Sombor.info

KONKURS ZA PRIJEM PEDIJATRA JE STALNO OTVOREN, ALI NEMA ZAINTERESOVANIH

Oko pedesetak ljudi potpisalo je, do sada, onlajn peticiju u kojoj se zahteva da apatinski Dom zdravlja obezbedi stalnog pedijatra.

Kako navodi autor peticije, Aleksandra Radovanović, u apatinskom Domu zdravlja, na dečijem odeljenju, već više od dva meseca nema pedijatra.

-Dva do tri puta nedeljno dolazi pedijatar iz Sombora, nekad radi šest, nekad samo dva do tri sata dnevno. Veliki je broj dece u gradu i selima koje roditelji moraju da vode na privatnu praksu, neretko i u Sombor. Ovo se ne dešava prvi put, ali je najizraženije u sezoni godišnjih odmira, od juna do septembra, a ponekad i duže. Peticiju pokrećemo sa ciljem da nadležnima u zdravstvu ukažemo na ovaj problem u nadi da će nešto preduzeti u njegovom rešavanju. Treba li da podsećamo da je osnovno pravo svakog deteta i čoveka, pravo na zdravstvenu zaštitu. Našoj deci je ovo pravo uskraćeno, ističe Aleksandra.

U Domu zdravlja ne spore da problem postoji i da je on višegodišnji, te da je posebno izražen u slučaju kad pedijatar ode na godišnji odmor ili bolovanje.

-Doktorica je prethodna dva meseca bila na bolovanju i pojavio se problem kako pokriti njen izostanak. Angažovali smo pedijatre iz Sombora, uz pomoć kojih smo delom premostili ovaj problem, ali on generalno ostaje i dalje. Jednostavno, konkurs za prijem lekara pedijatra je otvoren cele godine, ali se na njega niko ne javlja, objašnjavaju u Domu zdravlja i naglašavaju da će dečije odeljenje dobiti još jednog pedijatra na jesen, kad će se na posao vratiti doktor koji se trenutno nalazi na specijalizaciji iz oblasti pedijatrije.

Izvor: apatinskenovine.rs

Svečano zatvaranje izložbe “Somborski salon 2024” biće upriličeno u petak, 6. septembra u u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, s početkom u 19.30 časova.

Tom prilikom biće proglašen dobitnik Nagrade publike.

Glasanje za najbolji rad Somborskog salona traje do 6. septembra, do 12.00 časova

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške, a sedam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 17 vozača, zbog nasilničke vožnje tri, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške, a tri lake telesne povrede. Deset vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Napisan je 91 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 550 prekršajnih naloga, saopšteno je iz Policijske uprave Sombor.

Sombor i njegova okolina svetski su poznati i po ćilimu. Tradicionalna rukototvorina žena iz zapadne Bačke, odnosno iz sela Stapar neizostavni je diplomatski poklon pokrajinske i republičke Srbije, ali i Narodne skupštine.

Stapar govori tajnama i legendama, a u njima su izvori reči. Svaku pretvore u nit, strpljivo prepliću najlepše šare, tkaju sećanja, priče i predanja, koja se prenose stolećima. Za par ćilimova, kažu, moglo se kupiti jutro zemlje, bio je merilo bogatstava porodice.

“Bogate kuće su imale ćilime, a siromašne su imale ponjavice. Stapar još uvek ima starih ćilima oko 1.500 komada svaka kuća. To je nematerijalno kulturno nasleđe koje se prenosi s kolena na koleno i dan danas”, navodi Mira Kovačev, predsednica Udruženja "Staparska ruža".

Da bi se sačuvale autentično staparsko ćilimirastvo, Verica, Mira i Ljiljana krenule su stopama svojih čukunbaka. Osnovale udruženje i posle pet decenija pauze, oživele i razboj i ćilim.

“Treba nam oko 600 radnih sati da se izaatka jedan tako veliki ćilim. Ja i kolegnica smo tkale taj ćilim. Zahtevno je, provodile smo po 8 sati smo sedele i tkale”, ističe Ljiljana Boškov, tkalja iz Stapara.

Verica Mijatović, takođe tkalja dodaje: “Teška je tehnika klečana, samim tim što mi imamo puno detalja, puno ruža, puno kolorita. Ruža sama ima minimum tri nijanse, isto tako i list i onda to zahteva i vreme”.

Iako su gledale bake i majke, trebalo im je vreme da savladaju zanat. Najlakše je kažu tkati. Najvažnije, naučiti nasnivanje. Ima tu i matematike od izračunavanja dužine i širine niti, veličinu brda.

“Da uklopiš i detalj i tu ružu u 40 santimetara, 60, 20. To sve moraš unapred da proračunaš da bi znao i da ta ruža bude centrirana i da ima sve svoj početak i kraj i mora da izgleda lepo. Baš po ruži i motivima cveća prepoznatljiva je Bačka rukotvorina. Garancija kvaliteta, oznaka “Najbolje iz Vojvodine”, objašnjava Verica.

Ćilim se nekada tkao od vune ovaca rase cigaja i bio je ili beo ili siv. Kasnije se streka farbala i dobijan je raskošan kolorit. Staparski ćilim bio je obavezan deo devojačkog štafira i poklanjao se kumu na venčanju.

Kao diplomatski poklon stigao je širom sveta. Mnogima je zapao za oko, pa i princu Čarlsu, prilikom posete Novom Sadu pre osam godina. Deo porodičnog nasledja porodice Milić, završio je u Bakingemskoj palati.

“Stiglo mi je pismo godinu dana kasnije u kome se princ Čarls današnji kralj zahvaljuje meni na poklonu koji sam poslao i on i njegova porodica žele mi dobro zdravlje i mnogo sreće i uspeha u životu”, naglašava Dejan Milić, iz Stapara.

A, sreća za strpljive i uporne Staparke je podmladak koji nastavlja magiju tkanja.

Sofija Kovačev, iz Stapara kaže da je ponosna na sebe što se uključila na vreme u Udruženje: “Sada znam da tkam i mogu to znanje da prenesem i na druge mlade ljude”.

Ćilim se i danas stavlja na fijaker, kada prohoda dete prelazi preko njega da bi mu život bio posut cvećem, prisutan je i u činu venčanja. U Staparu, uz zvuk razboja i šum struna nasleđe, živi.

Izvor: RTS

Glumica Ana Stojanović, podelila je svoja iskustva sa seta serije "Dva i po muškarca."

Serija "Dva i po muškarca" jedna je od omiljenih serija u Srbiji. Iako je Čarli Šin glumio u seriji do 2011. godine, kada je nakon burne svađe s producentom dao otkaz, a zamenio ga Ešton Kučer, i danas svi kada spomenu ovu seriju, pomisle prvo na problematičnog plejboja kojem život zagorčavaju rođeni brat i bratanac.

Zarađivao je skoro dva miliona dolara po epozodi, a 2015. godine je saopštio da je HIV pozitivan. Njegov burni život je dobro poznat - plaćao je glumce iz filmova za odrasle po 30.000 dolara za noć, konzumirao je narkotike, a jednom prilikom je otkrio i da je "Hiv posledica burne noći".
"Uvek sam govorio da treba koristiti kondome. Jedne večeri bio sam previše pijan ili previše smoren i desilo se to što se desilo", rekao je Šin u svojoj ispovesti o HIV-u i dodao da ga ljudi sada vide kao "zaštitno lice HIV-a".

Tada je rekao kako je zbog ove dijagnoze u potpunosti promenio svoj život, kao i da je sada u celibatu.
"Zbog HIV-a nemam prođu kod žena, i to je u redu. Šalim se na račun svoje dijagnoze jer moram. Inače je svima neprijatno. Iznenadili biste se koliko možete da postignete i da naučite kada ne pokušavate da imate se*s. Se*s je sjajan, ali nikuda neće pobeći. Ukoliko ga ima, super. Ako ne, nije problem. Imaću više vremena da provedem sa svojim roditeljima" govorio je glumac nakon saznanja da ima opaku bolest.

Tokom dana kada je Čarli bio "Čarli Harper" iz serije "Dva i po muškarca", priliku da sarađuje s njim imala je i glumica Ana Stojanović, poznatija kao Ana Aleksander, koja je jednom prilikom otkrila i kako je izgledalo snimanje hit serije.

"Uloga u toj seriji mi je bila prvi posao na televiziji u americi. Uradila sam audiciju za jednu ulogu, a onda sam dobila neku potponu drugačiju. Moram da kažem da mi je to jedna od najmanje interesantnh uloga. To je bio period kada se Čarli Šin zaista puno drogirao i to je imalo svojih posledica. Taj set je bio nekako jako tužan i veoma tih iako je to bio sitkom. Samo jedan dan se sitkom snima pred živom publikom, a ostatak se snima bez nje. Oni samo montiraju snimke tog smeha. On je bio fin, ali je bio kao polumrtav. To je bilo vrlo interesantno. Kad smo na sceni on je bio probuđen, kao da mu nije ništa, savršen glumac. Kada završi naglo se i potpuno ugasi i dobije neki beživotni, umorni izraz lica", govorila je Ana u emisiji "Realna priča" na TV Kurir.

Izvor: b92.net

U petak, 13. septembra, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Zlatokosa”, pozorišta “Pan teatar” iz Beograda.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti od utorka, 3. septembra, na biletarnici Kulturnog centra.

Radno vreme biletarnice:
utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova
Kontakt telefon: 0695622560

Predstava „Zlatokosa“ je bajka o devojci čarobne zlatne kose, kojoj je san da izađe iz svoje kule i vidi leteće lampione. Ona je u stvari izgubljena princeza koja čeka da bude oslobođena… Njena avantura počinje baš pred Novu godinu, kada konačno, po prvi put u životu, napusti kulu i ode uz pomoć princa Filipa da ostvari svoj životni san.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. septembar

L Decor iz Sombora planira izgradnju proizvodno-skladišnog objekta, spratnosti P+0, u industrijskoj zoni na parceli površine 4.759 m2.

Kako se moglo videti iz dokumentacije koja je bila na javnom uvidu, planira se uređenje građevinske parcele i izgradnja objekta namenjenog za proizvodnju metalne konstrukcije za kancelarijski nameštaj i skladištenje gotovih proizvoda, sa svim pratećim površinama, kao što su kolski i pešački prilazi, saobraćajne i manipulativne površine, zelene površine, kao i otvorene površine za parkiranje.

Ukupna bruto razvijena građevinska površina objekta je 1.848,5 m2, a neto površina 1.794,52 m2.

Na parceli će biti izgrađen parking za putnička vozila sa ukupno deset mesta, kao i parking za teretna vozila sa ukupno četiri mesta.

Planirane su zelene površine koje će se urediti i adekvatno ozeleniti uz zadržavanje postojeće kvalitetne vegetacije, kao i ograđivanje parcele.

Fasada je oblikovana kao klasična industrujska, ravnih površina od termoizolacionih fasadnih poliuretanskih zidova

Obrađivač urbanističkog plana je Urban planning doo Apatin.

Izvor: ekapija.com

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 5. septembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Proteklog vikenda nastavljeno je boćarsko prvenstvo Druge lige Sever. Somborski predstavnici ove sezone nalaze se u donjem delu tabele bez šanse da se ozbiljnije priključe vrhu.

U 11. kolu drugoligaškom nadmetanje gledali smo derbi začelja između bivšeg šampiona Srbije, ekipe Sombor i kljajićevačkog Foksa. Ekipa iz Goga trijumfovala je sa 8:6 (91:56), te se tako izjednačila na začelju tabele sa ekipom Riđice koja je u završnicu prvenstva ušla porazom od lidera iz Siriga sa 10:4 (87:70). Neuspešni su bili i boćari Stanišića koji su kao domaćini poraženi od ekipe Fruške Gore sa 3:11 (48:75).

Tri kola pre kraja šampionata ekipa Siriga je na prvom mestu sa 21 bodom. Fruška Gora i Vojvodina imaju po tri boda manje, ali i meč manje. Stanišić i Foks imaju po 12 bodova, a Riđica i Sombor po devet.

U sledećem (12) kolu sastaju se: Fruška Gora – Sirig, Riđica – Sombor, Foks – Vojvodina, dok je Stanišić slobodan.

Izvor: somborsport.org