli su se Lazar Marković sa šest, te dvojac Lazar Radovanović i Milan Đukić sa po pet golova.

Ekipa iz Riđice gostovala je u Žablju gde je odmerila snage sa ekipom Hajduka. Tokom većeg dela gledaoci su posmatrali izjednačen meč, bez osetnije prednosti na obe strane terena. Ipak, gosti su sredinom drugog dela uspeli da se „odlepe“ na plus 4 (19:23). U poslednjih deset minuta napravili su seriju 6:0 i prelomili meč u svoju korist. Mihajlo Kuprešanin je bio najbolji pojedinac susreta sa 12 pogodaka. Zapisnik… Nakon tri odigrana kola Dalmatinac je neporaženi tim lige sa sve ri pobede. Ekipa Kljajićevo Čonoplja je odmah iza sa dve pobede i porazom, dok je Sombor pretrpeo drugi poraz.

U narednom kolu sastaju se Sombor – Hajduk i Prigrevica – Kljajićevo Čonoplja, dok je Dalmatinac slobodan - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. oktobar

Španska vlada planira da učvrsti pravo na abortus u Ustavu, 40 godina nakon što je to pravo legalizovano 1985. godine.

Premijer Pedro Sančez rekao je da je cilj ovog poteza da se zaštiti reproduktivna sloboda u vreme, kako navodi, globalnog pritiska na to pravo, preneo je Rojters.

Ako to pravo bude usvojeno, Španija bi postala druga zemlja na svetu koja ima ustavno pravohttps://sombor.info/lifestyle/slobodno-vreme/item/17581-izabrana-najlepsa-zemlja-na-svetu-za-2025 na abortus, posle Francuske.

Reforma zahteva podršku tri petine donjeg doma, što znači da bi bila potrebna i podrška opozicione Narodne partije (PP).

Vlada, takođe, planira izmene zakona koje bi sprečile širenje dezinformacija o abortusu, zahtevajući od medicinskih vlasti da informacije budu zasnovane isključivo na naučnim dokazima, po standardima Svetske zdravstvene organizacije i Američkog psihijatrijskog udruženja.

Ovaj potez je usledio nakon što je gradsko veće Madrida odobrilo obavezu zdravstvenih službi da informišu žene o takozvanom "postabortusnom sindromu", kontroverznom pojmu bez naučnog konsenzusa.

Sančez je rekao da desničarske političke inicijative ne smeju da ugroze prava i slobodu žena.

Zagovornici reproduktivnih prava navode da je globalni pritisak na ograničavanje prava na abortus porastao nakon odluke Vrhovnog suda SAD 2022. godine - piše B92.

Mađarska državna elektroenergetska kompanija MVM je saopštila da je preuzela većinski udeo u kompanijama Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo.

MVM je na osnovu ugovora sa srpskom Maneks grupom, u okviru koje posluju Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo, svoj udeo u tim kompanijama povećala sa 33,4 odsto na 60 odsto, objavio je portal eKapija.

„Nakon dobijanja potrebnih odobrenja nadležnih organa za zaštitu konkurencije, transakcija je uspešno zaključena 30. septembra, čime je ostvaren još jedan važan korak u širenju prisustva i portfolija MVM Grupe u Srbiji“, piše u saopštenju te poslovne grupacije.

Istaknuto je da je jačanje pozicije na srpskom energetskom tržištu jedan od ključnih strateških ciljeva MVM Grupe u regionu i da, pored povoljnog tržišnog ambijenta i tekućih procesa privatizacije, geografski položaj Srbije ima strateški značaj, jer pruža prirodnu ulaznu tačku za dalje širenje MVM-a na druge zemljme Balkana.

U saopštenju piše da du Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo među vodećim energetskim građevinskim kompanijama u Srbiji, s višedecenijskim iskustvom i zavidnim referencama, i podseća da je MVM Grupa manjinski udeo u ovim kompanijama stekla 2022. godine.

Posle te transakcije obe kompanije su imale značajan rast prihoda i profitabilnosti, ocenjeno je u saopštenju.