Sombor.info

Naš poznati voditelj je uveliko u sedmoj deceniji života, a uprkos godinama on uspeva da održi kondiciju.

Jovan Memedović posvećen je zdravom životu i zbog svog posla većinski vreme provodi u prirodi. Jasno je da to ima svoje benefite, ali i pored toga on kao profesor fizičkog zna pojedine trikove koji su mu pomogli da zadrži fit formu - piše Nova.rs.

„Sa tim si dosta uradio za sebe. E sad vidi, ja kao profesor fizičkog imam, zahvaljujući mojim profesorima, koji su me tome naučili, šta je idealno i čime čovek da se bavi. Pogotovo za ljude koji su 50+. Najkorisnija je šetnja na neravnom terenu gore dole sa rancem težine pet ili više kilograma. On ti pravi fiziološku krivinu, ne da ti da se grbiš, nego te vuče nazad, pogotovo uzbrdo. Kompletna kičma ti radi i svi mišići održavaju. I to ukoliko bi uspeo nedeljno jedno tri puta po sat vremena, sa tim si dosta uradio“, istakao je Jovan Memedović za Atlas zdravlje.

Podsetimo, voditelj slobodno vreme najviše provodi u svojoj brvnari za koju se pretpostavlja da je u blizini Bajine Bašte. Poznato je da voditelj često boravi u ovom kraju, dok je na Tari često snimao emisije. Iako poznato TV lice ne voli da iznosi detalje iz svog ličnog života za medije, na društvenim mrežama uočljivo je nekoliko kutaka pomenute kuće, koja je pravo gnezdo u kojem je voditelj u potpunom dodiru sa prirodom.

Oktobar će za tri znaka biti mesec snažnih preokreta.

Njihova svakodnevica dobiće potpuno novo lice jer će ih život suočiti s promenama koje će im otvoriti vrata prema budućnosti i otkriva šta u oktobru čeka Škorpiju, Vagu i Bika, prenosi Index.hr.

Škorpija će u oktobru osetiti snažnu transformaciju. Promene mogu doći kroz posao ili privatni život, a ono što im je do sada bilo skriveno, sada će izaći na videlo.

Iako će se možda osećati preplavljeno, ovaj mesec im daje priliku da konačno okrenu novu stranicu.

Vaga ulazi u razdoblje samopouzdanja i odluka. Jesen je njihovo vreme, a oktobar im daje hrabrost da zatvore stara poglavlja i krenu napred. Mnogi će prekinuti odnose koji više nemaju smisla, dok će drugi ući u nova partnerstva koja obećavaju.

Bik će doživeti finansijski i poslovni preokret. Moguće su promene u poslu, neočekivane ponude ili prilike koje će ih iznenaditi. Ono što se prvo učini nesigurnim, kasnije će se pokazati kao veliki korak napred.

Banane – one slatke, praktične voćke koje mogu stati u svaku torbu i nahraniti vas kada vas uhvati glad. Ali, da li ste se ikada zapitali koliko ovih žutih plodova možete pojesti u toku dana, a da to ne utiče negativno na vaše zdravlje?

Mnogi od nas uzimaju bananu kao brzu užinu, verujući da je to uvek zdrav izbor. Međutim, istina je nešto složenija.

Banana kao superhrana – šta je čini posebnom?

Banane su odavno poznate kao bogat izvor energije. One sadrže jednostavne šećere koji vam mogu dati trenutni podsticaj kada vam je potreban. Ali, da li ste znali da u ovom skromnom voću leži mnogo više od samo brzog izvora energije?

Ovo tropsko voće obiluje važnim nutrijentima poput kalijuma, vitamina B6, vitamina C i mangana. Kalijum je posebno značajan za održavanje zdravog krvnog pritiska i funkcije srca. Jedna srednja banana sadrži oko 400-420 mg kalijuma, što predstavlja približno 12% preporučenog dnevnog unosa - piše N1.

Osim toga, banane sadrže dragocena vlakna koja pomažu u pravilnom varenju. Srednja banana obezbeđuje oko 3 grama vlakana, što čini otprilike 10% dnevnih potreba za vlaknima kod odraslih osoba.

Ali, ovde priča ne staje. Banane sadrže i antioksidanse, uključujući dopamin i katehine, koji pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa u organizmu. Da li ste ikada pomislili da vaša omiljena žuta voćka može biti i borac protiv slobodnih radikala?

Nutritivni profil banane – brojke koje treba znati

Pre nego što odgovorimo na pitanje koliko banana dnevno treba jesti, važno je razumeti njihov nutritivni sastav. Srednja banana (oko 118 grama) obično sadrži:

Kalorije: oko 105-110
Ugljeni hidrati: 27 grama
Šećer: 14 grama
Vlakna: 3 grama
Proteini: 1,3 grama
Masti: 0,4 grama
Kalijum: 422 mg
Vitamin B6: 0,4 mg
Vitamin C: 10,3 mg
Magnezijum: 31,9 mg

Upravo ovaj nutritivni profil banane čini je i korisnom i potencijalno problematičnom, u zavisnosti od vaših zdravstvenih ciljeva i stanja. Možda ste primetili relativno visok sadržaj šećera? To je jedan od razloga zašto nutricionisti preporučuju umerenost.

Idealan dnevni unos banana – šta kažu stručnjaci?

Nakon analize nutritivnog sastava banana, logično pitanje koje sledi je: koliko ovih plodova je preporučljivo konzumirati u toku dana?

Nutricionisti su prilično jednoglasni kada je reč o ovom pitanju – za većinu zdravih odraslih osoba, optimalna količina je jedna do dve manje banane dnevno. Ovakva preporuka ima snažno utemeljenje u nutritivnoj nauci.

Zašto baš ova količina? Jedna do dve banane dnevno obezbeđuju značajne nutritivne koristi bez prekomernog unosa šećera i kalorija. To vam omogućava da uživate u prednostima ovog voća, istovremeno ostavljajući prostor u vašoj ishrani za druge važne namirnice koje doprinose nutritivnoj raznovrsnosti.

Da li ste ikada čuli za tzv. "banana dijetu" koja promoviše konzumiranje nekoliko banana za svaki obrok? Takvi ekstremni pristupi mogu dovesti do nutritivne neravnoteže, uprkos činjenici da su banane zdrave kada se konzumiraju u razumnim količinama.

Zašto postoji ograničenje – visok sadržaj šećera i kalorija

Banane imaju prilično visok sadržaj šećera u poređenju sa mnogim drugim vrstama voća. Srednja banana sadrži oko 14 grama šećera – to je približno 3-4 kašičice šećera! Iako je reč o prirodnim šećerima koji se drugačije metabolišu od dodatih šećera u prerađenoj hrani, i dalje je važno biti svestan ukupnog unosa.

Kada pojedete bananu, šećer iz nje se relativno brzo apsorbuje u krvotok, što može dovesti do skoka nivoa šećera u krvi. Vlakna u banani usporavaju ovaj proces, ali ne u potpunosti. Za osobe koje prate nivo šećera u krvi, poput dijabetičara, ovo je posebno važno.

Takođe, ako uporedimo kalorijski sadržaj banana sa drugim voćem, vidimo značajnu razliku. Na primer, jedna srednja banana (105-110 kalorija) ima više kalorija od jedne šolje jagoda (približno 50 kalorija) ili jedne mandarine (oko 45 kalorija). Da li ste znali da možete pojesti dve šolje malina umesto jedne banane za otprilike isti broj kalorija, a dobiti mnogo više vlakana?

Neželjeni efekti prekomerne konzumacije banana

Šta se događa kada redovno jedete više od preporučene količine banana? Iako se verovatno ništa dramatično neće desiti ako povremeno pojedete tri ili četiri banane u jednom danu, dugoročna prekomerna konzumacija može dovesti do nekoliko problema:

Potencijalni nedostatak hranljivih materija

Ako značajan deo vaše ishrane čine banane, možda ne ostavljate dovoljno prostora za druge važne namirnice. Banane, iako nutritivno vredne, ne sadrže sve esencijalne hranljive materije koje su vam potrebne. Na primer, one imaju veoma malo proteina i zdravih masti – dva makronutrijenta koja su neophodna za optimalno zdravlje.

Zamislite vašu ishranu kao slagalicu. Svaka namirnica predstavlja deo te slagalice i doprinosi celokupnoj slici vašeg zdravlja. Ako preterano naglašavate jedan deo (banane), drugi delovi možda nedostaju.

Povećanje telesne težine

Tri velike banane dnevno dodaju više od 350 dodatnih kalorija vašem uobičajenom unosu hrane. Tokom nedelju dana, to je dodatnih 2.450 kalorija – što je približno jednako kalorijski jednom dodatnom danu ishrane! Nije teško razumeti kako ovo može doprineti neželjenom povećanju telesne težine tokom vremena.

Da li ste ikada čuli izreku "previše dobre stvari"? To savršeno opisuje situaciju sa bananama i kalorijama.

Problemi sa varenjem

Banane su bogate vlaknima, što je generalno dobro za varenje. Međutim, naglo povećanje unosa vlakana može izazvati neprijatne digestivne simptome kod nekih ljudi, uključujući:

Nadimanje
Gasove
Grčeve u stomaku
Neprijatnost u abdomenu

Osim toga, nezrele (zelene) banane sadrže rezistentni skrob koji može izazvati zatvor kod nekih osoba. S druge strane, prezrele banane mogu imati laksativni efekat zbog visokog sadržaja šećera i promenjene strukture vlakana.

Uticaj na nivo šećera u krvi

Za osobe sa dijabetesom ili one koji prate nivo šećera u krvi, prekomerna konzumacija banana može predstavljati izazov za održavanje stabilnog nivoa glukoze. Iako je glikemijski indeks banana umeren (oko 51), glikemijsko opterećenje može biti značajno ako jedete više banana odjednom.

Potencijalni stomatološki problemi

Visok sadržaj šećera i ugljenih hidrata u bananama može doprineti razvoju karijesa, posebno ako se banane jedu često tokom dana bez pranja zuba nakon konzumacije. Šećeri iz banana, kao i iz drugog voća, mogu se fermentisati u ustima i stvoriti kiseline koje napadaju zubnu gleđ.

Kako pravilno uključiti banane u uravnoteženu ishranu

Dakle, sada znamo da jedna do dve manje banane dnevno predstavljaju idealnu količinu. Ali kako ih najbolje integrisati u svoju ishranu?

Pametno tempiranje konzumacije banana

Vreme kada jedete banane može uticati na to kako vaše telo koristi njihove hranljive materije. Na primer:

Pre treninga: Banane su odličan izvor brze energije zbog svog sadržaja šećera. Jedenje banane 30-60 minuta pre vežbanja može vam dati potreban energetski podsticaj.
Posle treninga: Kombinacija ugljenih hidrata i kalijuma u bananama pomaže u obnavljanju energetskih rezervi i elektrolita izgubljenih tokom vežbanja.
Kao deo doručka: Dodavanje banane zobenim pahuljicama ili smutiju može obezbediti održivu energiju tokom jutra.
Kao večernja užina: Banane sadrže triptofan, aminokiselinu koja pomaže u proizvodnji serotonina i melatonina, hormona koji regulišu san. Konzumiranje banane sat ili dva pre spavanja može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna.
Kombinovanje banana sa drugim namirnicama

Banane same po sebi predstavljaju nutritivno vrednu užinu, ali njihova nutritivna vrednost može biti poboljšana kada se kombinuju sa drugim namirnicama:

Banana + kikiriki puter: Dodavanje proteina i zdravih masti kikirikija pomaže u usporavanju oslobađanja šećera iz banane u krvotok.
Banana + jogurt: Probiotici iz jogurta u kombinaciji sa prebioticima iz banane stvaraju sinergijski efekat za zdravlje creva.
Banana u ovsenim pahuljicama: Kombinacija rastvorljivih vlakana iz oba izvora može pomoći u održavanju osećaja sitosti duže vreme.
Banane u poređenju sa drugim voćem

Da bismo bolje razumeli mesto banana u našoj ishrani, korisno je uporediti ih sa drugim vrstama voća:

Jabuke: Imaju manje kalorija i šećera, a više vlakana po porciji u poređenju sa bananama.
Jagode: Sadrže značajno manje kalorija i šećera, a više vitamina C nego banane.
Avokado: Ima više kalorija, ali uglavnom iz zdravih masti, sa mnogo manje šećera nego banana.
Ananas: Sličan sadržaj kalorija kao banana, ali više vitamina C i manje kalijuma.
Borovnice: Manje kalorija, više antioksidanata i manje šećera od banana.

Različite vrste voća pružaju različite hranljive materije, što naglašava važnost raznovrsnosti u ishrani. Možda je najbolji pristup rotirati različite vrste voća tokom nedelje umesto oslanjanja samo na banane.

Posebne okolnosti i individualne potrebe

Iako opšta preporuka od 1-2 banane dnevno važi za većinu ljudi, postoje određene situacije u kojima ova preporuka može varirati:

Sportisti i aktivne osobe

Osobe koje se intenzivno bave fizičkom aktivnošću mogu imati koristi od većeg unosa banana zbog povećanih energetskih potreba i veće potrošnje elektrolita poput kalijuma. Mnogi profesionalni sportisti konzumiraju banane tokom takmičenja zbog brze dostupnosti energije i lakše svarljivosti.

Deca

Za decu, količina banana treba da bude prilagođena njihovim manjim energetskim potrebama. Obično je pola do jedna manja banana dnevno odgovarajuća količina za manju decu, dok starija deca mogu slediti preporuke za odrasle u zavisnosti od njihove veličine i nivoa aktivnosti.

Osobe sa specifičnim zdravstvenim stanjima

Neki ljudi moraju biti posebno oprezni sa unosom banana:

Dijabetičari: Trebalo bi da prate kako banane utiču na njihov nivo šećera u krvi i možda ograniče veličinu porcije.
Osobe sa bubrežnim problemima: U određenim stadijumima bubrežne bolesti, možda će morati da ograniče unos kalijuma, što može značiti smanjenje konzumacije banana.
Osobe koje prate ishranu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata: Banane su relativno bogate ugljenim hidratima, pa možda neće biti pogodne za vrlo restriktivne ketogene ili nisko-ugljeno-hidratne režime ishrane.
Praktični saveti za optimalno konzumiranje banana

Da biste izvukli maksimum iz svojih banana, razmotrite ove praktične savete:

Birajte banane različitog stepena zrelosti za različite svrhe. Zelenije banane imaju niži glikemijski indeks i više rezistentnog skroba, dok zrelije banane imaju više antioksidanata i lakše se vare.
Nemojte bacati prezrele banane – one su savršene za pravljenje banana hleba, mafina ili za zamrzavanje i kasnije korišćenje u smutijima.
Ako volite slatkoću banana, ali želite da smanjite njihov uticaj na šećer u krvi, kombinujte ih sa izvorima proteina ili zdravih masti.
Razmislite o tome da koristite i koru banane. Iako se retko jede u zapadnim kulturama, kora banane je jestiva kada se skuva i sadrži dodatne hranljive materije.
Zapamtite da je veličina banane važna – preporuka od 1-2 banane dnevno odnosi se na manje do srednje veličine banane, ne na vrlo velike.

Da zaključimo – banane su nutritivno vredne voćke koje mogu biti zdrav dodatak vašoj ishrani kada se konzumiraju u umerenoj količini. Idealna količina za većinu ljudi je jedna do dve manje banane dnevno, što omogućava uživanje u njihovim koristima bez prekomernog unosa šećera i kalorija. Kao i sa mnogim aspektima ishrane, ključ je u ravnoteži i raznovrsnosti. Uživajte u bananama kao delu šire palete voća i povrća koje konzumirate svakodnevno, i vaše telo će vam biti zahvalno na tome.

Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ iz Apatina i ove godine učestvuje u obeležavanju Dečije nedelje, koja se tradicionalno održava prve nedelje u oktobru. Tokom cele nedelje učenici, nastavnici i gosti škole biće deo brojnih aktivnosti od radionica i sportskih susreta, preko kulturnih dešavanja, do omiljene „Dečije pijace“ i maskenbala.

Dečija nedelja započeće u ponedeljak, 6. oktobra, kreativnim crtanjem u školskom dvorištu, gde će učenici oslikavati poruke prijateljstva i ljubavi velikih srca dece Srbije. Drugog dana biće organizovan sportski susret između učenika Osnovne škole i učenika Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“. Pored sportskih aktivnosti, planirani su i kviz znanja, prezentacije, kao i takmičarske igre koje podstiču timski rad i zdravu konkurenciju. U sredu, 8. oktobra, učenici će imati priliku da pogledaju pozorišnu predstavu, odnosno, nastup mađioničara. U holu Škole biće postavljena izložba likovnih i literarnih radova učenika na temu „Naša mašta ne poznaje granice“. Takođe, biće održana i sednica učeničkih parlamenata u prostorijama apatinske Gimnazije, kao i organizovana poseta Kulturnom centru Apatin.

Tradicionalna „Dečija pijaca“ održaće se u četvrtak, 9. oktobra, na šetalištu u ulici Srpskih vladara, sa početkom u 10 časova, u okviru koje će učenici Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ prodavati ručno izrađene predmete i suvenire. „Dečija pijaca“ će ove godine biti obogaćena i štandom školske Biblioteke, na kojem će posetioci moći da doniraju knjige, čime će direktno doprineti obogaćivanju fonda Biblioteke.

Manifestacija „Jesen šeta našim gradom“ zatvoriće ovogodišnje izdanje Dečije nedelja. U okviru jesenjeg maskenbala, učenici od 1. do 4. razreda, će u petak, 10. oktobra, zajedno sa mališanima iz Predškolske ustanove „Pčelica“, prodefilovaće glavnim ulicama Apatina u kostimima ukrašenim jesenjim plodovima, lišćem i povrćem. Polazak povorke planiran je sa terena pored Sportske hale, tačno u 10 časova.

Ovogodišnje izdanje Dečije nedelje organizuje se pod sloganom „Naša mašta ne poznaje granice“.

U sredu, 15. oktobra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Crvenkapa”, pozorišta “Sanjalište” iz Beograda, s početkom u 18.00 časova.

Cena ulaznice je 400 dinara, a možete ih nabaviti na Blagajni Kulturnog centra, od utorka, 7. oktobra.

Radno vreme blagajne:
utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova

Kontakt telefon za informacije: 0695622560

Ova klasična bajka ispričana je na zanimljiv i komičan način. Rađena je po motivima drame koju je napisao naš velikan Aleksandar Aca Popović.

Crvenkapa je jedno dobro dete koje je jako znatiželjno i koja zbog toga upada u probleme. U predstavi se pojavljuje i njena drugarica Ivanka koja je sušta suprotnost Crvenkapi i koja kroz predstavu dolazi do bitnih životnih saznanja.

Tu je i plašljivi lovac Luka koji nikada ništa nije ulovio i sanja da ulovi Vuka. Vuku je dosadilo da bude negativac i tako bi želeo da bude kućni ljubimac. A Bakin životni moto je „u zdravom telu je zdrav duh“, ona zna da teši i svaki problem reši.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 57. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 18 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog Odluke o pristupanju izradi Plana razvoja Grada Sombora za period od 2026. do 2032. godine. Plan razvoja grada je strateški dokument za definisanje sektorskih javnih politika, a Grad Sombor je izradio i usvojio Plan razvoja grada za period od 2022. do 2028. godine. Кako se ukazala potreba za revizijom navedenog dokumenta, pristupilo bi se izradi Plana razvoja Grada Sombora za period od 2026. do 2032. godine, u kom bi se pored metodoloških izmena u odnosu na prethodni dokument, radilo i na određenim izmenama u ranije identifikovanim prioritetnim ciljevima i pratećim merama. O predlogu Odluke o pristupanju izradi Plana razvoja Grada Sombora za period od 2026. do 2032. godine odlučivaće odbornici na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Na 57. sednici Gradskog veća prihvaćeni su predlozi za davanje saglasnosti na nove smernice za izmenu programa poslovanja javnih komunalnih preduzeća „Vodovod“ Bezdan; „Vodokalnal“ Sombor; „Parking servis Sombor“ Sombor; „Prostor“ Sombor i „Čistoća“ Sombor. Izmene se donose zbog promene minimalne cene rada od 1. oktobra 2025. godine.

Gradsko veće prihvatilo je i ponudu JКP „Zelenilo“ Sombor za rekultivaciju parka u Кolutu, gde je u planu da se park obogati sa novim sadnicama žbunastih i drvenastih vrsta, kao i postavka urbanog mobilijara i novog letnjikovca.

U okviru finansijskih pitanja usvojen je Finansijski plan za organizaciju „Somborskih muzičkih svečanosti“.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. oktobar

Novu jesen građani Srbije dočekali su s novim povećanjem cene struje od 6,6 odsto i spuštanjem praga za crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova.

Prethodna povećanja cene struje u januaru, maju i novembru 2023. godine, za po osam odsto, učinila su da Srbija izgubi status zemlje sa najjeftinijom strujom.

Podaci Eurostata za drugu polovinu 2024. godine pokazuju da su jeftiniju cenu struje (sa svim državnim nametima) od Srbije imali građani Turske, Gruzije, Mađarske, BiH, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Holandije.

Međutim, ono što je zanimljivo u ovim podacima evropskog statističara jeste da bi cena struje za domaćinstva u Srbiji bila i niža da je ne opterećuju državni nameti.

Naime, procena Eurostata jeste da udeo državnih nameta u ukupnoj maloprodajnoj ceni struje u Srbiji iznosi oko 30 odsto, što je, u poređenju sa drugim zemljama, na nivou udela u mnogim zapadnoevropskim državama.

Udeo od 30 i više odsto državnih nameta u ukupnoj ceni struje za domaćinstva imaju Italija, Finska, Nemačka, Slovačka, Portugal, Kipar, Švedska, Poljska i Danska.

Sve ostale evropske zemlje imaju udeo državnih nameta manji od 30 odsto u ukupnoj ceni struje za građane.

Prosečan udeo ukupnih poreza i naknada na nivou EU u drugoj polovini 2024. godine iznosio je 25,1 odsto, što je manje od udela u Srbiji.

Zanimljivo je da je udeo poreza u drugoj polovini 2024. godine bio najniži u Luksemburgu, gde su vrednosti zapravo bile negativne (-49,2 odsto).

Negativni porezi, koji odražavaju subvencije i naknade, primećeni su i u Holandiji, Austriji i Irskoj.

Slika je potpuno drugačija kada je reč o struji za privredu

Međutim, udeo poreza i drugih državnih nameta u ukupnoj ceni struje za privredu u Srbiji iznosi tek nešto više od 10 odsto.

Manji državni nameti u ceni struje za privredu u odnosu na namete za građane su inače trend u svim evropskim zemljama.

U drugoj polovini 2024. godine, udeo državnih nameta u ceni struje za privredu bio je najveći u Poljskoj i Italiji, gde su činili 36,9 odsto i 27 odsto. Bugarska je čak imala negativne poreze za drugu polovinu 2024. godine (-21,4 odsto).

Udeo poreza za EU u drugoj polovini 2024. godine iznosio je 15,9 odsto, što je nešto više od udela ovih nameta u Srbiji.

Međutim, kada je reč o ukupnoj ceni struje za privredu (sa svim državnim nametima), u Srbiji je viša nego u čak 11 evropskih zemalja, te je privreda u nešto nepovoljnijem položaju od građana.

Jeftiniju cenu struje za privredu od Srbije imale su Norveška, Gruzija, Finska, Crna Gora, Švedska, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Turska, Malta, Albanija i Bugarska.

„Država bi mogla da snizi državne namete da je EPS efikasniji“

Predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić kaže da su državni nameti u ukupnoj maloprodajnoj ceni električne energije za domaćinstva visoki, ali da bez njih ne bi bilo moguće finansirati važne javne potrebe, poput podsticaja za obnovljive izvore energije.

„Cena struje bi teoretski mogla biti niža da nema državnih nameta, ali postavlja se pitanje: kako bismo onda finansirali RTS, zelenu energiju i ostale troškove koji se sada pokrivaju kroz račune za struju? Ako se ti izdaci ne pokriju kroz račun za električnu energiju, morali bi iz nekog drugog izvora, što na kraju opet znači da bi građani platili“, objašnjava Bumbić za Danas.

Dodaje da slične stavke na računima za struju postoje i u drugim državama, ali da je u Srbiji specifično to što se iz računa za struju direktno izdvaja taksa za javni medijski servis, što nije uobičajeno u većini zemalja.

Govoreći o razlici u opterećenju struje državnim nametima između građana i privrede, Bumbić ističe nije fer što građani snose veći teret.

„Ali ako bi se ti troškovi prebacili na privredu, ona bi to kompenzovala kroz povećanje cena svojih proizvoda, što bi se opet na kraju prelilo na potrošače. Dakle, nema lakog rešenja“, kaže on.

Bumbić smatra da bi država mogla da smanji namete, ali za sada to ne želi da učini jer nije jasno iz kojih sredstava bi se onda pokrili ti troškovi.

Kao jedino održivo rešenje vidi povećanje efikasnosti u javnom energetskom sektoru.

„Praktično jedino rešenje jeste da EPS postane efikasniji, da se smanji korupcija i rasipanje. Tada bi država možda mogla da smanji cenu struje ili bar iznos nameta. Međutim, za tako nešto potrebno je vreme, a malo je verovatno da će se EPS brzo reformisati“, zaključuje Bumbić.

Obaveštavamo javnost da zbog trenutne epidemiološke situacije u vezi širenja respiratornih infekcija, počev od dana 03. oktobra 2025. godine preduzeće se sledeće mere prevencije:

Poštovanje vreme poseta, dozvoljena je poseta samo jednog člana porodice uz obavezno nošenje zaštitne maske;
Testiranje pacijenata po prijemu sa sumnjom na respiratornu infekciju;
Obavezno nošenje zaštitne maske za zaposlene koji dolaze u kontakt sa pacijentima koji imaju znake respiratornih infekcija.

Somborske muzičke svečanosti održaće se od 24. do 28. oktobra u svečanoj sali Gradske kuće i na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Somboru. Tokom pet festivalskih dana, publiku očekuje osam koncerata.

Nastupiće umetnici domaće i međunarodne scene među kojima su: David Kaduš, Ksenija Janković, Irena Josifoska, Vasil i Marta Hadžimanov, Lidija i Sanja Bizjak, Slovenačko kamerno muzičko pozorište.

Ovogodišnji koncept SOMUS-a fokusira se na afirmaciju, razumevanje i prihvatanje ženskog muzičkog izraza u širem društvenom kontekstu.

Prodaja karata počinje u utorak, 7. oktobra (blagajna KC „Laza Kostić" Sombor).